Njihova dela žive za sva vremena

10

Njihova dela žive za sva vremena

offline
  • vampire and philosopher, po©smt, rhd©t
  • Pridružio: 13 Dec 2013
  • Poruke: 8481
  • Gde živiš: Esgaroth

Lično, najradije ga pamtim kao pilota Macuru u filmu ''Daleko nebo''...



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 18429
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Човек од ког смо много научили. Милош Васић. Поред много књига, аутор вероватно једине књиге код нас о специјалном и пригушеном оружју.

https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1968869&fbcl.....Pxythqvkc4



offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3351
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

IN MEMORIAM

Директор Београдске филхармоније Иван Тасовац, преминуо је синоћ у свом дому у Београду .

Иван Тасовац је био син глумца Предрага Тасовца и Марије, професора клавира у музичкој школи „Мокрањац“.Дипломирао клавир на Конзерваторијуму "Петар Иљич Чајковски" у Москви у класи професора Сергеја Дорењског. Био је директор Београдске филхармоније од 23. марта 2001-2013. године. Почетком 2014. на конкурсу за новог директора једногласно је изабран као најбољи кандидат за ову позицију.
За време Тасовчевог мандата, Филхармонија се позиционирала као најбољи оркестар у региону и ансамбл који представља освежење на међународној концертној сцени, а успео је да од Београдске филхармоније направи најуспешнију институцију културе у Србији.

У том периоду реконструисана је зграда Београдске филхармоније, обновљени су инструменти у великом делу оркестра, оркестар је подмлађен, ангажовани су најквалитетнији музичари који су се вратили са школовања у иностранству.

Уз велике напоре и помоћ Фонда Зубин Мехта који постоји у оквиру Фондације Београдске филхармоније, владе Јапана, амбасаде САД-а, Делта фондације, Општине Стари Град, НИП-а и других донација остварених кроз рад фондације, је прикупљено донација за оркестар и нове инструменте у вредности од 1,5 милиона евра. Обновљена је скоро читава гудачка секција и највећи део дувачких инструмената.

Поред запажених међународних гостовања оркестра широм Европе, на његову иницијативу, на јесен 2014. године, реализована је прва турнеја у историји Београдске филхармоније у САД-у. Током његовог мандата знатно је унапређена и институционална регионална сарадња.

Тасовац у дванаестој години дебитује са оркестрима Београдске и Загребачке филхармоније. Наступао је као солиста и са оркестрима у Италији, Швајцарској, Шпанији, Ирској, САД, Русији, Белгији. Члан је жирија међународних конкурса, водио је мајсторске курсеве пијанизма у Италији, Русији и бившој Југославији.

Добитник је награда "Дисруптон" за 2004. годину, коју додељује представништво адвертајзинг мреже ТБWА онима који раде другачије од уобичајеног, мењају правила и разбијају устаљене каноне; добитник је повеље “Буди добар и покажи то другима” коју додељује Пословна школа за односе се јавношћу за у периоду јул-децембар 2004. године и добитник је годишње награде за 2005. годину, коју додељује “Самсунг”. Добитник је награде „Допринос године Европи 2009.” . Недељник „Време“ изабрао га је за личност 2011. године.

Тасовци су пореклом из Херцеговине. Иво Андрић је тестаментом оставио Ивановом оцу, глумцу Предрагу Тасовцу, њихово родословно стабло које је нашао у дубровачком архиву. Ту пише да је неки шпански племић, високи официр, у 15. веку дошао са армадом у Боку Которску и заљубио се у наочиту Бокељку из племена Тасовац. И да би могли да се венчају, цела њена породица је добила шпанско племство. Иванов отац је у 81. години био најстарији и најактивнији глумац београдске позоришне сцене, мајка Марија је била професорка клавира у музичкој школи "Мокрањац". Млађи брат Тома у 29. години ради докторску дисертацију на Принстону. Пре тога је дипломирао на Харварду.

