Dugi XIX vek u Srbiji - opste karakteristike

1

Dugi XIX vek u Srbiji - opste karakteristike

offline
  • Pridružio: 29 Dec 2011
  • Poruke: 107
  • Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku

U istorijskoj periodizaciji dugi XIX vek pocinje 1789. i traje do 1918. godine godine. To znaci da obuhvata period od Velike francuske burzoaske revolucije do kraja Prvog svetskog rata. Marksisticki teoreticari, pre svega zeleci da naglase znacaj Ruske revolucije 1917. godine, smatraju kraj tog veka razmedjem dveju epoha ljudske proslosti -novog veka koji pocinje krajem XV veka velikim naucnim i geografskim otkricima i savremenog doba koje je, po njima, pocela upravo prvom uspesno izvedenom proleterskom revolucijom. U Srbiji dugi XIX vek pocinje 1804. godine, izbijanjem Prvog srpskog ustanka, a zavrsava se 1918., velicanstvenom pobedom u Prvom svetskom ratu i stvaranjem Kraljevine SHS.
Osnovne tendencije uocene tokom XIX veka u Evropi su: 1. ukidanje feudalnih odnosa i uspostavljanje normi gradjanskog drustva politicki omedjenog predstavnickom demokratijom, a ekonomski zasnovanog na kapitalizmu, 2. razvitak nacionalizma kao ideje i stvaranje modernih nacionalnih drzava, 3. pojava i buran razvoj radnickog pokreta koji je nastao usled sve zaostrenijih odnosa na relaciji kapital rad, odnosno izmedju dve osnovne klase kapitalistickog drustva.
Srbija je za malo vise od 100 godina nacionalnog razvitka uspela da od turskog pasaluka postane gradjanska drzava sa kapitalistickim odnosima, dok se radnicki pokret razvijao sporije nego u Evropi s obzirom na nerazvijenost industrije i nepostojanja brojne radnicke klase.
"Buna na dahije" je jedan od prelomnih dogadjaja nase nacionalne istorije. Obicno se smatra da je narodna tradicija ocuvana kroz pesme, u slucaju srpskih ustanika nastale jos toko njihovih bojeva sa Turcima, u pravu kada istice da su se na Turke digle "kuka i motika" i da se "sirotinja raja" sama organizovala i da su iz nje tokom borbi najhrabriji i najugledniji postali nacionalni vodji. Medjutim, vodjstvo nacionalne revolucije u Srba bilo je sacinjeno od nekadasnjih "frajkora", crkvenih velikodostojnika i trgovaca svinjama koji su u to doba predstavljali zametak nase gradjanske klase. Ovi ljudi su, poslom ili duhovnim potrebama, imali kontakte sa svetom, makar sa Srbima iz Austrije i preko njih su stekli uvid u barem neke elementarne stvari koje se odvijaju van granica anahrone turske carevine. Posebno je ovde bila znacajna delatnost pravoslavne crkve koja je u doba turskog ropstva ne samo sprecila da se nasa tradicija zatre vec je i homogenizovala Srbe. Pecka patrijarsija obnovljena je sredinom XVI, a ukinuta krajem XVII veka bila je jedini predstavnik srpskog naroda i jedina institucija koja se ocuvala. S jedne strane ona je podsecala na tradiciju nase srednjovekovne drzave, a sa druge stvarala je preduslove za formiranje nacionalne ideje koja bi povela akciju za narodno oslobodjenje od vlasti. Crkva je bila preteca nacionalizma.
Pocetkom XIX veka prilike su bile sve nepodnosljivije po Srbe. Turska je odavno presla zenit svoje moci, sve je vise bilo odmetnika od zakonite vlasti, pa su se u nasim krajevima pojavili odmetnici koji niti su postovali sultanove zakone ni prava raje. Kod nas su, osim dahija u Beogradskom pasaluku, u nezvanicnom saveznistvu bili Ali-pasa Vidajic u Zvornickom i Pazvan-Oglu u Vidinskom.
"Buna na dahije" bila je bioloski refleks Srba na novu egzistencijalnu ugrozenost. "Secom knezova" dahije su htele da preduprede nagovestene nerede (pripremane uz pomoc Srba iz Austrije i uz precutno tolerisanje Beca) i jos jednom obezglave narod. Ipak, preziveli knezovi, hajduci, popovi poveli su narod u bunu koja isprva nije znacila potpuni raskid sa sultanom vec borbu protiv njegovih odmetnika - dahija. Ustanici su u narednom periodu oslobodili citav Beogradski pasaluk, prosirili se i na pojedine delove okolnih, stizali do Nisa, Bijeljine, Sjenice. Uspostavili su kontakte sa Rusima, Austrijancima, pa cak i sa Napoleonom. Pocev od Boja na Ivankovcu 1805. godine nekoliko puta su u velikim bitkama tukli sultanovu vojsku.
Karadjordjeva Srbija odmah na pocetku je zacrtala put daljeg srpskog razvitka. Ustanici nisu bili bas obrazovani, vecina nepismeni, pojedini jedva da i pismeni ali su znali da je turski nacin uprave anahron, da gusi progresivne procese i da Srbiji treba "jevropski" nacin zivota i razmisljanja. Od pocetka su pokusavali da naprave iskorak na svakom planu. Tesko je sve to bilo jer su u Srbiji stvari stajale vekovima.
Medjunarodna situacija nije isla na ruku ustanicima. U Rusiji su, opet po crkvenoj ideologiji da je ruski car prvi posle Boga u pravoslavnom svetu i da nam je Rusija jedina nada, podrzavali ustanak, ali je ta podrska bila odmerena. Austrija je i sama tada bila preslaba i lak Napoleonov plen. Paradoks je da su se ustanici obratili cak i Napoleonu cuvsi za njegove ideale i kodeks koji je odusevljeno sirio po Evropi verujuci da je to nesto najlepse sto joj moze podariti i da isti taj Napoleon u "istocnom pitanju" nije stao na stranu Srba, nego otomanske despotije! Trenutno saveznistvo protiv Rusa i njemu je bilo prece od univerzalnih principa.
Ustanicki polozaj naglo se pogorsava Napoleonovim napadom na Rusijom 1812. Ovaj pohod je, po meni, imao i dimenziju svetskog sukoba. Rusija se izvlaci iz rata sa Turcima, ali, ipak, sklapa Bukurestanski mir prema kome se Srbima obezbedjuje autonomija unutar Turske kakvu su uzivali od Pozarevackog mira pa sve do dahijskog ubistva Hadzi-Mustafa pase 1801. godine. Ovog pasu zvali su i "srpska majka". Turci su potpisali mir, ali je na jesen 1813. godine njihova jaka vojska iz tri pravca pregazila Srbiju. Karadjordje i vecina prezivelih vodja prebegla je u Austriju, pa u Rusiju. U Srbiji je nastao, mozda, jos gori zulum od dahijskog, ovoga puta pod vlascu Sulejman-pase Skopljaka.
Ubrzo je, medjutim, bilo jasno da je i taj rezim neizdrziv, pa su nakon lokalne Hadzi-Prodanove bune 1814., na Cveti 1815. godine Srbi digli Drugi srpski ustanak 1815. godine. Socioloski gledano oba ustanka i nemaju neke prevelike razlike - borba za opstanak, jedva preziveli ugledni i hrabri ljudi dizu ustanak kao jedini izlaz. Ovoga puta na celo ustanka staje knez Milos, jedna od onih nasih licnosti koju su, nazalost, u sirokim narodnim masama uspeli da svedu na stereotipe i anegdote.
Ovoga puta islo se postepeno sa osvajanjem slobode. Medjunarodne prilike su se izmenile, Rusija je postala najmocnija evropska sila nakon trijumfa nad Napoleonom, Turskoj su pretili novi neredi, pre svega u Grckoj. Marasli Ali-pasa je zato morao biti pomirljiv i Srbi su uspeli da najpre de facto dobiju privilegije iz Pozarevackog mira i Bukurestanskog mira (Turci samo u gradovima, srpske narodne sudije za cisto srpske sporove, knezovi i oborknezovi, sloboda spoljne trgovine itd)., a nakon oduzenog natezanja, odlukama u Akermanu 1829. i Jedrenama 1830. godine i de iure. Usledili su hatiserifi od 1830. i 1833. godine. Ovim drugim Srbima su vraceni krajevi van Beogradskog pasaluka koji su bili u sastavu ustanicke Srbije. Izmedju ostalog i moj rodni kraj! Very Happy
