|
Филм из кога сам издвојио ову секвенцу ''преписивао'' сам ученицима четврте године културолошког смера. После тога су писали састав на тему ''Непоновљивост, једино чега се нећу одрећи''.
Догађа се ноћу.'' Поглавица'' (који је глумио да је глув), огромне снаге и воље, долази до постеље Мекмарфија кога су вратили са лоботомије, као љуштуру. Поглавица није желео да гледа како његов пријатељ вегетира. Узео је јастук и удавио га је. Јако тело се инстинктивно трзало и борило и онда престало да пружа отпор. ''Поглавица'' је кренуо у купатило, ишчупао блок са славином, завртео се, залетео и бацио на решетке прозора, проваливши их. Онда је кренуо у бекство ношен мислима: ''Идем у стари крај. Одавно ме тамо није било''...Камери остаје само да се загледа у бескрај, као и ми...
Наравно, реч је о антологијском филму Милоша Формана, 'Лет изнад кукавичјег гнезда'. Пет главних оскара, први пут у историји филма. Заслужено, наравно.
|
