Njihova dela žive za sva vremena

4

Njihova dela žive za sva vremena

offline
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17237
  • Gde živiš: I ja se pitam...

_Sale ::Nikada nisam imao utisak da glumi, neverovatno je koliko mu je baš svaka uloga “legla”, toliko da se uživi u nju i gledaoca ubedi da je on u stvari baš taj lik.
Mislim da je prerano otišao.
Neka počiva u miru.


Управо такав је био. Био је много пута гост наше установе и стално смо се завитлавали на рачун партизановаца и звездаша. Људина од човека, и не знам да ли неко спомену - први изговорени глас Студија Б.
ПС
Студио Б добио је, иначе (што је мало познато) назив према НИП ''Борба'', а не према Београду.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 938
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
Вечерас је преминуо Коља Мићевић, књижевник, преводилац светског гласа и почасни грађанин Бањалуке.
Рођен је 1941. у Бањалуци, а студије Опште књижевности завршио је у Београду.
Преводио је поезију, углавном с француског, повремено и с других језика, словеначког (Франце Прешерн), енглеског (Едгар А. По), шпанског (Федерико Г. Лорка), италијанског (Данте Алигијери).

Такође је објавио збирке стихова на српском (“Стопа Сна”, “Стање Никога”, “Клавиринт”, “Виновник”, “Ерос ин Мелос”…) и француском (Л’Хомме алармé, Ле лит дéфаит, Монсиеур ле Серпент…), као и огледе из преводилаштва и музикологије.
Мићевић је био угледни становник Париза који је на француском језику оживео Дантеову "Божанствену комедију".

Последњих година преводио је искључиво француске средњовековне романе у стиху.
Коља је био прави ренесансни човек. Не само песник и преводилац са француског, шпанског, италијанског..., него и врстан математичар, који је умео ову науку да "упетља" у своју поезију и есеје.
Добитник је „Кључа града“ Бањалука.Живео је и радио као самостални уметник, између Париза и Бањалуке.



offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 938
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
Данас је у Дому за старе на Бежанији преминуо Бранимир Брана Шћепановић (1937), један од најпревођенијих српских и југословенских писаца.
Његов роман "Уста пуна земље" у нас је одавно превазишао тираж од 100 000 примерака, док је на француском доживео чак 23 издања.

Приповетка Смрт господина Голуже (као једини прилог из југословенске књижевности) увршћена је у избор светске приче Charlesa Angoffa 1969. године у Америци и у антологију Модерне европске приповетке, који су у Данској 1977. године објавили Peter Brask и Morgan Gradenwitz.

2008. године у издању Нолита објављена су и Изабрана дела Бранимира Шћепановића.
Шћепановићеве приповетке штампане су као књиге на француском, грчком, мађарском, словеначком и бугарском, а појединачно (у листовима и часописима) и на многим другим језицима. Увршћене су осамнаест антологија код нас и у иностранству.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 938
  • Gde živiš: Karlmarksland

Sirius ::
Наши театролози су светски познати (Пера Марјановић, Јован Ћирилов, Петар Волк, Алојз Ујес, Кулунџић, Ксенија Шукуљевић, итд, итд). Све је то била наша литература на ФДУ.

https://www.mycity.rs/Kultura-i-umetnost/Najznamen.....eka_3.html
Ово си написао 16.новембра,да би горе поменути преминуо 7 дана касније.

IN MEMORIAM
Животну сцену у 87. години напустио је Петар Марјановић, театролог, историчар позоришта, драматург, дугогодишњи професор Академије уметности у Новом Саду и Факултета драмских уметности у Београду.

Рођен је 18. октобра 1934. Београду, где је завршио основну школу, гимназију и дипломирао књижевност на Филозофском факултету, да би докторску дисертацију „Уметнички развој Српског народног позоришта у периоду од 1861. до 1868. године“ одбранио на Филолошком факултету. За доцента на АУНС изабран је 1975, ванредни професор је постао 1980. а редовни 1985, док је за редовног професора ФДУ изабран 1992.