Једна занимљивост

Руски председник Владимир Путин дао је налог Министарству просвете и образовања да установи колико је укупно студената завршило факултете у бившем СССР-у и данашњој Русији. И добијена је цифра од 700.000 дипломаца. Изабрано је 600 наујспешнијих и позвани су у Москву. Међу њима су били председници држава, министри, три космонаута, светски шампиони у разним спортовима... Једини музичар међу тих 600 дипломаца, које је примио Владимир Путин (иначе покровитељ овог скупа) - био је Иван Тасовац

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 18429
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Да. У Москви, колико се сећам, постоје три државна конзераторијума (на једном сам био у посети, у улици В. Брјусова, испред је биста М. Ростроповича). Школовање за музичара у СССР (и сада, у Русији) је као ходочашће у Јерусалим. Ко је тамо завршио, могао је да свом имену дода Хаџи. Био је интересантан човек, необичан и - свој. Као и сви уметници. Био сам у прилици да се двапут састанем с њим, пословно. Никад то није био чиновнички разговор. То је препуштао помоћницима.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3351
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

IN MEMORIAM

26 септембра ,преминуо је професор ФМУ Срђан Хофман у Београду.Угледни и плодни наш композитор, један од оснивача и први селектор програма Међународне трибине композитора у Београду.

Рођен 1944. године, дипломирао је и магистрирао у класи проф. Станојла Рајичића, кога је и наследио на Катедри за композицију. Такође је деловао и као шеф Тонског студија ФМУ, чији је и оснивач, а бавио се и теоријским радом везаним за електронску музику. Срђан Хофман је био дугогодишњи председник Председништва Удружења композитора Србије и председник Управног одбора СОКОЈ-а. Између 2002. и 2006. био је амбасадор у Јужноафричкој Републици.

Њему припада једно од централних места у формирању постмодерног лика српске музике, како и по увек будној радозналости према новим стилским и композиционо-техничким тенденцијама које је у својим делима покушавао и моћно креативно развијао, тако и захваљујући његовој педагошкој делатности. Као дугогодишњи професор на Катедри за композицију и оркестрацију Факултета музичке уметности у Београду образовао је многе генерације успешних музичких стваралаца. Од 1989. до 1998. био је декан овог факултета, а између 2007. и 2009. вршио је дужност проректора Универзитета уметности. Био је један од ретких доживотних професора са титулом емеритус.

Био је члан жирија на међународним такмичењима Музичке омладине и жирија за награду „Стеван Мокрањац”. Један је од оснивача и први селектор фестивала Међународна трибина композитора у Београду, а дуго година био је и секретар Националне секције Међународног друштва за савремену музику.

Његова дела су извођена на водећим домаћим и иностраним фестивалима, међу којима су Музички бијенале Загреб, Светски дани музике у Немачкој, Шведској и Румунији, Фестивали електронске уметности у Финској и електроакустичке музике у Буржу, као и на фестивалима и у оквиру концертних сезона у многим земљама Европе, у Аустралији и Сједињеним Државама.

Добитник је многих награда, између осталих и првих награда Међународне трибине композитора за остварења „Концертна музика” (1994) и „Знакови” (1995), а два пута добио је и наше највеће признање за музику, награду „Стеван Мокрањац”, за дела „Гледајући огледала Аниша Капура” (2011) и „Кроз кутије звука” (2015). За своје педагошке и организационе доприносе награђен је и Великом плакетом Универзитета уметности у Београду.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3351
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

IN MEMORIAM

У Београду је, у 89. години преминуо Видак Перић, човек који је оставио неизбрисив траг у српском и југословенском издаваштву.
Рођен 1932. у Шеремету, селу близу Ђаковице, као дечак је гледао како му кућу спаљују Албанци из суседства док су му старији брат и отац били на фронту. Због тога је породица пребачена у Равно Село у Бачкој, где је завршио основну школу а гимназију у Врбасу.

