Frekvencija jednosmerne električne struje

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 19 Dec 2017 18:18

Haha. Ja sam mislio da ću dobiti neko naučno objašnjenje a ono šipak. Šalu na stranu, imam takvu utičnicu sa dve rupe. Iste su boje, jedna je faza jer kada se u nju gurne glinarica ona sija, a kod ove druge rupe ne, jer je nula. Što se tiče uzemljenja kod moje utičnice postoje dva isturena pleha gore i dole to je valjda uzemljenje.

Dopuna: 19 Dec 2017 18:28

Moje pitanje je usmereno na nešto drugo. Postaviću taj link sa Vikipedije da bi se lakše razumelo šta pitam.
sh.wikipedia.org/wiki/Monofazna_struja

Mene zanima kako se polaritet na fazi menja iz plusa u minus naizmenično, a da pritom na drugom vodiču stalno stoji nula napon? To je ono što pitam, ako neko zna odgovor, ako ne zna nikom ništa to jest ne mora da se javlja.

• 1Ovo se svidja korisniku: Miloš Popadić
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 20 Dec 2017 7:22

Na linku Wikipedije, treća slika, primeti da je nula krenula od izvora napona, uz put je uzemljena. Nula ne potiče iz zemlje, nego je ona izvod na transformatoru, koji ima četiti izvoda: tri faze i nulu.

Dopuna: 20 Dec 2017 7:24

Miloš Popadić ::E sad, ako samo fazni vodič na svom polu menja napon, čas je pozitivan čas negativan, a na ovom drugom vodiču napon je stalno na nuli jer je on povezan sa zemljom, kako onda dolazi do kružnog kretanja to jest do uspostavljanja kružnog toka struje u oba smera? Da li taj tok ide od (+) do (0) pa onda od (0) do (-) koji je prethodno bio pozitivan. Jel to tako treba razumeti ili grešim? Pitam pošto nisam potpuno siguran.

Napon je razlika potencijala.

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D0%BB%D0%B5%.....0%BE%D0%BD

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja bih proširio temu sa pitanjem u vezi jednosmerne struje. Naime, ovde je lepo objašnjeno da se naizmenična struja prepoznaje po tome što ima fazu, nulu i uzemljenje. E sad, mene zanima da li jednosmerna struja ima uzemljenje? Možda pitanje nije baš kako treba formulisano jer sam ja po obrazovanju dipl. ecc tako da o elektrotehnici malo znam. Dakle, po čemu bi mogli da prepoznamo jednosmernu struju kada bi se koristila i danas kao sto se koristila nekada pre naizmenične, za osvetljenje recimo? Jel ona ima samo fazu i ništa drugo ili je i tu neophodno uzemljenje da ne bi došlo do strujnog udara? Ako je imala sa čime je to uzemljenje bilo povezano? Da li je to uzemljenje išlo od dc generatora, međutim on ima samo jednu žicu koja ima dva kraja za plus i za minus?

• 4Ovo se svidja korisnicima: Miloš Popadić, vinted, vasa.93, Simke
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Polaziš od pogrešnih pretpostavki pa su i zaključci netačni. Bolji izvor od Wikipedie je bilo koji udžbenik fizike za osnovnu školu.

Naizmenična instalacija ne mora da ima uzemljenje, ili ako ga ima ne mora da bude vidljivo korisniku. To su tehnički detalji koji zavise od uslova na terenu, od projekta i od namene instalacije. Pogrešno je o nekoj pojavi (ovde konkretno o električnoj struji) zaključivati na osnovu upotrebe u jednom segmentu, recimo kroz izvođenje instalacije u jednoj utičnici.

Kod instalacije jednosmerne struje takođe ne mora da bude prisutno uzemljenje. Kolo jednosmerne struje karakteriše izvor koji ima pozitivan i negativan pol, i potrošač. Negativan pol izvora se naziva i masa, i ponekad je vezan za neki vid uzemljenja, kao sigurnosna mera, ali ponavljam, to nije uvek slučaj i nije standard.

