Opišite i preporučite filmove koji su na vas ostavili utisak

253

Opišite i preporučite filmove koji su na vas ostavili utisak

offline
  • Acid_Burn  Male
  • Moderator foruma
  • Glavni moderator foruma Zabava
  • Hellraiser
  • Demon to some. Angel to others
  • Pridružio: 07 Jan 2005
  • Poruke: 25504
  • Gde živiš: Beneath the Black Sky

Citat:Lebel prisebno odgovara – ’’Nisam znao koga , pa sam prisluškivao sve’’.

Potpuno ista recenica stoji u knjizi...skoro je procitah ponovo i ponovo me odusevila.


Hvala za podsecanje za film vreme je da i ja obnovim gradivo....



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 16927
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Acid_Burn ::Citat:Lebel prisebno odgovara – ’’Nisam znao koga , pa sam prisluškivao sve’’.

Potpuno ista recenica stoji u knjizi...skoro je procitah ponovo i ponovo me odusevila.


Hvala za podsecanje za film vreme je da i ja obnovim gradivo....


...Molim. A ja čak nisam ni proveravao rečenicu, napisao sam je onako kako sam je zapamtio jer je bila vrlo uverljiva. Wink Kad nešto vredi, nije teško zapamtiti. Lepo bi bilo da neko napravi ciklus filmova rađenih po knjigama Frederika Forsajta. Gledao sam praktično sve najznačajnije filmove, a pri tom i pročitao...



offline
  • Acid_Burn  Male
  • Moderator foruma
  • Glavni moderator foruma Zabava
  • Hellraiser
  • Demon to some. Angel to others
  • Pridružio: 07 Jan 2005
  • Poruke: 25504
  • Gde živiš: Beneath the Black Sky

Pre nekih 3-4 meseca su na Studiu B davali Ikonu odusevio me je film
http://www.imdb.com/title/tt0424176/

Sa druge strane Avengera sam dugo chekao i ispao je veliko razocarenje....

Inace jedan od najboljih filmova po Forsajtu (barem prema recima drugih ljudi) je Dogs Of War http://www.imdb.com/title/tt0080641/

Ja taj film trazim nekoliko godina i nazalost bez uspeha Sad

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2005
  • Poruke: 2408

Upravo sam odgledala "Apokalipto" i skoro da sam ostala bez daha i teksta. Tek treba da sredim utiske, a oni su prvenstveno čulni i telesni. Zamalo da dobijem infarkt. Valjda više ne mogu da podnesem toliku količinu adrenalina. Načula sam ponešto o tome da je film kontroverzan ili je bar bio povod za kontroverzna mišljenja o Gibsonovom tumačenju pretkolonijalne, pretkolumbovske istorije Amerike, ispunjene nasiljem i ropstvom.
Zna li neko na kom domorodačkom jeziku je snimljen - da li je to kečua?

