Njihova dela žive za sva vremena

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Са малим закашњењем..
Преминуо је историчар уметности Љубомир Вујаклија (1944 – 24.02.2021), који је читав свој радни век провео у Музеју града Новог Сада.
Рођен на Банији, у Горњем Жировцу, одрастао у Белом Манастиру, гимназију завршио у Осијеку, а Историју уметности на Филозофском факултету у Београду, као један од најбољих студената, током професионалног рада, уз кустоски посао бавио се различитим уметностима и занатима, а био је, од 1979. године и део тима београдског Музеја применјене уметности за истраживанје ризница манастира Хиландара.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
После краће болести преминуо је Бошко Станојчић Руђинчанин, песник и познати стваралац у области културе у његовој Врњачкој Бањи.

Руђинчанин је рођен 1942. године. Аутор је више књига а нјавише песничких збирки. Био је главни уредник ,,Врњачких новина” и вишегодишњи директор врњачког културног центра, па је у то време допринео квалитету програма радија Врњачке Бање и великој популарности ове радио-станице. Затим је, учествовао у покретању Фестивала филмског сценарија, једине манифестације посвећене овој врсти филмског стваралаштва. Покретач је и претварања познате бањске виле Белимарковић у замак културе, па је и дуго уређивао часопис ,,Замак културе”. Значајан је његов допринос и богатијој туристичкој понуди Врњачке Бање покретањем и дугогодишњом реализацијом летњег културног програма ,,Сто приредби за сто дана”.

Бошко Руђинчанин је награђиван за песничко дело, али и као ентузиајста у области културе међу којима су и награде ,,Прстен дестота Стефана Лазаревића” и Вукове неграде за 2002. годину.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Српски сликар Марко Ступар (85) преминуо је у недељу увече у Паризу.Рођен 1936. године у Вођеници код Босанског Петровца, где је завршио основну школу, после чега уписује Гимназију у Бањој Луци.

1961—1964 живи у Београду, где студира сликарство, а потом те исте 1964-те године одлази за Париз где живи и ради као један од најуспешнијих сликара с наших предела.

Сврставан је врло често у Паришку школу, хетероклитан покрет кога су измислили француски критичари почетком 20. вијека. Покрету су припадали сви странци који су после фовизма радили у Паризу: Шагал, Сутин, Задкин, Кислинг, Фуџита, Пикасо, Модиљани... Сваки од њих је у Париз донио свој стил, своје ране, сећања и наде, а француски интелектуалци су им пружили подршку. Сходно сликарима Паришке школе, Ступарева платна носе у себи благу ноту меланхолије и поезије. "Рекао бих, више носталгије са малом дозом песимизма. У питању је сукоб између стварности и сна", објашњавао је Ступар.

Марков свет поседује интензитет у смирености и напетост у опуштању. Светлост на његовим платнима ствара атмосферу места и сугерише осећања. Разговор за кафанским столом, пролазак људи тргом и сунчање на плажи превазилазе приказе свакодневнице и постају симболи тренутка, задовољства и узајамности. Урбани пејзажиста, он Париз приказује лепшим него што јесте. "Ако то не постигнем, онда ја нисам сликар — каже Ступар — кроз поезију боје, ја гледаоца уводим у мали сан. Улога уметника је да донесе веру у сутрашњицу, јер су оптимизам, осмех и љубав наша будућност".

Маркове композиције чврсто су конструисане, а простор је зналачки искориштен. Палета је постала светлија, а стилизација је израженија. "Промене долазе саме од себе, јер се мења виђење, а мењају се и очи. Међутим, рукопис остаје сличан. Одувек сам желео да све прикажем што верније, али то је немогуће. Увек се појављују деформације и управо оне откривају сликареву личност".

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
У недељу,трагично је преминуо српски књижевник Милан Ненадић (1947 — 2021)
Милан Ненадић је рођен 30. септембра 1947. године у Грковцима код Босанског Грахова.Основну школу и гимназију је завршио у Босанском Грахову, а потом је уписао студије југословенских књижевности и савременог српскохрватског језика на Филозофском факултету у Сарајеву.Након завршетка студија и одслужења војног рока, започео је свој рад као слободни уметник. Од 1974. године живео је у Београду, где је провео десет година, преселивши се потом у Зрењанин 1984. године. Од 1998. године је живио у Петроварадину.
Редак је пример песника стилски тако избрушеног и дотераног израза у савременој српској поезији. Истанчан мајстор везаног стиха, артифицијелни чувар традиције. Мајстор заната.

