Njihova dela žive za sva vremena

5

Njihova dela žive za sva vremena

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1266
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
Преминула је Божана Јовановић (1932- 2020), једна од наших најбољих позоришних, филмских и телевизијских костимографа.

Рођена је 1932. године у Београду. Завршила је Академију примењених уметности, одсек сценографије, код проф. Миленка Шербана. После дипломирања, шест месеци је боравила у Паризу код проф. Пола Колена.
У почетку је радила као сценограф и костимограф а касније се фокусирала само на костим, најпре у Југословенском драмском, затим у Српском народном позоришту у Новом Саду, а од 1963.године костимограф је у Народном позоришту у Београду, све до пензионисања. Прва представа у Народном позоришту у којој се потписује као костимограф била је „Бертове кочије или Сибила“ Велимира Лукића, у режији Арсе Јовановића (1963) а последња, Вердијева „Дама с камелијама“ у кореографији Лидије Пилипенко (2010). У Народном позоришту у Београду радила је као костимограф на више од 140 представа Опере,Драме и Балета...

Радила је у свим већим градовима старе Југославије, али и у Москви, Берлину, Бриселу, Трсту, у Шведском краљевском позоришту, сарађујући са истакнутим редитељима: Бојаном Ступицом, Матом Милошевићем, Мирославом Беловићем, Паолом Мађелијем, Стевом Жигоном, Дејаном Мијачем, Егоном Савином, Љубомиром Драшкићем, Бором Григоровићем, Миланом Караџићем, Јагошем Марковићем и многим другим из млађих генерација. Остварила је костиме у десет филмова: “Мали човек” , “Љубав и мода”, “Капетан Леши”, “Чудна девојка”, “Лито виловито”, као и петнаест ТВ драма.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1266
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
Преминуо песник Милутин Петровић.Рођен је 1. маја 1941 у Краљеву, школовао се у Нишу и Београду. Био је један од оснивача Српског књижевног друштва и председник првог Управног одбора СКД-а. Добитник је књижевних награда "Бранко Миљковић" за књигу "Глава на пању" и "Милан Ракић" за "Књигу промена".

Спада међу најзначајније савремене српске песнике. Песме Милутина Петровића уврштене су у многе антологије и преведене на више страних језика. Био је уредник Књижевне речи, часописа Релатионс, главни уредник Књижевних новина.Српској култури је оставио 13 књига песама.Био је покретач и главни уредник часописа Источник и Поезија.

У једној од песама из збирке „Глава на пању“, у „Последњој песми“ Петровић бележи:

Уместо вас ја
затварам ову књигу
склапам њене корице
у неком другом свету
тако што у истом часу букну
сви нестајемо
уједињени
последњи покушај
био нам је Живот
на домаку.



offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1266
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
Филмски редитељ и сценариста, историчар и теоретичар филма Никола Стојановић, преминуо је у 79. години, саопштено је из Југословенске кинотеке.
Никола Стојановић рођен је 1942. године у Душанову код Лесковца, а школовао се у Белој Цркви, Београду, Подгорици и Сарајеву, где је 1965. дипломирао на Архитектонском факултету.
Од 1964. до 1967. бавио се аматерским филмом, а његови краткометражни радови (Блуз, Торзо, Драга Ирена) постизали су успехе на домаћим и међународним смотрама.

Аутор награђиваних филмова "Од злата јабука", “Belle Epoque или Последњи валцер у Сарајеву” и других остварења каријеру је започео у Сарајеву, а наставио у Новом Саду и Београду.

Стојановић је још у раној младости почео да се бави филмском публицистиком. Сарађивао је у многим листовима и часописима некадашње Југославије. У оквиру Кино‐клуба Сарајево основао је часопис Синеаст и био његов дугогодишњи главни и одговорни уредник.

Био је велики познавалац и љубитељ дела Акире Куросаве. Докторску тезу о јапанском редитељу одбранио је на Факултету драмских уметности у Београду.

Био је професор историје филма на Академији сценских умјетности у Сарајеву, Академији уметности у Новом Саду, као и на Факултету драмских уметности у Београду.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1266
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
У Пожаревцу је у 82. години преминуо Милисав Миленковић , књижевник и драматург.

Био је дугогодишњи председник Браничевско-стишке књижевне заједнице, огранка Удружења књижевника Србије, један од оснивача Федраса-а (Фестивала драмских аматера села Србије) у Малом Црнићу, као и уредник књижевног часописа „Стиг“ који такође излази у Малом Црнићу и управо је обележио своју 50-годишњицу.