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 16927
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Poznata izreka da ništa tako ne uspeva kao uspeh, posebno se potvrdila kod Frederika Forsajta i njegovog romana i istoimenog filma ’’Četvrti protokol’’ . To je jedan od pisaca koji koji se može pohvaliti time da su mu knjige podjednako uspešne i kao literatura, beltristika, i kao izvanredni predlošci za scenarija u kojima je on vrlo često autor ili koautor. Nedavno sam cenjeni publikum MC podsetio na izvanredni film ’’Dan Šakala’’, a sada bih nastavio sa prikazom filmova koji su rađeni po knjizi ili uz aktivno scenarističko učešče Frederika Forsajta.
Film ’’Četvrti protokol’’ nastavak je sage o Hladnom ratu, ali i svojevrsna kritika hladnoratovskih odnosa. Autori prikazuju , kroz dramatičnu i realističku priču, mogući scenario nuklearnog incindenta; pri tom ni jednog trenutka ne dovode u pitanje kompetentnost, znanje i poznavanje svega što je vezano za tu problematiku. Forsajt je odličan poznavalac rada službi bezbednosti – kako u ravni službe unutrašnjih poslova (evidencija, registracija, sistematizacija, klasifikacija podataka ,itd) tako i u oblasti službe državne ili nacionalne bezbednosti . Imena ovih službi su , od države do države različita, ali je suština ista – večiti, nevidljivi, rat obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi vodećih zemalja sveta.
Nemam običaj da prepričavam film jer sam siguran da nisam rečitiji od tih opojnih pokretnih slika (’’obojene svetlosti’’, kako to lepo reče profesor Petrić). Međutim, ovom prilikom to ću učiniti da bih namamio one koji film nisu gledali - koliko da znaju šta su propustili , odnosno u čemu će uživati ako pronađu film koji , inače, imam na originalnoj kaseti.
Agent MI 5 , Preston (u izvanrednoj interpretaciji mog favorita, Majkla Kejna) , vođen kontraobaveštajnim instinktom i koristeći svoja specijalna znanja obavlja nedozvoljen, ilegalan upad u stan jednog od kolega za kog odavno sumnja da iznosi dragocena dokumenta. To Englezi zovu unauthorized action, a mi to slađe i slikovitije zovemo – ’’na svoju ruku’’. Njegove sumnje su se na iznenađujući način ostvarile : jedan njegov kolega, u žaru anti-komunističke borbe, na svoju ruku je dostavljao Južnoafrikancima podatke o akcijama saveznika , kako bi ih ojačao. Zašto? Zato što je on smatrao da su to pravi anti-komunisti, za razliku od njegovih uštogljenih kolega. Sve bi to bilo patriotski (doduše, ne i profesionalno), da agent Južnoafričke republike nije sovjetski obaveštajac! Samo zato što je to uradio iz patriotskih pobuda, (hteo je da bude veći katolik od pape) nije stigao pred sud, ali je zato iskorišćen da preko takve veze služba počne s plasiranjem polu-informacija i friziranih podataka. Akcija se zove ’’spasi šta se spasiti može’’ . Međutim, Preston umesto da bude pohvaljen, biva praktično najuren iz tog elitnog odeljenja. Najurio ga je nadobudni vd. šefa MI 5, ambiciozni birokrata i neznalica. Preston prelazi u odeljenje za pasošku kontrolu, koje se u ovoj službi smatra ’’ćatinskim’’ , birokratskim, a svakako ponižavajućim. No, Prestona , kao rođenog kontraobaveštajca, slučaj jednostavno ’’hoće’’ i on polako razotkriva početak rada na pravljenju mini-atomske bombe koja bi eksplodirala kraj same avio-baze američkih strateških bombardera. Zahvaljući pustošećoj eksploziji i blizini nulte tačke, niko ne bi mogao da demantuje da to nije eksplodirala jedna od a-bombi podvešena pod neki od američkih aviona...i eto nove krize, eto posla za špijune, vojnike, eto zamajca novog hladnog rata. Prestonu je protivnik major ruske obaveštajne službe Valerij Petrovski (Džim Ros) , izvanredni irski glumac Pirs Brosnan. Mora se reći da je , posle nekoliko izvanrednih uloga u pozorištu, ovo praktično prva velika filmska uloga koja je Brosnanu omogućila konačno lansiranje u svet visokobudžetskih filmova i stizanje do prestižnog Džemsa Bonda.
Stvari se komplikuju sve brže i brže. Zašto? Zato što se, jedan protiv drugog , nalaze dva vrhunska ’’na svoju ruku’’ znalca jer Valerij Petrovski takođe učestvuje u ’’neautorizovanoj’’ akciji! Problemi se umnožavaju time što on to ne radi baš na svoju, već na ’’tuđu ruku’’. Mračni lobi hladnog rata, u liku svemoćnog generala KGB (filmadžijama je svaka ruska služba KGB!) , hoće da oživi hladni rat kršenjem Četvrtog protokola, koji kaže da zemlje koje poseduju atomsko oružje ne smeju da na teritoriji drugih zemalja montiraju i prave to oružje. Dakle, od države obaveštajci ne mogu da očekuju saveznika, ali u velikoj, moćnoj i bogatoj službi kakava je KGB ima dovoljno kadrova, novca i iskustva da tako nešto naprave na svoju ruku. Individualac Preston, koga ohrabruje mudri šef službe (koji je bolestan, ali i iz kreveta može da prati i upravlja organizacijom), uz znanje svojih nadređenih (pametnijih i opreznijih od njegovog neposrednog nadobudnog rukovodioca) vodi dramatičnu istragu bez prava na grešku, protiv fanatičnog individualca iza koga stoji država u državi – KGB. Događaji se ubrzavaju i komplikuju za sve, osim za njih dvojicu. Petrovski tačno zna šta treba da uradi, kao što Preston tačno predviđa šta ovaj može da uradi. Sve vreme filma mi gledamo realističke scene, lišene glupiranja i ’’kaubojštine’’. Problemi se rešavaju vijugama, novotarijom zvanom kompjuter i domišljatošću. Tek u samom finalu ’’pada krv’’. Na Prestonove oči pripadnici SAS likvidiraju Petrovskog, bez obzira što je Preston pokušao da ga zaštiti. Vođa ’’sasovaca’’ kratko kaže Prestonu – ’’Sorry boss, orders...’’.
Gledalac , koji je do tada imao priliku da vidi kako se na ruskoj strani odvija bitka između ’’jastreba’’ (generala koji je poslao Petrovskog da napravi inicijalnu štetu) i ’’galeba’’ (generala koji Petrovskom namerno podmeće lažne identitete i šalje agente koje nije teško otkriti, pa na taj način engleskom kolegi prećutno čini uslugu i šalje specifičnu poruku), vidi još nešto: ni sa engleske strane nije sve čisto! Prestonu se prva sumnja javlja onda kada na njegove oči ubijaju ruskog agenta koji je već bio savladan. Definitivno se uverava da i na engleskoj strani ima pobornika Hladnog rata, kada na sahrani neprikosnovenog šefa MI 5 vidi jednog pored drugog ruskog generala i svog mentora, čoveka koji ga je sve vreme štitio od neposrednog rukovodioca i ’’svrsrdno’’ mu omogućavao individualnu akciju.

