Njihova dela žive za sva vremena

8

Njihova dela žive za sva vremena

offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1624

Da se ne obrukamo,

In memoriam;
15.maj 2021. godine u 90. godini preminuo je
Đorđe Marjanović /1931-2021/








Neko ko je bio srpski Bitlsi, Elvis, ispred svog vremena, ko je voleo scenu i pesmu i ona volela njega.
Hitovi koji su i dan danas aktuelni, ili prepevani, volela ga je cela Jugoslavija, Rusija...

Citat:Pet pesama po kojima ćemo pamtiti Đorđa Marjanovića

https://rs.sputniknews.com/kultura/202105151125372.....ica-video/

Citat:
Био је у свему први, и најбољи. Први је скинуо микрофон са сталка и почео да хода по бини, први сишао у публику која је одушевљено пружала руке да га само дотакне, први је бацио сако у публику, први постао звезда у СССР-у...Citat:

https://rs.sputniknews.com/kultura/202105161125376.....-da-zale-/




Иако није изводио рокенрол, Ђорђе Марјановић је био нулта тачка рокенрола у Југославији. По његовом понашању на сцени, по имиџу пре него музици, оно што је Елвис био за светску музику, Ђорђе је био за нас, каже за Спутњик фронтмен „Електричног оргазма“, Срђан Гојковић Гиле.

Домаћи Пол Енка или Елвис Присли, који је на сцену увео рокенрол манире попут бацања сакоа, играња и падања на сцени, скидање микрофона са сталка, силажење у публику, Ђорђе Марјановић наговестио је ново доба. Није изводио рокенрол, али је био рокер у души – он је био међу музичким пионирима који су пркосили фолклору, старој музици, тишини у публици, узорном понашању, доносећи неке нове мелодије у живот Југославије. А и шире.


https://rs.sputniknews.com/kultura/202105161125381.....rokenrola/


Citat:До његовог појављивања све је било некако класично: дође човек који има и глас и стас пред микрофон, спусти руке и једноставно пева. Ђорђе Марјановић је први човек који је то поништио, отворио позорницу и од оног тренутка кад је на њу стао, тотално је све изменио.Citat:


„Он је неко ко је на овим просторима стварно био звезда, што је реткост. Још ређе је да је то био и у бившем Совјетском Савезу. И без обзира што га дуго нема на сцени, Ђорђе је до данас остао један од најзапаженијих естрадних уметника“, потврђује Јова Радовановић вредност коју је аутор „Романе“, „Лудог срца“ и „Звиждука у осам“ донео својом појавом у домаћу музику.



Citat:„Био је рођен за сцену, не само за певање, већ и за покрет, да објасни то што он осећа и ради. По томе је до данас остао јединствен пример. У оно наше време то се више ценило него данас у овом које и не знам баш много да објасним. Али тада је било тако: требало је да гестом покажеш оно што осећаш а не само да отпеваш. А како је то радио Ђорђе, најбоље говори онај његов сако бачен у публику, по коме ћемо га, уз музику, заувек памтити.“


https://www.mycity.rs/posting.php?mode=reply&t=177659


Citat:Ђорђе је био другачији од свих, пленио је осмехом, добордушношћу, енергијом. Био је спреман да сав изгори само да осетимо ту његову силну жељу да пева. Он је једноставно рођен с тим, то не може да се научи, каже о свом пријатељу и колеги Ђорђу Марјановићу Жарко Данчуо.


https://rs.sputniknews.com/kultura/202105171125387.....tim-radja/


Citat:Срећна сам и поносна што носим мали део Ђорђевог духа, што сам имала прилике да са њим дишем и играм на сцени“, каже за Спутњик Радмила Караклајић, легендарна певачица која је са Ђорђем градила музичку каријеру.
Ђорђе, слика нашег народа

„Поносим се што је Ђорђе Марјановић био слика нашег народа у источном делу света и што је гајио тако снажну везу између југословенске и руске културе. Његов успех у Совјетском савезу много је више од игре, више од концерата, песме и певања“, каже за Спутњик легендарна певачица Радмила Караклајић.


https://rs.sputniknews.com/kultura/202105181125390.....-na-sceni/



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1529
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
Врхунски сликар, костимограф, сценограф, надалеко признати креатор лутака и светски путник, Милена Јефтић Ничева Костић (1943 -2021), запутила се ка вечности.
У свакој уметничких области којима се бавила, својом је креативношћу и маштом стварала чудесне нове светове. И у свакој била сјајна и необична.

