Svetlost putuje unazad... i brze od - svetlosti

3

Svetlost putuje unazad... i brze od - svetlosti

offline
  • Pridružio: 18 Jun 2006
  • Poruke: 30
  • Gde živiš: Beograd - Leva strana Dunava

Ja cisto sumnjam.

Pa otkud zaboga moze da se stvori ta refleksija talasa, kad talas jos nije stigao dotle???

Citala sam o mnogim eksperimentima koji su isto tako "pretili da ugroze nase vidjenje sveta" i sl. I nista od toga nije bilo. Cini se da ni od ovoga nece biti. Reklo bi se da je definitivno greska pri merenju... Mada, sta ja znam...



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 24 Mar 2005
  • Poruke: 50
  • Gde živiš: Novi Beograd

Ma jeste greska garant, jer sve zvuci previse naivno. Zna se sta znaci eksperiment: napravis nesto i ako uspes da ponovis nekoliko puta (pozeljno u razlicitim laboratorijama i uz pracenje drugih naucnika), onda tek mozes da kazes da je uspeo. Ovako, bas mislim da lupaju gluposti.



offline
  • Pridružio: 21 Feb 2005
  • Poruke: 176
  • Gde živiš: Nis

Jeeaa, svi su vikend Nobelovci.
Prvo, ovo nema nikakve veze sa "fiberom" (kako je neko napisao) tj. sa indeksom prelamanja svetlosti pri prelaska iz jedne sredine u drugu.

Isto tako Lost_Warior- pominje da konstantnost brzine svetlosti nije oborena.
Jeaaa još jednom. Samo jedno 10+ puta u zadnjih par godina - eksperimentalno.

Ovde se radi o mnogo složenijem pitanju.
Prvo što mi je palo na pamet je da se radi o nekakvom "quantum entanglement-u" svetlosti (fotona). Ali to je nemoguće jer bi onda reakcija sa suprotne strane bila istovremena, a ne "prevremena".
Ne bi me čudilo da na površinu ispliva nekakva povezanost sa tekijonima.

Da ovo nisu ponovili više puta, sumnjam da bi izašli u javnost sa ovim nalazima. Tako da bih isključio mogućnost greške u merenju.

offline
  • Pridružio: 18 Jun 2006
  • Poruke: 30
  • Gde živiš: Beograd - Leva strana Dunava

Ne znam koliko je vas culo za "pamcenje vode". Vise puta izvodjeni eksperimenti su pokazivali isto, da ako u litar vode stavite nesto malo dal' leka ili bakterija odredjene bolesti, pa jako malo te dobro izmesane smese sipate u sledeci litar vode i to ponovite dosta puta, na kraju je dobijeni uzorak lekovit, iako se u njemu skoro sigurno ne nalazi nijedan molekul prvobitne smese. To je objasnjeno time da voda ima moc da "zapamti". Na kraju je eksperiment ponovljen sa malom izmenom, obicna i mesana voda su bile pod siframa, tj. nisu bile obelezene. Pa je ispalo da veze s vezom nema ista od toga. Malo sam oduzila pricu, ali je sustina da se i tada diglo dosta prasine medju naucnicima, pa eto...

Zato je najbolje sacekati da i ovaj eksperiment bude zvanicno potvrdjen. A tada ce, ako do toga dodje, biti verovatno i nekih promena u sadasnjem posmatranju na svet... Samo vreme ima moc da daje odgovore...

P.S. Sorry ako mi je promakla neka greska.

offline
  • Pridružio: 18 Sep 2004
  • Poruke: 241
  • Gde živiš: Novi Sad

shikazu:
Isto tako Lost_Warior- pominje da konstantnost brzine svetlosti nije oborena.
Jeaaa još jednom. Samo jedno 10+ puta u zadnjih par godina - eksperimentalno.