Sama cinjenica da su dva ustanka podigla dva coveka koja su stekla ugled u narodu predstavlja je pocetak dinastijske borbe izmedju Karadjordjevica i Obrenovica. Uopsteno govoreci za mene su Karadjordjevici, uz velike ograde, vise prirasli za demokratiju i zapadne zemlje, dok su Obrenovici bili vladari prosvecenog apsolutizma ciji su uzor i saveznici najcesce bile germanske drzave. Ja sam republikanac, ali ako bih morao dinastijski da se opredeljujem, izabrao bi da budem karadjordjevicevac, kao i moji preci za koje se prica i da su zbog toga ispastali u dinastijskim obracunima.
Apsolutizam kneza Milosa, koji je umeo da bude svirep nista manje nego neki orijentalni despot, imao je, najmanje, dve korisne posledice. Prvo, za razliku od Karadjordja, knez Milos nije imao dostojnog rivala u politickoj borbi i tome mozemo zahvaliti sto nismo imali feudalizam kao u Vlaskoj ili Moldaviji, na primer. Da smo mi imali spahije i boljare, obican narod ne bi osetio blagodeti slobode, samo bi turskog citluk-sahibiju nasledio neki srpski pustahija koji bi na taj nacin materijalizovao ucesce u oslobodilackim borbama. Knez Milos je ucinio nesto epohalno: proglasio je srpske seljake vlasnicima imanja na kojima rade! Ovim nije ukinuo sirotinju i bedu, niti je produzio zivotni vek, ali je ucinio da Srbija bude retka zemlja bez bezemljasa! Drugo, knez Milos je imao monopol inostrane trgovine koja se bazirala na izvozu svinja. "Kesa" je bila kod njega. Kao pravi i stedljivi domacin on je po zbacivanju sa vlasti narodu ostavio ogroman novac. Vec u doba ustavobranitelja, u doba masovne birokratizacije drzavne uprave, Srbija pocinje da trosi svoje viskove i ubrzo upada u budzetski deficit i dugove kojih ce se tesko otarasiti.
Knez Milos bio je demagog i prirodno bistar nepismeni srpski seljak koji nikako nije mogao vladati po Ustavu. Srbi, tj. oni prosveceniji medju njima, odmah, cim se dalo razmisljati o tome zapeli su da dobiju Ustav i to ne obican, nego su zapucali da bude medju najnaprednijim u Evropi, po ugledu na belgijski. Srbi su 1835. godine i dobili jedan takav Ustav, ali ne samo da je taj Ustav bilo nemoguce sprovesti iz unutrasnjih, nego i iz spoljasnjih razloga. Rusija, kao centralna evropska sila toga doba i formalni patron ne samo Srba i ne samo pravoslavaca, nego i svih drugih hriscana u Turskoj, nije imala Ustav ni na pocetku XX veka i nije joj padalo na pamet da tako brzo neki tamo Srbi idu u osvajanje slobode. Identicno su mislile i Turska i Austrija.
Od pada kneza Milosa 1839. godine unutrasnji procesi u drzavi dobijaju na zamahu. Krece prvi talas prosvecivanja naroda, drzava postaje prisutnija, umesto strahovlade jednog ili dogovora vise njih, sve vise se vlada papirima i birokratijom. Ustavobranitelji su bili oligarsi koji su se docepali dela vlasti. Buduci da Srbija ni izbliza nije imala toliko kadrova koliko joj je trebalo da bi se u delo sprovele sve ustavobraniteljske zamisli, mesto u srpskoj birokratiji bilo je idealna prilika za Srbe iz Austrije. Cesto su od tamosnjih notarosa, avanturista, pa i probisveta koji jedva da su imali nesto od skole preko noci u Srbiji postajali ugledni cinovnici sa puno vlasti u rukama. Toma Vucic-Perisic poslednji covek starog, ustanickog kova i jedan od dvojice najmocnijih ustavobranitelja pogrdno je ove ljude zvao "nemackarima", a i u narodu se taj izraz veoma lako primio.
Ovako zamisljenoj ustavobraniteljskoj vlasti knez je trebao samo formalno. Takav je vladar isprva i bio knez Aleksandar, najbezlicniji od svih nasih vladara XIX veka. U pocetku njemu to nista nije smetalo, ali je zategnutost u poslednjim godinama ustavobraniteljskog rezima narasla. Ovde treba imati u vidu i jedan sukob u dubini. Naime, jos od doba prve vladavine kneza Mihaila Srbija je slala svoje pitomce na evropske univerzitete da tamo izuce skole i budu "na polzu" otadzbini. Ti ljudi slati su u Francusku, Svajcarsku, Nemacku, Veliku Britaniju, Austriju...S obzirom da je Francuska ostavila najveci utisak i da su "francuski djaci" uvek predstavljali kod nas neki izuzetan pojam, oni su nazivani "parizlijama". Doslo je, dakle, do dubinskog sukoba izmedju "parizlija" i "nemackara". Prvi su imali evropsko obrazovanje, drugi su bili tek svapski praktikanti. Prvi su culi za Evropu prosvetiteljstva i za gradjanske slobode, drugi su znali samo za austrijsku birokratiju i obaveze spram drzave. "Parizlijama" je ustavobraniteljski poredak postao odvec tesan i trazili su promene. Pritom, polozaj kneza Aleksandra prema ustavobraniteljskoj vrhovnoj i najmocnijoj instituciji u drzavi - Savetu - bio je nepodnosljiv da je na kraju trazio cak i zastitu beogradskih Turaka.
Na kraju se u narodu stvorila koalicija izmedju "parizlija" koji se od tada pocinju nazivati i liberalima i obrenovicevaca. Prve su predvodili Jevrem Grujic, Milovan Jankovic, Vladimir Jovanovic, Jovan Ristic, a druge Stevca Mihailovic iz Cuprije. Uz Vucica najznacajnije ime ustavobranitelja, Ilija Garasanin, prisao je uz opoziciju kada je video da ustavobraniteljski rezim ne moze vise da izdrzi izazove vremena.
Dogodilo se da je 1858. godine na vlast vracen knez Milos, a po njegovoj smrti 1860. i knez Mihailo. Ustav od 1838. godine zamenjen je tek onim od 1869. , ali su mnoge njegove odredbe prakticno prekinute da se sprovode padom ustavobranitelja.
U doba druge vladavine kneza Mihaila spoljnopoliticka pitanja ponovo dolaze u fokus. Sve sto je radio i na unutrasnjem planu knez Mihailo je radio sa ciljem pripreme rata sa Turcima. On je hteo potpunu nezavisnost i oslobodjenje zemlje. Jacanje vojske oslanjanjem na narodnu vojsku bio je jedan od najodlucnijih poteza u pravcu pripreme rata. Knez Mihailo mu se sav posvetio, ali se mora priznati da nije bas i imao uspeha u tome. Kasniji ratovi sa Turcima, koje on nije ziv docekao, pokazuju da je koncept narodne vojske bio los i da se ona nije dobro borila. Uopste, knez Mihailo je preko svake mere idealizovan kod nas - romanticar, prosvetitelj, veliki reformista itd. U sustini, Slobodan Jovanovic govori da se radilo o coveko koji je voleo da zna mnogo, ali nije bas znao mnogo. On je voleo umetnost jer je video da je to lepo, ali nije razumeo. On je, kazu, ceo dan sedeo u svom kabinetu i mucio se pred gomilom praznih hartija pokusavajuci da napravi neki koncept za sprovodjenje ideja, ali najvise tih papira bacao je u korpu. Jovan Jovanovic-Zmaj umeo je da ga ismeje.
Knez Mihailo je prvi srpski moderni drzavnik koji se bavio povezivanjem sa balkanskim narodima istih potreba i interesa. Balkanski savez mu je stalno bio na umu.