Рођена 1943. године у Томашевцу, дипломирала је на Факултету примењених уметности, где је и завршила постдипломске студије на одсеку за сценски костим. Једнако успешно читав свој радни век радила је у позоришту за децу, пре свега у матичном "Душку Радовић", али и оном за одрасле, широм Србије. Као аутор сцене или костима, сарађивала је са нашим врхунским редитељима - Арсенијем Јовановићем, Видом Огњеновић,Миром Ерцег, Егоном Савином, Иваном Вујић, Тањом Мандић Ригонат.

Током свог вишедеценисјког стваралаштва награђена је са више од 30 признања, међу којима су и она за ликовно стваралаштво: откупна награда Музеја савремене уметности, Октобарски салон, Београд, Велика награда Србије, УЛУПУДС ( додељује Министарство за културу Србије); Награда за цртеж, Четртог Бијенале цртежа и мале пластике, Награда Октобарског салона, Награда за животно дело УЛУПУДУС-а.

Радови српске Џорџије О Киф, како су је звали, налазе се у бројним колекцијама у земљи и иностранству. И то у Народном музеју у Београду, Музеју савремене уметности, Музеју града Београда, Музеју примењене уметности, Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду, Галерији Матице Српске, Музеју савремене уметности у Јеревану, Бењамин Духл Аудиторијуму у Тел Авиву, Градској кући у Солентуни, Музеју пастела у Сен Кентену, Силпаком универзитета у Бангкоку.

Своје легате, за живота, завештала је Галерији Матице срспке и Кући легата, којој је пре неколико месеци поклонила и стан- атеље, у коме је живела и стварала, а једнога дана ће постати место сећања на њену особену личност. Милена Јефтић Ничева Костић, почиваће у Томашевцу.



offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1529
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
Редитељ Пеђа Обрадовић преминуо је после краће болести у 73. години.Рођен у Крушевцу,а позоришну и ТВ режију завршио је на Факултету драмских уметности у Београду.

Први ангажман на Телевизији Београд имао је 1971. године на серији "Операција тридесет слова".
1978. године снимио је емисију о Петку из Милошеваца који је одрастао у прихватилишту.
Радио је у документарном и научном програму. Режирао серије "Круг", "ТВ писма из старог краја", "Кривуља стваралачког процеса", "Давно беше", за коју је био и косценариста.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1529
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
градишки академски вајар и уметник Борислав Прпош преминуо је данас у Градишци у 90. години.
Прпош је рођен у поткозарском селу Совјак, а као дете преживeо је страхоте јасеновачких логора.

Школовао се прво у интернатима за ратну сирочад, а касније и на престижним академијама, у Љубљани, Паризу и Келну.

Своја дела излагао је у бројним европским градовима, а његови суграђани памтиће га и као аутора споменика "Устанак", који је посвећен жртвама Другог светског рата и козарачкој епопеји, а који је откривен 1982. године у спомен-парку у Градишци.

Из Градске управе Градишка саопштено је да ће комеморација поводом смрти Борислава Прпоша бити одржана сутра у градишком Културном центру у 12.00 часова, након чега ће бити сахрањен у 15.00 часова на Градском гробљу у Брестовчини.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1529
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
Минулог викенда, у 79. години, у Београду, овај свет напустио је Зоран Станојевић, сатиричар, писац за децу, новинар, радио-водитељ и преводилац.
Рођен у нашем главном граду 1942. године, од 1977. објавио је стотине хумористичко-сатиричних прича у "Јежу", "Сатирикону", "Данги", али и "Новостима", НИН-у, "Политици", "Борби". Заступљен је у бројним антологијама, а самостално је потписао двадесетак књига.

Аутор је и око шездесет драма, а његове радио-драме снимане су за све веће станице у Југославији, као и у Шведској, Немачкој, Аустрији и Белгији.

На Радио Београду је био новинар и водитељ, а од 1965. године је реализовао око четири хиљаде сати "живог" радијског програма.

Био је и дописник Радио Београда 2 из Немачке и добитник бројних награда. Српску културу задужио је преводом са енглеског већег броја књига, међу којима је и Толкинова трилогија "Господар прстенова".

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1529
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
Јуче је у 76. години преминуо крагујевачки глумац и некадашњи фудбалер Радничког Братислав Славковић Кеша.
Један од најпознатијих и најомиљенијих крагујевачких глумаца скоро целу каријеру провео је у свом родном граду као члан ансамбла нашег Театра, некада "Јоаким Вујић" а потом Књажевско-српског а четири године је био и члан Народног позоришта у Подгорици.

У младости се успешно бавио и спортом и играо за подмладак ФК "Радничког", пише Глас Шумадије.

