Njihova dela žive za sva vremena

• 3Ovo se svidja korisnicima: GrobarRomanticar, _Sale, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Минулог викенда преминуо је Живојин Ћелић, ликовни уметник, писац, песник, музичар, кантаутор, рођен у Нишу 1954. година, а школован у Холандији, где је завршио Академију за ликовну уметност и дизајн.
Аутор је више књига поезије и прозе на српском и холандском, а развио је и сопствени метод сликања, који је назвао "енергетске слике" (осликана површина мења боју под утицајем нијанси дневне светлости). Живео је и излагао широм света, а радио је и као новинар. У Србију се вратио пре 13 година. Ћелић ће бити сахрањен 22. октобра на Новом гробљу у Нишу.

• 2Ovo se svidja korisnicima: _Sale, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Уредник Радија 202 и водитељ емисија "Поноћни биоскоп", "Медаља 202" и "Круг 202", Милан Д. Шпичек, преминуо је недавно у Београду.

Био је филмски критичар и аутор неколико књига о седмој уметности. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у родном Београду, а новинарством се бавио од средње школе. Током дуге каријере, Шпичек је прошао пут од новинара, до главног и одговорног уредника Радио Београда 202.

Филмском критиком бавио се од 1980. године, када је почео да води и уређује култну емисију "Поноћни биоскоп". Извештавао је са бројних домаћих и иностраних филмских смотри, а учествовао је у стварању Филмског фестивала у Херцег Новом.
Интервјуисао је многе личности из света културе, уметности, а пре свега филма, као што су Френсис Форд Копола, Роберт де Ниро, Ђина Лолобриђида и друге.
Био је селектор Лесковачког међународног фестивала филмске режије. Опробао се и у глуми, па је имао епизодне улоге у остварењима "Рана јесен" Томе Јањића, "Дечак из Јунковца" Дејана Зечевића, "Птице које не полете" Петра Лаловића и "Месец над Београдом" Драгана Кресоје. Аутор је и четири књиге везане за филм, "Херцег Нови, љубави моја", "Лепотица и звер", "Нико није савршен" и "Куварни глумци".
Свој први роман, "Хеклање уз ветар", издао је 2015. године. Опробао се и као сценариста и редитељ у филму о Пуриши Ђорђевићу, "Лепо време за млад грашак, Пуриша" (2009). Добитник је великог броја награда, а носилац је и националног признања за врхунски допринос култури.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Voleo sam da ga slušam.
Neka mu nebo podari večni mir.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
У rodnoj Правошеви на Златару јуче је сахрањен Мирчета Вујичић (83), широј јавности познат као "дрвосеча са 11 филмских улога".
Мада је његова глумачка каријера трајала само пет година, и то у раној младости, ни пет деценија касније није заборављено да је Мирчети, натуршчику, аплаудирала публика у Пули, Београду, Нишу, да је снимао са Миленом Дравић, Недом Арнерић, Оливером Марковић, Љубом Тадићем, Драгомиром Бојанићем Гидром... али и делио сцену са великим Ричардом Бартоном!
Поред камере је стао сасвим случајно, када су у Правошеви 1968. Сташа Борисављевић и Федор Шкубоња снимали "Низводно од сунца" и стаситом горштаку Мирчети понудили епизодну улогу. Баш у том филму уочио га је легендарни Пуриша Ђорђевић и одмах му понудио - главну улогу!

Врло брзо је одговорио да му се допада, да је веома срећан што ће бити партнер Милени Дравић, али и да се помало плаши да ли ће успети да испуни наша очекивања. Колико ми је било важно да овај филм снимим са Миленом и нашим новим јунаком говори и чињеница што сам се са фестивала у фамозном Ријо де Жанејиру, на који сам повео скоро комплетну екипу мог филма "Павле Павловић", вратио после два дана. Из Рија сам дошао у Овчар Бању, јер ме је ту чекао почетак снимања "Крос кантрија".

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
После краће болести у недељу ујутру преминуо је Миленко Косановић (1948), наш врсни карикатуриста и илустратратор, носилац бројних награда и признања међу којима је и "Пјер", који додељује наш лист.

Миленко Косановић је рођен у Бајмоку, где је и провео цео свој век. Био је члан УЛУПУДС-а са статусом "Истакнути уметник".

Добитник је Награде за животно дело. Као професионални карикатуриста илустратор сарађивао је са нашим листом, као и многим другим у бившој Југославији, као и појединим иностраним едицијама као што су канадски Артизанс, енглески Картунсток и француски ЕГЕ.
Представљен је у Енциклопедији Два века новинарства у Србији, Ко је ко у нашем хумору, сатири и карикатури, Јежевом алманаху, а илустровао је и неколико књига.
Добитник је највећег домаћег признања за новинску карикатуру "Златни Пјер" коју додељују Вечерње новости, а за свој рад награђиван је и у земљи и иностранству. Пре шест година добио је звање Почасни грађанин Суботице.

У пензију је отишао уз редакције "Суботичких новина", са којима је сарађивао до последњег дана. Последњу карикатуру за наредни број послао је непосредно пре но што ће напустити овоземаљски живот.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Професор Београдског универзитета, Иво Тартаља (1930-2020), преминуо је 5. новембра, а сахрањен је данас, саопштило је удружење "Адлигат".
Оставио је дубок траг не само у професури, већ и у науци својим изузетним научним студијама и збирком коју је формирао у Адлигатовом Музеју српске књижевности када је, по први пут, јавности омогућено да се упозна са изузетно значајним непознатим књижевним рукописима.
Отац Иве Тартаље је био славни књижевник Гвидо Тартаља, а стриц уважени сликар Марино Тартаља. Припадао је једног од последњих грофовских породица на Балкану.

