Njihova dela žive za sva vremena

5

Njihova dela žive za sva vremena

online
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 938
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
Преминула је Божана Јовановић (1932- 2020), једна од наших најбољих позоришних, филмских и телевизијских костимографа.

Рођена је 1932. године у Београду. Завршила је Академију примењених уметности, одсек сценографије, код проф. Миленка Шербана. После дипломирања, шест месеци је боравила у Паризу код проф. Пола Колена.
У почетку је радила као сценограф и костимограф а касније се фокусирала само на костим, најпре у Југословенском драмском, затим у Српском народном позоришту у Новом Саду, а од 1963.године костимограф је у Народном позоришту у Београду, све до пензионисања. Прва представа у Народном позоришту у којој се потписује као костимограф била је „Бертове кочије или Сибила“ Велимира Лукића, у режији Арсе Јовановића (1963) а последња, Вердијева „Дама с камелијама“ у кореографији Лидије Пилипенко (2010). У Народном позоришту у Београду радила је као костимограф на више од 140 представа Опере,Драме и Балета...

Радила је у свим већим градовима старе Југославије, али и у Москви, Берлину, Бриселу, Трсту, у Шведском краљевском позоришту, сарађујући са истакнутим редитељима: Бојаном Ступицом, Матом Милошевићем, Мирославом Беловићем, Паолом Мађелијем, Стевом Жигоном, Дејаном Мијачем, Егоном Савином, Љубомиром Драшкићем, Бором Григоровићем, Миланом Караџићем, Јагошем Марковићем и многим другим из млађих генерација. Остварила је костиме у десет филмова: “Мали човек” , “Љубав и мода”, “Капетан Леши”, “Чудна девојка”, “Лито виловито”, као и петнаест ТВ драма.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
online
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 938
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
Преминуо песник Милутин Петровић.Рођен је 1. маја 1941 у Краљеву, школовао се у Нишу и Београду. Био је један од оснивача Српског књижевног друштва и председник првог Управног одбора СКД-а. Добитник је књижевних награда "Бранко Миљковић" за књигу "Глава на пању" и "Милан Ракић" за "Књигу промена".

Спада међу најзначајније савремене српске песнике. Песме Милутина Петровића уврштене су у многе антологије и преведене на више страних језика. Био је уредник Књижевне речи, часописа Релатионс, главни уредник Књижевних новина.Српској култури је оставио 13 књига песама.Био је покретач и главни уредник часописа Источник и Поезија.

У једној од песама из збирке „Глава на пању“, у „Последњој песми“ Петровић бележи:

Уместо вас ја
затварам ову књигу
склапам њене корице
у неком другом свету
тако што у истом часу букну
сви нестајемо
уједињени
последњи покушај
био нам је Живот
на домаку.



online
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 938
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
Филмски редитељ и сценариста, историчар и теоретичар филма Никола Стојановић, преминуо је у 79. години, саопштено је из Југословенске кинотеке.
Никола Стојановић рођен је 1942. године у Душанову код Лесковца, а школовао се у Белој Цркви, Београду, Подгорици и Сарајеву, где је 1965. дипломирао на Архитектонском факултету.
Од 1964. до 1967. бавио се аматерским филмом, а његови краткометражни радови (Блуз, Торзо, Драга Ирена) постизали су успехе на домаћим и међународним смотрама.

Аутор награђиваних филмова "Од злата јабука", “Belle Epoque или Последњи валцер у Сарајеву” и других остварења каријеру је започео у Сарајеву, а наставио у Новом Саду и Београду.

Стојановић је још у раној младости почео да се бави филмском публицистиком. Сарађивао је у многим листовима и часописима некадашње Југославије. У оквиру Кино‐клуба Сарајево основао је часопис Синеаст и био његов дугогодишњи главни и одговорни уредник.

Био је велики познавалац и љубитељ дела Акире Куросаве. Докторску тезу о јапанском редитељу одбранио је на Факултету драмских уметности у Београду.