Čemu nas uči ovaj film? Naravno, o večitom ratu obaveštajaca i kontraobaveštajaca znamo dovoljno. I da ne znamo, dovoljno je saznanje da se nikada nije prekinuo niti će biti prekinut. Međutim, pogledajmo godinu kada je roman napisan, a film snimljen; roman je objavljen 1984 godine , a film je snimljen 1987. godine. Oba najavljuju ’’perestrojku’’, odnosno uklanjanje berlinskog zida i prestanak Hladnoga rata. Nije u pitanju slučajnost i nije ovo prvi film pomoću koga nam anticipiraju budućnost. Sada, kad gledamo taj film, sve izgleda logično, razložno i jasno. Tada, krajem osamdesetih, trebalo je pokazati prstom na ’’jastrebove’’ na obema stranama i raskrinkati ih na ovakav način...do sledeće prilike.
Film je ravnomerno podneo težinu izvanrednih glumačkih veličina, što je u producentskom smislu veoma značajno. Retko kad su tako skladno uravnotežena dva izuzetna glumca sa praktično dve glavne muške uloge. Kejn i Brosnan su to uradili velemajstorski, a u tome su ih odlično pratili, u skladu sa obim svojih uloga Ned Biti, Džulijen Glover, Jan Ričardson i drugi...
Trenuci za pamćenje: scena obračuna i trka sa sekundama u svakom slučaju. Vidimo na delu pripadnike SAS, jedne od najelitnijih protivterorističkih jedinica na svetu. Međutim, mnoštvo drugih sekvenci pleni svojom uverljivošću i realističkim prikazom, stoga preporučujem mojim dragim ’’sitijevcima’’ da odgledaju s punom pažnjom od prvog do poslednjeg trenutka ovaj film. Neće im pasti teško, naprotiv.


offline
  • juba  Female
  • Zaslužni građanin
  • Pridružio: 04 Jan 2008
  • Poruke: 670
  • Gde živiš: Beograd

Odgledah sinoć Tropa de Elite - odličan film.
Volim filmove koji su radjeni po istinitim dogadjajima, ovaj je radjen na osnovu izjava policajaca i njihovih psihijatara.
Film govori o elitnoj policijskoj jedinici u Rio de Žaneiru.
Jedinica je sastavljena od momaka koji prolaze tešku obuku, pošteni su i kao takvi retki u brazilskoj policiji a izmedju ostalog i jedini koji smeju da zadju u favele i da im se naj*** k***.
Film je, bar po meni, prvenstveno drama jer pokazuje kako uopšte dolaze u jedinicu, kakav im je odnos prema kriminalu, prema porodici i kroz kakve sve unutrašnje borbe prolaze zbog svog posla. Bilo bi glupo da u bilo kom filmu o bilo kojim specijalnim jedinicama nema akcije, tako da ni ovde ne fali.

offline
  • Acid_Burn  Male
  • Moderator foruma
  • Glavni moderator foruma Zabava
  • Hellraiser
  • Demon to some. Angel to others
  • Pridružio: 07 Jan 2005
  • Poruke: 25504
  • Gde živiš: Beneath the Black Sky

In Bruges Ne znam kada sam se poslednji put toliko smejao na dijaloge u filmu znaci ne na radnju filma ili pojedine scene nego na dijaloge

Colin Farell je fenomenalno odigrao ulogu

Neki od zanimljivih dijaloga:

Natalie: [Harry gets angry and is destroying the phone, his wife approach him, saying:] Harry. Harry! It's a inanimate fucking object!
Harry: [to wife] You're an inanimate fuckin' object!

