Ko, u ''Isterivaču đavola''...

• 1Ovo se svidja korisniku: tuzor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 04 Dec 2009 23:43

Mislim na film i to na onaj deo kada se glava ''opsednutog bica demonom, ''okrece ka ledjima i smeje!(Doslo mi da i ja pokusam to isto , but naravno,nothing magical turn of my head)

E,tako mi izgleda prica o jednoj od najlepsih covekovih osobina ,a zove se ISKRENOST...(Sad,samo treba razmisliti,cime sam ja opsednuta ... da li samo glavom ili citavim ritualom egzorcizma...)

Ako laz ubija ljubav,sta cini iskrenost
ABEL ERMAN


Konacno(mada odavno vec...) shvatih da iskrenoscu,covek moze vise da naskodi drugima no sebi...i zato je preko potrebno ublazavati je dobrotom i takticnoscu.(Znamo da samo ''Sveti ljudi'' mogu biti uvek iskreni,jer nemaju ni trunke zlobe niti pakosti u sebi.)

Govoriti iskreno znaci reci ono sto zaista mislimo ,reci istinu, tacno onako kako je vidimo i uciniti to bez obzira na posledice.

Evo sad i Grejling tvrdi,a u pravu je...Kad covek nije iskren,on je obazriv ili neposten ili taktican,a vrlo cesto i sve to zajedno...
Mnogi smatraju da su nepostenje i takticnost mnogo korisniji za napredak u zivotu od iskrenosti...

Takticnost je mudra vrlina ...svako moze da bude iskren (cak i oni nemarni),ali ne ume svako pazljivo da odmeri sta treba da kaze i na koji nacin,pa da popravi medjuljudske odnose i time izvuce vise dobroga ,nego inace...

Iskrenost je oruzje koje ljudi cesto koriste da bi nekoga povredili ili da bi se osvetili.Ljudima ponekad kazemo neprijatne istine ,jer nam je stalo do njihove dobrobiti,ali mnogo cesce jer smo povredjeni,ljubomorni ili ljuti.

''Svi okrutni ljudi opisuju sebe kao uzore iskrenosti'',kazao je Tenesi Vilijams...
A,sustina ''neprijatnih istina''-a sa njima i iskrenosti uopste -jeste da one ne odrazavaju uvek pravu istinu...

Zastala bih ovde...samo jos jednu recenicu!

Pre neko vece,cuh na televiziji ''sjajnu misao'' jedne napacene i prostodusne zene,koja ide odprilike ovako:''Ovde se svi vise racunaju,nego covek''!

Bas je rekla...!

Dopuna: 06 Dec 2009 3:22

A,sustina ''neprijatnih istina''-a sa njima i iskrenosti uopste -jeste da one ne odrazavaju uvek pravu istinu...
Cesto otvoreno govorimo ono sto smatramo ili tvrdimo da je istina ili ,sto je jos gore,nase neulepsano misljenje...Znaci,da iskrenost ima vise veze sa uverenjem,nego sa cinjenicama,a ovo prvo kao subjektivna vrednost,cesce biva tendenciozno...(Grejling...)

Reci da je lako biti iskren ,kada se ne ustezemo da kazemo celu istinu ukazuje na vazan detalj:da cemo uspeti dobro da sluzimo istini i drugom coveku,samo ako kazemo celu istinu,sto zahteva mnogo vise razmisljanja i pripreme od toga da samo otvoreno govorimo...

Ali,zivot ne bi bio,to sto jeste,da ''iskrenost''nije snazno nagradjena zahvalnoscu srca iz koga ce zbog toga, doci divne misli i verovanja da ljudska dusa nije samo ''posuda za sve pakosti ovoga sveta''...

Postoje zato oblasti ljudskog delovanja gde istina i iskrenost gotovo uvek pobedjuju..A to su prijateljstva...Trenutak kada prijatelji mogu da spuste gard i otkriju sebe jedno drugome jeste trenutak kada njihov odnos prelazi na visi nivo.''Iskrenost s jedne strane pobudjuje uzajamnu iskrenost i dovodi do otkrica,poput vina i ljubavi'',pisao je Montenj...