shikazu, to jednostavno nije tacno. Tj. moguce je da je neko i objavio rezultate takvih eksperimenata ali oni nikako nisu ozbiljno shvaceni jer i teorija relativiteta i kvantna teorija kao i takozvane ``teorije svega`` koje sjedinjuju kvantnu teoriju i gravitaciju ( nerazdvojno sa tim izakrivljeno prostor-vreme ) jos uvek STOJE. inflatorni model nastanka univerzuma kao i teorije stivena hokinga ne bi znacile nista da je tacno to sto si ti naveo


ne, ne pominjem, nego odgovorno tvrdim da je danas 300 000 km/s maximalna ``dozvoljena`` brzina svetlosnog talasa u svim teorijama razvitka univerzuma, posebno u razradi modela velikog praska i postojanja crnih rupa cija su razmatranja direktna posledica teorije relativiteta ( u cijoj je sustini ogranicena brzina svetlosti, samim tim i svake cestice ).

offline
  • Pridružio: 18 Jun 2006
  • Poruke: 30
  • Gde živiš: Beograd - Leva strana Dunava

:-)

Amin.

offline
  • Pridružio: 16 Apr 2007
  • Poruke: 55

MoscowBeast ::Nemojte pogresno da shvatate ono "svetlost putuje unazad". Nema to veze sa okretanjem lampe kao sto je Nobelovac b@d:::luck predstavio...
, jer ce mozda dokazati da brzina elektromagnetnih talasa nije najveca moguca brzina u svemiru...


Brzina svetlosti, c ne mora biti brzina same svetlosti, a sama svetlost uopće ne mora biti neki poseban, pozitivan entitet.
Famozna brzina svetlosti može biti i transferna konstanta vakuuma ili, ako hoćeta, prostora - sposobnost prostora da upravo tom i jedino tom brzinom može prenositi elektromagnetske impulse.

Petrus b

offline
  • Pridružio: 04 Sep 2003
  • Poruke: 24135
  • Gde živiš: Wien

Hocete reci da se svetlost prostire razlicitim brzinama kroz razlicite materijale?
Da se recimo, kroz staklo krece sporije nego kroz vakuum?

Dopuna: 16 Apr 2007 22:56

Sada me zagolicalo da ponovo procitam celu temu i da porazmislim malo o ovome.
Elem, foton pri ulasku u orbitu atoma, ukoliko ima talasnu duzinu koja odgovara rastojanju izmedju dve orbite po kojima se krecu elektroni, foton moze izbiti elektron iz nize u visu orbitu.
Takodje, elektron pri prelasku iz vislje u nizu orbitu oslobadja foton talasne duzine koja odgovara rastojanju izmedju te dve orbite.

Pod brzinom svetlosti mi podrazumevamo brzinu kretanja fotona.
Sta ako "ispred" fotona putuje jos neki vid materije ili energije (neki drugi vid fotona), koji takodje moze da izbija elektrone tamo gde "udari", pa da tu stvori fotone koji ce krenuti u kontra-talas?

Povucicu paralelu izmedju flaute i optickog vlakna.
U flauti se zvuk (vazduh koji se krece) sabija i razvlaci slicno onim igrackama/ukrasima gde imate par okacenih kuglica koje udaraju jedna u drugu redom, pa onda nazad. Ili drugacije opisano, krece se kao glista - na jednom mestu je skupljen, a pored njega postoji razredjen prostor, pa se onda pomera gde je skupljeno a gde razredjeno.

Elem, spominjem ovo iz razloga sto se rezultujuca frekvenca zvuka razlikuje od ocekivane, tj. moze biti dva ili cetiri puta veca, zavisno od toga da li je u pitanju obicna ili blok flauta.

Ako to prenesemo na opticko vlakno, mozda i tu dolazi do tog efekta transverzalnog oscilovanja, pa je zato rezultat neocekivan.

offline
  • Stane 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 13 Jan 2004
  • Poruke: 3590
  • Gde živiš: Niš

Evo ti ga objasnjeje Bobby:

When light is passing via matter, its electric field induces oscillations of electrons and other charged particles. They, in turn, radiate electromagnetic waves in all directions. Interference (addition) of these waves with the original wave results in the effect of delayed (or advanced) propagation of net electromagnetic wave via media - thus in reduced (or sometimes increased) phase velocity of light in matter. Also, because some energy is lost in non-radiative processes, light undergoes absorption (decrease of intensity) as it passes via matter.

