Zaštita od strujnog udara

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ricard ::Ponavljam nije napon taj koji ubija instalaciju, nego struja. A akumulator u ovom slucaju moze da eksplodira jer bi teoretski napon i struja punjenja bili preveliki. U=50-60V, I=80-150A. To su napon i struja na kojima priblizno rade svi aparati za zavarivanje, struja zavisi od poprecnog preseka elektrode, tojest u ovom slucaju poprecnog preseka zice u CO2 aparatu.
.

Akumulator bi dobio taj napon/struju kad bi masu aparata za varenje stavio na jednu klemu (masu automobila), a drugu elektrodu aparata za varenje na plus klemu akumulatora. S obzirom da su obe elektrode aparata na masi automobila i dalje mi nije jasno kako taj napon moze doci do akumulatora ?!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne citas prethodne postove.
Ko kaze da ti je na kolima kompletna sasija automobila na apsolutnoj masi?
Posle par godina upotrebe stvara se vec otpor izmedju spojeva (zamasti se, olabave se spojevi, korodiraju itd.).

Drugo, kola nisu od bakra, vec od metala manje provodljivosti, tako da na par metara razdaljine imas jos kakav pad napona ukoliko se koriste velike struje, a aparat za varenje daje i do preko 200A (rotacioni aparat za varenje daje preko 500A).

Napon stize na plus klemu akumulatora kroz regler na alternatoru (grecov spoj), jer regler probije kod tako velikih napona kakav je onaj sa aparata za varenje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bobby ::Ne citas prethodne postove.
Ko kaze da ti je na kolima kompletna sasija automobila na apsolutnoj masi?
Posle par godina upotrebe stvara se vec otpor izmedju spojeva (zamasti se, olabave se spojevi, korodiraju itd.).

Drugo, kola nisu od bakra, vec od metala manje provodljivosti, tako da na par metara razdaljine imas jos kakav pad napona ukoliko se koriste velike struje, a aparat za varenje daje i do preko 200A (rotacioni aparat za varenje daje preko 500A).

Napon stize na plus klemu akumulatora kroz regler na alternatoru (grecov spoj), jer regler probije kod tako velikih napona kakav je onaj sa aparata za varenje.


Citam postove.

Mada mi se tvoje objasnjenje ne dopada (ne moze izolacija na alternatoru biti tako slaba da probije pri tom naponu), dosao sam do ideje sta je moguce da se desi pod nekim okolnostima. Nezgodno mi je da crtam, pa cu pokusati recima da ti objasnim. Ako je masa aparata za varenje udaljena od minus kleme akumulatora, a masa nekog uredjaja na kolima blizu elektrode, u tom slucaju se pad napona na sasiji sabira sa naponom akumulatora.

Posto nisam varilac, pa nisam upucen u tu tehniku, kazi mi ako znas zbog cega majstori ne prikljuce masu blizu mesta varenja? U tom slucaju se ne moze nista lose desiti uredjajima u kolima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nije izolacija na alternatoru ta koja ce da probije, vec diode u regleru.
Svaka dioda ima atestirani inverzni napon koji moze da izdrzi. U regleru u normalnim okolnostima inverzni napon ne prelazi preko 20V (pa ni toliko), ali iz aparata za varenje moze da dobije i preko 100V (naponi varenja se krecu od 40V pa navise, ukoliko varis nesto sto je debelo par milimetara onda ti je sa aparata potrebno jedno 70V, sto ce dati struju varenja od nekih 150-180A).

Ne mora da je masa aparata za varenje udaljena. Moguce je da se postavi blizu, a da opet nema direktnu elektricnu provodnost prema mestu koje se vari (korozija itd.), pa se kolo uspostavi nekim okolnim putem.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ajmo opet iz pocetka - kako napon da dodje do dioda ? One su vezane na kalemove u unutrasnjosti alternatora. Ajde da se drzimo elektrotehnike. Pogresio si i za inverzni napon dioda, on mora biti veci. Uzmi za primer transformator 12V eff i samo jednu diodu preko koje je vezan potrosac (jednostrano ispravljanje). Koliki mora biti inverzni napon diode ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne vredi, moracu veceras da sednem i da nacrtam, recima ne mogu da opisem.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ajde dok ti ne nacrtas, ja sam nacrtao ono sto sam pokusao recima da objasnim u prethodnom postu:




U ovom slucaju se pad napona na sasiji sabira sa naponom akumulatora i potrosac dobija povecan napon.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E sad zamisli da je otpornost sasije veca 0d 0.1Ohm, zbog korozije, ne adekvatnih spojeva, farbe, dihtunga...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

čovek je pomenuo servis za zavarivanje auspuha. jeste li mozda pomislili na sondu katalizatora? auspuh obicno ima kontakt sa masom, preko srafova na izduvnoj grani motora. šrafovi su obično zardjali... manje iskusan majstor-varilac zakaci masu na sasiju od automobila, pa struja prolazi kroz srafove na izduvu. kad se tamo izgubi kontakt, sonda koja je povezana na računar,sledece mesto gde moze odlutati struja...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ricard ::E sad zamisli da je otpornost sasije veca 0d 0.1Ohm, zbog korozije, ne adekvatnih spojeva, farbe, dihtunga...


Nije poenta u vrednosti, to sam stavio kao primer i vec u tom primeru bi potrosac dobio skoro duplo veci napon sto je dovoljno da ga unisti, sa vecom strujom varenja jos vise. Poenta je gde je prikljucena masa aparata za varenje i masa uredjaja (potrosaca).

Dopuna: 10 Sep 2008 23:51

trojan ::čovek je pomenuo servis za zavarivanje auspuha. jeste li mozda pomislili na sondu katalizatora? auspuh obicno ima kontakt sa masom, preko srafova na izduvnoj grani motora. šrafovi su obično zardjali... manje iskusan majstor-varilac zakaci masu na sasiju od automobila, pa struja prolazi kroz srafove na izduvu. kad se tamo izgubi kontakt, sonda koja je povezana na računar,sledece mesto gde moze odlutati struja...

Kad bi varioci znali malo elektrotehnike i vodili racuna gde prikljucuju masu, ne bi bilo problema...