Njihova dela žive za sva vremena

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Српски песник Крстивоје Илић, кога многи сврставају у ред наших најбољих савремених елегичара, умро је прекјуче у Шапцу, у 84. години, после краће болести.

Рођен у засеоку Вила-леска, у Посавотамнави, школу је завршио у оближњем Драгињу, Вишу педагошку школу у Шапцу, а касније студирао књижевност на Филолошком факултету у Београду. Почео је да пише још као основац, а прве песме су му објављене у тада популарном дечјем листу "Пионир". Објавио је велики број песничких књига, међу којима су "Лабудови над Вила-леском", "Јастреб на нишану", "Елегије из предграђа", "Приговор Орфеју", "Катрени о вину", "Пролеће у Драгињу", као и неколико књига за децу од којих су "Мале љубавне песме" имале 20 издања.
Бавио се и преводилаштвом, препевавајући са немачког Хедерлинга, са руског Блока, а са македонског Павловског. Добитник је неколико престижних награда, међу којима су "Круна деспота Стефана" за животно дело и статуета "Бранко Радичевић", као и признања за дела намењена најмлађима "Златни кључић Смедерева" и "Витезова награда".

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Последњег дана августа, на Новом бежанијском гробљу сахрањен је Драгомир Јашовић Јаша (1937-2022), један од најбољих српских конзерватора, фреско и иконописаца.

Рођен је у 1937. године у Сиги, код Пећи. Пошто је у свом родном крају, завршио Школу примењене уметности, Јашовић уписује Академију за ликовне уметности, коју, у класи професора Мила Милуновића завршава године 1963.

После завршетка студија и одбране магистратуре, Завод за заштиту споменика културе Србије ангажује Јашовића на конзерваторским радовима, међу којима измештање манастира Пиве, због изградње хидроцентрале Мратиње, којем Јаша даје немерљив допринос, представља прави подвиг.

Нарочито значајан био је његов рад на копирању фресака за које га је ангажовала Галерија фресака у Београду. Његове копије су осим у овој галерији, излагане у Паризу, Загребу и Москви, као и у Монтреалу, за време Светске изложбе, да би после њеног затварања обишле и многе друге градове Канаде и Америке, а красе и галерије и музеје Краљева, Охрида и Цетиња.

Један од најбитнијих момената на Јашовићевом уметничком путу, био је позив сестринства манастира Манасија да живопише тамошњу капелицу. Из капелице у Манасији, кренуо је у живописање цркава по некадашњој Југославији, Европи и свету. Јашовић је осликао цркве у Какову, Калишту, Зеници, Љубљани, Загребу, Ћуприји, Златенцу, Доњем Видову, Ђунису, Бегаљици, Острогу, Малмеу, Дизелдорфу, Кавали и Кику на Кипру.

Његове радове на сводовима цркве у Кику многи су поредили са Микеланђеловим делом у Сикстинској капели.

Осим живописа, урадио је и на стотине икона и иконостаса у црквама Светог Саве у Сан Габријелу, код Лос Анђелеса, у цркви Светог Саве Дизелдорфу, цркви Светог Саве у Берлину, за православну цркву у Цириху, за малу цркву у кругу манастира Жича, у манастирима Сисојевац, Калиште код Охрида, као и за цркву у Какову, метоху Хиландара у близини Јерисоса.

За собом је оставио и велики број акварела, међу којима су неки – права ремек дела. Осим сликарством, бавио се и педагошким радом и један је од утемељивача Академије Српске православне цркве за уметности и консервацију.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Skywhaler, Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Напустио нас је Корнелије Бата Ковач (1942-2022). Велики композитор, аранжер и пијаниста, аутор је ванвремених хитова.
Рођен је 1. јануара 1942. у Нишу, а прву композицију "Пусти тротоари" компоновао је са 14 година. Већ пет година касније, Корнелије је знао чиме ће да се бави. У Београду је покушао да упише Музичку академију, али није успео. Отишао је у Сарајево и тамо дипломирао на Одсеку теорија и клавир.

Прави први велики хит "Четири младића испод Требевића", па потом постаје члан легендарних "Индекса". Са Даворином Поповићем и осталим члановима групе достиже звездане висине у бившој Југи, али и ван ње. Корнелије, ипак, напушта "Индексе" и сели се за Београд где оснива "Корни групу". После успеха на "Евровизији" и заузимања десетог места, а те године победила је легендарна АББА, "Корни група" се распала.

