Njihova dela žive za sva vremena

13

Njihova dela žive za sva vremena

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3351
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

IN MEMORIAM
Данас је у Београду преминуо Милован Витезовић (78) после дуге и тешке болести, изазване корона вирусом .

Витезовић је рођен 11. септембра 1944. године у Витезовићима код Косјерића.

Школовао се у Ужицу и Београду, где је дипломирао Општу књижевност на Филолошком факултету и Одсек драматургије на ФДУ. Витезовић је био дугогодишњи уредник Играног програма ТВ Београд, главни уредник Уметничког програма РТС, професор филмског и ТВ сценарија на ФДУ, председник Удружења књижевника Србије, а пре два месеца изабран је за академика Академије наука и уметности Републике Српске.

Нема књижевног жанра у коме се није окушао и објавио је 40 књига у више од 180 издања. Аутор је 11 романа, од којих су пет били велики бестелери, а књиге су му објављиване на немачком, енглеском, италијанском, словеначком, руском, македонском, грчком, румунском и хебрејском језику. Између осталих, објавио је драму "Шешир професора Косте Вујића", "Лајање на звезде" (екранизовано, доживело 28 издања), "Света љубав", "Хајдук Вељко Петровић", "Чарапе краља Петра", "Синфонија винарев", "Принц Растко", "Булереска у Паризу".

Написао је сценарије за ТВ серије "Вук Караџић", "Димитрије Туцовић", "Приповедање Радоја Домановића". Објавио је и шест књига афоризама, међу којима је најпознатије "Срце ме је откуцало", десетак збирки песама за децу.

Добитник је награда "Змајеве дечије игре", "Велика базјашка повеља", "Кочићева награда", "Гашино перо", руског одликовања "Златни витез"... Последње што је оставио у рукопису је књига о Стевану Немањи и драмски текст о Светом Сави, чије је извођење планирано ове године на Великој сцени Народног позоришта у Београду.

Стицајем околности, само дан раније умро је његов венчани кум и пријатељ, писац и преводилац Драган Мравовић.

Citat:Академик Матија Бећковић у пар речи : Црни барјак над књигом - "Колоне преминулих у време ковида предводе српски писци"



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3351
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

IN MEMORIAM
У 73. години напустио нас је Зоран Булајић, архитекта и ентеријериста, плодан стваралац и носилац бројних друштвених признања.

Рођен је 1950. године у Подгорици. Завршио је Факултет примењених уметности, Одсек унутрашња архитектура, у Београду 1975. године и дипломирао у атељеу професора Милана Палишашког.
Од 2000. ради на месту професора на београдском Факултету примењених уметности, на Одсеку унутрашња архитектура. На истом факултету 2012. именован је за декана. Био је председник Управног одбора УЛУПУДС-а од 2000. до 2004, а од 2012. је ангажован као главни архитекта унутрашњег уређења Храма Светог Саве у Београду.

Током протекле четири године активан је као члан Управног одбора Асоцијације српских архитеката - АСА. Израдио је пројекте репрезентативних изложби и сајмова Југославије у Москви, Каиру, Дубаију, Кувајту, Будимпешти, Барију, Милану, Минхену, Келну, Јерусалиму...

Пројектовао је изложбено-промотивни простор фирме "Прецисион" у Франкфурту; резиденцију у Аману, хотел на Родосу. Обликовао је ентеријере пословне зграде "Робних кућа Београд", Меморијалног музеја Југославије, у Аушвицу, пословне зграде "Траншпед", Спортско-пословног центра "Миленијум" у Вршцу...

Добитник је награде "Александар Шалетић" за најзначајније дело из области ентеријера , награде Сајма графике у Београду ; Велике награде Србије за примењену уметност; Награде за архитектуру на "25. салону архитектуре", Награде за животно дело УЛУПУДС-а .



offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3351
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

IN MEMORIAM
Академски сликар Љубомир Кокотовић (1936–2022) умро је у родном селу Банатско Карађорђево, где је и сахрањен. Овај познати и у свету признати уметник био је запажен и по авантуристичким и контроверзним особинама. Једно време је водио монденски живот у Паризу и излагао у познатим галеријама по свету, а онда се напрасно вратио у родни крај и живео скромним животом. О томе сведочи и податак да није добио националну пензију за коју је конкурисао пет пута, а испуњавао је критријуме јер је добио низ престижних светских награда.