Ray: One gay beer for my gay friend, one normal beer for me because I am normal.

Ray: Why didn't you wave hello to me today when I waved hello to you today?
Jimmy: I was on a very strong horse tranquilizer today; Wasn't waving hello to anybody. Except... maybe to a horse.
Ray: Huh? What are you talking about?
Jimmy: Just horseshit.
Ray: You from America?
Jimmy: Yeah. Don't hold it against me.
Ray: Well, that's for me to decide, isn't it?
Ray: [to Denise] You from America too?
Denise: No, I'm from Amsterdam.
Ray: Amsterdam! Amsterdam's just a lot of bloody prostitutes, isn't it?
Denise: Yes, that's why I came to Bruges. Been trying to get a better price for my pussy here.
Ray: Huh?
[pause]
Ray: You two are weird. Would you like some cocaine?

Harry: [to Yuri] An Uzi? I'm not from South Central Los Angeles. I didn't come here to shoot twenty black ten year olds in a drive-by. I want a normal gun for a normal person.


Marie: [to Ray and Harry] Why don't you both put your guns down, and go home?
Harry: Don't be stupid. This is the shootout.

Ray: I saw your midget today. Little prick didn't even say hello.
Chlo: Well, he's on a lot of ketamine.
Ray: What's that?
Ray: Um, horse tranquilizer.
Ray: Horse tranquilizer? Where'd he get that?
Chlo: I sold it to him.
Ray: You can't sell horse tranquilizers to a midget!

I gomila drugih sjajnih dijaloga da sada ne nabrajam sve bolje pogledajte film apsolutna preporuka sa moje strane Smile

offline
  • Vlada 
  • Elitni građanin
  • Pridružio: 07 Jul 2003
  • Poruke: 1544
  • Gde živiš: Vranje

gledao sam ga na tvoju preporuku. dojajan film. Smile

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 16927
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Odgledah ponovo ’’Coming home’’ , još jedan od filmova koji je kod nas prilično slobodno preveden i distributerskom mrežom kružio kao ’’Povratak ratnika’’. To je, takođe, još jedan od filmova koji me nanovo podseti da su svi ratni filmovi u svojoj suštini anti-ratni. Ipak, za ovaj film se to može s punom sigurnošću reći jer je ’’Povratak ratnika’’ sniman sa svesnom, smišljenom i osmišljenom namerom da svojim estetskim i idejnim porukama žigoše tragediju rata i svega onoga što on sa sobom nosi : lične i društvene lomove, rastakanje iluzija i ideala, destrukciju stubova društva , a sve to manje – više vešto spakovano u jevtinu državnu propagandu zvanu patriotizam.