Stabilna vlast omogucila je premijeru Garasaninu jos u doba ustavobranitelja da pristupi sastavljanju srpskog nacionalnog programa. Garasanin nije bio obrazovan ni sujetan covek. On je umeo da saslusa ucenije od sebe i da povezuje stvari u glavi. Osim toga, on je bio tipican cinovnik koji se nije odavao vladaru ni dinastiji, vec drzavnoj upravi. NJemu je red ("pravlenije") uvek bio na prvom mestu. Ovoga puta moram se sloziti sa Cedomirom Anticem koji Garasanina, Ristica i Nikolu Pasica smatra za trojicu najvecih srpskih politicara XIX veka. Garasanin se nije ustrucavao da zamoli izuzetno intelektualno prestiznu poljsku emigraciju u Parizu za predlog pismenog srpskog programa. Poljskoj emigraciji izbegloj iz Rusije pripadali su, recimo, jedan Frederik Sopen i Adam Cartoriski. Upravo je Cartoriski poslao Frantiseka Zaha u Srbiju da sa Garasaninom sacini program. Utvrdjeno je pouzdano da Garasanin izvorno u "Nacertaniju" nije napisao nista, vec je samo prepravljao, brisao i dodavao ponesto. Novija istrazivanja Milorada Ekmecica pokazala su da su u "Nacertanije" bili upleteni i Britanci, pre svih Dejvid Urkvart. Posto su ga sacinili Poljaci nije ni cudo sto je "Nacertanije" imalo antirusku notu. Ali, to je ujedno i i antiaustrijski i antiturski program. Garasanin je znao da Srbija ne moze nista bez neke velike sile kao zastitnice. A kada vec mora to da bude neka velika sila, onda neka to bude neka udaljena zemlja koja ovde nema nikakve teritorijalne pretenzije. Zato se Garasanin obratio za pomoc u Zapadnoj Evropi. Neke zanimljivosti iz "Nacertanija" bih samo naveo, zaprepastice mnoge: Garasanin je sam izbrisao poglavlje o saradnji izmedju Srba i Hrvata, Kosovo i Metohiju je nazivao "Sjevernom Albanijom", a za Srbe u Sremu i Dalmaciji govorio je da se srpski vrh treba samo informisati o njihovom stanju. Zanimljivo je da je mnogo paznje posvetio Bugarima smatrajuci da je neophodno da se u Srbiji stampaju knjige na bugarskom jeziku i da se pomocu njih Bugari prosvecuju. Bio je zivo zainteresovan da Srbija ima primat u Bugarskoj u odnosu na Rusiju.
Treba spomenuti da su se nakon Krimskog rata 1856. godine kojim je nesposobni car Nikolaj I obrnuo citavu Evropu protiv Rusije karte u evropskom delu Turske opet izmesale. Garant srpske autonomije od tada vise nije bila samo Rusija, vec sve evropske velike sile.
Druga polovina XIX veka donela je sve vecu konfrontaciju izmedju obrenovicevskog apsolutistickog rezima i narodnih teznji za slobodama. Nakon oslobodilackih ratova i nezavisnosti Srbije 1878. godine u Srbiji sve ponovo ozivljava. Sve je vise skolovanih ljudi, pocinju da se organizuju partije, stampa ima sve veci tiraz i sve vise listova...
U Srbiji su bila formirane tri partije: naprednjaci, liberali i radikali. Prvi su bili rezimska stranka bez nekog jaceg uporista u narodu. Na njihovom celu bili su obrazovani ljudi (Milan Priocanaca, Milutin Garasanin, Stojan Novakovic, Cedomilj Mijatovic). Stranka je bila izrazito prozapadna i austrofilska. Ako bismo danas poredili ideje i snagu naprednjaka i neke danasnje srpske partije, onda bi to uslovno mogla biti LDP! Liberali su bili tipicna evropska liberalna partija nastala na spoju objedinjavanja borbe za nacionalne i borbe za politicke slobode. "Nije mi dovoljno sto sam Srbin i sto zivim u oslobodjenoj Srbiji, hocu jos da budem i slobodan gradjanin sa svim pravima!" - to bi mogao biti neki liberalni kredo. Nasi liberali imali su nesumnjivi autoritet Ristica na celu stranke. Oni jesu bili obrenovicevska stranka, ali ne tako ponizna i bez uporista u narodu kao naprednjaci. NJihov znacaj daleko je opao padom Obrenovica 1903. godine. Radikali su naslednici Svetozara Markovica, ali buduci da u Srbiji nije bilo prave radnicke klase daroviti Pera Todorovic i Nikola Pasic dosetili su se da se obrate seljackoj klasi kao podjarmljeni. Radikalska himna koju je narod u Sumadiji rado pevao bila je "Ustaj sejo, ustaj rode, da nas spasis od gospode, od popova mantijasa, ciftarije, bogatasa". Radikali su bili neka "kec-ol parti". Oni su bili partija sa vlascu Glavnog odbora, sa jakim poslanickim klubom, sa opstinskim, sreskim i okruznim odborima u vidu krvotoka po Srbiji, imali su svoj "Odjek" i svoju "Samoupravu" kao programske listove. Uvek kada su izbori bili slobodni, oni su pobedjivali ubedljivo na njima. Radikalima su dva osnovna programska nacela bila - parlamentarizam i lokalna samouprava. Oba ova nacela uspela su da ugrade u Ustav od 1888. godine. Kao sto knez Milos nije mogao vladati ni pod kakvim Ustavom, tako ni kralj Milan nije mogao da vlada pod Ustavom od 1888. godine. Borba izmedju radikala i kralja Milana bila je bespostedna. Svirepo ugusena Timocka buna 1883. godine predstavljala je najdramaticniju epizodu te borbe. Kralj Milan je, ipak, na kraju izgubio okrsaj sa radikalima.
Ovde vredi spomenuti dve stvari koje se se desile u medjuvremenu. Najpre srpsko-turski ratovi za nezavisnost od 1876. do 1878. godine. Kada je buknuo Hercegovacki ustanak 1875. godine cinilo se da je u Turskoj upaljena jos jedna velika iskra. Srpski narod je jos jednom zahvatio nacionalni polet. Knez Nikola je uveo Crnu Goru u rat. U Srbiji je knez Milan oklevao jer je shvatao da iz euforije moze proisteci tezak poraz. Liberali su, medjutim, bili za rat posto-poto. Srbiji je trebala pomoc Rusije, ali Rusija je radila dvojako. Zvanicni Petrograd nije davao nikakva obecanja Srbima za rat, ali jesu slavenofili. Knez Milan je na kraju krenuo u rat i dozivljen je tezak poraz kod DJunisa 1876. godiine. Probivsi front Turci su vec krenuli ka Paracinu, a Srpska vojska se nasla u rasulu. Intervencijom Velikih sila obezbedjen je, medjutim, status quo. Medjutim, vec 1877. godine Rusija je usla u rat sa Turskom, Crna Gora nije ni prekidala tzv. "velji rat", pa je Srbija stupila u jos jedan rad koji je okoncan 1878. godine teritoijalnim prosirenjem na jugoistoku. Da se Germani pitaju, Srbija bi i danas ostala u tim granicama! Idea
Ovo ratovanje moglo se zavrsiti kobno po Srbiju. Rusi su, na iznenadjenje Srba, ugovorom u San Stefanu projektovali pravljenje "Velike Bugarske" koja je preko svake mere zadirala u srpske teritorije. Iznenadjenje u Srbiji od kneza Milana, preko Ristica do obicnog sveta bilo je potpuno. Svi srpski politicari toga doba bili su veliki rusofili, Srbi su se kleli Rusima, a odjednom im je umesto Srbije koja je ratovala preca bila Bugarska koju su sami oslobodili. Naravno, Srbi nikako da shvate ni dan danas da je Rusija jedna imperijalna sila koja ima pravo na vlastite interese i da u tim interesima ne mora nuzno da bude na strani Srbije. Srbija je bila najbitnija Rusima ranije, sada joj je Bugarska na Balkanskom poluostrvu bila najbitnija iz prostog razloga sto je ona bila najbliza Dardanelima i Bosforu kao kljucnim tackama konstantne ruske politike jos od doba carice Jekaterine II.