Радио је неколико година као драматург у СНП-у, био је на челу часописа за позоришну уметност „Сцена“ од 1975. до 1990, позоришни критичар „Политике“… Аутор је десетак уџбеника, монографија и књига, међу којима су „Почеци српског професионалног националног позоришта“ и „Српски драмски писци XX века“, написао је неколико стотина текстова из историје и савременог тренутка театра, те неколико драматизација, попут „Романа у Лондону“ Милоша Црњанског и „Очеви и оци“ Слободана Селенића. Његов рад крунисан је јединственом „Малом историјом српског позоришта XIII – XXI век“.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 938
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
Угледни историчар уметности др Станислав Сташа Живковић (1923-2020) преминуо је прекјуче у старачком дому "Луг" у Младеновцу. Један од наших најбољих познавалаца српског сликарства протеклог века провео је богат живот са сликама и сликарима.
Водио је Галерију Културног центра Београда и две деценије био управник Галерије САНУ, где је организовао првих педесет ликовних односно тематских изложби. Бавио се научноистраживачким радом, објавио више од двадесет књига, међу којима су монографије о сликарима, Београдској уметничкој школи, импресионистима, српском сликарству 20. века.

Организовао је више од 400 појединачних, групних и тематских изложби, а сарађивао је са музејима у Москви, Берлину, Њујорку, Венецији.

Био је редовни професор Универзитета уметности у Београду, али и државни репрезентативац у мачевању и међународни судија. Аутор је бројних мачевалачких мизансцена у позоришту и на филму. На Факултету драмских уметности у Београду предавао је мачевање и историју уметности.

Био је представник Србије у експертском тиму за расподелу културних добара бивше СФРЈ и годинама је покушавао да уђе у траг делима која су красила дипломатска представништва државе.
Поред осталих уметнина,трагао је за највреднијим несталим колекцијама слика из амбасада у Паризу и Риму. У Паризу је било тридесетак слика, не зна се која је од које боља. У својим најбољим периодима радили су их, између осталих, Аралица, Челебоновић, Лубарда.
Такође је ојађена је наша амбасада у Риму. Опљачкана је једна дивна стара колекција:четири уља Малише Глишића, чија дела су врло ретка. Из збирке "Лучић Роки", завештане Народном музеју у Београду, биле су Риму позајмљене и две слике Николе Пусена, смештене у део који је био тешко доступан икоме сем амбасадору и шифрантима.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 938
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
Данас је у 90. години живота преминуо чувени Драгачевац, Никола Ника Стојић, покретач Сабора трубача у Гучи, признати професор и културни прегаоц.
Поред књижевности, бавио се склуптуром и вајањем. Један је од оснивача Културно-просветне заједнице Драгачева, Удружења самоуких сликара и вајара Драгачева и Еколошког Друштва Драгачева.

Добитник је великог броја друштвених признања, међу којима је и Вукова награда.
„Као велики храст бдио је деценијама над културним, друштвеним и јавним живота Драгачева, остављајући за собом неизбрисив и непролазан траг. Човек - сведок века, огромне мудрости и енциклопедијског знања био је млађим генерацијама искрен пријатељ, мудар саветник и диван саговорник.

"Када Драгачевац падне за слободу,
камени биљег му крај пута подигну.
Са једне стране уклешу му
пушку слободарку,
са друге,- трубу златоусту"

offline
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17237
  • Gde živiš: I ja se pitam...

amstel2 ::IN MEMORIAM
Угледни историчар уметности др Станислав Сташа Живковић (1923-2020) преминуо је прекјуче у старачком дому "Луг" у Младеновцу. Један од наших најбољих познавалаца српског сликарства протеклог века провео је богат живот са сликама и сликарима.
Водио је Галерију Културног центра Београда и две деценије био управник Галерије САНУ, где је организовао првих педесет ликовних односно тематских изложби. Бавио се научноистраживачким радом, објавио више од двадесет књига, међу којима су монографије о сликарима, Београдској уметничкој школи, импресионистима, српском сликарству 20. века.

Организовао је више од 400 појединачних, групних и тематских изложби, а сарађивао је са музејима у Москви, Берлину, Њујорку, Венецији.

Био је редовни професор Универзитета уметности у Београду, али и државни репрезентативац у мачевању и међународни судија. Аутор је бројних мачевалачких мизансцена у позоришту и на филму. На Факултету драмских уметности у Београду предавао је мачевање и историју уметности.

Био је представник Србије у експертском тиму за расподелу културних добара бивше СФРЈ и годинама је покушавао да уђе у траг делима која су красила дипломатска представништва државе.
Поред осталих уметнина,трагао је за највреднијим несталим колекцијама слика из амбасада у Паризу и Риму. У Паризу је било тридесетак слика, не зна се која је од које боља. У својим најбољим периодима радили су их, између осталих, Аралица, Челебоновић, Лубарда.
Такође је ојађена је наша амбасада у Риму. Опљачкана је једна дивна стара колекција:четири уља Малише Глишића, чија дела су врло ретка. Из збирке "Лучић Роки", завештане Народном музеју у Београду, биле су Риму позајмљене и две слике Николе Пусена, смештене у део који је био тешко доступан икоме сем амбасадору и шифрантима.