Citat:Банатско-лички сликар је излагао са Паблом Пикасом, Салвадором Далијем, Ренатом Гутузом, Хуаном Мироом и Марком Шагалом, а о томе сведоче данас пожутели каталози које је понео у скромном пртљагу када се вратио из света. Британски критичари су га својевремено сврстали међу четири најбоља цртача на свету.

https://www.politika.rs/scc/clanak/509019/Njegove-.....galerijama

offline
  • bibliotekar u penziji
  • Pridružio: 19 Jul 2013
  • Poruke: 519
  • Gde živiš: ZR

Потомак?
Тачније син, који је анегдоте свог ћаће и камарата дао у књизи "Гуд бај, Бродвеј, ело Вранс!".
Раритет махом подељен потомцима јунака. Наш примерак је припао ујаку, а тетак, унук једног од њих се вајкао што није консултован- више времена је провео уз старце па је много и попамтио.
Има ту и "ловачких" прича, мени све једно драгих пошто су јунаци бркати џинови из раног детињства.

Љубиша је, поготову пред медијима, волео да изиграва сељачину, са овцом под столом и кокошкама на њему.
Кућу је претворио у етно музеј, препун између осталог и преслица које су му са тавана доносили клинци, плаћано слаткишима.

У последњем броју листа "Зрењанин" је уз "ин мемориам" забележена и типична анегдота -Вози отац сина и прекорева га због лошег успеха у школи, па као пример узме "оног чобанина", чији занат ће младунац следити не буде ли...
"Тата, то је мој професор, Љубо Кокотовић!".

Слава му и хвала, покој на "Ловћену"*.

*Тако су оци оснивачи назвали место на коме је формирано сеоско гробље, прва заједничка акција пошто су у почетку масовно остајали без нејачи, од шпанског грипа, туберкулозе... Име је додељено јер је у равници чак неколико метара уздигнутије.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3351
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

IN MEMORIAM
Преминуо је српски историчар уметности Душан Миловановић, један од највећих познавалаца свете српске царске Лавре на Светој Гори, који је вишедеценијским плодним истраживачким радом задужио Српску православну цркву.

Рођен је 31. маја 1947. године у Милошевцу, у Великој Плани. Основну школу и гимназију завршио у Смедеревској Паланци и дипломирао 1975. године на Филозофском факултету у Београду, на катедри за историју уметности.

Такође, 2008-2009. године реализована је монументална изложба под називом "Хиландарске ризнице" у Музеју примењене умјетности, са двотомним каталогом.

Миловановић је одржао стотине предавања о Хиландару, историји, примијењеним умјетностима, у референтним институцијама у земљи и иностранству.

Био је сарадник већег броја српских научних, стручних и патриотских институција у Матици и расејању. Рецензент многих стручних, научних и литарарних радова.

Велико знање и несумњив ауторитет из области средњевековне уметности, посебно оне с предзнаком "сакрална" и "примењена", преносио је на мале екране, успевајући да врло брзо постане "јавна личност".

Стручној јавности, с друге стране, остаће у сећању његове изложбе, почев од "крстова", "сатова", "савремене православне уметности", "хиландарских ризница", па све до "орнамената" - изложбе о срењевековном орнаменту која је стекла велику популарност код нас и обишла многе земље.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3351
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

IN MEMORIAM
Преминуо сликар Љубодраг Јанковић Јале и дугогодишњи професор Факултета примењених уметности у Београду, преминуо је у кругу породице у Београду.
Рођен је 1932. у Пироту, у радничкој породици. Детињство је провео у Јагодини, где је завршио основну школу и четири разреда ниже гимназије са малом матуром. Сликарски се образовао прво на Одсеку графике, у Средњој школи за примењену уметност, у класи професора М. С. Петрова, а потом на београдској Академији примењених уметности, на Одсеку за сликарство. Дипломирао је 1954. у класи проф. Винка Грдана.

Био је учесник на више од 150 групних изложби у земљи и иностранству, представљајући се у Загребу, Сарајеву, Скопљу, Барселони, Лими, Њујорку, Паризу, Пекингу, Москви итд. Велику ретроспективну изложбу је приредио у организацији Фондације „Плаво” у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић” 2018.

Осим уљаним сликарством бавио се графиком, цртежом, скулптуром, а повремено је радио и као илустратор у више издавачких кућа.

