Njihova dela žive za sva vremena

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Професор др Нада Милошевић Ђорђевић, редовни члан Одељења језика и књижевности САНУ, преминула је у Београду, у 87. години.
Била је један од најугледнијих савремених српских фолклориста и истакнути проучавалац српске народне књижевности.

Живот Наде Милошевић Ђорђевић је у великој мери био везан за Филолошки факултет Универзитета у Београду, на којем је дипломирала, магистрирала и докторирала, а потом и радила као редовни професор на Катедри за српску књижевност, све до одласка у пензију.

Била је гостујући професор на многим страним универзитетима.

Аутор је великог броја радова и књига из области народне књижевности и добитница бројних награда и признања. За редовног члана САНУ изабрана је 2012. године.

Била је члан више стручних удружења, а посебан допринос дала је раду Вукове задужбине. Била је један од оснивача и управник Међународног славистичког центра Србије.

Велика жеља јој је била да заврши четворокњижје о женама,члановима САНУ од њеног оснивања до данас. Нажалост, умрла је пре него што је успела да види први том који управо излази из штампе.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Магистар енглеске књижевности Мирјана Стефановић,преминула је у 82. години, саопштено је из Српског књижевног друштва.
Школовала се у Новом Саду, Београду и Делхију (Индија).Од 1966. радила је као новинар сарадник на Трећем програму Радио-Београда, а од 1967. до 1973. била новинар редактор у Дечијој редакцији. Од 1974. до 1991. била је уредница у издавачкој кући "Нолит". Основала је и 16 година водила библиотеку "Распуст" у којој је објавила више од педесет књига за младе.

Учествовала је у уређивању савремене поезије и била уредница библиотеке "Занимљива наука". Била је главни уредник едиције "Прва књига Матице српске" (1974-1979) и члан редакције "Летописа Матице Српске" (1982-1983).

Објавила је књиге "Помрачење", "Искисли човек", "Одломци измишљеног дневника", као и дечије књиге "Влатко Пиџула", "Енца са креденца", "Шта ради ова фота", "Секино сеоце"...Радио-Београд и друге југословенске радио-станице емитовале су више њених радио-игара за децу од којих су изабране објављене у књизи "Први пољубац". Песме и приче Мирјане Стефановић уврштене су у осамдесетак антологија и панорама на српском и другим језицима.

Добитник је многих књижевних признања у земљи и региону.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Композитор народних песама Новица Неговановић преминуо је у 76. години живота.
Новица Неговановић рођен је 1945. године у Адранима код Краљева. Његов музички таленат долази до изражаја још у петој години живота. Одрастао је у музичкој породици, отац и стриц свирали су хармонику и од тада почиње његово интересовање за овај инструмент.
У свом вишедеценијском, плодном стваралачком опусу, опевавши шумадијски, гружански и поморавски крај, посебно своје Краљево и Ибар, написао је бројне хитове међу којима су „Када уморан будем пао“, „Једна река у мом крају“, „Село моје крај Мораве“, „Тече река, тече Гружа“, „Имам очи непослушне“ и многе друге.

Године 1966, година била је прекретница у животу Новице Неговановића. Та година обележила је његову каријеру. На такмичењу хармоникаша у Соко Бањи два пута осваја прво место, као солиста и као дует хармоника са Драганом Матићем Жилићем. Ту је понео титулу прве хармонике Југославије.

Десет година Новица је радио као главни музички уредник у Продукцији грамофонских плоча и музичких касета „Југодиск“ у Београду. Од 1989. до 2003. године Новица је живео и радио у Америци.
Био је дугогодишњи активан члан руководства Завичајног друштва „Краљево“, добитник бројних градских и других признања и награда.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Песник, драмски писац др Сима С. Мраовић (1937-2021), дугогодишњи члан и руководилац Савеза Срба Француске је преминуо.
Мраовић је био и један од оснивача удружења "Краишника" који је, на разним трибинама широм Европе, бранео интересе Срба. Писао је књиге о борби Кордунаша и Личана који су протерани са својих огњишта.

Пореклом је из Вргинмоста, Српска Крајина, рођен је у Карловцу. Студирао је на Машинском факултету у Београду, на Факултету природних наука у Паризу и на Колеџу лекара и хирурга, њујоршког Универзитета Колумбија, где је потом и докторирао из области неурофизиологије. Радио је као истраживач на Универзитету Корнел (Њујорк) и у Националном центру за научна истраживања у Паризу. Поред многобројних научних радова, аутор је неколико запажених књига поезије и драма.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Члан сликарске секције Удружења ликовних уметника Србије Коста Бунушевац преминуо је у 73. години, у среду 8. септембра.
Коста Бунушевац рођен је 1948. године у Сплиту. Одрастао је на Врачару, а дипломирао на АЛУ у класи Стојана Ћелића у Београду.
На Академији лепих уметности предавао је од 1999. до 2007. године. Имао је низ самосталних и био учесник многобројних групних изложби, често је био ангажован у позориштима у Београду, Сарајеву, Будви, Новом Саду и Земуну, као сценограф и костимограф и глумац.

