Njihova dela žive za sva vremena

2

Njihova dela žive za sva vremena

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 597
  • Gde živiš: Karlmarksland

Служимо народу.Људи који су потка народног и уметничког стваралаштва,заслужују више од једног новинског чланка у дневним новинама,они који су давали смернице културном животу Србије су остављени на маргини јавног живота.
Жао ми је,што раније нисан кренуо.Надам се,да ће ово некад неком послужити.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 597
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
Глумац Зоран Миљковић, најпознатији као Илија из “Отписаних”, преминуо је у 73. години живота. Остаће упамћен по бројним улогама у позоришту “Душко Радовић”, али и бројним епизодним улогамам у популарним серијама и филмовима.

Рођен пре 73 године у Београду, младост проводи у Пожаревцу, где открива две своје највеће страсти – глуму и коње. На Љубичевским играма два пута односи победу и добија титулу „Витеза“ вишебоја 1967. и 1968., потом долази у Београд на студије историје уметности, где полаже аудицију у Акадмском позоришту „Бранко Крсмановић“.
Први професионални ангажман добија у Народном позоришту Босанске Крајине у Бања Луци, где постаје стални члан и млади првак позоришта. У Београд се враћа 1976.године и постаје члан Малог позоришта. Добитник је бројних награда, као што је награда у Бугојну за улогу Канибала у Шекспировој „Бури“, као и на фестивалима у Загребу и Котору за улогу оца и звери у представи „Лепотица и звер“. Остварио је велики број позоришних, филмских и телевизијских улога, а своје јахачко умеће користио је у неколико филмова попут дечијег остварења „Последња трка“ са грлом Зимзелен.
Памте се његове креације у серијама „Отписани“, “Врућ ветар“, „Бољи живот“, „Вук Караџић“, филмовима „Доктор Младен“, „Случај Хармс“, „Она воли Звезду“, „Подземље“ Емира Кустурице, као и у Научном и Образовном програму Телевизије Београд.



offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 597
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
После дуже и тешке болести јуче је преминуо археолог др Марко Поповић (1944- 2020),један од наших најбољих познавалаца средњовековних градова и тврђава, аутор више од 200 научних радова, марљиви чувар српске културне баштине.
Родио се у Ужицу, а одрастао и школовао се у Београду, где је на Одељењу за археологију Филозофског факултета, магистрирао, а потом и одбранио докторску дисертацију са темом "Настанак и развој фортификације Београдске тврђаве". Радио је на проучавању српских средњовековних градова, а дао значајан допринос и у изучавању војне архитектуре у Србији и земљама византијског света. Руководио је истраживањима тврђава у Смедереву, Расу и родном Ужицу, као и археолошким ископавањима на више значајних локалитета као што су Браничево, Студеница, Врсеница, Ново Брдо...

Бавећи се проблематиком заштите споменикa културе, резултате истраживања износио је на више међународних скупова у земљи и иностранству. Током 1993. био је и гостујући професор на СНРС у Паризу, где је одржао циклус предавања. После 2000. био је ангажован на реконструкцији ентеријера здања Савезне скупштине. Био је научни сарадник Археолошког института у Београду и руководилац научно-истраживачког пројекта за Београдску тврђаву.

Вишедеценијски предани рад на расветљавању сачуваних трагова старих српских градова, утврђења, цркава и манастира, огледао се у његовој богатој библиографији која је постала незаобилазно полазиште за све садашње и будуће истраживаче.
Иза Поповића је остао значајан, богат и разноврсан опус радова међу којима су "Црква Светог Николе. Катедрала града Новог Брда", "Манастир Студеница. Археолошка открића", "Смедеревски град", "Маглички замак", "Београдска тврђава", "Ужички град", "Хералдички симболи на јавним здањима Београда","Почеци барокне војне архитектуре на Београдској тврђави"... Са супругом, византологом Даницом Поповић, потписао је дела "Манастир Куманица на Лиму", "Испоснице манастира Милешеве", "Мироточиви гроб Светог Симеона у Студеници", "Келије манастира Св. Николе у Дабру", "Гробови црквених поглавара у манастиру". Овај пар научних посвећеника је у сарадњи са професорком Смиљом Марјановић Душанић написао и популарно дело "Свакодневни живот у средњовековној Србији".