Uzemljenje se izvodi na uređaju-potrošaču, bilo direktno vezivanjem za neki uzemljeni element (recimo vodovodne cevi) ili preko utičnice, tako što se žuto-zelena žica iz priključnog kabla sa jedne strane vezuje za metalni deo potrošača (kućište šporeta, preko odgovarajućih klema), a sa druge strane na šuko utikač koji se priključuje u šuko utičnicu koja ima vod/žicu za uzemljenje, vezanu za metalnu traku koja ide u zemlju, za metalnu cev vodovoda ili za šinu za uzemljenje u trafo stanici. Dakle, od početnog izvora naizmenične struje ne ide uzemljenje ka potrošaču već samo nulti i fazni kablovi.

Da se osvrnem na ovo:
Citat:Da li je to uzemljenje išlo od dc generatora, međutim on ima samo jednu žicu koja ima dva kraja za plus i za minus?
Generator ima dva izvoda koja predstavljaju plus i minus vodove ili fazni i nulti vod, zavisno od vrste struje koju stvara generator. To što su ti izvodi samo krajnje tačke jednog kalema (teoretski to tako izgleda, u praksi ima više kalemova) nije bitno za dalje razumevanje toka električne energije, Tehnički, kablovi (+ i - i R i N) se u ostatku kola ponašaju kao odvojeni elementi koji zajedno stvaraju razliku u potencijalu i omogućavaju da struja "radi nešto". U krajnjem slučaju, ni sijalica ni grejač šporeta nisu dve žice već jedna koja ima dva izvoda priključena na kućnu instalaciju.

• 1Ovo se svidja korisniku: Miloš Popadić
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Miloš Popadić

I jedna mala digresija, nije tacno da se jednosmerna struja koristila pre naizmenicne, a danas se ne koristi. Jednosmerna struja je oduvek bila prisutna i slobodno mozemo reci da se danas koristi mnogo vise nego naizmenicna. Jednosmerna struja ima problem transporta, gde se naizmenicna pokazala kao mnogo bolja, ali sa strane potrosaca, posebno malih potrosaca jednosmerna struja je nezamenljiva, bila i bice ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, slažem se. Nisam rekao da se više ne koristi. Pa evo lap topovi je koriste. Mislio sam na korišćenje jednosmernih struja visokih napona.

• 1Ovo se svidja korisniku: vinted
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moraju se razgraničiti pojmovi: napon i struja.

Jednosmerni visoki napon se koristi za napajanje tramvaja i trolejbusa.

• 1Ovo se svidja korisniku: vinted
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da dopunim Simketa...

Pojedini proizvođači lokomotiva stavljaju dizel motor koji je povezan s generatorom jednosmerne struje, a potom jednoosmernom strujom upravljaju elektromotorima lokomotive. Možda zvuči komplikovano, ali je struja najbolji način za prenos snage bez većih gubitaka, a i jednosmernom strujom se najlakše upravlja. Motorima na jednosmernu struju možeš menjati broj obrtaja, moment i smer obrtanja. Kod motora naizmenične struje, to nije moguće.

Zapravo, naizmenična struja se i koristi samo za prenos, mašine alatke, dizalice, u industriji uopšte i grejanje (mada je najveća šteta struju koristiti za grejanje). U domaćinstvima caruje jednosmerna struja.

Pre dve godine, ugostili smo delegaciju s fakulteta za strojarstvo univerziteta iz Sofije. To su ljudi koji su projektovali novi električni autobus koji će se uskoro pojaviti na beogradskim ulicama. On ima pozadi, umesto klasične baterije jedan ogroman kondenzator velike površine. I, da, radi na jednosmernu struju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znam da je primena jednosmerne struje velika. Ali koliko je meni poznato više niko na svetu ne proizvodi jednosmernu struju u elektranama nego se naizmenična struja pretvara u jednosmernu gde je to potrebno a primene su mnogobrojne. Trebalo bi da se sada razumemo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Miloš Popadić ::Znam da je primena jednosmerne struje velika. Ali koliko je meni poznato više niko na svetu ne proizvodi jednosmernu struju u elektranama nego se naizmenična struja pretvara u jednosmernu gde je to potrebno a primene su mnogobrojne. Trebalo bi da se sada razumemo.
Ipak ja ostajem pri predlogu da odradiš onaj predloženi eksperiment!