Школовао се у Београду, где је завршио Основну школу „Вук Караџић", Прву мушку гимназију, а затим и Филозофски факултет (филозофска група), на коме је докторирао 1961. године. Радио је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филозофског, потом Филолошког факултета од 1955. до пензионисања 1995. године. Поред редовне наставе на факултету изводио је течајеве за постдипломску наставу у Београду, Новом Саду и Приштини. По више семестара такође је одржавао наставу из теорије књижевности на новооснованим факултетима у Нишу и Крагујевцу.

Од оснивања Института за књижевност и уметност (најпре Центра за теорију књижевности и уметности) радио је у екипи оснивача и више година као референт за естетику (1960–1968). Радио је као секретар Одбора за критичка издања у САНУ (1972-1975), као члан уредништва библиотеке „Књижевна мисао" Српске књижевне задруге, едиције „Српска књижевна критика" Института за књижевност, као и у редакцијама више периодичних публикација. Добитник је награде „Ђорђе Јовановић", награде „Младен Лесковац" и Повеље захвалности Адлигата.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Првак Књажевско - српског театра у Крагујевцу Мирко Бабић, преминуо је у 73.години.

Рођен је 14. марта 1948. године у Крагујевцу, а дипломирао 1973. на Академији за позориште, филм и телевизују у Београду, у класу професора Миленка Маричића. Дугогодишњи стални члан ансамбла Театра Јоаким Вујић (данашањег Књажевско- српског театра), у два мандата нашао се на челу ове куће. Иза њега је остао велики број позоришних остварења (представе “На дну”, “Камен за под главу”, “Царство мрака”,”Лажа и паралажа”, “Свети Георгије убива аждаху”, “Голубњача”, “Краљ Лир”) – за које је добио бројне награде. На Дан Књажевско – српског театра (15.фебруара 2013.) добио је Орден Светог Саве.

Иако није живео у Београду, на њега се рачунало у значајним филмским и телевизијским појектима као што су “Врућ ветар”, “Краљевски воз”, “Приче преко пуно линије”, “На путу за Катангу”, “Вуковор, једна прича”, “Крај династије Обреновић”….Ипак, највећу славу донела му је сарадња са Радошем Бајићем и улога Драгојла у серији “Село гори , а баба се чешља”.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Редитељ Миливоје Мића Милошевић преминуо је данас у Београду у 91. години од последица инфекције вирусом корона.
Мића Милошевић је сасвим посебна појава југословенског и српског филма. Завршио је историју уметности, иако није студирао режију, режирао је неке од најгледанијих филмова. То је аутор чије су стваралачке целине наизглед неспојиве - спортски филмови, нискобуџетне комедије, ангажовани документарци, филмови о уметности, поратном моралу револуционара...

Он је аутор који је обожаван и оспораван у исто време.

Са документарцима је освојио све домаће и многе међународне награде, а два дугометражна "Жуљ" и "Де Јонгови" који је био и југословенски кандидат за Оскара, били су на редовном биоскопском репертоару.

За свега шест година - од краја седамдесетих па до половине осамдесетих година прошлог века, режирао је седам играних филмова од којих су "Није него", "Лаф у срцу" и "Тесна кожа " били апсолутни хитови југословенских размера и најгледанији филмови не само тог времена.

Својевремено био је оптуживан за популизам, а данас је класик домаће кинематографије чији се филмови, најчешће они рађени по сценарију Синише Павића, цитирају и препричавају, што значи да су и после тридесет година остали део наше стварности.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Познати српски глумац Иван Бекјарев преминуо је данас у 74. години.
Иван Бекјарев, легенда српског глумишта, рођен је у Београду 6. априла 1946. године.
После завршетка основне школе, Иван је уписао Шесту београдску гимназију, а затим и Факултет драмских уметности.
Прву улогу на филму одиграо је 1967. године, у филму "Боксери иду у рај".
Одиграо је више од 150 улога у позоришту, од чега око 60 у Југословенском драмском позоришту, где је 33 године био члан.

Одиграо је велики број улога у ТВ драмама и култним серијама као што су "Бољи живот" и "Срећни људи", као и у веома гледаним серијама "Отписани", "Више од игре", "Крај династије Обреновић" и другима.

Снимио је преко 50 филмова у бившој СФРЈ, Србији, Данској, Италији и др. За допринос изабран је за члана Академије за филмску уметност и науку (АФУН).
Имао је и већи број својих шоу програма на разним телевизијама. Такође, играо је и певао главне улоге у многим кабареима и мјузиклима, оперетама и др.

Освојио је велики број награда, а последњу "Златни ћуран за животно дело" на Данима комедије у Јагодини 2016. године.
Последњу улогу остварио је у филму "Било једном у Србији" редитеља Петра Ристовског.

• 1Ovo se svidja korisniku: KlinkaPalacinka
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nikada nisam imao utisak da glumi, neverovatno je koliko mu je baš svaka uloga “legla”, toliko da se uživi u nju i gledaoca ubedi da je on u stvari baš taj lik.
Mislim da je prerano otišao.
Neka počiva u miru.