Историју је дипломирао на Филозофском факултету у Београду и запослио се у Редакцији за историју Црне Горе и касније постао њен секретар. У организацији ове редакције написано је пет томова "Историје Црне Горе", књиге које су, како је истицао, "значајно допринеле буђењу годинама затиране свести не само о српском пореклу Црногораца, већ и о судбинској повезаности две земље".

На чело "Народне књиге" дошао је 1970, у време када је ова издавачка кућа била на ивици опстанка. Захваљујући предузимљивости и неуморној енергији, Перић је у следећих неколико година ову кућу уздигао у врхове издаваштва, али су објављена дела наишла и на оштра политичка оспоравања. Посебно су нападане књиге "Слом Краљевине Југославије у Априлском рату 1941", тротомна књига "Јасеновац", "Књига о Косову", "Испљувак пун крви", дневник Живојина Павловића о студентским демонстрацијама 1968, "Масони", "Савезници и југословенска ратна драма"...

Перић је пет година био и директор и главни уредник издавачког предузећа "Књижевне новине", потпредседник Скупштине општине Стари град, у два мандата председник Скупштине издавача и књижара Југославије и председник Удружења издавача и књижара Србије. Успешно је представљао наше издаваче на многобројним сајмовима књига, од Франкфурта и Париза, до Москве и Пекинга.

Радни век завршио је као директор и главни уредник "Просветног прегледа", али и после тога је наставио да се бави књигом, објављујући значајна дела из историје српског језика и књижевности у предузећу које је основао са сином и пријатељима.

- Смрћу Видака Перића, запаженог привредника, издавача и хуманисте, нестао је из животне арене врли ентузијста и маштовити иноватор иза кога су остале десетине едиција.

Нарочито се истиче едиција "Наши видици" у којој је објављено више од сто књига, махом билингвално, на српском, словеначком, македонском, мађарском и албанском језику.

За свој рад Перић је добио неколико награда, али му је од свих, како је увек истицао, било најдраже признање у виду писма Десанке Максимовић. Она му је, уз своју претпоследњу збирку поезије "Озон завичаја", између осталог написала: ..."Желела бих да Ви будете на челу, да је благословите, не само као издавач, директор 'Књижевних новина', него да се назовете у њеном заглављу и њеним главним уредником. Молим Вас да ми испуните ову жељу"...

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3351
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

IN MEMORIAM

Преминуо је Бошко Милин (55), театролог, професор ФДУ,плодан аутор и позоришни критичар и, у три наврата, селектор Стеријиног позорја у Новом Саду.

Милин је био познат као селектор који је чврсто и на веома довитљив начин бранио свој селекторски одабир пред критичком јавношћу и новинарима. Тако је пре три године на примедбу да његов избор представа за 63. Стеријин фестивал није најобјективнији, подсетио на чувену сентенцу Јована Христића: "Селекција ће бити објективна тек када селектор постане објекат".

Спреман одговор имао је и на запажање да међу девет представа које је уврстио у конкуренцији националне драме као аутори доминирају његови мало познати студенти рекавши да је време "да млади почну да стварају своју традицију јер и Стерија је некада био млад аутор".

Окушао се Милин у рaзним oблaстимa дрaмaтургијe: писao јe дрaмaтизaцијe зa пoзoриштe и рaдиo, сцeнaријa зa филмoвe и ТВ eмисијe, рaдиo-дрaмe и дрaмaтизaцијe... Бaвиo сe фeнoмeнoм рaдијa и телевизије. Oбaвљao јe пoслoвe дрaмaтургa (Theater zumFürchten - Бeч и Нaрoднo пoзoриштe - Бeoгрaд).

Прoвeo јe шeст гoдинa кao члaн урeдништвa чaсoписa "Сцeнa", а од 1988. гoдинe нaписao јe више од 30 дрaмaтизaцијa зa рaдиo, кao и oригинaлнe рaдиo-дрaмe: "Лeтeћи Хoлaнђaнин", "Синaтринa дoктринa", "Др Свeтислaв Стeфaнoвић", "Вeлимир Живoјинoвић Мaсукa" и дрaмску oбрaду сцeнe Јoсипa Кулунџићa, "Пaцијeнти млaдoг Кирилoвa".