Film je baziran na istinitoj priči Rona Kovica (Kovića?) koji se u filmu zove Luk Martin. On se iz Vijetnama vraća kao invalid kome je suđeno da ostatak života provede uz kolica. Rehabilitacija ide sporo i teško, u bizarnoj atmosferi rehabilitacionog centra, daleko od televizijskih kamera, crvenih tepiha za pobednike, slavlja i odlikovanja. Luk živi u svetu kolica na sklapanje, smrada bolnice, vršenja nužde u ’’gusku’’ , poslovične netrpeljivosti bolničara i svega drugog o čemu mu nisu pričali kada je kretao u rat. Od zanosnih i vatrenih govora, preko pakla Vijetanama, do surove stvarnosti i bezizlaza osakaćenog čoveka put je bio relativno kratak i utoliko je svima teško pao. Međutim, gospodin Život, najmaštovitiji scenarista, rešava da se umeša u Lukov život . Njegovu životnu stazu ukršta sa stazom bolničarke volonterke Seli Hajd, supruge aktivnog oficira Boba Hajda koji je u Vijetnamu, na relativno bezbednom mestu. Iz surovosti i ciničnog humora bolnice javlja se međusobno poštovanje Luka i Seli, a zatim i ljubav. Međutim, takva neobična veza ne može ostati neprimećena. Luk, koji je već primećen kao anti-ratni aktivista, praćen je od strane Tajne službe koja, brže-bolje, Selinom mužu servira fotografije zaljubljenog para...A Bobu se sudbina nije baš nasmešila. U Vijetnamu se izblamirao, obrukao , jer je doživeo samopovređivanje; ni to nije čak namerno uradio, već to duguje svojoj nespretnosti. Kad sam već kod Boba, da spomenem da su retke sekvence iz Vijetnama vezane za njega , pa i one su prilično bizarne. Scenarista i reditelj čak i na taj način iskazuju svoj revolt prema ratu jer su to scene kada Bob i Seli ’’vode ljubav’’ (rutinski, blago rečeno) u jevtinoj sobi sajgonskog svratišta, i scena kada se Bob povredi. Došavši kući, ćopajući, osramoćen i zaustavljen u službi (sa perspektivom da , u najboljem slučaju, bude komandir nekog magacina), on sazaje i da je rogonja. I njegove slike velike, moćne države koja je spremna da zaštiti sve, pa i njegov privatni život dok on ratuje za nju, raspršuju se višestruko. Ta država nije uspela ni njega da zaštiti od samoga sebe, a kamo li njegov brak. Suprotno očekivanjima Tajne službe koja je surovim pokazivanjem inkriminišućih fotografija o neverestvu njegove žene mislila da će ga još malo iskoristiti u borbi protiv prokletih pacifista, Bob rešava da se iskrca iz tog voza. Odlazi na obližnju plažu, uredno spakuje svoju svečanu uniformu u kojoj je pompezno došao i otpliva u beskraj okeana...uz prigodnu muziku. Za to vreme, Luk učenicima jedne škole drži potresan anti-ratni govor koji svakako treba da uđe u anale retorike.
Film je dočekan s egzaltacijom, ali i ’’na nož’’, zavisi ko je na kojoj strani bio. Istina je da je te, 1978. godine izazvao pravu erupciju emocija i da je praktično postavio obrazac intimističkog prikazivanja ljudskih drama izazvanih ratom. Sve ono što se bezlično definislao kao ’’vijetnamski sindrom’’ imalo je svoju premijeru u tom filmu. Značajno je reći i to da je priča ovoga filma toliko literarno vredna i ’’jaka’’, da je iskorišćena kasnije u jednom od najznačajnijih filmova iz te klase – ’’Rođen četvrtog jula’’ i to je jedan od retkih primera u istoriji filmske umetnosti da je na taj način jedna priča iskorišćena u drugom filmu, a da to ne bude rimejk. Šta još treba reći? Za briljantnu i ubedljivu glumu Džejn Fonda i Džon Vojt dobili su ’’na tacni’’ oskar i to je jedan od ne baš čestih slučajeva u dodeli te prestižne nagrade, da glavne uloge budu istovremeno nagrađene. Scenario je takođe nagrađen oskarom, a laureate nije mimoišao ni Zlatni globus. Kao kruna priznanja stigla je i (Amerikancima tako draga) nagrada u Kanu, gde je Džon Vojt dobio nagradu za najbolju mušku ulogu. Interesantno je da su ulogu Luka odbili Stalone, Nikolson i Al Paćino. Kad već spominjem Vojta, da kažem da mu je oskar izmakao za fenomenalnu ulogu odbeglog robijaša u filmu Končalovskog ’’Runaway Train’’, kada je sa Erikom Robertsom, vođen rukom ruskog reditelja i uz produkciju američkim novcem, pokazao kako estetika nema granica. Oskar ga je mimoišao i za ulogu u ''Ponoćnom kauboju'' kada je nominovan za najboljeg mladog glumca koji obećava.
Za film je vezana i još jedna interesantna zanimljivost – reditelj je u njemu primenio postupak koji se u filmskoj industriji naziva cameo – pojavio se u jednom kadru u svom filmu. Nije , naravno, jedini koji se na taj način ovekovečio, jer znamo da su Hičkok, Skorsiz i drugi to isto tako voleli da rade.
Posebnu pažnju skrećem na fenomenalnu muziku! Uopšte, filmovi o Vijetnamu fascinantno su upotpunjeni izvanrednom pop i rok muzikom. Svojevremeno je jedan filmski kritičar rekao da su filmovi ’’Apokalipsa sada’’, ’’Ful metal jacket’’ i ’’Povratak ratnika’’ najbolji rok filmovi svih vremena! U filmu se mogu čuti klasici roka u izvođenju ’’Roling stounsa’’, ’’Stepen vulfa’’, Džimija Hendriksa i drugih.
Trenuci za pamćenje?
Neverovatna ljubavna scena Sali i Luka (Džejn je koristila dvojnicu), u svojoj bizarnosti i čudnoj poetici do tada neviđena u filmu. Naravno, kao maestralni momenat filma antologijski je značajna sekvenca kada Luk iz svojih kolica učenicima jedne škole priča sve ono što oni nisu očekivali da čuju. Iz njega, reč po reč, provaljuje iskrena, anti-ratna beseda koja je kasnije prepisivana i završila je na mnogim posterima, zastavama i majicama.
Ako ikako dođete do tog diska, odgledajte ovaj fantastični film koji je ujedinio i publiku i kritiku. Podelio je javnost, naravno, na ratnu i anti-ratnu (na nama tako poznatu podelu na ’’patriote’’ i ’’izdajnike’’), ali tako je otkad je sveta i veka, otkad se čovek prvi put dohvatio za motku da silom rešava svoja prava.