Био је професор историје филма на Академији сценских умјетности у Сарајеву, Академији уметности у Новом Саду, као и на Факултету драмских уметности у Београду.

online
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 938
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
У Пожаревцу је у 82. години преминуо Милисав Миленковић , књижевник и драматург.

Био је дугогодишњи председник Браничевско-стишке књижевне заједнице, огранка Удружења књижевника Србије, један од оснивача Федраса-а (Фестивала драмских аматера села Србије) у Малом Црнићу, као и уредник књижевног часописа „Стиг“ који такође излази у Малом Црнићу и управо је обележио своју 50-годишњицу.

Милисав Миленковић аутор је седамнаест збирки поезије међу којима се издвајају „Одисеј се није вратио“, „Шекспир – сан и крв“, „Четири годишња доба у Београду“, романа „Болест брестова“, „Доба ветрова“ и „Прстен за Еву“, књига прича „Калемљена трешња Лава Николајевича“, „Варошке приче“, „Три рођендана и једна смрт“. Објавио је и десетак драмских текстова као „Миленин сан са лампом“ и „Руска љубав“ по мотивима романа „Браћа Карамазови“ Ф. М. Достојевског, која се под именом „Сабласни ерос“ изводи у београдском позоришту „Славија“.

Аутор је и два документарна филма о Властимиру Павловићу Царевцу и о Галерији „Милене Павловић Барили“, уредник и аутор ТВ емисије Портрет уметника која се емитује на Сат телевизији.
Добитник је бројних награда и признања, од којих су најистакнутије Вукова награда, Повеља Раваничанин, награда „Милан Ракић“, награда „Симо Матавуљ“, Повеља Мораве. Добитник је и Златне значке КПЗ Србије, Повеље КПЗ Београда, плакете КПЗ Пожаревца и признања Општине Мало Црниће.

Био је један од водећих интелектуалаца и покретача културног живота читавог Браничевског краја, човек великог креативног замаха и непресушне стваралачке енергије.

online
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 938
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
Песник Миљурко Вукадиновић преминуо је у Београду, од последица короне, у 68. години.

Рођен 1953. у малом месту Горње Сварче,код Блаца. У књижевност је ушао 1977. збирком стихова "Слободно Средоземље", после које је уследило још 20 песничких књига, међу којима су "Пољски радови", "Водена република", "Чини и кучине", "Своје воде господар", "Вевчаница".

Неколико збирки објавио је и на румунском језику, а на српском три прозне књиге од којих је "Мушка природа" имала три издања.

Добитник је низа награда, као што су "Златна струна", "Раде Драинац", "Печат кнеза Лазара", "Арка", "Повеља Карађорђе", "Павле Бихали". Лауреаут је и међународних признања, награде "Никита Станескуи" и Орден са златним венцем "Михај Еминеску" Републике Молдавије.

Вукадиновић је превео више од 30 књига и две антологије, а писао је на српском и румунском језику.

У Вукадиновићевој биографији забележено је да је био секретар Књижевне омладине Србије, лектор српског језика и књижевности на Универзитету у Букурешту, секретар Удружења књижевника Србије, уредник Трибине "Француска 7". Предан и ведар, у рад УКС уносио је дах оптимизма и био омиљен лик у кући писаца. На уобичајено питање колега и пријатеља "Миљенко, где си?", одговорао је у свом стилу: "Где, него у вечности!"

offline
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17237
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Мој другар и исписник. Заједно смо ''ратовали'' да Књижевна омладина Србије не постане још једна филијала УКС. Одиграо је значајну улогу (сад то више није тајна) у обарању Чаушескуовог режима.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 687 korisnika na forumu :: 38 registrovanih, 8 sakrivenih i 641 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., acatomic, Aleksandar Tomić, amstel2, Apok, baza, daki1978, damirZR, Djokislav, Doca, Dorcolac, drummer, Filip Marinković, goxin, JOntra, kalens021, kljift, Marko Marković, MB120mm, Medicenter, nenad81, proka89, RJ, rovac, S-lash, sams6245, shaja1, Smiljke, srecko81, stegonosa, Toni, ucenik32, vathra, virked, vladas87, vlvl, Yellow Pinky, 2001