Through a transparent or translucent material medium, like glass or air, it has a different speed than in a vacuum; the ratio of c to the observed phase velocity (which may be both smaller or larger than c) is called the refractive index of the medium. Changes of gravity, however, warp the space the light has to travel through, making it appear to curve around massive objects. This gives rise to the phenomenon of gravitational lensing, in which large assemblies of matter can refract light from far away sources, so as to produce multiple images and similar optical distortions.


http://en.wikipedia.org/wiki/Light_speed

To je u sustini to sto ti pricas.

offline
  • Pridružio: 18 Sep 2004
  • Poruke: 241
  • Gde živiš: Novi Sad

brzina svetlosti se ne moze menjati, bez obzira posmatramo li mi foton ili neku cesticu spina 0,1 i 2 koja nema masu. Ona je konstantna a nemojte je dovoditi preterano u vezu sa delom elektromagnetnog spektra koji registruje nase oko. Ta famozna brzina je samo izmerena najpre na svetlosti. O svetlosti se ne moze razgovarati sa tacke gledista klasicne mehanike, kada se govori o analogiji sa prostiranjem zvuka, zanemaruje se da je brzina svetlosti 100 000 puta veca od zvuka a pri tim brzinama relatvisticka fizika uzima maha, sto je u stvari analogno oscilovanju jedne jedinstvene materije kosmosa sto mi detektujemo kao ``talase``. Pod brzinom svetlosti se NE POODRAZUMEVA brzina kretanja fotona (more je plavo jer odrazava nebo a nebo je plavo jer odrazava more ? ), taj foton putuje doticnom brzinom samo zbog toga sto nema masu te ista ne moze otici u beskonacnost pri dilataciji mase koju je Ajnstajn objasnio, svetolost je neotudjivi deo cleokupnog elektromagnetnog spektra cije postojanje niko nije ni riblizno objasnio jer njegovo shvatanje upravo zahteva da se dodje do kompromisa na polju kvantne mehanike ( konkretno principa neodredjenosti ) i Ajnstajnovoe teorije relativiteta koja predstavlja jedan svojevrstan oblik apsolutnog naucnog determinizma. Ako bi se brzina svetlosti promenila, to bi znacilo da prostor nema onakvu strukturu kakvu mi poznajemo kroz njegovo posmatranje, za ocekivati bi bilo da su odredjene `anomalije`` primecene i kod ostalih slojeva tog dzinovskog opsega elektromagnetnih talasa i to simultano. Promeniti brzinu svetlosti znacilo zabiti klin u srce modela kosmosa, promeniti gustinu samog kosmosa ( u tom malom delu labaratorije ) i .. mislim da bi trebalo imati u vidu da dva osmatraca koja se krecu ka istom izvoru svetlost razlicitim brzinama ocitavaju istu vrednost iste. Bilo bi stvarno ludo poverovati kako je u jednom kablu ili kako god, ne secam se pocetka teme, dodje do promene vrednosti neke vrste kosmoloske konstante ( koju je Ajnstajn pokusao da uvede ocajnicki pokusavajuci da spreci svemir da se siri ) koja odgovara frekvenciji talasa elektromagnetnog polja.

"Brzina svetlosti, c ne mora biti brzina same svetlosti, a sama svetlost uopće ne mora biti neki poseban, pozitivan entitet.
Famozna brzina svetlosti može biti i transferna konstanta vakuuma ili, ako hoćeta, prostora - sposobnost prostora da upravo tom i jedino tom brzinom može prenositi elektromagnetske impulse" Petrus B

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 570 korisnika na forumu :: 28 registrovanih, 4 sakrivenih i 538 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, aramis s, babaroga, BSD, Cirkon, dac, dejina811, doktor1964, Drug pukovnik, Dukelander, fasko1505, ikan, indja, Konda, Lieutenant, Lucije Kvint, mercedesamg, Mercury, pavle_pzs, ruma, Sterilizacija, suton, Toni, Vlada1389, Vlada78, VP3987, zile54, Zoran Nesic