Имао сам част да ми буде професор. Испите код њега смо увек полагали у САНУ. Није хтео човек преко Саве у оно чудо од грађевине.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 938
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
Данас је преминуо Тихомир Арсић,српски филмски, телевизијски и позоришни глумац и продуцент.
Током каријере одиграо је бројне позоришне и филмске улоге. Од 1984. године је члан Народног позоришта где је играо представе Рат и мир, Ромео и Јулија, Црвени шал, Коштана и друге. Добитник је две велике награде – „Златни витез“ и награда „Раша Плаовић“. Након тога се повукао из позоришта, а на филму се појављивао тек повремено.

На великом платну се први пут појавио 1975. у филму Синови. Велику популарност стекао је 80-их година, када су годишње излазила по три филма у којима игра једну од главних улога. У периоду од 1981. године и филма Дечко који обећава до 1989. и Боја на Косову, Арсић је глумио у 22 филма, једној серији и једном ТВ филму.

Деведесетих година Арсић се први пут повукао из света глуме. Снимио је неколико филмова: Солунци говоре, Девојка с лампом, Удри јаче манијаче, Покондирена тиква, те серију Театар у Срба. Окушао се и као продуцент у филму Условна слобода из 2006. Поново је био продуцент, овог пута у серији Шесто чуло. Међутим, због неспоразума, серија је угашена након шест епизода. Касније је тумачио начелника у филму Ма није он такав из 2011, као и владику Николаја Велимировића у Стојте галије царске.

Телевизијска публика имала је прилику да га види у улози Барона у другој сезони популарне серије Убице мог оца. Током 2018. глумио је у серији Шифра Деспот, те филмове Заспанка за војнике и Краљ Петар Први у славу Србије.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 938
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
Познати новинар, писац, пјесник и издавач Радојко Рале Нишавић преминуо је у 74. години у Новом Саду.
Нишавић је био дугогодишњи члан Удружења новинара Србије /УНС/ и уредник новосадског листа за дјецу "Невен".

Радојко Нишавић је рођен 1946. године у Оштрељу код Бијелог Поља, гдје је завршио основну школу. Гимназију је похађао у Бијелом Пољу, а студије руског језика и књижевности завршио је на Филозофском факултету у Новом Саду, саопштено је из УНС-а.

У основним школама организовао је "Невендан" развијајући стваралаштво код најмлађих.
Објавио је десет књига поезије, а посљедње три деценије био је власник угледне Издавачке куће "Бистрица".
Добитник је награде Друштва новинара Војводине "Јаша Томић", а ове године добио је Награду за животно дјело Друштва књижевника Војводине.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 938
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
Сликар и скулптор Велизар Крстић, један од најистакнутијих уметника своје епохе, преминуо је у 74. години, саопштило је Удружење ликовних уметника Србије (УЛУС).

Из Удружења су навели да је Крстићево дело пулсирало енергијом поднебља у којем је настало и да је иза њега остала уметност која се памти.

Крстић је рођен у Ореовцу код Ниша 1947. године. Био је редовни професор на Факултету ликовних уметности у Београду, на којем се и школовао. Усавршавао се у Бечу и Атини.
Читав је низ циклуса и ликовних опсервација у којима је Крстић студиозно залазио у дубине ове тематске проблематике. Језик слика, графика, цртежа и скулптура које је деценијама стварао не траже интерпретацију. Она сама говоре снагом поруке коју преносе. Он се кроз дело суочавао са светом који нас окружује, заборављеним моралним категоријама и бројним животним истинама
Овенчан је бројним наградама и признањима, а последња у низу је награда УЛУС-ове Јесење изложбе 2017. године.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 713 korisnika na forumu :: 55 registrovanih, 10 sakrivenih i 648 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 8u47, _Sale, A.R.Chafee.Jr., acatomic, Aleksandar Tomić, AleksaRadojicic, armor, branko7, brufen, celik, cikadeda, daki1978, damirZR, dankisha, dejina811, dogodine, Dorcolac, dragon986, dralle, Drug pukovnik, dule10savic, ekser222, goxin, GreenMan, hatman, Japidson, Libertas, liman, maks l 5735, MarKhan, Marko Marković, micoboj, milan47, Mirage 2000N, Miskohd, nuke92, ofbeyond, ognjencakic, ostoja, Pakito93, pedja2506, pein, Profica, Regrut Boskica, repac, RJ, sekretar, Sirius, Snorks, stegonosa, Toni, vladas87, vlvl, vobo, znaisha