Na današnji dan, 26.maja 1976.godine, umro HAJDEGER

Na današnji dan, 26.maja 1976.godine, umro HAJDEGER

offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

Na današnji dan umro je nemački filosof Martin Hajdeger, svakako jedan od najznačajnijih i najuticajnijih filosofa XX veka. Bio je profesor univerziteta u Frajburgu. Dela: Bivstvovanje (bitak, biće) i vreme, Kant i problem metafizike, Šta je metafizika, Šta je to filosofija, Niče, O suštini istine, Mišljenje i pevanje, O stvari mišljenja, Putni znakovi, Šumski putevi (Šumske staze), Helderlin i bit (suština) poezije.



Citat:Martin Hajdeger (26. septembar 1889. - 26. maj 1976) je najznačajniji nemački filozof XX veka i jedan od najvažnijih filozofa uopšte. Posebno značajan je Hajdegerov doprinos tumačenju Ničeovog dela. Hajdeger je odlučujuće uticao na formiranje mnogih filozofskih pravaca postmoderne, ali i izazivao kontroverze svojim vezama sa nacistima tokom ranih tridesetih godina.
Rođen je u porodici zvonara seoske crkve u Meskirhu (Baden) 26. septembar 1889. god.
Počeo je da studira za sveštenika ali se ipak opredelio za filozofiju, koju je studirao u Konstanci i Frajburgu.
Veliki uspeh knjige „Biće i vreme“ omogućio je Hajdegeru da postane profesor u Frajburgu. Predavao je filozofiju sve do penzionisanja 1945. Penzionisale su ga francuske okupacione vlasti, zbog poznatog rektorskog govora u vreme dolaska nacista na vlast, u kome je slavio "Istorijski poziv Nemačke...". Ostatak života proveo je povučeno u planinskoj kući na padinama Crne šume, ispod Švarcvalda.
Hajdeger je umro u Frajburgu in Bresgau 26. maja 1976.
Posle dolaska Hitlera na vlast 1933. godine Hajdeger se učlanjuje u nacionalsocijalističku partiju i biva izabran za rektora Univerziteta u Frajburgu. Te godine drži i poznati rektorski govor u kome govori o pozivu nemačkih univerziteta u novom vremenu. Njegova karijera se međutim zbog neslaganja sa nacistima završava već 1934. godine. Ostaje učlanjen u nacionalsocijalističku partiju sve do završetka rata. Zbog svega ovoga francuske okupacione vlasti mu brane da predaje na univerzitetu sve do 1951. godine kada nastavlja i zadržava se na redovnim studijama sve do 1967.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Martin_Hajdeger

Naznake Hajdegerovog najpoznatijeg dela Bitak i vreme možemo naći u njegovoj studiji povodom dela njegovog prijatelja Karla Jaspersa Psihologija pogleda na svet. Hajdeger je u studiji ukazao da filozofija (pišem "z" umesto "s", s obzirom da je reč o Nemcu Wink ) mora početi sa priznanjem da svest nužno postoji u vremenu, da je istorijska.
Citat:Ljudsko postojanje odredjena je vrsta Bitka, različita od bitka pukih objekata. Kazati: Ja jesam znači potvrditi nešto što je sasvim različito od tvrdnje: ono je. To je zato što ja jesam kroz proces istorijskog samoodredjenja u kojem preživljavam teskobnu brigu o svojoj egzistenciji koju moram da preuzmem i posedujem za sebe, ako želim da živim autentično, postaje nešto bitno fenomenološko, nešto što je deo moje autentičnosti. Očigledno sve ove ideje, izloženo u kritici Jaspersovog dela, o primordijalnosti, Bitku, istoricitetu, strepnji ili brizi naći će svoje mesto u Hajdegerovom Bitku i vremenu.
http://www.alexandria-press.com/online/online4_hana_arent_i_hajdeger.htm

Hajdeger je učinio jasnu razliku između pojmova "supstancija" (korišćen od mnogih čuvenih filosofa u prethodnom periodu) i "bitak". Bitak je najopštija datost - datost svih datosti, datost po sebi. Sve druge posebne i pojedinačne datosti postoje samo kao datosti za nas i rezultat su redukcije bitka do čega dolazi u procesu njegovog prisvajanja, odnosno opredmećenja.

Hajdeger je ukazao na tri ukorenjene predrasude: Da je bitak najopštiji pojam, odnosno transcedens; da je pojam bitka nedefinljiv (takav pogrešan zaključak proistekao je iz najviše opštosti ovog pojma), i da je bitak samorazumljiv pojam. "Pitanje o smislu bitka treba da bude postavljeno ... Mi ne znamo šta kazuje "bitak". Ali, već ako pitamo: "šta je 'bitak'?", mi se držimo u nekom razumevanju toga "je", a da ne možemo pojmovno da fiksiramo šta znači to "je". Bitak je ono što određuje biće kao biće, pri čemu bitak bića nije i sam jedno biće. Bitak je ono pitano u pitanju svih pitanja, dok je biće ono što se odaje kao ono ispitivano, ono što Hajdeger naziva tu-bitak. Jer, bitak je uvek bitak nekog bića. Bitak je egzistencija; tu-bitak je čisti izraz bitka.

