Njihova dela žive za sva vremena

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Позоришни редитељ Јагош Марковић преминуо је у 58. години живота. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду (1987), у класи проф. Борјане Продановић и Светозара Рапајића.

У Народном позоришту у Београду, чији је стални редитељ од 2008 године, режира најзначајније наслове светске и домаће класике : Учене жене, Хасанагиница, Госпођа министарка, Покондирена тиква, Др, Антигона, Пепељуга (Opera) и Фигарова женидба (Opera). По правилу, његове представе су дуговечне, хваљене, изводе се увек пред препуном салом и прослављају национални театар на међународним гостовањима.

У другим театрима у земљи и иностранству режирао је до сада преко педесет представа. У Бугарској је одржан фестивал "Балкан чита Јагоша" у оквиру кога су четири редитеља радила његов текст Говорница.
У шведском Краљевским позоришту Драматен поводом јубилеја тог театра режирао је Стринбергову "Краљицу Кристину". После распада Југославије први је наш редитељ који је радио на Дубровачким љетним играма ("Ромео и Јулија", 2014)

Редитељ раскошног дара, Марковић је награђен са близу педесет струковних, фестивалских и државних награда

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Преминуо је Димитар Илијев - Скица, сликар, педагог и покретач многих ликовних и културних манифестација.

Рођен је 1950, средњу уметничку школу завршио је у Нишу, а дипломирао је 1977. на Националној ликовној академији у Софији, одсек вајарство, у класу професора Димитра Даскалова, где је и магистрирао.

Осим вајарства и сликарства, бавио се и сценографијом, али и покретањем културних манифестација. Само у Центру за културу у Димитровграду организовао око 450 изложби. Сам је учествовао на више од 200 колективних и одржао тридесетак самосталних изложби у Србији и иностранству. Добитник је значајних награда, признања и диплома из области ликовне уметност од којих се издваја престжна награда Министарства културе Бугарске "Златни век". Оснивач је и галерије "Методи Мета Петров", чији је управник био до 2015. године, а био је и иницијатор и творац Међународне ликовне колоније "Погановски манастир", коју покреће 1993. године, а такође је и један од оснивача Градске галерије, на чијем је челу био двадесет године, све до пензионисања 2015. године.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, _Sale
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
У 84. години,преминула је Нада Кнежевић, истакнута џез уметница, прва Европљанка чије је име унето у светску енциклопедију џеза

Дебитовала 1956. године на концерту „Младе снаге на пољу џеза” а годину дана касније је први пут снимала за програм Радио Београда. Године 1959. је учествовала на Опатијском фестивалу (другом по реду), после чега је постала позната широком аудиторијуму. Ускоро су композиције „Циганска ноћ (Лес Гитанс)" и „Фатима" постале радијски хитови и донеле јој велику популарност.

У време највеће славе, 1962. године, отишла је у Западну Немачку, где је нешто мање од две године радила са ансамблом Хејзија Остервалда.

У скандинавским земљама , за данско-шведско-норвешки радио је снимила двочасовни музички програм и имала подршку иностраних медија, што јој је пружило прилику за европску каријеру.
Снимила је музику за филм „Моја луда глава", наступила на фестивалу Београдско пролеће са композицијом „Сети се наше љубави", и представљала Југославију, као гост УН, на Синајском полуострву, где је проглашена најбољим учесником.

Свет је имао много слуха за њену уметност интерпретације, па је магазин Доwнбеат (Даунбит) писао у суперлативу о њеним вокалним способностима, а џез пијаниста Чик Корија јој је понудио сарадњу.

Наступала је у Алберт Фишер холу, на међународним џез фестивалима у Минхену, Атини и Истанбулу, као и на Неwпорт Јазз фестивалу.

• 3Ovo se svidja korisnicima: _Sale, Bane san, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Обично не гледам јутарње вести. Дубоко сам згађен садизмом новокомпонованог новинарства које сем жртава, свађе, сујете и оговарања нема шта друго да понуди.
Међутим, јутрос ме је обрадовала стварно несвакидашња вест: нашој бесмртној Славици Слаји Уорошевић, творцу драмског студија Дома омладине у Крагујевцу, жени која је створила десетине професионаланих позоришних уметника, сутра откривају мурал. Већ дуго није са нама, али као да никада није ни одлазила. Од прва четири шешира на фестивалу ''Миливојев штап и шешир'' три су однеле њене глумице. Нека јој је вечна слава.
Ево и фотографија из моје колекције:

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Професор Универзитета,социолог културе и књижевник Радослав Ратко Божовић преминуо је у Београду у 90. години.

Проф. др Ратко Божовић рођен је у Бањалуци 1934. године. Теоретичар културе, професор Универзитета у Београду и Никшићу, поред бројних књига из области културе, објавио је и три књиге у којима обрађује дела афористичара (у свакој књизи по седам аутора): Седморица из Страдије, Без маске и Седмо небо.

Држао је предавања и на редовним и на постдипломским студијама. Био је руководилац смера „Социологија културе и културна политика“ на постдипломским студијама Факултета политичких наука, где је држао предавања из предмета Теорија и социологија културе, Културна политика и Феномени модерног света.

Био је југословенски дописник француског часописа за светску политику „Démocratie Nouvelle“ (Нова демократија) и уредник едиције „Култура и друштво“ (ИП „Вук Караџић”, Београд) и библиотеке „Поента“ ( ИП „Унирекс”, Никшић ). Студијски je боравио у Паризу 1972‒1973. године, а у Њујорку 1986, 1992, 2006.

Аутор је око 300 научних радова, 150 стручних радова и десетине књига.

Октобра 2023. објавио је књигу под насловом „Тајне дијалога“.