Takva je iskrenost srca ,kada nas ''neko obuzme'',i kada mi to isto njemu ucinimo (kad se uselimo jedno u drugo...kada ''on pobegne u mene,a ja u njega'').

Bez takve razmene emocija,zivot tesko da bi imao neku narocitu vrednost...

Mnogi ljudi bi hteli ovu ''ludost srca''...da bi se konacno probudili iz decenijskog sna,ali im ''misli'' ne dozvoljavaju...A,tako je lagano biti iskren,oplemeniti dusu svoga prijatelja ili partnera-partnerku,pravim, raskosnim emocijama.Zasto cesto imamo osecaj tako jasno definisan,da ne mozemo da' se iskazemo'',i da za nama stalno trce ''opasne,nejasne i razlicite ,gotovo nezaustavljive misli?

Origionalni nemacki psihijatar,iz prve polovine XXveka,Ludvig Klages,pisao je da od ''nekog vremena -nevremena pojave duha u coveku,ovaj (DUH)je zaratio sa njegovom dusom,a onda i sa telom,pa je od tada covek sve nesrecniji,bolesniji,agresivniji...

Cesto se pitamo:''Zasto je misao kriva za nas nesrecan zivot''?Zasto nikako ne pronalazimo''Arijadnin konac'',koji bi nas iz haoticnog lavirinta,u kome vidimo sukobe svakog sa svima,(duh sa dusom ,dusa sa telom...) konacno probudili kroz ljubav,iskrenost i istinitost sustine nasega bica ....

Misao razuzdana,pomamna..SUMNJA (to je nas ''demon'',nasa stalna pratilja kroz zivot...)Mi vecito sumnjamo,zahvaljujuci nasem razumu i umu...raspaljenom umu...za koga je najbolje morao znati Dostojevski i njemu slicni velikani u umetnosti i filozofiji,oliceni u Ivanu Karamazovu ili Beketovom Godou,ili''junaci''de Sadovi,Kamijevi,Sartrovi,Sioranovi....

Ma,ovo je tako opsirna tema...ta cudesna iskrenost...a gde je tu LAZ...?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

danka- ::E,tako mi izgleda prica o jednoj od najlepsih covekovih osobina ,a zove se ISKRENOST...
. . .
Konacno(mada odavno vec...) shvatih da iskrenoscu,covek moze vise da naskodi drugima no sebi...i zato je preko potrebno ublazavati je dobrotom i takticnoscu.(Znamo da samo ''Sveti ljudi'' mogu biti uvek iskreni,jer nemaju ni trunke zlobe niti pakosti u sebi.)

Govoriti iskreno znaci reci ono sto zaista mislimo ,reci istinu, tacno onako kako je vidimo i uciniti to bez obzira na posledice.

Govoriti iskreno ne znači uvek govoriti istinu, ali znači da govorimo ono u šta verujemo da je istina. Iskreno govorenje podrazumeva: 1. Da smo u sebi prethodno prepoznali blesak istine, i 2. da smo spremni da taj blesak učinimo dostupnim drugima, putem vlastitih izjava. Čim počnemo da razmišljamo o škodljivosti po druge, i o posledicama po sebe i druge, iskrenost trpi, češće nesvesno nego svesno. U društvu, ovakvom kakvo jeste, dobrota i taktičnost jesu nužni korektivi; ukoliko su praćeni i željom da, makar "okolnim" putem, pomognemo drugome u spoznaji, utoliko veću vrednost imaju, pa makar upućivali na "skrivenost" i "tajnovitost". Bitno je da su pobude adekvatne onome što zovemo suštinom.
I što više razmišljam o "korektivima" dobroti i taktičnosti, sve više uviđam nužnost da obe idu "u paru", ukoliko se želi da iskrenost ostane suštinski neokrnjena. Inače, sasvim je moguće da se ovako zbiva:

danka- ::Kad covek nije iskren,on je obazriv ili neposten ili taktican,a vrlo cesto i sve to zajedno...
Mnogi smatraju da su nepostenje i takticnost mnogo korisniji za napredak u zivotu od iskrenosti...
Sve nas to uvodi u razmatranje pitanja poštenja i iskrenosti. Jesu li to sinonimi? Sa aspekta suštine - verovatno jesu. Sa aspekta ličnosti - možemo ih posmatrati kao pojave, koje se različito manifestuju kod različitih osoba. Problem nastaje u vrednovanju, odnosno u oceni poštenja i iskrenosti. Kada u taj "lonac" ubacimo i različitost kultura, civilizaciju, etiku, religiju - možemo lako da zalutamo, čak i da odreknemo svrhovitost početnih postavki.

danka- ::Iskrenost je oruzje koje ljudi cesto koriste da bi nekoga povredili ili da bi se osvetili.Ljudima ponekad kazemo neprijatne istine ,jer nam je stalo do njihove dobrobiti,ali mnogo cesce jer smo povredjeni,ljubomorni ili ljuti.
Sa ovim već ne bih mogao da se složim. Iskrenosti ima, ili je nema. Ako se o iskrenosti govori kao o oružju, tu prave iskrenosti nema. Tu je pobuda neadekvatna, samim tim i lažna, pa možemo govoriti samo o prividu iskrenosti, velu iskrenosti kojim se obavija odnosni afekt. Najčešće se radi o želji za potvrđivanjem i vozdizanjem sebe kroz omalovažavanje i unižavanje drugoga. Jasno je da "stvarnost" iziskuje da ta želja bude dobro prikrivena. Istina samo sa aspekta ličnosti (odnosno "ličnosti") može da bude "neprijatna". E, tu već ima istine (ali u pojavnom obliku) u sledećem:
danka- ::''Svi okrutni ljudi opisuju sebe kao uzore iskrenosti'',kazao je Tenesi Vilijams...
A,sustina ''neprijatnih istina''-a sa njima i iskrenosti uopste -jeste da one ne odrazavaju uvek pravu istinu...
kao i malo dalje, u dopuni posta:
Citat:Znaci,da iskrenost ima vise veze sa uverenjem,nego sa cinjenicama,a ovo prvo kao subjektivna vrednost,cesce biva tendenciozno...(Grejling...)

Istina je jedna, celovita, suštinska. Nema više istina, nema 100 grama od istine, nema pola od istine. Može li se istina okrnjiti? Ne može, pošto se onda samo postojanje dovodi u pitanje. Kako onda postoji (ako postoji) LAŽ? Zar nije reč o invalidnosti istine? Po meni - ne, jer se svaka obmana zasniva na prividu, i suprotna je pravoj spoznaji. Pogrešna predstava, i predstava uopšte, svoj koren nalazi u laži, koja je, opet, "izokrenuta" pojavna istina. Moramo u sebe duboko da uronimo, da bismo ovo nutrinom sagledali.

Možemo to nazvati i "iskrenošću srca", ukoliko smo sposobni da "gospodarimo" afektima. Ne da ih odstranimo (nužni su oni u "realnom" svetu), nego da ih razumemo, i obuzdamo (posebno onda kada "žele" da zaokupe celu ličnost, sve do negiranja suštine). Ako to nismo u stanju, "iskrenost srca" može da poprimi čudovišne dimenzije, i da zaista postane "ludost srca".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znači da je laž (koja je isto vrsta istine na kraju) iskrenija istina od same istine...

Citat:Govoriti iskreno znaci reci ono sto zaista mislimo ,reci istinu, tacno onako kako je vidimo i uciniti to bez obzira na posledice.


al nije istina reći onako kako je vidimo jer svi drugačje mozemo istu stvar il problem da percepiramo već je istina reći onako kako jeste...a time znači i biti iskren..


