Njihova dela žive za sva vremena

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, dolinalima, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lično, najradije ga pamtim kao pilota Macuru u filmu ''Daleko nebo''...

• 5Ovo se svidja korisnicima: voja64, _Sale, Skywhaler, Bane san, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Човек од ког смо много научили. Милош Васић. Поред много књига, аутор вероватно једине књиге код нас о специјалном и пригушеном оружју.

https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1968869&fbcl.....Pxythqvkc4

• 3Ovo se svidja korisnicima: _Sale, Bane san, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM

Директор Београдске филхармоније Иван Тасовац, преминуо је синоћ у свом дому у Београду .

Иван Тасовац је био син глумца Предрага Тасовца и Марије, професора клавира у музичкој школи „Мокрањац“.Дипломирао клавир на Конзерваторијуму "Петар Иљич Чајковски" у Москви у класи професора Сергеја Дорењског. Био је директор Београдске филхармоније од 23. марта 2001-2013. године. Почетком 2014. на конкурсу за новог директора једногласно је изабран као најбољи кандидат за ову позицију.
За време Тасовчевог мандата, Филхармонија се позиционирала као најбољи оркестар у региону и ансамбл који представља освежење на међународној концертној сцени, а успео је да од Београдске филхармоније направи најуспешнију институцију културе у Србији.

У том периоду реконструисана је зграда Београдске филхармоније, обновљени су инструменти у великом делу оркестра, оркестар је подмлађен, ангажовани су најквалитетнији музичари који су се вратили са школовања у иностранству.

Уз велике напоре и помоћ Фонда Зубин Мехта који постоји у оквиру Фондације Београдске филхармоније, владе Јапана, амбасаде САД-а, Делта фондације, Општине Стари Град, НИП-а и других донација остварених кроз рад фондације, је прикупљено донација за оркестар и нове инструменте у вредности од 1,5 милиона евра. Обновљена је скоро читава гудачка секција и највећи део дувачких инструмената.

Поред запажених међународних гостовања оркестра широм Европе, на његову иницијативу, на јесен 2014. године, реализована је прва турнеја у историји Београдске филхармоније у САД-у. Током његовог мандата знатно је унапређена и институционална регионална сарадња.

Тасовац у дванаестој години дебитује са оркестрима Београдске и Загребачке филхармоније. Наступао је као солиста и са оркестрима у Италији, Швајцарској, Шпанији, Ирској, САД, Русији, Белгији. Члан је жирија међународних конкурса, водио је мајсторске курсеве пијанизма у Италији, Русији и бившој Југославији.

Добитник је награда "Дисруптон" за 2004. годину, коју додељује представништво адвертајзинг мреже ТБWА онима који раде другачије од уобичајеног, мењају правила и разбијају устаљене каноне; добитник је повеље “Буди добар и покажи то другима” коју додељује Пословна школа за односе се јавношћу за у периоду јул-децембар 2004. године и добитник је годишње награде за 2005. годину, коју додељује “Самсунг”. Добитник је награде „Допринос године Европи 2009.” . Недељник „Време“ изабрао га је за личност 2011. године.

Тасовци су пореклом из Херцеговине. Иво Андрић је тестаментом оставио Ивановом оцу, глумцу Предрагу Тасовцу, њихово родословно стабло које је нашао у дубровачком архиву. Ту пише да је неки шпански племић, високи официр, у 15. веку дошао са армадом у Боку Которску и заљубио се у наочиту Бокељку из племена Тасовац. И да би могли да се венчају, цела њена породица је добила шпанско племство. Иванов отац је у 81. години био најстарији и најактивнији глумац београдске позоришне сцене, мајка Марија је била професорка клавира у музичкој школи "Мокрањац". Млађи брат Тома у 29. години ради докторску дисертацију на Принстону. Пре тога је дипломирао на Харварду.

Једна занимљивост

Руски председник Владимир Путин дао је налог Министарству просвете и образовања да установи колико је укупно студената завршило факултете у бившем СССР-у и данашњој Русији. И добијена је цифра од 700.000 дипломаца. Изабрано је 600 наујспешнијих и позвани су у Москву. Међу њима су били председници држава, министри, три космонаута, светски шампиони у разним спортовима... Једини музичар међу тих 600 дипломаца, које је примио Владимир Путин (иначе покровитељ овог скупа) - био је Иван Тасовац

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да. У Москви, колико се сећам, постоје три државна конзераторијума (на једном сам био у посети, у улици В. Брјусова, испред је биста М. Ростроповича). Школовање за музичара у СССР (и сада, у Русији) је као ходочашће у Јерусалим. Ко је тамо завршио, могао је да свом имену дода Хаџи. Био је интересантан човек, необичан и - свој. Као и сви уметници. Био сам у прилици да се двапут састанем с њим, пословно. Никад то није био чиновнички разговор. То је препуштао помоћницима.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM

26 септембра ,преминуо је професор ФМУ Срђан Хофман у Београду.Угледни и плодни наш композитор, један од оснивача и први селектор програма Међународне трибине композитора у Београду.