Са позориштем је наставио сарадњу играјући у представама и када је отишао у пензији. Активно је све до пандемије снимао за домаћу телевизијску и серијску продукцију.
Једна од његових последњих улога је била у филму "Мој јутарњи смех", који је за легендарног глумца Небојшу Глоговца био и последњи који је снимио пред смрт.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1529
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
Јуче је преминуо ликовни ствараоц Властимир Власта Микић, познатог и као Волкано.
Рођен је 1958. године у Пећи, одакле се са породицом преселио у Београд, где је после две године Правног факултета, уписао ФЛУ и завршио га у класи Стојана Ћелића. Још као студент укључио се у рад треће генерације уметника окупљених око СКЦ-а, и ту 1981. имао прву самосталну изложбу.

У исто време са Дестилом Марковићем, основао је уметничку групу "Жестоки", а заједно су иницурали отварање клуба "Академија" на ФЛУ. Средином осамдесетих отишао је у Њујорк, и на тамошњој сцени био активан на пољу перформанса, инсталација и дигиталних медија, до 2000. када се враћа у Србију.

Повратак у земљу био је и повратак слици, а после неколико изложби 2012. објављена је монографија "Власта Микић Волкано", у издању Фондације Вујичић, са текстовима професорке Лидије Мереник, ликовног критичара и историчара уметности, професора Јерка Денегрија и Весне Микић (1967- 2019), професорке музикологије на ФМУ. Последњих година живео је у Свилајнцу, где ће 8. јула у подне бити и сахрањен.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1529
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
Српски књижевник Мирослав Тохољ преминуо је јутрос у Београду након краће болести у 64. години.Мирослав Тохољ рођен је 1957. године у Љубињу. Дипломирао је на Филозофском факултету у Сарајеву. На Филозофском факултету Универзитета Коменског у Братислави од 1980. до 1983. апсолвирао је лекторске студије словачког језика и културе. Краће време радио је као сарадник у ИП "Свјетлост".

Од 1992. до 1997. живио је на Палама. Током грађанског рата, од јануара 1993. до децембра 1995. године, био је министар информисања Републике Српске, а по окончању рата генерални директор Радио-телевизије Републике Српске. На првим послератним парламентарним изборима изабран је за посланика у Народној скупштини Републике Српске.
Носилац је Ордена Његоша првог и другог реда и Сребрног грба Републике.

У 22. години, још као студент, објавио је роман написан необичним језиком и стилом, који га је сврстао у ред најзанимљивијих млађих југословенских писаца и донео му годишњу награду издавача. Две године касније, исти сарајевски издавач објавио му је књигу новела поводом које је књижевна критика представила Тохоља као најизразитијег постмодерног аутора у БиХ. И ова књига награђена је годишњом наградом "Свјетлости" за најбољу књигу и годишњом наградом Књижевне омладине БиХ.

Године 1986. београдски издавач "Филип Вишњић", у познатој библиотеци "Албатрос", објавио је Тохољев роман "Господар срца", за који је добио награду Удружења књижевника БиХ за најбоље књижевно дело и награду Заједнице културе града Сарајева.

Наредни Тохољев роман "Стид" штампан је такође у Београду, а жири га је уврстио у најужи избор за НИН-ову награду. У завршном гласању био је другопласирани, а поједини делови романа преведени су и штампани на страним језицима.

Тохољева двотомна "Црна књига - патње Срба у БиХ 1992–1995." награђена је специјалним признањем за издавачки подухват на Салону књига у Новом Саду 2001. године.

Роман "Кућа Павловића" награђен је 2002. наградом "Бранко Ћопић", коју додељује Ћопићева задужбина при САНУ. Књига приповедака "Мала Азија и приче о болу" награђена је 2003. наградом Задужбине "Иво Андрић", а "Венчање у возу" наградом "Борисав Станковић" за најбољу књигу прозе објављену 2007. на српском језику. Роман "Звона за Тројицу" награђен је наградама "Светозар Ћоровић" и годишњом наградом ревије "Збиља" 2012. године.

О књижевном делу овог писца објављено је више од стотину студија, приказа и осврта, у којима се из различитих аспеката указује на његове стилске, језичке, тематске и структуралне особености.

Крајем децембра 2015. Тохољу је додељено национално признање "Вукова награда" за "дугогодишњи допринос развоју културе и оданост вуковским идеалима".

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1529
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
Првак Шабачког позоришта у пензији Младен Огњановић преминуо је у родном граду у 71. години. Рођен је баш у згради позоришта у глумачко-редитељској породици, а прву улогу са само две реченце добио је са четири године у представи коју је режирао његов отац, Александар Огњановић, један од оснивача Београдског драмског позоришта преноси РТС.