Citat:Ako laz ubija ljubav,sta cini iskrenost
Mislim i jedno i drugo mogu da ubijaju ljubav, nekim ljudima je lakše da zive u obmani nego da prihvate istinu...tako da u tom slučaju nema razlike izmedju iskrenosti i laži...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Има ли истине у следећем:
Искреност је особина оних који не познају истину.
Искреност је потреба сигнификације виђења истине, и она је стога лична. Личност је сметња истини. Личност може бити истинољубива, бити истина – никако.

Колико сам лупио?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Tuzor...

Citat:Sve nas to uvodi u razmatranje pitanja poštenja i iskrenosti. Jesu li to sinonimi? Sa aspekta suštine - verovatno jesu. Sa aspekta ličnosti - možemo ih posmatrati kao pojave, koje se različito manifestuju kod različitih osoba. Problem nastaje u vrednovanju, odnosno u oceni poštenja i iskrenosti. Kada u taj "lonac" ubacimo i različitost kultura, civilizaciju, etiku, religiju - možemo lako da zalutamo, čak i da odreknemo svrhovitost početnih postavki.

E,Tuzor..ovo si sjajno primetio..tacno je tako..ma zaboravila razlicitost kultura.religija i ostalo.,mada bih se tokom postovanja setila verovatno,ali ovo, je veoma vazno naglasiti...

Danka...

Iskrenost je oruzje koje ljudi cesto koriste da bi nekoga povredili ili da bi se osvetili.Ljudima ponekad kazemo neprijatne istine ,jer nam je stalo do njihove dobrobiti,ali mnogo cesce jer smo povredjeni,ljubomorni ili ljuti.

Citat:Sa ovim već ne bih mogao da se složim. Iskrenosti ima, ili je nema. Ako se o iskrenosti govori kao o oružju, tu prave iskrenosti nema. Tu je pobuda neadekvatna, samim tim i lažna, pa možemo govoriti samo o prividu iskrenosti, velu iskrenosti kojim se obavija odnosni afekt. Najčešće se radi o želji za potvrđivanjem i vozdizanjem sebe kroz omalovažavanje i unižavanje drugoga. Jasno je da "stvarnost" iziskuje da ta želja bude dobro prikrivena.

Ovo sam pisala(isk.kao opruzje...) u kontekstu toga da ljudi cesto sebi pripisuju osobine kakve ne poseduju..zapravo ,cuvena prica o tome da mi sebe vidimo uglavnom pogresno,ne misleci pritom na ''one okrutne ljude,tj,na onaj aspekt licnosti(jer ako mislimo na ''mucitelje i tirane covecanstva'',oni su pre svega u prilici da ''sebi daju oduska''u mnogim stvarima,pa tako i da stvaraju njihovu istinu,a iz toga izvlace ''iskrenost ili laz''po njihovim merilima..)

Pa,onda gledajuci sebe potpuno imaginarno,tako i misljenje o okolini formiramo(zar covek ne poseduje pregrst maski tokom celoga zivota..a tome nas vesto poducavaju prvo roditelji, jos iz kolevke tako reci...)''Zar on nema svoju personu''?Pa,naravno da ima!Zar, ne cujemo cesto u nasem okruzenju kasko licnosti identif. sa ,recimo raznim zanimanjima ,.i,ako,ona obicno nikakve veze nemaju sa tom ''sta smo mi zaista...tj...KO SMO MI?Pa,onda tako ''explatisu i NASU ISKRENOST PREMA SVETU,DRUGIMA I NARAVNO PREMA SEBI)

Zar ne postoji bezbroj knjiga i filmova o tome ''STA BI SMO MI TREBALI BITI''...Eto,sada,one divne misli,u mom postu,koji je izgovorila jedna gospodja ''SVI SE VISE RACUNAJU OD COVEKA''-Veoma duboka misao...(Znaci,ako budemo ''ljudi'',onda cemo lose proci...mada mislim da ni ona nije svesna sta je izgovorila...)
Mnogi od nas na zalost ne poseduju ljudske osobine (mislimm na covecanstvo uopste...),a zovemo se ''ljudima'',pa u tom kontekstu sam i pisala o iskrenosti kao''oruzju''...