Рођен 1944. године, дипломирао је и магистрирао у класи проф. Станојла Рајичића, кога је и наследио на Катедри за композицију. Такође је деловао и као шеф Тонског студија ФМУ, чији је и оснивач, а бавио се и теоријским радом везаним за електронску музику. Срђан Хофман је био дугогодишњи председник Председништва Удружења композитора Србије и председник Управног одбора СОКОЈ-а. Између 2002. и 2006. био је амбасадор у Јужноафричкој Републици.

Њему припада једно од централних места у формирању постмодерног лика српске музике, како и по увек будној радозналости према новим стилским и композиционо-техничким тенденцијама које је у својим делима покушавао и моћно креативно развијао, тако и захваљујући његовој педагошкој делатности. Као дугогодишњи професор на Катедри за композицију и оркестрацију Факултета музичке уметности у Београду образовао је многе генерације успешних музичких стваралаца. Од 1989. до 1998. био је декан овог факултета, а између 2007. и 2009. вршио је дужност проректора Универзитета уметности. Био је један од ретких доживотних професора са титулом емеритус.

Био је члан жирија на међународним такмичењима Музичке омладине и жирија за награду „Стеван Мокрањац”. Један је од оснивача и први селектор фестивала Међународна трибина композитора у Београду, а дуго година био је и секретар Националне секције Међународног друштва за савремену музику.

Његова дела су извођена на водећим домаћим и иностраним фестивалима, међу којима су Музички бијенале Загреб, Светски дани музике у Немачкој, Шведској и Румунији, Фестивали електронске уметности у Финској и електроакустичке музике у Буржу, као и на фестивалима и у оквиру концертних сезона у многим земљама Европе, у Аустралији и Сједињеним Државама.

Добитник је многих награда, између осталих и првих награда Међународне трибине композитора за остварења „Концертна музика” (1994) и „Знакови” (1995), а два пута добио је и наше највеће признање за музику, награду „Стеван Мокрањац”, за дела „Гледајући огледала Аниша Капура” (2011) и „Кроз кутије звука” (2015). За своје педагошке и организационе доприносе награђен је и Великом плакетом Универзитета уметности у Београду.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM

У Београду је, у 89. години преминуо Видак Перић, човек који је оставио неизбрисив траг у српском и југословенском издаваштву.
Рођен 1932. у Шеремету, селу близу Ђаковице, као дечак је гледао како му кућу спаљују Албанци из суседства док су му старији брат и отац били на фронту. Због тога је породица пребачена у Равно Село у Бачкој, где је завршио основну школу а гимназију у Врбасу.

Историју је дипломирао на Филозофском факултету у Београду и запослио се у Редакцији за историју Црне Горе и касније постао њен секретар. У организацији ове редакције написано је пет томова "Историје Црне Горе", књиге које су, како је истицао, "значајно допринеле буђењу годинама затиране свести не само о српском пореклу Црногораца, већ и о судбинској повезаности две земље".

На чело "Народне књиге" дошао је 1970, у време када је ова издавачка кућа била на ивици опстанка. Захваљујући предузимљивости и неуморној енергији, Перић је у следећих неколико година ову кућу уздигао у врхове издаваштва, али су објављена дела наишла и на оштра политичка оспоравања. Посебно су нападане књиге "Слом Краљевине Југославије у Априлском рату 1941", тротомна књига "Јасеновац", "Књига о Косову", "Испљувак пун крви", дневник Живојина Павловића о студентским демонстрацијама 1968, "Масони", "Савезници и југословенска ратна драма"...

Перић је пет година био и директор и главни уредник издавачког предузећа "Књижевне новине", потпредседник Скупштине општине Стари град, у два мандата председник Скупштине издавача и књижара Југославије и председник Удружења издавача и књижара Србије. Успешно је представљао наше издаваче на многобројним сајмовима књига, од Франкфурта и Париза, до Москве и Пекинга.

Радни век завршио је као директор и главни уредник "Просветног прегледа", али и после тога је наставио да се бави књигом, објављујући значајна дела из историје српског језика и књижевности у предузећу које је основао са сином и пријатељима.

- Смрћу Видака Перића, запаженог привредника, издавача и хуманисте, нестао је из животне арене врли ентузијста и маштовити иноватор иза кога су остале десетине едиција.

Нарочито се истиче едиција "Наши видици" у којој је објављено више од сто књига, махом билингвално, на српском, словеначком, македонском, мађарском и албанском језику.

За свој рад Перић је добио неколико награда, али му је од свих, како је увек истицао, било најдраже признање у виду писма Десанке Максимовић. Она му је, уз своју претпоследњу збирку поезије "Озон завичаја", између осталог написала: ..."Желела бих да Ви будете на челу, да је благословите, не само као издавач, директор 'Књижевних новина', него да се назовете у њеном заглављу и њеним главним уредником. Молим Вас да ми испуните ову жељу"...