Ristic je neposredno pre pocetka Berlinskog kongresa saznao sta Rusi smeraju. Grof Girs bio je jasan do srzi:"Na Balkanskom poluostrvu Rusiji su najpreci ruski interesi. Posle njih najpreci su bugarski interesi. Posle njih idu srpski interesi. A ima i slucajeva kada su ruski i bugarski interesi u jednom rangu!" U teskoj poziciji mudri drzavnik Ristic nalazi nekakav izlazak i preko grofa Julija Andrasija vezuje Srbiju uz Austro-Ugarsku. Uz velike i ponizavajuce ustupke Srbija je uspela da ocuva tekovine ratova od 1876. do 1878. godine. Zanimljivo je da su na Balkanskom poluostrvu krajem XIX veka Srbi bili austro-ugarski, a Bugari ruski igraci. Na samom pocetku XX veka imali smo situaciju da su Srbi i Bugari promenili uloge. Apsolutno vezivanje kralja Milana za Austro-Ugare doprinelo je ratom sa Bugarskom 1885. godine. Ovaj rat je jedini moderni rat u kome je Srbija bila agresor! Poraz nije bio toliko tragican, izgubljen je Pirot u bugarskoj kontraofanzivi, ali je Austro-Ugarska izdejstvovala status quo. Ipak, ugled kralja Milana tada je totalno bio srozan. Vredi istaci i da su radikali svim srcem bili uz Ruse, pa se moze reci da su neki od njih, kao Pasic na primer, bili ruski agenti u Srbiji.
Drugi znacajan dogadjaj koji sam najavio je proglasenje Kraljevine Srbije 1882. godine. Srbija se vec na pocetku moderne ekonomije zapetljala u kolo koncesija i korupcije. Bankrot Generalne unije na samom pocetku gradnje zeleznicke pruge Beograd-Nis izazavao je veliku aferu. Da bi izbegao skandal knez Milan se proglasio za kralja.
Skrecem paznju na jos nesto u vezi sa zbivanjima od 1878. do 1918. godine. Ovaj zakljucak je Ekmecicev. On smatra da je karakteristika toga doba prelazak elitnog tipa nacionalizma u masovni. Osim pesnika, naucnika, drzavnika, pocev od 1878. godine u Srbiji nacionalizam postaje intenzivno prisutan u svim slojevima drustva. Osim porasta nivoa obrazovanja stanovnistva, glavni faktor tom procesu postaje sve rasprostranjenija politcka stampa. Srbi su voleli politiku i "partaje" i strasno su se njome bavili. Jedan danski putopisac ushiceno na pocetku XX veka belezi da nije sreo nigde na svetu ljude koji sa toliko zara i obavestenosti debatuju o politickim zbivanjima. Na stocnoj pijaci u Kraljevu sreo je nepismene i dronjave ljude koji cak i svetska pitanja pretresaju!
Vladavina kralja Aleksandra bila je srpska agonija. Nezrela licnost cesto je ostrasceno menjala pravac delovanja. Obarao je i postavljao Vlade, menjao spoljnopoliticku orijentaciju, razbijao stranke i od njihovih rasparcanih delova pravio vestacke i privremene koalicije...Emocije i trenutno raspolozenje mnogo su uticale na to kakve je odluke donosio. Koga mrzi da cita opsezne naucne tomove o ovom periodu srpske istorije, neka procita "Stradiju" Radoja Domanovica i vidi kako se u Srbiji zivelo tada. A, opet, koga mrzi bilo sta da cita, neka se seti kako se nama vladalo u poslednjoj deceniji XX veka. Kralj Aleksandar dospeo je u situaciju da ga na kraju vladavine neko ne brani i da niko nema nista protiv njegovog nasilnog zbacivanja. Sem nekih oficira koji su osecali duznost da ga brane, kralj Aleksandar nije imao iskrenog prijatelja i zastitnika ni u svetu ni u Srbiji.
Naravno, ovde treba razlikovati odnos evropske politike prema kralju Aleksandru od odnosa prema Majskom prevratu i nacinu na koji je sve izvedeno 1903. godine. Prvi put u evropskoj, narocito britanskoj stampi, Srbi su opisani sa negativnim konotacijama, ovoga puta kao krvozedne ubice koje zatiru vlastitu dinastiju.
Majski prevrat ugasio je Obrenovice i na vlast doveo Karadjordjevice. Kralj Petar I bio je nas najbolji vladar u poslednja dva veka, ukljucujuci ne samo Karadjordjevice i Obrenovice, nego i komunisticke i postkomunisticke funkcionere na vrhu vlasti! Shocked Shocked Shocked Skroman, ubedjeni demokrata, parlamentarni monarh koji nije imao nista protiv da postane samo ceremonijalni vladalac i da pravu vlast da u ruke narodnih predstavnika, iskusni politicar, zadojen liberalnim idejama, obrazovan vladao je tiho i neprimetno. Narod ga je voleo i zvao "cika-Pera".
Od 1903. do 1914. godine Srbija je prosla impozantan put. Od zemlje sa negativnim imidzom nakon Majskog prevrata postala je Pijemont i to ne samo za ostale Srbe, vec i za Slovence, Hrvate, pa i Cehe, Slovake...Hrvatski umetnici poput Vlaha Bukovca sa ponosom na svetskim izlozbama zele izlagati na srpskim standovima. Mnogi hrvatski pesnici i intelektualci sa velikom radoscu dolaze u Beograd. Srpska knjizevnost sa modernistima vise ne kasni za evropskim trendovima, tematika i poetika postaju svetski. Bilo je to "zlatno doba" srpskog parlamentarizma i demokratije.
Lazar Pacu bio je Pasicev covek za finansije. Danas je junak mnogih anegdota i uvek se ponavlja ona stara anegdota da ni kralju Petru I nije hteo dati pare za izgradnju manastira Oplenac ili cinjenica da ni u balkanskim ratovima Srbija nije imala budzetski deficit. Doduse, ajde da budemo malo kriticki, pa ni srpsko stanovnistvo tada nije imalo neke preke potrebe poput socijalnih ili zdravstvenih, pa je Pacuu bilo neuporedivo lakse nego danasnjim tvorcima ekonomske politike.
Ono sto jos vredi pomenuti je cinjenica da je pod generalom Radomirom Putnikom tada reformisana Srpska vojska. Mit o nepobedivoj Srpskoj vojsci baziran je na predstojeca tri rata. Medjutim, XIX vek vojnicki gledano nije bas za ponos Srbima. Nasa vojska je u doba kralja Milana bila povlasceni stalez, zatim su je razjedale razlicite afere i trzavice. Oficiri su se vise bavili ko kojoj frakciji pripada nego poslom. Tek sa generalom Putnikom i temeljnom reformom dobili smo modernu vojsku za uzor. Naravno, skupo nas je kostalo nabavljanje modernih Snajderovih topova kreditima, ali to je bila cena nacionalne slobode...
Godine pre Prvog svetskog rata odredile su orijentaciju Srbije. Imperijalisticka trka za podelu sveta se zahuktavala. Sile Antante bile su ugrozene u odrzavanju moci, Centralne sile u sticanju. Velika Britanija i Francuska imale su vec kolonijalna carstva, Rusija se sirila u Sibiru i na Dalekom istoku. Centralne sile su za potrebe svojih zahuktalih ekonomije morale da idu na redistribuciju moci i kolonijalne podele sveta. Nemacka i Italija kasnile su u kolonizaciji zbog poznog nacionalnog ujedinjenja. Austro-Ugarska je drzala samo Srednju Evropu, bez prekookeanskih poseda. Jedini nacin sirenja bio je preko istoka, a prva stanica bila je Srbija. Pasic je to uvideo ocenivsi da Austro-Ugarskoj nema zivota ako ne pregazi Srbiju kao sto Srbiji nema zivota dok se ne raspadne Austro-Ugarska.
Kljucne tacke nemira u predratno doba bile su Balkansko poluostrvo i Severna Afrika. Na Balkanskom poluostrvu imali smo Carinski rat izmedju Austro-Ugarske i Srbije, koji je Srbija na veliko iznenadjenje svih dobila, i aneksiju Bosne i Hercegovine 1908. godine. U Severnoj Africi vredni pomena su prva i druga marokanska kriza i rat izmedju Italije i Turske za Tripolitaniju. Turska je, dakle, gotovo istrulela i spremna za podelu njenih poseda...