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17125
  • Gde živiš: I ja se pitam...

amstel2 ::IN MEMORIAM
Глумац Зоран Миљковић, најпознатији као Илија из “Отписаних”, преминуо је у 73. години живота. Остаће упамћен по бројним улогама у позоришту “Душко Радовић”, али и бројним епизодним улогамам у популарним серијама и филмовима.

Рођен пре 73 године у Београду, младост проводи у Пожаревцу, где открива две своје највеће страсти – глуму и коње. На Љубичевским играма два пута односи победу и добија титулу „Витеза“ вишебоја 1967. и 1968., потом долази у Београд на студије историје уметности, где полаже аудицију у Акадмском позоришту „Бранко Крсмановић“.
Први професионални ангажман добија у Народном позоришту Босанске Крајине у Бања Луци, где постаје стални члан и млади првак позоришта. У Београд се враћа 1976.године и постаје члан Малог позоришта. Добитник је бројних награда, као што је награда у Бугојну за улогу Канибала у Шекспировој „Бури“, као и на фестивалима у Загребу и Котору за улогу оца и звери у представи „Лепотица и звер“. Остварио је велики број позоришних, филмских и телевизијских улога, а своје јахачко умеће користио је у неколико филмова попут дечијег остварења „Последња трка“ са грлом Зимзелен.
Памте се његове креације у серијама „Отписани“, “Врућ ветар“, „Бољи живот“, „Вук Караџић“, филмовима „Доктор Младен“, „Случај Хармс“, „Она воли Звезду“, „Подземље“ Емира Кустурице, као и у Научном и Образовном програму Телевизије Београд.


Мој старији друг. Три брата, сва тројица невиђени баскеташи. С најмлађим сам се највише и дружио, а Зоки је за нас, клинце, био легенда од првог тренутка. Коловођа у свему. Није ни чудо што је све дублове снимао без каскадера. Освојити две титуле витеза у то време, а и сада, није могао свако. Једноставно, родила мајка за тако нешто и то је то. Иначе, био је незамењив глумац. Има таквих без којих позориште не може, а никад нису на првим страницама.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 597
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
Композитор и певач Миша Марковић преминуо је пре два дана у 71. години .Шездесетих година, појавом Битлса и првих рок група на нашим просторима, почиње да се бави музиком као певач, гитариста и композитор рок групе „ Млади лавови”,да би професионалну каријеру започео је као певач 1971. године на Омладинском фестивалу у Суботици.
У периоду између 1971. и 1982. године снимио је око 47 плоча, сарађивао је са најпризнатијим композиторима тог времена, међу којима су били: Арсен Дедић, Никица Калођера, Аца Кораћ, Ђорђе Новковић, Корнелије Ковач, Кемал Монтено и други.
Радио је са великим бројем певача бивше Југославије, те је тако био аутор бројних песама које су муњевитом брзином постајале хитови. Марковић је био аутор великих хитова као што су “Реците му да га волим”, „Рузмарин“, „Кунем ти се животом“, „Лажу да време лечи све“, “Срце је моје виолина”, “Ево већ је Божић”, “Еј Бранка, Бранка”, „Босанац“, и многих других које су отпевали народни певачи.

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17125
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Миша је , иначе, почео радну каријеру у конфекцији ''Беко'' као неки референт (?) па се после отиснуо правим путем...И није једини. Џо Кокер је био ложач у једној топлани, па је затражио пола године неплаћеног да се опроба као певач. Ето шта је судбина.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 597
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
Наш редитељ и сценариста Горан Паскаљевић преминуо је данас у Паризу.
Горан Паскаљевић био је српски филмски редитељ. Дипломирао је филмску режију на Прашкој академији. Режирао је многе документарне филмове и ТВ драме за ТВ Београд, а први дугометражни играни филм „Чувар плаже у зимском периоду“, снимио је 1976. Направио је преко 30 документарних и 13 играних филмова.
Добитник је многих престижних награда: Награда критичара за најбољи европски филм 1998. за „Буре барута“, Награда критичара у Сан Себастијану 1990. за „Време чуда“. Часопис „Варајети“ сврстао га је 2001. у пет најбољих режисера године, поред Ласла Халстрома, Нила Џордана, Стивена Содерберга и Едварда Јанга.
Он је први филмски режисер који је 2002. у Минхену добио Награду Бернард Вики „Мост“ за хуманизам у својим делима. Новембра 2007. Паскаљевић је одликован француским Орденом уметности и књижевности који му је свечано уручен 9. маја 2008. у Београду.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 597
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
После дуге болести,преминула је у 54. години Исидора Жебељан.
Одлазак једне од најизвођенијих српских композитора на светској музичкој сцени и академка Српске академије наука и уметности Исидоре Жебељан велики је губитак за целокупну српску и светску уметност и културу.
Компоновала је музику за филм и позориште, а њена дела изводе најзначајнији оркестри широм света,а композиција Коњи Светог Марка, написана за Венецијански бијенал 2004. године, једна је од најчешће извођених српских оркестарских композиција у иностранству.