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM

Преминуо је Бошко Милин (55), театролог, професор ФДУ,плодан аутор и позоришни критичар и, у три наврата, селектор Стеријиног позорја у Новом Саду.

Милин је био познат као селектор који је чврсто и на веома довитљив начин бранио свој селекторски одабир пред критичком јавношћу и новинарима. Тако је пре три године на примедбу да његов избор представа за 63. Стеријин фестивал није најобјективнији, подсетио на чувену сентенцу Јована Христића: "Селекција ће бити објективна тек када селектор постане објекат".

Спреман одговор имао је и на запажање да међу девет представа које је уврстио у конкуренцији националне драме као аутори доминирају његови мало познати студенти рекавши да је време "да млади почну да стварају своју традицију јер и Стерија је некада био млад аутор".

Окушао се Милин у рaзним oблaстимa дрaмaтургијe: писao јe дрaмaтизaцијe зa пoзoриштe и рaдиo, сцeнaријa зa филмoвe и ТВ eмисијe, рaдиo-дрaмe и дрaмaтизaцијe... Бaвиo сe фeнoмeнoм рaдијa и телевизије. Oбaвљao јe пoслoвe дрaмaтургa (Theater zumFürchten - Бeч и Нaрoднo пoзoриштe - Бeoгрaд).

Прoвeo јe шeст гoдинa кao члaн урeдништвa чaсoписa "Сцeнa", а од 1988. гoдинe нaписao јe више од 30 дрaмaтизaцијa зa рaдиo, кao и oригинaлнe рaдиo-дрaмe: "Лeтeћи Хoлaнђaнин", "Синaтринa дoктринa", "Др Свeтислaв Стeфaнoвић", "Вeлимир Живoјинoвић Мaсукa" и дрaмску oбрaду сцeнe Јoсипa Кулунџићa, "Пaцијeнти млaдoг Кирилoвa".

Њeгoв eсeј "Рoбeрт Бeнтoн: кoнвeнцијa кao нaдaхнућe" oбјaвљeн јe у збoрнику "Свeтлo у тaми: нoви Хoливуд" 1991. гoдинe. По поруџбини је нaписao либрeтo зa бaлeт "Крaљицa Мaргo" (Народно позориште Београд).

Прeводио је на српски језик кoмaде Eдeнa фoн Хoрвaтa "Итaлијaнскa нoћ" (извeдeн у ЈДП 2004. гoдинe), "Приче из бечке шуме" (СНП, 2012) и "Казимир и Каролина" (Атеље 212, 2014).

Крaјeм 2008. нaписao јe сцeнaриo зa Вукoв шкoлски чaс. Аутoр је пoгoвoрa зa књигу "Врeмe кисeoникa - нaјнoвијe рускe дрaмe".

Гoдинe 2008. oбјaвљeнa му јe у Нoвoм Сaду књигa "Лaвиринти eкспрeсиoнизмa" (издање Стеријиног позорја).

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Интересантно с колико површности се интернет свезналице присећају ко је све од познатих личности страдао од короне, па заређају по глумцима, певачима, спортистима...И сместа их проглашвају легендама, култним појавама, итд....А шта ћемо с Иваном Клајном, Пипером, па и Сањом Илићем? Колико је, поред њих, још озбиљних, академски признатих људи напустило овај свет само ове године...А њих не сврставају у књиговодство короне.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::...А шта ћемо с Иваном Клајном, Пипером, па и Сањом Илићем? Колико је, поред њих, још озбиљних, академски признатих људи напустило овај свет само ове године...А њих не сврставају у књиговодство короне.

Ови горе набројани не скупљају лајкове,а бројач прегледа не куца.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM

Новинар РТК(Радио телевизија Крагујевац) Катарина Мировић преминула је данас од последица корона вируса, у 55. години живота.

Читав радни век провела је у Радио-телевизији Крагујевац, као новинар и уредник.

Била је ауторка емисија “Суграђани”, “Радознало огледало”, серијала “Трпеза”, “Друга страна”, “Гимназија знањем сија”, “Једнаки”, “Под Хипократовом заклетвом”, а гледаоци и колеге памтиће је као једног од најбољих познавалаца села и ауторку чувене емисије “Шумадијски праг” коју је са посебним ентузијазмом радила пуне две деценије, саопштено је из РТК.

У сећању колега остаће као добар човек и новинар изузетно посвећен свом позиву, који је много волела, наводе из ове медијске куће.

Била је волонтер Црвеног крста и добитница “Златног пера” ове хуманитарне организације.

Добитник је бројних признања, међу којима су и “Ђурђевданска награда” за новинарство 2012. године, признања за очување традиције и народног стваралаштва.

Била је активиста Удружења српско-словачког пријатељства и председница подружнице Синдиката новинара Србије у Телевизији Крагујевац.


Редовно сам раније гледао њене емисије,које су биле едукативног карактера.Својим радом,сачувала је од незаборава народне обичаје,навике,начин живота и животне приче малих људи шумадијских села.