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 19 Jan 2012
  • Poruke: 11

Citat: . . .Ustanicki polozaj naglo se pogorsava Napoleonovim napadom na Rusijom 1812. Ovaj pohod je, po meni, imao i dimenziju svetskog sukoba. . . .
Abukir i Trafalgar su odredili da sukob ne može biti svetski jer je mali Italijan(Napolioni Buonaparta) sa Korzike ostao bez flote,osuđen da baza po evropskom kopnu.
1812(3)-a je primer kako Srbin teško napušta vlast i čuva istu po cenu masovnog stradanja naroda jer je postojala inicijativa Rusije da prilikom sklapanja mira sa Turcima obezbedi Srbima kakvu-takvu autonomiju,bez Vožda,razume se.

Citat: . . .Jacanje vojske oslanjanjem na narodnu vojsku bio je jedan od najodlucnijih poteza u pravcu pripreme rata. Knez Mihailo mu se sav posvetio, ali se mora priznati da nije bas i imao uspeha u tome. Kasniji ratovi sa Turcima, koje on nije ziv docekao, pokazuju da je koncept narodne vojske bio los i da se ona nije dobro borila. . . .
Narodna vojska je bila jedina opcija u tom i trenucima zadugo posle tih vremena.Prestroga je ocena da se "slabo borila" u ratovima 1876-78.Turska vojska je u to vreme bila ozbiljna sila sa modernim Krupovim topovima,Vinčesterkama i ostalim modernim oružjem.Pogledaj koliko je trebalo Rusima da je pobede i sa kako užasnom cenom.Postoji jedna slika Vereščagina koja ilustruje tu cenu.Postaviću je kasnije.Mala Srbija je ipak zadivila Evropu žestokim bitkama,pa čak i ofanzivnim operacijama u tim ratovima potpuno sama ako ne računamo udaljenu Crnu Goru i nešto dobrovoljaca.Turska nije
bila mačji kašalj a narodna vojska se dobro tukla pod komandom oštrih komnadanata kao npr.Horvatovića.Černjajev je na čudan način vodio taj rat a pokude na račun narodne vojske su kretale uglavnom od ruskih oficira-aristokrata,kojima hvala na učešću i žrtvama ali su oni ipak došli iz drugog društvenog miljea.
Citat: . . .Knez Mihailo je prvi srpski moderni drzavnik koji se bavio povezivanjem sa balkanskim narodima istih potreba i interesa. Balkanski savez mu je stalno bio na umu. . . .
Bio je ispred svog vremena pa otuda i slabiji rezultati u pripremi tog saveza.
Citat: . . .U teskoj poziciji mudri drzavnik Ristic nalazi nekakav izlazak i preko grofa Julija Andrasija vezuje Srbiju uz Austro-Ugarsku. Uz velike i ponizavajuce ustupke Srbija je uspela da ocuva tekovine ratova od 1876. do 1878. godine. . . .
Zašto ponižavajuće ? U politici svi moraju da čine ustupke,kad-tad,pogledaj kako supersile ponekad podviju rep a kamoli neće mala bosonoga Srbija toga doba.
Nije valjda trebalo da pusti ruski projekat Bugarske do Užica ?!
Citat: . . .Kralj Aleksandar dospeo je u situaciju da ga na kraju vladavine neko ne brani i da niko nema nista protiv njegovog nasilnog zbacivanja. Sem nekih oficira koji su osecali duznost da ga brane, kralj Aleksandar nije imao iskrenog prijatelja i zastitnika ni u svetu ni u Srbiji. . .
Iz Mišićevih memoara znamo da je razvod sa Dragom bio pripremljen u bliskoj budućnosti i da je Živojin trebalo da dođe iz Valjeva u Bgd.da ga brani od Lunjevica i njihove ekipe.Šteta što su zaverenici bili brži,ipak su Obrenovići državotvorna dinastija a ne ovi avanturisti koji su došli posle njih.Nisu Obrenovići zaslužili onakav kraj.Kaznu za onakvo varvarstvo smo platili tri puta u 20-om veku,nebeski računovođa nam je isporučio račun na odloženo ali . . .neizbežno !!!
Mi njih kroz prozor isečene a onda . . . srpski narod u jame dok se Karađorđević ženi u Londonu !!!



offline
  • Pridružio: 29 Dec 2011
  • Poruke: 107
  • Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku

Ovo je bio neki opsti, sumarni pregled zbivanja u Srbiji XIX veka, pa nisam zalazio u pojedinosti. Sada hocu, jer ima tema koje valja prosiriti. Ovo je bio neki uvod u temu. Ona se meni ucinila jako znacajnom i jako zapostavljenom. Na forumima, pa i na ovom se mnogo toga svodi na podele Srbi-Hrvati, komunisti-antikomunisti itd. O XIX veku prosecan covek ima samo romantizovanu predstavu o Karadjordju i poneki citat kneza Milosa ili Pasica. Mi smo velike ljude nase istorije sveli na anegdote i citate! GUZ - Glavom U Zid


victoria2 ::Citat: . . .Ustanicki polozaj naglo se pogorsava Napoleonovim napadom na Rusijom 1812. Ovaj pohod je, po meni, imao i dimenziju svetskog sukoba. . . .
Abukir i Trafalgar su odredili da sukob ne može biti svetski jer je mali Italijan(Napolioni Buonaparta) sa Korzike ostao bez flote,osuđen da baza po evropskom kopnu.


Po obimu dejstava, po broju vojnika koji su napali na Rusiju i po etnickoj sarolikosti te vojske, mislio sam da ima neke obrise svetskog sukoba, ali evropski je svakako, cak i po sirini podrucja na kome se ratovalo!

victoria2 ::
1812(3)-a je primer kako Srbin teško napušta vlast i čuva istu po cenu masovnog stradanja naroda jer je postojala inicijativa Rusije da prilikom sklapanja mira sa Turcima obezbedi Srbima kakvu-takvu autonomiju,bez Vožda,razume se.