Милисав Миленковић аутор је седамнаест збирки поезије међу којима се издвајају „Одисеј се није вратио“, „Шекспир – сан и крв“, „Четири годишња доба у Београду“, романа „Болест брестова“, „Доба ветрова“ и „Прстен за Еву“, књига прича „Калемљена трешња Лава Николајевича“, „Варошке приче“, „Три рођендана и једна смрт“. Објавио је и десетак драмских текстова као „Миленин сан са лампом“ и „Руска љубав“ по мотивима романа „Браћа Карамазови“ Ф. М. Достојевског, која се под именом „Сабласни ерос“ изводи у београдском позоришту „Славија“.

Аутор је и два документарна филма о Властимиру Павловићу Царевцу и о Галерији „Милене Павловић Барили“, уредник и аутор ТВ емисије Портрет уметника која се емитује на Сат телевизији.
Добитник је бројних награда и признања, од којих су најистакнутије Вукова награда, Повеља Раваничанин, награда „Милан Ракић“, награда „Симо Матавуљ“, Повеља Мораве. Добитник је и Златне значке КПЗ Србије, Повеље КПЗ Београда, плакете КПЗ Пожаревца и признања Општине Мало Црниће.

Био је један од водећих интелектуалаца и покретача културног живота читавог Браничевског краја, човек великог креативног замаха и непресушне стваралачке енергије.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1266
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
Песник Миљурко Вукадиновић преминуо је у Београду, од последица короне, у 68. години.

Рођен 1953. у малом месту Горње Сварче,код Блаца. У књижевност је ушао 1977. збирком стихова "Слободно Средоземље", после које је уследило још 20 песничких књига, међу којима су "Пољски радови", "Водена република", "Чини и кучине", "Своје воде господар", "Вевчаница".

Неколико збирки објавио је и на румунском језику, а на српском три прозне књиге од којих је "Мушка природа" имала три издања.

Добитник је низа награда, као што су "Златна струна", "Раде Драинац", "Печат кнеза Лазара", "Арка", "Повеља Карађорђе", "Павле Бихали". Лауреаут је и међународних признања, награде "Никита Станескуи" и Орден са златним венцем "Михај Еминеску" Републике Молдавије.

Вукадиновић је превео више од 30 књига и две антологије, а писао је на српском и румунском језику.

У Вукадиновићевој биографији забележено је да је био секретар Књижевне омладине Србије, лектор српског језика и књижевности на Универзитету у Букурешту, секретар Удружења књижевника Србије, уредник Трибине "Француска 7". Предан и ведар, у рад УКС уносио је дах оптимизма и био омиљен лик у кући писаца. На уобичајено питање колега и пријатеља "Миљенко, где си?", одговорао је у свом стилу: "Где, него у вечности!"

offline
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17390
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Мој другар и исписник. Заједно смо ''ратовали'' да Књижевна омладина Србије не постане још једна филијала УКС. Одиграо је значајну улогу (сад то више није тајна) у обарању Чаушескуовог режима.

offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1516

IN MEMORIAM

Преминула је Милица Зајцев (27.04.1934. Тузла – 06. 02.2021, Београд) – критичар и историчар уметничке игре.


Citat:Милица Зајцев је више од шест деценија бележила значајне догађаје југословенског, српског, београдског балета, као и алтернативне, савремене сцене. Била је ученица Нине Кирсанове и Милета Јовановића, балерина Македонског народног театра и балетски педагог.
Завршила је Филозофски факултет и од 1955. године се посветила писаној речи о Терпсихориној уметности.

Била је стални критичар листова „Борба”, „Наша борба” и „Данас” и сарадник готово свих часописа с темом позоришта у земљи и региону, попут „Позоришних новина”, „Позоришта”, „Театрона”, „Сцене”, „Премијере”, „Зборника Матице српске”. У часопису за уметничку игру „Orchestra” била је главни уредник (1996–1998), стручни саветник и члан редакције.

Ауторка је више од десет књига о уметничкој игри. Њено поље деловања је широко, па је Милица Зајцев била и председник савета БИТЕФ фестивала, члан УО Народног позоришта у Београду, члан савета балетске школе „Лујо Давичо”. Добитник је Стеријине награде за театрологију за књигу „Игра што живот значи I”, и то је једина до сада додeљена награда за театрологију из области уметничке игре.


http://www.politika.rs/scc/clanak/472571/Preminula-Milica-Zajcev

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1266
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
Писац, драматург и редитељ Владимир Андрић, дугогодишњи уредник Дечјег и школског програма РТС-а, преминуо је јуче у 77. години у Обреновцу.