Где год да је градио, дубоко је засецао, темељно клесао, мајсторски цизелирао. Ненадић је био песник из горког обиља личног удеса, дивљег канона историјског искуства, звездарних образаца светске и националне поезије.

Милан Ненадић је све друго само не скрушени ходочасник стиха. Његова поезија је еруптивна, силовита, дивља. Ненадић је покајнички хулитељ канона. Богохулни верник и раскошни патник. Поникао из трозвучја митског, историјског и националног, утројен у породичном, завичајном и личном.

Милан Ненадић је преминуо заједно са својом супругом Илеаном Урсу Ненадић, која је такође била књижевница и преводилац, од последица цурења гаса у њиховој породићној кући у Петроварадину 7. марта 2021. године.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Један од највећих филмских и ТВ монтажера Андрија Зафрановић преминуо је у 72. години.

Зафрановић је радио на неким од највећих филмских остварења југословенске и српске кинематографије, попут „Балканског шпијуна“, „Оца на службеном путу“, „Дома за вешање“, „Карауле“ и многим другим. Добитник је три пулске Златне арене.

Андрија Зафрановић рођен је у Масленици 15. августа 1949. године. На филмској и ТВ монтажи дипломирао је и магистрирао 1975. године на Академији уметности у Прагу, коју су такође завршили бројни знаменити редитељи попут Горана Марковића, Горана Паскаљевића, Емира Кустурице, Рајка Грлића, Срђана Карановића и његовог брата Лордана Зафрановића.

Током година стекао је статус једног од највећих филмских и телевизијских монтажера, а радио је и као драматург. Био је редовни професор и шеф катедре на Факултету драмских уметности, а од 2009. и редовни професор ФАМУ у Прагу.

Радио је на многим филмовима и ТВ драмама и сарађивао са великим бројем редитеља. У његовом опусу су се, између осталих, нашли култни филмови Балкански шпијун, Чудо невиђено, Отац на службеном путу, Дом за вешање, Аризона дрим, Краљевски воз, Вечерња звона, Халоа празник курви, Караула, Чаруга, Џозефин, Јагуаров скок, Октоберфест, Енклава, Устав Републике Хрватске, Име народа, Бићемо прваци света, Краљ Петар Први.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Академски сликар Милутин Дедић преминуо је у Београду у 86. години.Рођен је у Шибенику 1935. године, у српској породици, од оца Јована радника и мајке Веронике (Јелке) Дедић.Мајка је удајом поново прешла у православље, у којем је до 17. века била њена породица у месту Рупе.а његов рођени брат био је познати кантаутор Арсен Дедић.

Школовао се у Шибенику и са 18 година постао 1953. године учитељ, са службом у месту Дубравици. Рад је наставио у Примоштену, да би војни рок одслужио у Задру.

Дедић је у Београд дошао 1957. године, а 1962. године је дипломирао историју уметности на Филозофском факултету у Београду.

Милутин Дедић је био учесник преко 30 међународних и домаћих уметничких колонија, излагао је у Републици Србији, Републици Српској и иностранству.

Више од двадесет пута посећивао манастир Хиландар, који му је био велика инспирација у преко 500 цртежа и слика на којима се налази манастир Хиландар.

Чести мотиви на Дедићевим сликама су воденице, океанска пучина, историјски крајпуташи и споменици љубави, манастири, културно-историјски споменици, лепоте у Србији, а пре распада Југославије и у родном Шибенику, и широм Далмације.

Милутин Дедић је саставио 40 укоричених књига, које броје око десет хиљада страница, испуњених записима, са четири хиљаде портрета и три хиљаде цртежа. У посебним блоковима су још две хиљаде радова већег формата и у колору.

Био је ожењен и имао је два сина.
Његов брат Арсеније Арсен Дедић је рођен 28. јула 1938. године у Шибенику, у тадашњој Краљевини Југославији.Изјашњавао се као Југословен. Био је друго дете у породици
Мајка је хтелада се зове Игор,али на наговор свештеника дала му је име Арсеније, по патријарху српском Арсенију III.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, _Sale, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Даринка Дара Чаленић преминула је ноћас у 87. години, након дуге и тешке болести
Сви је памтимо као чувену улогу у филму ,,Жикина династија" у којој је тумачила улогу Даре. Поред тога, глумица је имала и улоге у ,,Поп Ћири и поп Спири", а њене чувеле реплике и данас памтимо и цитирамо.