Радио је многе телевизијске емисије ( Академик, Девојка за удају, Шоу Иве Робића...) и на филму (Дечко који обећава, Како је пропао рокенрол, Сплав медузе, Ремингтон, Сироти мали хрчки, Давитељ против давитеља, Реј и ђаволи, Шимуновић). Идејни је творац награђене ТВ емисије „Оливер Мандић и Београд ноћу”.

Сарађивао је с низом рок група како у спотовима (Позитиван хаос, Rex Ilusivii ), тако и у музичким издањима (Косметика, Београдска превара уличног и надземаљског сјаја, рок опера Златокоса). Иако му је ово прва књига, издаваштво му није непознаница, јер је дуги низ година сарађивао на визуелном идентитету едиције Суперроман Књижевних новина и часописа Изглед.
Нису га ни награде мимоишле, а најзначајније су Награда публике на XIX Октобарском салону 1978, Златна ружа Монтреа за емисију Београд ноћу 1981. године и награда на Првом југословенском бијеналу Акварела 1993. године. Живи и ради на Дорћолу у Београду.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amstel2, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Напустио нас је заиста велики човек, последњи из из велике петорке Пешикан, Брборић, Ивић, Клајн и Пипер.
Предраг Пипер, нажалост наш најмлађи светски признати лингвиста (умро је у 71. години), оставио је огромне дело за собом. Надамо се да ће Рада Стијовић , која иде његовим стопама, попунити празнину на свој начин и наставити златну грану наших лингивста која никада није пресахла - још од Даничића, преко Белића, Милке и Павла Ивића, Шипке, Пеца, Бугарског (још је, богу, хвала жив), Фекетеа, итд.

• 1Ovo se svidja korisniku: amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Туга.

Него, др Вељко Брборић нам је жив и здрав, богу хвала.
Др Бугарског, одавно пензионера, сретох на Факултету пре неки дан.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bane san ::Туга.

Него, др Вељко Брборић нам је жив и здрав, богу хвала.
Др Бугарског, одавно пензионера, сретох на Факултету пре неки дан.

Да, хвала богу. Знам лично целу породицу. Његовој братанци сам предавао. Она је сада начелник одељења ЦИП у НБС. Посебно сам волео Бранка. Био је наш највећи социолингвиста. Није имао код кога да докторира. Ето, и њега да се сетимо. Умро је мученички, болови у кичми су били такви да су морали да му прекину живац (знало се да је крај известан).

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Skywhaler, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM

17.09.2021. godine
Preminuo poznati kompozitor i voditelj Minja Subota
Ličnost koja je obeležila mnoga detinjstva, i muzičku zabavnu scenu uopšte,

Citat:„Он је био идејни творац и аутор концепта многих емисија на телевизији, не само ’Музичког тобогана‘. Писао је приче, а потом је објавио и књигу. Дакле, кад кажемо мултимедијални, стварно је био мултимедијални уметник и телевизијски стваралац. Ми га памтимо као неког ко је обележио наша детињства, а он је заправо био свеобухватно везан и за телевизију и за медије.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]


IN MEMORIAM

22.09.2021. godine
Preminuo glumac, i voditelj Nenad Nenadović
Od posledica izazavanih koronom.

Citat:„Глумећи за децу приближавао им се на начин који би тешко неком другом тако пошао за руком. То је био његов посебан таленат. Тај вечити осмех је једноставно пленио, чинећи га млађим него што јесте. Ненад је истовремено био и непосредан, успевао је да сваком детету понуди оно што је занимљиво и што је тој дечјој публици било значајно да чује и види. Тај изузетни спој великог глумачког талента и дара до допре до најмлађих чинио га је не само великим глумцем него и човеком“, напомиње управник позоришта „Бошко Буха“.
Заувек ћемо га тражити негде између Тома Сојера и Петра Пана, вечних дечјих јунака јер је био природни спој дечачке ведрине и наде. Лично ћу га памтити по осмеху који је имао.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

To je onaj mali koji je prvi krenuo na švabe u filmu Boško Buha sa usklikom Jurišššš...

• 1Ovo se svidja korisniku: Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

… ili šegrt iz “Priča iz radionice” …