offline
  • Acid_Burn  Male
  • Moderator foruma
  • Glavni moderator foruma Zabava
  • Hellraiser
  • Demon to some. Angel to others
  • Pridružio: 07 Jan 2005
  • Poruke: 25504
  • Gde živiš: Beneath the Black Sky

Jedan od mojih omiljenih filmova svih vremena kada je Pol Njumen u pitanju (pored nezaobilaznog Cool Hand Luke-) je film The Sting

Jedan od najboljih tandema koji se ikada pojavio na filmu su upravo Robert Redford i Paul Newman (sva sreca pa je Jack Nicholson odbio ulogu Hookera) ne verujem da bi uspeo da iznese tako dobro ulogu kao shto je Redford to uradio

Takodje ne smem zaboraviti Roberta Shawa sjajna uloga ako ne i uloga njegovog zhivota barem shto se tiche mene.

Nezaboravni momenti u filmu? Dijalog kada odlucuju koju prevaru da izvedu da bi prevarili Shawa

Citat:

[Figuring out which con to pull on Lonnegan]
J.J. Singleton: I dunno know what to do with this guy, Henry. He's an Irishman who doesn't drink, doesn't smoke, and doesn't chase dames. He's a grand knight in the Knights of Columbus, and he only goes out to play faro. Sometimes plays 15 or 20 hours at a time, just him against the house.
Henry Gondorff: Roulette? Craps?
J.J. Singleton: He won't touch 'em. The croupier at Gilman's says he never plays anything he can't win.
Henry Gondorff: Sports?
J.J. Singleton: Likes to be seen with fighters sometimes, but he doesn't go to the fights or bet on 'em.
Henry Gondorff: Jesus. Does he do anything where he's not alone?
J.J. Singleton: Just poker. And he cheats. Pretty good at it, too.



Ili mozda onaj kada Paul Newman upada "pijan" na zakazanu partiju pokera i kaze:

Citat:

Sorry I'm late. I was taking a crap.



Da ne nabrajam sve i da ne otkrivam sve za one koji nisu gledali ovaj klasik (ako ima takvih) ali The Sting je definitivno film koji svaki ljubtelj filma i sedme umetnosti mora imati u svojoj kolekciji....

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 767 korisnika na forumu :: 61 registrovanih, 7 sakrivenih i 699 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2413 - dana 03 Okt 2019 05:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: aleksandar_tatic, aleksandardzinic, antonic.igor2050, atrkulja, BraneS, branko62, Buzdovan2, cemix, Cvijo_ue, dakota, darkstar101, djurdjija, Doca, docadoca, doktor1964, Dragan Mačak Damljanović, draggan, Eyes Wide Shut, Faki-Valjevo, flash12, FOX2, Georgius, gzoki, havoc995, Insan2, jocapetkovic, kalens021, Kruger, Kubovac, kunktator, lovac12, majorgaspar, Markoni29, MB120mm, mercedesamg, mergus, mgaji21, Mihajlo, mikrimaus, milijarder, Mzee, nuke92, Outis, panticstefan53, plavii, repac, rovac, SAA fan, saputnik plavetnila, Sass Drake, shaja1, Sima zna, theNedjeljko, Trpe Grozni, trutcina, VJ, voja64, vukovi, zogi036, zoidbergs, 119