Mnogi filosofi XX veka duguju Edmundu Huserlu, "ocu fenomenologije", misliocu koji je ukazao da nas empirijska nauka u najboljem slučaju može obavestiti o činjenicama, a ne o suštinskom biću, te da se u cilju razumevanja moramo vratiti na stadijum koji prethodi tumačenju stvari, kako bi "rigorozna nauka-filosofija" ustanovila poznavanje esencija kroz neperceptualno viđenje. Huserl je taj, koji je preporučivao da se fizički svet "stavi u zagrade", i da se propuštaju samo činjenice bitne za esencije. Za razliku od "čistog fenomenologa" Huserla, "egzistencijalni fenomenolog" Hajdeger ustvrđuje da postoji samo konkretna ličnost, čije znanje pretpostavlja egzistenciju u svetu koji se ne može staviti u zagrade, ili izbaciti iz igre.

Čovek je "mesto" na kome se razotkriva bitak, biće koje je usmereno na razmišljanje i razumevanje kako svog, tako i bitka drugih bića, i zato čovek jeste tu-bitak. Tu-bitak u sebi podrazumeva ono što mislimo kada kažemo: čovek, svest, subjekt, duša... Hajdeger čoveku priznaje egzsistencijElno razumevanje, pošto čovek "već nekako razumeva" vlastitu egzistenciju. A kada se čovek upusti u poduhvat dostizanja eksplicitnog znanja o svim konstituentima vlastite egzistencije, govorimo o egzistencijAlnom razumevanju.

Suštinska je razlika između načina na koji postoji čovek i načina na koji postoje druga bića, pošto čovek nikada nije "jednostavno objektivno prisutan" u svetu kao postojeće stvari. Ljudska suština se ne može izvesti iz nekog opšteg svojstva, već samo iz mogućih načina na koje čovek egzistira. Ljudska egzistencija je autentična kada čovek poseduje vlastite mogućnosti bitka ili bira sebe kao svoju najvlastitiju mogućnost. Ona je neautentična kada je čovek slep za vlastite mogućnosti, bilo da ih ignoriše ili ih propušta.

Citat:Hajdeger smatra da je čitava zapadnoevropska metafizika raspravljajući o biću, dospela u „zaborav bitka“, što iziskuje da se iznova zapita. Stoga on unutar svoje „fundamentalne ontologije“ pokušava da otkrije novu dimenziju filozofiranja o bitku. Hajdeger definiše bitak kao ono što omogućuje postojanje svakog bića. On na tome gradi jednu od fundamentalnih distinkcija svoga mišljenja - ontološku razliku pojmova biće (Seienden) i bitak (Sein).
Po Hajdegeru, biće je pojedinačna ili posebna manifestacija onoga biti (bitka). Biće je svako pojedinačno postojeće, koje ima svoju bit, bez obzira na način bivstvovanja (realni ili idealni) ili kvalitet onoga što jeste. Nasuprot biću, koje je uvek određeno i sadržajno ograničeno, bitak je neograničen, neodređen i besadržajan. Biće ima svoju bićevnost (jestost, prisustvo) samo po tome što učestvuje u bitku, što ukazuje na razliku bića i bitka, koja se često previđa. Ontološka razlika je stoga razlika koju svaka ontologija (svaki govor o biću) implicitno ili eksplicitno pretpostavlja: biće kao pojava jeste, pa se podrazumeva da jeste po nečemu (bitak je u njemu nužno „prisutan") ili po ničemu (bitak je u njemu kontingentno „prisutan", pa je takvo biće samo privremeno, uz stalno prisutnu mogućnost da pređe u nebiće).
Martin Hajdeger je ontološkoj razlici pridavao presudan značaj: „Ontologija se zasniva na razlikovanju bitka i bića".

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B8%D1%9B%D0%B5



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 19 Avg 2009
  • Poruke: 146
  • Gde živiš: Zvornik

Definitivno najveći filosof 20. vijeka...i moj omiljeni! Smile
Posto sam jos u 4. razredu gimnazije,skoro smo radili u skoli fenomenologiju i filosofiju egzistencije.
Pri izučavanju istorije filosofije,po prelasku sa antičke na srednjovjekovnu i kroz njen dalji razvoj,zaista mi nije bilo jasno kako je odjednom doslo do zaborava ontološke diferencije,kako su svi filosofi zaboravili na pitanje bivstva....
Sva filosofija po meni,od zaborava tog pitanja ide u pogresnom smijeru.Iz časa u čas iščekivao sam trenutak kada će neko ponovo pažnju usmjeriti u tom pravcu,ali prođosmo i Dekarta i Lajbnica i prosvetitelje i Kanta i Fihtea i Šelinga i velikog Hegela....Ništa...i dalje se ide u pogresnom pravcu.
I onda konačno...čovjek,za čije ime nisam ni čuo do prije nekoliko dana,ponovo pokreće pitanje na čiji su odgovor tačku stavili filosofi prije 1500 godina...
Toliko me ta problematika interesovala da bi jednog dana istupio sa pitanjem "A šta je sa bivstvom???" Very Happy . Srećom spasio me je moj dobri profesor filosofije rekavši da je to već uradio jedan "čiko" prije pedeset godina! Very Happy



Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 812 korisnika na forumu :: 43 registrovanih, 7 sakrivenih i 762 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., ArmyBoss, babaroga, Bane san, bijons, bojank, Brankoni, cikadeda, comi_pfc, daki1978, darkangel, dekao, Djokislav, dogodine, dragon986, Gama, goxin, Insan, Klecaviks, kolateralnasteta, komita1, LUDI, MarKhan, Marko Marković, Mercury, Milan Miscevic, milekNS, ostoja, Planinar, rovac, Sale.S, sams6245, slonic_tonic, Smd, Snorks, stug, theNedjeljko, tomigun, Van, VladaKG1980, vladas87, yrraf, Živković