Већ у осмој години играо је главну улогу у представи "Мрак на врху степеница", а партнерка му је била мајка, чувена глумица Загорка Исаковић, која је радила у Народном позоришту у Београду.

Породичну глумачку традицију наставила је и његова сестра Огњенка, као и њена кћерка Ања.
Велики бард чивијашког театра одиграо је више од 200 улога у позориштима у Шапцу, Тузли, Београду, Вршцу. Са радошћу је помињао рад у позоришту "Бошко Буха" и "Пинокио". На даскама које живот значе провео је дуже од пола века.

Млађа Огњановић више пута је награђиван на фестивалима "Јоаким Вујић" у Крагујевцу, "Љубиша Јовановић" у Шапцу, Нушићевим данима у Смедереву.

Добио је и "Бркове Зорана Радмиловића" у Зајечару, "Ћурана" на Данима комедије у Јагодини, али је говорио да му је највећа награда то што ради оно што највише воли.

Представом "Кључ" обележио је три и по деценије уметничког рада, а публика га највише памти по остварењима у представама "Гимнастика за два цванцика", "Розенкранц и Гилденстерн су мртви", улози Кочкарјова у Гогољевој "Женидби", капетану Ивилићу у "Буздовану", Алекси у Стеријиној "Лажи и паралажи".

По одласку у пензију, Младен Огњановић мирис мастикса у позоришту заменио је мирисом бензина. Обожавао је дорађене, тјуниране аутомобиле и уживао у вожњи и послу у механичарској радионици.

За себе је говорио да је весељак који воли најобичније ствари. Иако је глумио са највећим именима српске и југословенске позоришне сцене и обишао читаву Европу, волео је да се дружи са "обичним људима".

Анђеоски, како је и живео, преминуо је у сну.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1529
  • Gde živiš: Karlmarksland

IN MEMORIAM
У Београду је 21. јула у, 84. години, преминуо професор доктор Јован Стриковић, рођен у Кличеву крај Никшића у Црној Гори.
Истакнути медицински стручњак, неуропсихијатар био је дугогодишњи директор болнице "Свети Сава" у Београду, песник богатог стваралачког сумитета, угледник Удружења књижевника Србије, научник који се бавио психолошким феноменима у књижевности: смехом, лудилом, самоубиством и осветом.

Важио је за ствараоца који је најцеловитије проучавао Његошево књижевно дело и докторирао на тему "Психологије у Његошевом стваралаштву". Један је од истакнутих заслужника који је Његошеву филозофску и књижевну оставштину приближио вековима, али не славопојем, већ научним утемељењем достојним једне од најпостојанијих заклетви народа коме је припадао.

Сложена стваралачка и људска структура личности Јована Стриковића могла би се проучавати у неколиким целинама које га чине неупоредивим на равни разумевања људске душе и духовности. Његова волуминозна оставштина у домену медицинске науке, књижевности и филозофије, колико и у свему другом чега се дотакао, подстиче на размишљање о једној у низу његових филозофема у којој је сажета суровост људског опстанка, а она упозорава на то да излазак из живота не значи коначну смрт, већ наставак трајања по заслуженој величини.

Посебност завичајног наслеђа у неколиком смислу била је тамнина по којој је Јован Стриковић, песник филозоф и лекар, трагао за одговорима на небројена питања овостраног и оностраног, неодвојивог од уздрхтале људске мисли коју најпрецизније артикулише осама појединца, у којој би мисао да је живети ради живота могла да буде повређујућа, те и колико је значајно да се у тренутку самосуочења од смрти ништа не окрњи.

Пратећи своје унутарње редоследе, Стриковић се упоредно нагласио како у домену проучавања повезаности људске свести са исходима, тако и у филозофском умрежавању сазнања до којих је долазио разумевајући најосенченије трагове људске свести, тешко схватљиве и научној мисли од Фројда до дана дањег.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 807 korisnika na forumu :: 38 registrovanih, 4 sakrivenih i 765 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., amaterSRB, Andrija357, awathorn, babaroga, bojank, dac, DENIRO, dragon986, Dukelander, dule10savic, dzoni19, goxin, havoc995, helen1, jednoruki krstivoje, Jester, kuntalo, LUDI, lukac, MarKhan, Marko Marković, milimoj, MilosKop, nelsa, nenad81, Ognjen D., pacika, repac, rovac, ruma, ruso, Sale.S, segax1, Snorks, stug, vasa.93, voja64