Ovo je inace jako uproscen prikaz coveka u svakom smislu,jer to,da bismo mi trebali biti iskreni po svemu pravednome i cestitome iziskuje takve analize citave licnosti covekove sa svih mogucih aspekata i pod uticajima mnogobrojnih okolnosti u odnosu jednih prema drugima,odnosu nas prema drustvu,uticaja drustva i njegovih stubova na kojima pociva, prema nama...i jos mnogo toga...

Tuzor,sigurna sam da ti sve ovo jako dobro znas,ali da je mali nesporazum u pitanju oko nekih ''sitnica'' u tumacenju, kada je ovaj fenomen u pitanju...

O istini ..malo kasnije,mada se slazem uglavnom sa svime sto si napisao...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ТиСи, нити у једној тврдњи ниси "лупио". О свакој можемо надугачко и нашироко... Ипак, некако ми понајвише "звучи" то, да је искреност потреба сигнификације виђења истине, те да је због тога лична.

Данка, разумео сам. Често речи не допринесу разумевању, него супротно - удаљавању. Када бих хтео крајње сведено да искрено искажем оно што мислим, то би било овако:

Искреност је одлика личности која је успела да затоми свој себични его. Побуде за искреношћу тада потичу из препознавања себе у другима, и других у себи.

Истина је оно што прожима суштину. Спознајом суштине сагледава се и истина.

Где личност господари над суштином, искреност се све више удаљава од истине.

Где суштина остаје узвишена над личношћу, искреност се стапа у истину.

Где је личност само помирена са суштином, искреност се појављује као супститут истине. Домети искрености остају увек једни те исти, без могућности квалитативног померања "навише", другим речима - остају искључиво у видокругу личности, неспособне да превазиђе и прошири себе. Искреност тада бива сјајна одлика личности, несебичне и истинољубиве, али остаје без могућности "преметнућа" у истину, као што и личност остаје без могућности да вољно призна врховно заповедништво суштине.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Natrix...

Citat:al nije istina reći onako kako je vidimo jer svi drugačje mozemo istu stvar il problem da percepiramo već je istina reći onako kako jeste...a time znači i biti iskren..

A,kako to ONA -JESTE?..To je prvo pitanje,pa onda ,ko moze uopste da je bas iskren..sem mozda ,kako sam pisala, nekih svetih ljudi,koji su zaista ''ocisceni od pakosti i zlobe''.Takvi ljudi,govore ono sta im je na umu,cak i ako je to uvredljivo za njihove sabesednike,jer oni osecaju da u njima nema zlobe,pa stoga to ne shvataju kao uvredu.

Ali,nazalost .na svetu postoji vrlo malo takvih ljudi,a kako mi ostali ne mozemo da''garantujemo da su nam motivi cisti'' kada drugima govorimo otvoreno(naravno ovde se misli generalno na ljudski rod),uctivost je tim dragocenija.U svakoj situaciji(G....),vecina nas ,svesno ili ne,procenjuje koliko se moze biti iskren u datim prilikama.
Naravno,okolnosti su razlicite...nekome ko je povredjen ili ranjiv,mozda treba izreci nekoliko blagih neistina kako bi prebrodio krizu.(drustvo za vecerom, mozda ce uvrediti neprikladno odabrane ili predocene cinjenice,pa je takticnost u svakom slucaju,umesna...)...Takticnost je mudra vrlina...

LAZ..Opste je prihvaceno da je laganje samo po sebi lose...
Platon je rekao da ''laz nije samo zlo po sebi,vec truje dusu onoga ko je izrice...znaci,on iznosi nepopustljivi stav da u moralnom zivotu ima mesto samo za istinu...
Ali,ono sto muci ljude poput Platona ,kojima je laz neprihvatljiva bez obzira na njene poslediceje sledece:

Da biste izrekli LAZ,morate da znate istinu ,i potrebno je da namerno zelite da saopstite LAZ onome, kome se obracate.(Naravno,ako vasem sabesedniku kazete nesto sto nije istina,ali vi to ne znate ,onda ne lazete)

Tako izvrsavate ''dvostruki zlocin'':znate istinu,sto je dragoceno imanje,ali je prikrivate...i namerno odvlacite druge od nje.