Владимир Лале Андрић, рођен у Обреновцу 1944. године, аутор је популарних серијала “Лаку ноћ, децо” и “Пустолов”, написао је више десетина позоришних и радио-драма, као и неколико филмских сценарија. Дипломирао је режију на Факултету драмских уметности у класи професора Хуга Клајна, а као редитељ потписао је прву верзију филма “Шешир професора Косте Вујића”.

Андрић је објавио 13 књига поезије и прозе, међу којима су “Напред плави смеђи и црни” “Срце на зиду”, “Пустолов”, “Дај ми крила један круг”, “Вечерњи слон”, као и књига пробраних прича, песама и записа “Савршен дармар” (2019).
Добитник је више призања за свој рад, међу којима су и Змајева награда, награде “Невен”, “Златни кључић” и друге.

У редакцији дечјег програма некадашње Радиотелевизије Београд, а потом РТС-а, радио је од 1968. године до пензионисања 2009. Поред серијала “Лаку ноћ, децо” и “Пустолов”, аутор је и других емисија за децу и младе: “Биографије”, “Јунак нашег детињства”, “Дом у којем живим”, “Песници свог заната”, “Дај ми крила један круг”…

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1266
  • Gde živiš: Karlmarksland

Napisano: 23 Feb 2021 18:13

IN MEMORIAM
Композитор и диригент Војкан Борисављевић, чија каријера траје више од пет деценија, преминуо је данас у Београду.

Војкан ће заувек бити упамћен као композитор хитова као што су “Одисеја”, “Љубав је само реч” и “А сад адио”, и многих других.

Војкан Борисављевић је рођен 5. маја 1947. године у Зрењанину, а од 1948. године живео је у Београду. По завршеној гимназији је студирао на Филозофском факултету у Београду. Музичко образовање је стекао у београдским школама „Др Војислав Вучковић“ и „Станковић“, као и на приватним студијама у Паризу. Уметничким радом се активно бави од 1965. године.

Цео радни век провео је као слободан уметник у оквиру Удружења композитора Србије са статусом истакнутог уметника. Компоновао је музику за позориште, филм и телевизију, популарне и дечје песме, инструменталне композиције и аранжмане, што чини неколико стотина дела различитих жанрова.
На Великој сцени Народног позоришта у Београду, 22. марта 2018. године одржао је ауторски концерт, назван Моја одисеја, а том приликом уручена му је награда "Дарко Краљић". 2018. године објавио је књигу "Моја одисеја".

Компоновао је више од пет стотина песама за најпознатије југословенске певаче - Леа Мартина, Здравка Чолића, Ђорђа Марјановића, Микија Јевремовића и многе друге, као и за бројне телевизијске серије и филмове, попут серија "Сиви дом" и "Врућ ветар" и филма "Лајање на звезде" за чију је музику награђен Златном мимозом на Фестивалу југословенског филма у Херцег Новом 1997. године.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1266
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
Песник, новинар и драматург Мирко Жарић (1949-2021), који је својим делом обележио културни живот Косова и Метохије, али и целе Србије, преминуо је 21. фебруара.

Рођен је у Косовској Митровици. Радио је као новинар позоришни и филмски критичар приштинског "Јединства", а током деведесетих био је управник Покрајинског народног позоришта и уметнички директор и драматург у Српској драми овог театра.

После бомбардовања СРЈ, пресељава се у Београд, где је радио као уредник у издавачкој делатности "Јединства" и у редакцији "Књижевних новина".
Добитник је бројних књижевних и новинарских награда, међу којима су „Лазар Вучковић“, „Перо деспота Стефана Лазаревића“, Годишња награда Књижевног друштва Косова и Метохије…

Од 1990. до 1994. године био је управник Покрајинског народног позоришта у Приштини, уметнички директор и драматург Српске драме истог театра.

Објавио је збирке песама "Ноћ, трагови на папиру", "Смртни грех, прилози", "Документи о страдању и страху", "Ноћи у Приштини и друге песме".

Иза њега су остале и књиге и студије о позоришту.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 645 korisnika na forumu :: 26 registrovanih, 1 sakriven i 618 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: ALBION101, Bahuss, beowl, bieffe, bojank, danilopu, Dimitrise93, drejk, ivica976, Lovac123, Marko Marković, mercedesamg, micoboj, Milos ZA, Nebo_M, nuke92, Pakito93, Regrut Boskica, repac, RJ, rsk, saputnik plavetnila, Sr.Stat., stug, Toni, wolverined4