У чланство УЛУПУДС-а је примљен 1957, а у чланство УЛУС-а 1961. Добитник је више награда и признања, међу којима су „Политикина” награда (1997), Награда за сликарство УЛУС-а „Златна палета” и Специјална награда на осмом Меморијалу „Надежда Петровић” (1974), Откупна награда „Југоекспорта” на 15. Октобарском салону (1975), Прва награда за сликарство на изложби „НОБ у делима југословенских уметника”, Награда УЛУПУДС-а за животно дело (1997), Велика плакета Универзитета уметности са дипломом (1986) и многе друге.

Дела му се чувају у Народном музеју, Музеју савремене уметности у Београду, Музеју града Београда, Војном музеју и свим важним музејско-галеријским просторима у Србији као и приватним збиркама у земљи и иностранству.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3351
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

IN MEMORIAM
У Београду је 3. јула 2022. године, преминуо Сретен Петровић, један од наших најзначајнијих савремених естетичара, философа културе, културолога.
Рођен је 1940. у Сврљигу. Школовао се у Нишу и Београду, докторирао 1971. на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Радио је на Филолошком факултету у Београду, а био хонорарни професор или професор по позиву на Филозофском факултету у Нишу, Филозофском факултету у Београду, Факултету драмских уметности у Београду, на Универзитету у Љубљани.

Предавао је Естетику, Културологију, Социологију културе, Социологију уметности, Реторику. Био је члан AICA - Association internationale des critiques d'arт, и члан Српскога филозофског друштва и Естетичког друштва Србије, члан редакција Гледишта и Књижевности, покретач и један од оснивача Етно-културолошке радионице Сврљиг, као и главни и одговорни уредник Етно-културолошког зборника (1995-2016).

Сретен Петровић објавио је 35 ауторских књига из области естетике, реторике, социологије уметности, антропологије, културологије и културне антропологије, и око 500 приређивачко-уредничких публикација, научних и стручних радова, у часописима, зборницима, годишњацима. О његовим делима, за која је добио неколико награда, објављено је у штампаним и електронским медијима преко 200 текстова.

Естетичко становиште С. Петровића обележавају: истраживања Шелингове философије уметности, универзалне (уметничке) продукције и стваралаштва; преиспитивање атеоријске, културно-историјске и идеолошке, па и психолошке утемељености и функције естетичких идеја и теорија; концепција естетике као метаестетике, свесне својих могућности и ограничења пред "чудом уметности" и естетскога; теоријска артикулација естетичкога антигносеологизма; одбрана могућности аутентичнога и креативног чина у свакој људској делатности (а не само у уметности), уз критичко одбацивање рецепцијско-маркетиншког фаворизовања резултата тога чина, идеологије учинка и тржишнога надметања; целовита критика естетичкога ума, односно концепција деконструкције естетике као предмет-теорије и теорије са практично-нормативистичким амбицијама, те визија једне (марксовске) онтологије рада и антропологије широко схваћенога стваралачког чина.

Његово бављење социологијом уметности ишло је од проблема социјалне-онтологије уметности све до феномена рецепције уметности, псеудо-уметности, тј. кича, а бавио се и психолошким истраживањима боје у савременоме српском сликарству.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3351
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

IN MEMORIAM
Српски сликар Радован Крагуљ преминуо је у 88. години у Паризу .
Ако се с природом манипулише, и ако се безразложно користи у сврху профита, онда страда природа, али страда и човек. Баш као што се то дешава данас.

Тако је говорио велики српски, европски и светски уметник Радован Крагуљ (88) који је у четвртак преминуо у Паризу. Осим у Граду светлости, паралелно је живео и у Београду и Велсу. Био је дуги низ година професор на Централној уметничкој школи у Лондону, Кембриџу и Манчестеру. Судбина животиња, према којима данашњи човек исказује сву своју моћ, заузимала је значајно место у његовом раду, кроз опомену шта људском роду може да се догоди уколико његов однос према природи измакне контроли.

Крагуљ никада са сигурношћу није знао да ли је рођен 1934. или 1935. године. Сва документа изгорела су на Козари. У једном од збегова погинула му је и сестра Гина. Имао је шесторо браће и сестара и сви су били одведени најпре у Јасеновац, да би затим били пребачени у логор у Сиску где су провели већи део рата. Из логора су се извукли тако што су кришом пратили једног домобранског официра. Пре тога су побацали бројеве који су им канапом били везани око врата. Побегли су преко њива ка Приједору. Мајка им је била одведена на присилни рад у Немачку, одакле се после рата вратила, док им је отац погинуо.