Teska pravda ovakvog gledista ,nagnala je kasnije filozofe ,narocito Kanta(Grejling....),da se domisle onako kako to samo filozofi umeju.Laganje je uvek apsolutno neprihvatljivo,rekao je on,ali u redu je ponekad reci neistinu,sto je drugacije i manje vazna stvar...Otvoreno laganje je kao ''kada otrujete coveka'', a,kada mu kazete neistinu,to je kao da ste ga napali na ulici(kantova poredjenja)-ipak je postenije,moze se reci.

Prema tome,prihvatljivo je reci neistinu kada zelite nekoga da zastitite,kada ne zelite da povredite njegova osecanja i slicno...Ako poslusamo onu Niceovu da je laz u zivotu neophodna,to govori mnogo loseg o zivotu(sve ljudi kreiraju ..naravno...sto znaci da su ljudi losi...)-ljudske veze nikada nisu istinski oslobodjene nelagode i napetosti koju nam stvaraju osetljivost ,ljubomora i nesigurnost...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

...red je konacnost,tvrdi zakon,lazno uvjerenje da vladamo zivotom,a zivot se sve vise otima,sve nam vise izmice sto ga vise stezemo.

...lako je izmisliti opste propise, gledajuci iznad glava ljudi,u nebo i vjecnost. A pokusaj da ih primjenis na zive ljude, koje poznajes i mozda volis a da ih ne povrijedis. Tesko ces uspjeti.

- Zar Kur-an ne odredjuje sve odnose medju ljudima? Sustinu propisa mozemo primjeniti na svaki pojedinacan slucaj.

Mislis? Onda mi resi ovu zagonetku. Nije rijetka, nije neobicna, nije daleka od nas. Susrescemo se sa njom kad god hocemo da otvorimo oci. Zive, recimo, muz i zena, i recimo da zive u ljubavi, na izgled. Ili cekaj, da govorimo o ljudima koje znamo bice lakse. Da pretpostavimo da su to dvoje one koje si vidio,zena koja ti je otvorila vrata i onaj stariji momak,Fazlija, njen muz. Zive kod mene u dvorisnoj kuci, nije im lose, on putuje sa mnom zaradjuje vise nego sto mu je potrebno, donosi joj poklone s puta, i uziva u njenoj radosti, a ona zna da se raduje,kao dijete. Smijesan je, nespretan, jak kao bivo, pomalo djetinjast ali jako pazljiv prema njoj.Voli je, propao bi bez nje. Mene pomalo potkrada, zbog zene, ali voli i mene, poginuo bi da me odbrani.Drago mi je bilo sto se slazu, pobjegao bih od muza i zene koji se kolju. Stalo mi je do njih, jer sam i ja pomagao da se nadju, a malo sam ih i zavolio.I sad mislim ovako: sta bi se desilo kada bi zena nasla drugog muskarca i krisom mu poklanjala ono sto je muzevljevo i po bozijim i po ljudskim propisima? Sta bi trebalo uciniti kada bi se to desilo?
- Je li se desilo?
- Desilo se. Video si i njega, onaj mladji. Muz ne zna. Kur-an kaze: kamenovati preljubnicu. Ali priznaces, to je zastarijelo.A sta da uradim? Da kazem muzu? Da njoj zaprijetim? Da otijeram mladica? Sve to ne bi pomoglo.
- Ni grijeh ne mozes gledati mirno.
- Teze je spreciti ga. Nju vole obojica, ona se boji muza a voli mladica.I on je kod mene, malo je lukav ali je pametan, toliko vjest u poslovima da se bojim za njegovo postenje, ali mi je potreban. Stanuje ovde sa njima, muz ga je sam doveo, to mu je daleki rodjak. Muz je dobricina nista ne sumnja, vjeruje ljudima, i uziva u njihoj sreci: zena ne zeli nista da mjenja, boji se da sve ne pokvari; mladic cuti, ali nece da ode. Mogao bih da ga smjestim u drugu kucu, ona bi otisla i tamo, sama mi je rekla, i bilo bi gore. Mogao bih da ga posaljem u drugo mjesto, ona bi otisla za njim. Ma sta da se izmjeni u ovome sto je sad ne bi valjalo. Muz bi ubio i nju i njega, kad bi saznao, jer je budala, vezao svoj zivot za nju. Njih dvoje kradu svoju srecu, i misle da imaju pravo na nju, ne usudjuju se da je ucine ljepsom. I nije im lako,ni njoj, jer mora da bude zena covjeku koga ne voli, ni mladicu, jer je prepusta drugome svako vece. Muzu je najlakse, jer nista ne zna,i za njega nista ne postoji, a mi mislimo da je on najvise ostecen. Na nju on vise i nema prava, odrzava ga samo njen strah. A ja cekam, pustam da sve traje, ne smijem nista da ucinim, toliko je sve rovito, pokidao bih tanke konce koje ih drze zajedno, ubrzao bih nesrecu koja visi nad njima.