Њeгoв eсeј "Рoбeрт Бeнтoн: кoнвeнцијa кao нaдaхнућe" oбјaвљeн јe у збoрнику "Свeтлo у тaми: нoви Хoливуд" 1991. гoдинe. По поруџбини је нaписao либрeтo зa бaлeт "Крaљицa Мaргo" (Народно позориште Београд).

Прeводио је на српски језик кoмaде Eдeнa фoн Хoрвaтa "Итaлијaнскa нoћ" (извeдeн у ЈДП 2004. гoдинe), "Приче из бечке шуме" (СНП, 2012) и "Казимир и Каролина" (Атеље 212, 2014).

Крaјeм 2008. нaписao јe сцeнaриo зa Вукoв шкoлски чaс. Аутoр је пoгoвoрa зa књигу "Врeмe кисeoникa - нaјнoвијe рускe дрaмe".

Гoдинe 2008. oбјaвљeнa му јe у Нoвoм Сaду књигa "Лaвиринти eкспрeсиoнизмa" (издање Стеријиног позорја).

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 18429
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Интересантно с колико површности се интернет свезналице присећају ко је све од познатих личности страдао од короне, па заређају по глумцима, певачима, спортистима...И сместа их проглашвају легендама, култним појавама, итд....А шта ћемо с Иваном Клајном, Пипером, па и Сањом Илићем? Колико је, поред њих, још озбиљних, академски признатих људи напустило овај свет само ове године...А њих не сврставају у књиговодство короне.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3351
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Sirius ::...А шта ћемо с Иваном Клајном, Пипером, па и Сањом Илићем? Колико је, поред њих, још озбиљних, академски признатих људи напустило овај свет само ове године...А њих не сврставају у књиговодство короне.

Ови горе набројани не скупљају лајкове,а бројач прегледа не куца.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3351
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

IN MEMORIAM

Новинар РТК(Радио телевизија Крагујевац) Катарина Мировић преминула је данас од последица корона вируса, у 55. години живота.

Читав радни век провела је у Радио-телевизији Крагујевац, као новинар и уредник.

Била је ауторка емисија “Суграђани”, “Радознало огледало”, серијала “Трпеза”, “Друга страна”, “Гимназија знањем сија”, “Једнаки”, “Под Хипократовом заклетвом”, а гледаоци и колеге памтиће је као једног од најбољих познавалаца села и ауторку чувене емисије “Шумадијски праг” коју је са посебним ентузијазмом радила пуне две деценије, саопштено је из РТК.

У сећању колега остаће као добар човек и новинар изузетно посвећен свом позиву, који је много волела, наводе из ове медијске куће.

Била је волонтер Црвеног крста и добитница “Златног пера” ове хуманитарне организације.

Добитник је бројних признања, међу којима су и “Ђурђевданска награда” за новинарство 2012. године, признања за очување традиције и народног стваралаштва.

Била је активиста Удружења српско-словачког пријатељства и председница подружнице Синдиката новинара Србије у Телевизији Крагујевац.


Редовно сам раније гледао њене емисије,које су биле едукативног карактера.Својим радом,сачувала је од незаборава народне обичаје,навике,начин живота и животне приче малих људи шумадијских села.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 948 korisnika na forumu :: 43 registrovanih, 6 sakrivenih i 899 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: airsuba, ajo baba, Apok, Atomski čoban, babaroga, bigfoot, bojank, Boris BM, Brana01, celik, CikaKURE, draganl, Duh sa sekirom, dushan, Excalibur13, FileFinder, FOX, goxin, Jahorina, Kibice, Kruger, laurusri, Leonov, LUDI, maiden6657, milos.cbr, milutin134, MiroslavD, naki011, nemkea71, nenad81, nextyamb, Panter, procesor, Romibrat, Sirius, slonic_tonic, stegonosa, tmanda323, Toper, vathra, W123, 125