Крајем седамдесетих одлази у Лондон. Тамо је сарађивао са великим именима светске поп музике, међу којима је и Ханс Зимер, композитор који је добио Оскар за музику у филму "Краљ лавова". Касније, по препоруци пријатеља, његова породица одлази у Шпанију, где Ковач стиже до 30 албума одсвираних и аранжираних за познате шпанске музичаре.

Ковач има и велике заслуге за почетак Бајагине соло каријере, а највеће критике добио је када је за Лепу Брену направио песму "Ситније, Циле, ситније". Није се бранио, јер никад није реаговао на оптужбе. Његову песму "Трла баба лан" обрадила је велика француско-италијанска звезда Далида и то је био велики хит у Европи. Та плоча је издата и свуда у Европи, чак и у Јапану.

Познати композитор написао је музику и за неке од незаборавних телевизијских и филмских остварења: "Образ уз образ", "Бубе у глави", "Породично благо", "Луде године", "Живети као сав нормалан свет"... Написао је и три књиге са музичком тематиком "Тамне дирке", "Фалко и друге приче" и "Фуснота".

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
После краће болести, преминуо српски књижевник и песник, члан САНУ, Милован Мића Данојлић (1937 — 2022). Био је српски књижевник, песник и академик.
Данојлић је био члан САНУ, председник Српске књижевне задруге од 2013. године и члан оснивач, као и члан Управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, у коме се налази његов легат.

Прву збирку песама објавио је 1959. године под називом „Како спавају трамваји”. Своје песме углавном је намењивао деци, али и њиховим родитељима, а посебно се истиче поема „Дечји законик” у којој Милован истиче обавезу родитеља да деци обезбеде срећан и безбрижан живот.

Сарађивао је као стални и спољни сарадник у дневним листовима Борба, Политика, у НИН-у и бројним књижевним часописима.
Данојлић је објавио више од 70 књига белетристике и поезије на српском језику. Приредио је и превео велики број књига из књижевности за децу

"Песник се може уморити, може запасти у очајање и безнађе, и певајући о свом клонућу, донекле га речју превазилазити, али он не може прећи у непријатељски табор, онај у коме су поробљивачи и силници. Он је непобедиви борац и кад голорук излази у арену"

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
У Београду је преминуо Пуриша Ђорђевић (1924 — 2022),један од најзначајнијих југословенских и српских филмских аутора.
У 20 играних остварења (међу којима су ремек-дела, театрологија "Девојка", "Сан", "Јутро" и "Подне", којом је освајао награде на највећим светским фестивалима, "Павле Павловић“, који је био „бункерисан“ и цензурисан…), у 20 биографских, пет ТВ и преко 50 кратких филмова, као и у 12 књига, више од стотину прича и у три драме, њега је, заправо, како каже, увек занимала човекова срећа и љубав.

Пре Другог светског рата био је члан СКОЈ-а. На почетку устанка у Србији ступио је у партизане. Заробљен је и упућен у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци.

Као младић је 1946. играо за чачански Борац. Као новинар почео је рад у „Политици“ 1946. године.

Од 1947. је радио на Филмским новостима као уредник, а касније као режисер документарних филмова. Снимио је око 50 кратких и 20 дугометражних филмова. Аутор је десет романа. Као глумац је наступао у филму Југ југоисток (2005)
Био је ожењен глумицом Миленом Дравић. Развели су се после неколико година заједничког живота.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Песник Адам Пуслојић (1943 — 2022), преминуо је,пре два дана у Београду у 79. години, после тешке болести.

Пуслојић је крајем 1970-их година био један од зачетника песничког покрета „Клокотризам“ што је анаграм за: „кловнови који трају јер је беда вечна“, плус, иронично, додатак „изам“.

Основна намера учесника је било „сабирање свих уметности у један симбиотички, органски израз“, насупрот доминантним естетикама. „Клокотристичким акцијама“ које су називали „ситуакције“, изводили су и „директне сударе“ с публиком што им је било „главно оружје“.

Пуслојић је преводио с румунског и руског језика, а највише румунског песника Никиту Станескуа.