Eto sad, nadji kakvo hoces pravilo, rijesi mi to, uspostavi red! Ali da ih ne unistis. Jer onda nisi nista ucinio.

Mesa Selimovic (Dervis i smrt)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 08 Dec 2009 4:29

Mozda je zadatak onog ko voli ljude
navesti ih da se smeju istini,nave-
sti istinu da se smeje,jer jedina
istina jeste nauciti da se oslobodi-
mo bezumne strasti prema istini.

Umberto Eko.......

Mislim,da postoji precutna pretpostavka koja se uzima ''kao istina''da je Istina jednom postojala,da se znalo sta je ona i da je onda ,neznano kako izgubljena.
(Ovo je prepiska iz mojih svescica i belezaka nastalih setnjom kroz masu literature koja se uglavnom odnosi na ucenja o psihologiji licnosti,njihovim poremecajima,psihijatriji i dusevnim bolestima...)

Znaci istina,koja je jednom postojala i koja se nenadano izgubila...Pa onda nastade potraga za njom,ceznja,neutoljiva i vecna ...glad koja se neda zasititi,zedj koju niko ne ugasi...

E,sada ako je to sve tacno...moguce je da je ona bila jedinstvena i svima pristupacna...
Prepoznatljivo je da je imala plemenit i'' bozije dobrote lik ''...ali vremenom,pojavise se neke senke i ''zlodusi'',koji osetise kroz tvorcev mig, moc i snagu istinskog zagrljaja ka palim ljudima..pa i danas,taj isti u svojoj gordosti hoce da bude ,jedini posednik istine i da ga poslusno ljudski rod sledi...

Istina je imenica zenskog roda u jednini,mnozina -istine...Ona ,kao jednina i jedinstvena je tokom vremena razbijena u mnostvo istina ,tako reci bezbroj sitnih (''Ne postoje istine''....nego mnogo malenih istina...ali su sve usamljene...i opet tvore jednu ,jedinstvenu istinu..)-Poznata prica o RAZBIJANJU jednog u mnostvo, a onda ceznja i zelja za povratak mnostva u jedno...

Kako se covecanstvo uvecavalo,umnozavale su se i istine ,pa danas imamo more,tone istinica i istina koje se grcevito,''halapljivo,ogorceno,''krvavo'',brane ...Pa,kako onda pronaci izlaz iz ovako zamrsenog lavirinta i nazreti malo svetlosti na cistini naseg putovanja kroz zivot,a da nam se ne isprece nekakve relativizovane istine(i nasa je takodje relativ...)...

A,sta psihoanaliticari kazu na sve ovo...recimo Jung...

''Nista nije tako ljubomorno kao istina''...