Глумила је у многим филмовима, на телевизији је одиграла више од тридесет улога. Од 1970. године живи на релацији Београд – Бостон. Последњу представу у Београду одиграла је почетком осамдесетих, а након тога напустила глумачку каријеру и рад на снимању „Лудих година” да би са супругом живела у Сједињеним Америчким Државама.

„Живот Емили Диксон” је комад који јој је донео највише признања, чији је аутор њен супруг.Из Фондације „Даре Чаленић”, од 2004. године, установљене су две специјалне (новчане) награде за најбољу глумицу и глумца до 30 година.

Добитница је награде за глумачко остварење на Стеријином позорју 1965. године, за улогу Изоте у представи Савонароли и његови пријатељи.
Награђена је 2006. златном плакетом и дипломом Стеријиног позорја "за изузетну глумачку личност и помоћ младима". Године 1975. године добила је награду Авала филма за најбољу дебитантску улогу у филму Поп Ћира и поп Спира.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Дугогодишњи солиста Опере београдског Народног позоришта Миодраг Матић преминуо је у 66. години.
Матић је рођен 1955. године у Београду, а певањем се бавио од 1972. године.
Стални члан ансамбла Опере Народног позоришта постао је 1979. године. У матичном театру остварио је запажене улоге у “Риголету”, “Кармен”, “Боемима”, “Балу под маскама, “Травијати”, “Фаусту”, “Севиљском берберину”….

Као солиста Академског хора „Бранко Крсмановић“, под руководством маестра Богдана Бабића, наступио је на многим концертима у Европи и Америци (Карнеги Хол).

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Уметник Слободан Ера Миливојевић, један од пионира концептуалне уметности у Србији и Југославији, преминуо је у Београду у 77. години.
Рођен 1944. године у Ужицу, Миливојевић је дипломирао 1965. године на Школи за примењену уметност у Новом Саду, а затим на Академији ликовних уметности у Београду 1971, на Одсеку за сликарство, у класи проф. Стојана Ћелића.

Почетком 70-их година 20. века био један од првих уметника перформанса у Београду и региону уопште. Тих година деловао је у оквиру неформалне Групе шесторо уметника, окупљених око Студентског културног центра у Београду, у којој су били и Марина Абрамовић, Зоран Поповић, Драгољуб Раша Тодосијевић, Неша Париповић и Гергељ Урком.

Као један од главних протагониста нове уметничке праксе, проналазио је свој израз у перформансу, слици, колажу, фото и видео инсталацијама.
Добитник је више награда, међу којима су Награда града Београда за 2005. годину и награда 39. Октобарског салона (1998).

Радови Миливојевића налазе се у Музеју савремене уметности у Београду, Музеју града Београда, Музеју савремене уметности Републике Српске у Бањалуци, као и у многим приватним колекцијама.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Чувени глумац изгубио битку са короном.Власта Велисављевић (Београд, 28. јул 1926 — Београд, 24. март 2021) , хоспитализован је пре неколико дана због услед симптома корона вируса. Глумац се грабро борио са опаким вирусом, али како медији незванично сазнају након неколико дана које је провео у индукативној коми, данас је преминуо.

Имали смо прилике да га гледамо у чак 350 улога у позоришту и крај малих екрана.

Велисављевић је прошлог лета напунио 94 године, поставши тиме најстарији активни српски глумац

Он је, такође, доживотни почасни члан Југословенског драмског позоришта.
1943. био ухапшен и одведен је у нацистички логор Дортмунд Херде, у коме је био приморан да обавља физичке послове. Из логора је успео да побегне, уз помоћ једног од мајстора у фабрици, који му је дао немачку пропусницу, захваљујући којој је успео да стигне назад у Београд. Пре Другог светског рата је продавао Политику и тако зарађивао први новац.

Након рата, Власта је са неколико другова покушао да побегне у Сједињене Америчке Државе, али је био ухваћен и одведен у затвор на Ади Циганлији, из којег ускоро пуштен. Иако његово име није у списку заточеника логора Голи оток, тврдио је да је провео и три године у затвору на Голом отоку, на који је наводно одведен 1950. након што су код њега пронашли руске књиге, које су тада биле забрањенe. Према његовим речима, он није желео да изда кума, који је био пуковник Југословенске армије, којег су оптуживали да је стаљиниста.