Рођена је у Београду 27. септембра 1967. године.
Композицију је студирала на Факултету музичке уметности у Београду, у класи академика Властимира Трајковића, а од 2002. била је професор композиције на истом факултету.
За дописног члана Српске академије наука и уметности изабрана је 2006, а за редовног 2012. године.
Жебељан је била и члан Светске академије уметности и науке.
Компоновала је музику за четрдесет позоришних представа у Србији и иностранству, и три пута јој је додељен Стеријина награда.
Нека од њених најважнијих дела су опере Зора Д, Маратонци и Две главе и девојка", оркестарска дела Коњи Светог Марка и Зујте струне и циклус песама за глас и оркестар „Руковети".

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 597
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
Kњижевни критичар, есејиста, историчар књижевности, прозни писац, универзитетски професор, Ђорђије Вуковић (рођен у Пажићима код Даниловграда 3. 5. 1943), преминуо је јуче у Београду.

Припадао је оним српским књижевницима који су критичким тумачењима знатно утицали на нов доживљај и ново тумачење савремене српске књижевности. Гимназију је завршио у Даниловграду, Филолошки факултет, групу за југословенску и општу књижевност, у Београду, где је магистрирао (с темом о романима М. Крлеже) и докторирао о синестезији у српској поезији. Био је главни уредник "Студента" у време славне 1968. године и један од предводника студентских демонстрација, затим асистент на Филозофском факултету у Новом Саду, истраживач у београдском Институту за књижевност и уметност и професор опште књижевности на Филолошком факултету у Београду.

Између осталог,забележен је и овај догађај.

Приликом посете Југославији 2001, француски председник Жак Ширак посетио је и Филолошки факултет у Београду. Ђорђије Вуковић, угледни професор, један од најбољих познавалаца француске књижевности и културе код нас, одбио је тада прилику да се сретне са председником Француске. „Да сам се срео, сигурно бих му рекао нешто непријатно. А то не би било у реду с обзиром на то да је он ту гост. А да ћутим, не бих био у стању, после свега.”
Сматрао је,да сва пријатељства у политици заснивају се на заједничким интересима а у скорој прошлости тих интереса код Француза и Срба није било. И то је сва прича о “историјском савезништву” са том великом земљом, од којег данас више није остало ништа.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 597
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
Данас је преминуо Милоје Поповић Каваја,писац легендарних стихова корачнице “Марш на Дрину” . Књижевник и публициста, написао је тридесетак књига, овенчан је признањима за песничка дела и у САД, носилац је Ордена Народног хероја Алжира. Био је први директор београдског Сава центра.

Милоје Поповић деценијама био и ревносни сарадник Музеја Николе Тесле. Поред књиге,коју је написао "Други Живот Николе Тесле",његовом трудољубу није било граница.редовно се укључивао у све акције и програме које је музеј организовао и у којима је његова подршка била драгоцена, а 1993. Музеју је завештао своја целокупна истраживања о Тесли.
Велики заљубљеник у Николу Теслу и његов искрени поштовалац, Милоје Поповић својом књигом није желео да остане само на пуком дивљењу великом научнику и проналазачу. Ова књига је значајан, драгоцени допринос сагледавању важних тренутака једног времена,када је требало уложити много напора да се Тесла сачува од заборава. Управо у томе леже кључне вредности посла кога се Поповић здушно латио, после толико година, стављајући на увид широј јавности многе занимљиве документе, који би можда остали заборављени или чак потпуно изгубљени.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 755 korisnika na forumu :: 15 registrovanih, 2 sakrivenih i 738 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, Apok, branko62, Dava, hyla, ibssa, kaptain, ladro, miodrag, raketaš, suton, Trpe Grozni, xandar, yrraf, zdrebac