Ovde si vec otvorio dve teme. Prva je kolicina vlasti koju je Karadjordje imao u svojim rukama tokom Prvog srpskog ustanka, a drugi implementacija odredbi Bukurestskog mira 1812. godine.
Ponavljam, mi o Karadjordju imamo romantizovanu predstavu kao i mnogim drugim licnostima iz nase istorije (knez Mihailo, Pasic, sve vise marsal Josip Broz-Tito) itd. O kolicini Karadjordjeve vlasti, cini mi se, malo je pisano. Ono sto je izvesno to je da on nije imao jednaku vlast tokom citavog ustanka. U pocetku on je bio samo "prvi medju jednakima". On je vise bio glava u Sumadiji nego gospodar cele Srbije. Vojna dejstva ustanika odvijala su se u svim krajevima zemlje i sigurno je da se Karadjordje tokom borbi za turska utvrdjenja u Sumadiji nije mogao jednakim zarom posvetiti koordinaciji paralelnih akcija u zapadnoj i istocnoj Srbiji. Kasnije, kroz Praviteljstvujusci sovjet serbski 1805. godine vladajuci stalez (rekli smo, trgovci, knezovi i oberknezovi, popovi, proslavljeni hadjucki i ustanicki junaci itd) zele da mu ogranice vlasti. Ovde treba naglasiti da sam sastav tog organa (po jedan predstavnik svake nahije) govori o svesti tadasnjih glavesina - u mojoj nahiji ja sam glavni, a u Srbiji kako se dogovorimo mi nahijski predstavnici. Taj sastav pokazuje da Karadjordje nije mogao da razvije svoju vlast do kraja i da mu je sledila iscrpljujuca borba sa Sovjetom. Opet, Vuk Karadzic je govorio da je u periodu mira Karadjordje bio vise u Topoli nego u Beogradu i da je tada ziveo sasvim obicnim zivotom - cepao drva, cuvao svinje, popravljao opanke itd. Nakon mnogih nadgornjavanja i spletki, Karadjordje je uspeo da se otarasi najkrupnijih vodja opozicije - Milenka Stojkovica i Petra Dobrnjca. Tada je Sovjet preuredio od nahijskog predstavnistva u izvrsni organ sa resorima (popeciteljstvima).
E, sada dolazimo do pitanja: da li je Karadjordje branio vlast 1813. godine? Leopold Ranke tvrdi da se od 1811. do 1813. godine u Srbiji izgradjivao monarhisticki sistem vlasti.
Drugo pitanje: cija je odgovornost za slom ustanka? Rusija se sigurno casno izvukla iz rata sa Turskom 1812. godine i tackom 8. obezbedila autonomiju Srbiji. Na kraju krajeva, nijedan ustanicki vodja, koliko ja znam, nije trazio nista vise od autonomije. Niko nije bio toliko hrabar da ide do puta u potpunu nezavisnost, mada smo de facto mi bili nezavisni u doba ustanka. Dakle, nama su Rusi obezbedili autonomiju. Usledili su pregovori sa Turcima o implementanciji Bukurestskog mira. Sada je pitanje, ko je tu zatezao i koji su bili motivi, ali cinjenica je da su Turci osetili da imaju trenutak da pokore Srbiju. Da li se moglo pametnije? Ne znam, mislim da je jedna od tacka sporenja izmedju Turaka i Srba bilo razoruzavanje ustanika. Opet, Karadjordje je imao samopouzdanje da doceka Turke 1813. godine. Sem bojeva na Stubiku i Malajnici kao manje bitnih bojeva, i bitke kod Varvarina, gde su Srbi saradjivali sa Rusima, sve ostale ustanicke pobede i dostignuca protiv Turaka su iskljucivo srpska. Dakle, Karadjordje se nadao da ce sam uspesno dovrsiti posao koji je zapoceo.


victoria2 ::

Citat: . . .Jacanje vojske oslanjanjem na narodnu vojsku bio je jedan od najodlucnijih poteza u pravcu pripreme rata. Knez Mihailo mu se sav posvetio, ali se mora priznati da nije bas i imao uspeha u tome. Kasniji ratovi sa Turcima, koje on nije ziv docekao, pokazuju da je koncept narodne vojske bio los i da se ona nije dobro borila. . . .
Narodna vojska je bila jedina opcija u tom i trenucima zadugo posle tih vremena.Prestroga je ocena da se "slabo borila" u ratovima 1876-78.

Ovde treba najpre reci da je narodnu vojsku ustrojio knez Mihailo i to ne kao neku genijalnu zamisao, nego kao jedinu mogucu opciju, kao sto si i ti naveo. Ponavljam, ja sam tekst pisao na brzinu i sumarno, u zelji da dam pregled zbivanja, a ne da upadam u pojedinosti. Za pojedinosti nam upravo i sluzi jedna ovakva diskusija. Dakle, narodnu vojsku je knez Mihailo ustrojio jer, prema odredbama hatiserifa od 1830. godine Srbija nije mogla imati vise od 20.000 vojnika. To se zvalo "stajaca vojska". E, sada ta cifra nije mala za mirnodopski period kada se ima u vidu da je Srbija imala oko 4.000.000 stanovnika (u njegovo doba ni toliko!). Citavo pravno umece kneza Mihaila i njegovih zakonopisaca bilo je da izvrda turske zakone i ogranicenja data hatiserifima i Ustavom od 1838. godine. Zato on nije menjao Ustav direktno, nego je donosio parcijalne odredbe "organskim" (pomocnim) zakonima.
Ocenu da se "slabo borila" pozajmio sam od Slobodana Jovanovica koji u zakljucku opsirnih razmatranja o prvom ratu sa Turcima 1876. godine u knjizi Vlada Milana Obrenovica I kaze da rat sa srpske strane nije bio dobro pripremljen ni vojno, ni diplomatski, ni finansijski...Jedino je razvijen u narodu veliki entuzijazam i patriotska euforija.
Turci su provalili i na Velikoj Moravi i na Timoku, Paracin je bio u opasnosti, put prema Beogradu bio je otvoren i da nije bilo velikih sila pitanje je kako bi se taj rat nastavio.
Citat:
Turska vojska je u to vreme bila ozbiljna sila sa modernim Krupovim topovima,Vinčesterkama i
ostalim modernim oružjem.


Nisam kompetentan da ocenim stanje u kome se nalazila turska vojska, ali ti verujem. Zagrljaj Posto mi je jedan od roditelja iz kraja gde su u Prvom srpsko-turskom ratu vodjene najzesce borbe (DJunis i okolina) mogu reci da po zapisima iz tog kraja (i nekim legendama) izgleda da to i nije bila neka elita - bilo je, recimo, dosta Cerkeza!

victoria2 ::
Mala Srbija je ipak zadivila Evropu žestokim bitkama,pa čak i ofanzivnim operacijama u tim ratovima potpuno sama ako ne računamo udaljenu Crnu Goru i nešto dobrovoljaca.


U onome sto sam citao iz evropske stampe toga doba, cini mi se da je to vise bila neka duhovna solidarnost i sausecse na racun stradanja hriscanskog stanovnistva s obzirom da su Evropu jos jednom potresle vesti o turskim zverstvima, ovoga puta u dolinama Timoka i Juzne Morave.
Ofanzivnih akcija je bilo u Drugom srpsko-turskom ratu od 1877. do 1878. godine, ali treba reci da je tada fokus turske odbrane bio u Bugarskoj, gde su ratovali sa Rusima, a ne u Srbiji.
victoria2 ::
Turska nije
bila mačji kašalj a narodna vojska se dobro tukla pod komandom oštrih komnadanata kao npr.Horvatovića.Černjajev je na čudan način vodio taj rat a pokude na račun narodne vojske su kretale uglavnom od ruskih oficira-aristokrata,kojima hvala na učešću i žrtvama ali su oni ipak došli iz drugog društvenog miljea.