Крагуљ је преминуо у париској болници "Брока" у 13. арондисману, где је пре неколико година преминуо још један бард српског сликарства, Бата Михаиловић. Крагуљ ће бити кремиран на чувеном париском гробљу "Пер Лашез", а његова урна ће бити положена у гроб у Паланчишту код Приједора где је сахрањена и његова мајка.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3351
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

IN MEMORIAM
Један од најистакнутијих српских афористичара Зоран Т. Поповић преминуо је јуче после краће болести, у шездесет петој години, у Општој болници у Панчеву.

Поповић је родјен 1957. године у Сомбору, током каријере је радио у "Утви", био је директор Дома културе у Качареву код Панчева и био је оснивач медјународног фестивала хумора и сатире "Жаока", који је одржаван у Качареву.
Највише је писао сатиричне афоризме, али и кратку форму о женама и мушкарцима, о спорту и за децу. Афоризме је објављивао у Јежу, Панчевцу, Политици, Новостима, Данасу, НИН-у, Књижевним новинама и другим.

Аутор је дванаест збирки афоризама. Прва његова књига, под насловом "Организовано расуло" појавила се 1994. године, а последња, названа "Додјох, видех, пребегох" публикована је 2019. године.

Лауреат великог светског признања "Фондације Наџи Наман" из Либана за укупан креативни допринос светској сатири постао је 2015. године, а следеће, 2016. био је победник медјународног Фестивала афоризама "Торино ин синтези" у Торину, у Италији.

Освајач је првих награда за афоризме на међународним фестивалима у Београду, Пљевљима, Даниловграду, Шапцу и Чајетини, као и Новембарске награде Града Панчева у области културе.

Заступљен је у антологијама афоризама и сатире које су објављене у Србији, Бугарској, Црној Гори, Македонији, Пољској, Словенији, Румунији, Италији, Шпанији, Русији и другим државама.

Био је члан Удружења књижевника Србије, Београдског афористичарског круга и Удружења књижевника и књижевних преводилаца Панчева.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3351
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

IN MEMORIAM
Српска академија наука и уметности са великом жалошћу обавештава јавност да је јуче у Београду, у 97. години, преминула редовни члан Одељења историјских наука САНУ Десанка Ковачевић Којић (Сарајево, 3. октобар 1925). Била је једна од наших најистакнутијих историчарки, која је посебан допринос дала у изучавању наше средњовековне историје.

Дипломирала је 1950. године историјске науке на Филозофском факултету Универзитета у Беогарду. На истом факултету 1956. године одбранила је докторску дисертацију „Трговина у средњовјековној Босни”. Наредну годину про­­­­вела је на стручном усавршавању у Паризу, под менторством професора Фе­р­нана Бродела, на École Pratique des Hautes Étu­des (Sorbona).

Након завршетка основних студија изабрана је за асистента на Филозофском факултету у Сарајеву (1950). На истом факултету прошла је сва универзитетска звања, а 1969. изабрана је за редовног про­фе­сора за предмет Историја на­ро­да Југославије у средњем веку. Годинама је обављала научна истраживања у Историјском архиву у Ду­бровнику. Истраживала је и у библиотекама и архи­вима Венеције, Фиренце и Милана. Проучавала је више тематских обла­сти, међу којима су најза­ступ­ље­није: трговина, рударство и градови сред­њо­вековне Србије и Бо­сне, као и њихове привредне везе са Дубров­ни­ком и Ме­ди­тераном.

За редовног члана Српске академије наука и ум­ет­нос­ти изабрана је 27. октобра 1994. године, а приступну академску беседу „Трговачке књиге браће Кабужић – извор за привреду српске државе” одржала је 31. маја 1995. године. Учествовала је у оснивању Академије наука и уметности Републике Српске (1993), а изабрана је за њеног члана ван радног састава 1996. године. Од 1979. до 2004. била је стални члан и сарадник Међународне комисије за историју градова (Commission internationale pour l'histoire des villes), а по­том је наставила своје учешће у раду Комисије у свој­ству почасног члана.

Објавила је преко 100 научиних и стручних радова, приказа и осврта у домаћим и иностраним научним часописима. Ауторка је бројних историјских студија и монографиј

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 497 korisnika na forumu :: 3 registrovanih, 1 sakriven i 493 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Dorcolac, marsovac 2, mrav pesadinac