Istrazivanje istine zapocinje sa svakim slucajem iznova,jer svaka ziva istina je individualna i ne moze se izvesti iz bilo kakve opste i predpostavljene formule.Tako je svaka individua eksperiment zivota,koji se stalno menja,i pokusaj ka novom resenju ili novom prilagodjavanju.

Ko gleda u ogledalo vode,vidi najpre svoju vlastitu sliku.Ko ide k samom sebi,rizikuje susret sa samim sobom.Ogledalo ne zavarava,ne laska,ono verno pokazuje,sta u njega gleda,naime ono lice,koje mi nikad ne pokazujemo svetu,jer ga prekrivamo personom,maskom glumca.Ogledalo se medjutim,nalazi iza maske i pokazuje pravo lice.Ovo je prva proba hrabrosti ka unutarnjem putu,proba,koja je dovoljna,da vecinu ljudi zastrasi...

Jung istice , da su dobro i zlo principi.''Princip'' dolazi od reci ''prius'',sto znaci ranije,ono sto je na pocetku bilo.Istina-kao nesto jedinstveno,prapocetno,''principijelno''.Onticki koren dobra i zla ,istine,objasnjava nam i njihov eticki znacaj,odnosno eticku nuznost koja je coveku jednostavno data.Eto,odakle i toliko strasti koju ljudi unose u svoju borbu ...(dobro i zlo,pravdu...).Kada se covek sav ulozi u borbu za neku istinu,on je tako obuzet njom,jer je oziveo arhetipske ''principe'' u sebi,ispunjavajuci''prazan arhetip''odredjenim sadrzajem aktuelnim za vreme u kome zivi,potpuno se identifikujuci sa tim sadrzajem...(to mu relativno lako polazi za rukom zato sto je ozivljena ''arhetipska ljuska''...

Dopuna: 08 Dec 2009 4:46

@Kjerkegor...

Citat:...red je konacnost,tvrdi zakon,lazno uvjerenje da vladamo zivotom,a zivot se sve vise otima,sve nam vise izmice sto ga vise stezemo...

Ovo je istina ''jedna od zivotnih ''..aa

Uporedi ovu tvoju pricicu iz ''Dervisa '' sa Tolstojevom Anom Karenjinom(ljubav udate Ane i Vronskog...) i Solohovim Tihim Donom...(ljubav Aksinje i Grigorija...)

Dopuna: 29 Jan 2010 16:46



ISKRENA PESMA



O sklopi usne, ne govori, ćuti,

Ostavi misli nek se bujno roje,

I reč nek tvoja ničim ne pomuti

Bezmerno silne osećaje moje.


Ćuti, i pusti da sad žile moje

Zabrekću novim, zanosnim životom,

Da zaboravim da smo tu nas dvoje

Pred veličinom prirode; a potom,


Kad prođe sve, i malaksalo telo

Ponovo padne u običnu čamu,

I život nov i nadahnuće celo

Nečujno, tiho potone u tamu,


Ja ću ti draga, opet reći tada

Otužnu pesmu o ljubavi, kako

čeznem i stradam i ljubim te, mada

U tom trenutku ne osećam tako.


I ti ćes, bedna ženo, kao vazda

Slušati rado ove reči lažne,

I zahvalićeš Bogu što te sazda,

I oči će ti biti suzom vlažne.


I gledajući vrh zaspalih njiva

Kako se spušta nema polutama,

Ti nećeš znati šta u meni biva-

Da ja u tebi volim sebe sama,


I moju ljubav naspram tebe, kad me

Obuzme celog silom koju ima,

I svaki živac rastrese i nadme,

I osećaji navale ko plima!


Za taj trenutak života i milja,

Kad zatreperi cela moja snaga,

Neka te srce moje blagosilja.

Al' ne volim te, na volim te, draga!


I zato ću ti uvek reći: ćuti,

Ostavi dušu nek spokojno sniva,

Dok kraj nas lišće na drvetu žuti

I tama pada vrh zaspalih njiva.

Milan Rakic...