Ovo je srz naseg neuspeha u prvom ratu! Exclamation
Kao prvo, u ratu je kretao najslabiji (hercegovacki ustanici), pa se pokrenuo malo jaci (Crna Gora), pa jos malo jaci (Srbija), pa se ocekivalo da krene i najjaci (Rusija). Medjutim, u pogledu Rusije stvari su bile dvojake. Zvanicni Petrograd drzao se posve rezervisano, a vatru srpskog patriotizma palili su slavenofili i ruski poslanik u Istanbulu grof Ignjatijev koji je davao takve izjave da se cinilo da moze i ovako i onako. Srpski liberali i rodoljubiva omladina su vrsili pritisak za ulazak u rat, a knez Milan je bez ruskih garancija bio veoma oprezan. Na kraju smo, ipak, usli u rat.
Sve ovo pisem da bih rekao da ovi ruski oficiri i njihova svita nisu bili nesto najbolje sto je Rusija nama mogla poslati u cilju vojne pomoci, vec skupina avanturista, slovenofila, pa i izgubljenih dusa (Vronski, recimo, u "Ani Karenjinoj". Vojvoda Zivojin Misic je tada bio, cini mi se, porucnik i on u "Mojim uspomenama" opisuje ruski stab u Deligradu kao iz "Rata i mira". Muzika, Cigani, igra se sah, citaju se knjige, pije se konjak itd. Horvatovic je bio vispren oficir i on je krpio rupe, ali dzaba mu sve kada je Cernjajev bio zapovednik Moravske vojske!


victoria2 ::

Citat: . . .U teskoj poziciji mudri drzavnik Ristic nalazi nekakav izlazak i preko grofa Julija Andrasija vezuje Srbiju uz Austro-Ugarsku. Uz velike i ponizavajuce ustupke Srbija je uspela da ocuva tekovine ratova od 1876. do 1878. godine. . . .
Zašto ponižavajuće ? U politici svi moraju da čine ustupke,kad-tad,pogledaj kako supersile ponekad podviju rep a kamoli neće mala bosonoga Srbija toga doba.
Nije valjda trebalo da pusti ruski projekat Bugarske do Užica ?!


Ne mozes reci da su Tajna konvencija i Trgovinski ugovor bili casni za Srbiju i da nisu preko svake mere favorizovali interese Austro-Ugarske na racun nasih. Austro-Ugarska se prema nama ponasala u stilu: mi smo vam sacuvali granice koje ste stekli ratom, epa sada imate da uredite drzavu i ekonomiju onako kako nama odgovara!
Slazem se da smo mi na to morali pristati jer je alternativa bila "Sanstefanska Bugarska".
Ono sto sada zelim da kazem, da napravim malu digresiju, rekao sam da su u politici velikih sila retko menjaju glavni interesi, metodi da, interesi ne. Ruski komunisti u spoljnoj politici nisu mnogo odstupili od ambicija carske Rusije, samo sto su umesto zastite pravoslavlja i slovenofilstva koristili druge, savremenije fraze tipa bratska internacionalisticka pomoc itd. Zasto ovo pisem? Jos krajem XVIII carica Jekaterina II iskazala je ambicije da Balkansko poluostrvo dodje u obuhvat njene imperije. Shvatila je da tu postoji jos jedan faktor - Austrija. Zato su se ona i njen becki kolega na dvoru, ne secam se imena, dogovorili da se napravi podela sfera uticaja. U toj podeli sfera Austrijancima su pripale Bosna i Hercegovina i Srbija, a Rusima Moldavija, Vlaska i Bugarska. Godina 1878. je godina realizacije tih zamisli!

victoria2 ::
Iz Mišićevih memoara znamo da je razvod sa Dragom bio pripremljen u bliskoj budućnosti i da je Živojin trebalo da dođe iz Valjeva u Bgd.da ga brani od Lunjevica i njihove ekipe.

"Zuca" je nadrljao od zaverenika kasnije! Sasvim je izvesno da nije simpatisao regenta (koga i ti bas ne volis Shocked tokom Prvog svetskog rata).
Ne samo vojvoda Misic, iz vise izvora moze se pratiti namera kralja Aleksandra da se razvede od kraljice Drage nakon uverenja da je ona nerotkinja. Medjutim, nije krucijalni problem Srbije toga doba bila ni kraljica Draga koja je volela da kadrira, ni degradirana vojska koja je u doba kralja Milana imala pretorijanski status, ni obrenovicevski Sapcani u drzavnoj upravi...kljucni problem bila je sama licnost kralja Aleksandra!
Ne znam koliko si pazljivo pratio seriju "Kraj dinastije Obrenovic". Ja se lepo secam scene u kojoj Milenko Pavlov glumi Branislava Nusica koji u Smederevu, u letnjikovcu, pravi scenu za pozorisnu predstavu i sprda se sa kraljem Aleksandrom kao sa nekim deranom. U sustini, on je to i bio, jedna klipeta bez stalnih interesovanja i simpatija!
Citava njegova vladavina su afere i kombinacije oko sastavljanja i rastavljanja Vlada. Kralj Milan je prezirao radikale. Kralj Aleksandar je prezirao sve stranke. Cepao ih je i mesao kako je hteo. Iamo si desnokrilne i levokriklne liberale, radikale i samostalce, plus naprednjake koji nisu u narodu znacili nista. Pa, ipak, na dva meseca pre puca i nakon onih cuvenih martovskih demonstracija kada su vojska i policija iskasapili narod po Beogradu, kraljeva lista je na izborima osvojila 90% glasova! To dovoljno govori o apatiji u narodu.
Kralj Milan bio je od 1878. godine apsolutno odan Becu i Austro-Ugarska ga je izuzetno cenila kao svog pouzdanog coveka. Kralj Aleksandar nije imao nijednog saveznika od poverenja u spoljnoj politici! Jedino je uspeo da poboljsa odnose sa Crnom Gorom.
Uostalom, ja cesto volim da kazem, pre 15 godina smo imali i jednog "Aleksandra", i jednu "Dragu", i masu ministara koji su se redjali kao na traci, bez ikakvog ucinka i autoriteta, i degradiranu vojsku, i razbijenu opoziciju. i razne salonske kombinatorike. Srbija kralja Aleksandra i SR Jugoslavija mnogo podsecaju, samo sto se nama nije desila ta sreca da posle 1903. godine "Sunce sine sa plavih visina".
victoria2 ::
Nisu Obrenovići zaslužili onakav kraj.

U mom kraju bi narod pljunuo onoga ko na onakav nacin likvidira psa lutalicu, a kamoli vladara!

P.S.
Cini mi se da je tvoj pogled na zbivanja o kojima pisemo vise obrenovicevsko-naprednjacki, a moj karadjordjevicevsko-radikalski. Ziveli