У Националном музеју румунске књижевности 2021. му је додељена награда „Михај Еминеску“ за поезију и превод. Мио је почасни члан Румунске академије од 1995. године.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Bane san, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Амерички песник српског порекла Чарлс Симић (рођен као Душан Симић;1938 — 2023) преминуо је у 85. години.Један од најзначајнијих савремених светских песника и есејиста, рођен је као Душан Симић 1938. године у Београду, одакле је касније емигрирао у Париз, па потом у САД.

За своју поезију Симић је освојио многобројне међународне награде, укључујући и Пулицерову награду, као и неколико српских и регионалних књижевних награда.
Са породицом је отишао у Сједињене Америчке Државе 1953. године, а пре тога је био у Паризу годину дана.

Најважније збирке Чарлса Симића, кога многи сматрају једним од највећих светских песника, између осталих су: Харонова космологија, Свет се не завршава, за коју је 1990. добио Пулицерову награду, Шетња са црном мачком, Венчање у паклу, Мајстор прерушавања.

Најзначајније књиге есеја су Алхемија ситничарнице, Метафизичар у мраку, Гледај дуго и нетремице и многе друге.

Као преводилац, Чарлс Симић је веома значајан за Србију, јер је преводећи Васка Попу, Ивана Лалића, Милорада Павића, Радмилу Лазић, Новицу Тадића, допринео популаризацији српске књижевности у САД.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

amstel2 ::IN MEMORIAM
Амерички песник српског порекла Чарлс Симић (рођен као Душан Симић;1938 — 2023) преминуо је у 85. години.Један од најзначајнијих савремених светских песника и есејиста, рођен је као Душан Симић 1938. године у Београду, одакле је касније емигрирао у Париз, па потом у САД.

За своју поезију Симић је освојио многобројне међународне награде, укључујући и Пулицерову награду, као и неколико српских и регионалних књижевних награда.
Са породицом је отишао у Сједињене Америчке Државе 1953. године, а пре тога је био у Паризу годину дана.

Најважније збирке Чарлса Симића, кога многи сматрају једним од највећих светских песника, између осталих су: Харонова космологија, Свет се не завршава, за коју је 1990. добио Пулицерову награду, Шетња са црном мачком, Венчање у паклу, Мајстор прерушавања.

Најзначајније књиге есеја су Алхемија ситничарнице, Метафизичар у мраку, Гледај дуго и нетремице и многе друге.

Као преводилац, Чарлс Симић је веома значајан за Србију, јер је преводећи Васка Попу, Ивана Лалића, Милорада Павића, Радмилу Лазић, Новицу Тадића, допринео популаризацији српске књижевности у САД.
Из збирке песама ''Свет се не завршава''. Овај текст ми је послужио као инспирација за једну представу:

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, natrix, Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::
Из збирке песама ''Свет се не завршава''. Овај текст ми је послужио као инспирација за једну представу:



"Долази време малих песника..."

Сетих се кинеске пословице:

"Куле се мере по својој сени, а велики људи по својим завидницима"

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Књижевница Гордана Куић, ауторка девет романа и две збирке прича, преминула је у Београду у 81. години.
Гордана Куић је рођена у Београду 1942. године.

Завршила је енглески језик и књижевност на Филолошком факултету Београдског универзитета и Хантер колеџу у Њујорку.

Објавила је романе „Мирис кише на Балкану”, „Цват липе на Балкану”, „Смирај дана на Балкану”, ‘Духови над Балканом”, „Легенда о Луни Леви”, Бајка о Бењамину Баруху”, „Балада о Бохорети”, „Роман у сликама” и „Роман у причама”. Објавила је и две књиге приповедака „Преостале приче” и „Са друге стране ноћи”.

Према њеном роману „Цват липе на Балкану” снимљена је ТВ серија, у режији Ивана Стефановића, а према роману „Мирис кише на Балкану” снимљени су ТВ серија и филм, у режији Љубише Самарџића.

У драматизацији Небојше Ромчевића написана је драма „Мирис кише на Балкану”, која је премијерно изведена 2009. у Мадленијануму. „Мирис Кише на Балкану - балет о Рики” премијерно је изведен у Сарајеву 1992, те у Београду исте године на БЕМУС-у

Гордана Куић добила је награду Женско перо за 2006. годину, награду за најбољу прозу Бањалучког сајма књига за сабрана дела и награду Издавача и књижара БИХ за 2010. годину. Њени романи преведени су на француски, енглески, пољски, македонски, словеначки, италијански, немачки, шпански и хебрејски језик.