offline
  • Pridružio: 19 Jan 2012
  • Poruke: 11

Broja stanovnika Srbije je u vreme rata 1876-e bio tek nešto preko milion,tačnije 1.300.000.Obrazovna struktura je bila toliko slaba a privredna moć mala da stvaranje velike armije zasnovane na regrutnom sistemu naprosto nije bila moguća.Niti bi mogli da nahrane i obuku te regrute niti bi imali oficira da im komanduju.Zato je narodna vojska bila jedini izbor i zato je postojala potrebu za jakom nacionalnom propagandom,da oduševljenje narodnih vojnika "nadoknadi" njihovu slabu opremu i obuku.Funkcionisalo je to dosta dobro u toku rata,Turci se nisu ušetali u Srbiju već im je krvavo naplaćen ulazak.
-Što se tiče Aleksandra Obrenovića,Mišić nalazi dosta reči razumevanja za njega.Tu pre svega misli na porodicu i okruženje u kojem je odrastao,na užasne odnose Natalije i Milana što je ostavilo posledica na njegov emotivni(oženio je dvorsku damu koja je imala "zadatak" da ga obuči u krevetskim rabotama) razvoj i na njegovo karakter(nestalnost,povodljivost za tuđim mišljenjima itd).Uza sve to,premlad je došao na presto.Ipak,Mišić smatra da je bio inteligentan momak i da je uz prave saradnike mogao postati dobar vladar.Ne mogu se oteti utisku da je ubijen baš u trenutku kada je počeo da sazreva kao ličnost i kao vladar i da bi nacionalno oslobođenje i ujedinjenje sa Obrenovićima na čelu proteklo možda uz više skandala i (spoljno)političkih cik-cak zaokreta ali sigurno sa manje žrtava i sa trajnijim rezultatima.Ono što su Obrenovići oslobodili,to je ostalo srpsko,kod njih u tom poslu nije bilo promašaja.
-Što se tiče Drage Mašin(Mašindrage kako je govorio moj pokojni deda)ona je bila sve to što si naveo ali je ipak prva srpska kraljica,pomagala je škole i još mnogo toga dobroga što je kasnije potiskivano.
-Meštani jednog sela kraj Šapca su promenili ime sela(Veliki Bošnjak,čuo si za njega u filmu "Cerska bitka) da bi ih večno podsećalo na dobrotu i pažnju koju im je Draga ukazivala.To selo se od tada zove DRAGINJE !
-Ja nisam pobornik monarhije kao državnog uređenja ali između Obrenovića i Karađorđevića uvek biram one prve.Uvek su ostajali uz narod za razliku od ovih pobegulja.Zametnu kavge i kada postane gusto,DŽADAAAAA !!!Kada se gužva završi eto njih da nam opet budu kraljevi !Što se mene tiče,neka hvala.

offline
  • Pridružio: 29 Dec 2011
  • Poruke: 107
  • Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku

Sve sto si pobrojao o velicini "stajace vojske" su bitni faktori, ali presudni je, ipak, obaveza propisana hatiserifom od 1830. godine prema kome Srbija moze imati "stajacu vojsku" do 20.000 vojnika.
Ne znam sta bi zaista bilo sa kraljem Aleksandrom da bi preziveo. Meni nije sporna zelja da se on zbaci sa prestola, sporan je nacin. Ja pricam sa ljudima, neki kazu Britanci (u njihovim ocima iskonski neprijatelj Srba) su namerno napravili taj mit o zverstvima zaverenika da bi nas ukaljali u Evropi. to nije tacno! Nisu Britanci nista izmislili ni dodavali, nad nama se prvi put od 1804. godine zgrazavala citava Evropa i to opravdano. A da je mogucno pravilnom vladavinom brzo popraviti ugled najbolji primer je sto je za nekih deceniju i po Srbija zadivila svet. Ne mislim tu na politicare i oficire na Solunskom frontu, nego na svetsko javno mnjenje. DZon Rid je napisao:"Kada se bude pisala istorija ovoga rata, najcasnije rec glasice - Srbija!"



victoria2 ::Ono što su Obrenovići oslobodili,to je ostalo srpsko,kod njih u tom poslu nije bilo promašaja.

Budimo realni, Obrenovici su oslobadjali teritorije na koje okolni balkanski nacionalizmi nisu imali pik (jesu Bugari na Pirot, ali kada je Pirot oslobadjan, Bugari su skakali tri arsina u vis sto su ih Rusi oslobodili!)

Mozda ovo sto cu sada napisati nece zvucati politicki korektno, ali Karadjordjevici nisu imali vremena da asimiluju stanovnistvo iz novooslobodjenih oblasti nakon balkanskih ratova. Da je Prvi svetski rat zadesio Srbiju deset ili 20 godina kasnije, totalno bi drugacija etnicka slika bila. Osim toga, Karadjordjevici nisu samo ceprkali po raspadajucoj Turskoj, oni su se drznuli da obore i beckog cesara, Austro-Ugarsku je Vatikan nekada birao i za "apostolsku drzavu", sto ce reci najmocnija katolicka zemlja koja siri prostor katolicanstva. Sigurno da neki krugovi nisu bas tako lako preboleli Habzbzurge i izbijanje nekih tamo opancara do pred Grac ili Trst.


victoria2 ::
-Meštani jednog sela kraj Šapca su promenili ime sela(Veliki Bošnjak,čuo si za njega u filmu "Cerska bitka) da bi ih večno podsećalo na dobrotu i pažnju koju im je Draga ukazivala.To selo se od tada zove DRAGINJE !



Ne brini, cuo sam za njega i iz drugih izvora. Kao klinac sam isao na takmicenje iz geografije i srpska sela i dan danas veoma dobro znam.

Draginje - ciganjsko selo! Ziveli
victoria2 ::
-Ja nisam pobornik monarhije kao državnog uređenja ali između Obrenovića i Karađorđevića uvek biram one prve.

Da ne prepisujem, cela recenica je ista, samo bih zamenio dinastije! Very Happy

victoria2 ::
Uvek su ostajali uz narod za razliku od ovih pobegulja.Zametnu kavge i kada postane gusto,DŽADAAAAA !!!Kada se gužva završi eto njih da nam opet budu kraljevi !Što se mene tiče,neka hvala.


Preptostavljam da kada su "pobegulje" u pitanju, mislis na Karadjordja i kralja Petra II.
Mene bas zivo zanima sta je narod mislio u Srbiji o Karadjordju 1813. godine. Da li ga je kleo, da li ga je psovao, da li je razumeo njegove razloge zasto je pobegao u Austriju. Karadjordje se, ipak, vratio i to u doba kada je njegovu glavu jurio i Maraslija i knez Milos i nastradao. Mogao je da sedi u Hotinu (ili cak Petrogradu) i da dobije neku pocasnu rusku grofovsku titulu.
Kralje Petar II, opet ja uvek pitam one koji kazu "to je bilo malo dete, nista nije znalo, nista se nije pitalo) - pa sto se to "malo dete" prihvatalo prestola? Opet, da se vrati u Jugoslaviju kada se pevalo "daj mi pusku od dva metra, da ubijem kralja Petra", pa toliko lud sigurno nije bio! Mada, meni je pola familije u emigraciji od 1945. godine, a od te polovine vise od 50% su u Cikagu i okolini, neki od njih su i vidjali kralja Petra II i niko mi od njih nije rekao nista lepo o njemu!

offline
  • Pridružio: 19 Jan 2012
  • Poruke: 11

Citat: . .. Mogao je da sedi u Hotinu (ili cak Petrogradu) i da dobije neku pocasnu rusku grofovsku titulu.
Kralje Petar II, opet ja uvek pitam one koji kazu "to je bilo malo dete, nista nije znalo, nista se nije pitalo) - pa sto se to "malo dete" prihvatalo prestola? Opet, da se vrati u Jugoslaviju kada se pevalo "daj mi pusku od dva metra, da ubijem kralja Petra", . . .

Bilo je raznih pesmica na temu kralja Petra i "dva metra".Na Ceru je pevana ona "za vreme kralja Petra nosili smo gaće od dva metra a za vreme druga Tita ispade nam kita "
-Što se tiče pobegulja:"Svi do jednog Krađorđevića su bežali iz Srbije".Ne samo Karađorđe već SVI.Pomeni jednog jedinog koji to nije uradio !!! Ja u bežaniju računam i 1915-u.
-Nisu Karađorđevići udarili na Austro-Ugarsku već Srbija.To je možda bila istorijska neminovnost ali stvaranje SHS nakon toga,brzopleto i sa nezaokruženim srpskim nacionalnim delom unutar ???!!!
Takav gaf se Obrenovićima ne bi dogodio.Veliki gospodar Miloš se prilikom svake evropske gužve pitao:Može li tu biti kakve vajdice za Srbiju?Naravno,mislio je i na sopstvenu "vajdicu".
-Karađorđevićevske masončine su brinule svetske brige a Srbija . . . .pa kad zagusti onda se sete da su postali jugoslovenski vladari zahvaljujući SRPSKOJ vojsci.Nakon toga,odmah ih obuzme ambicija da budu vladari što VEĆE države,pa je čak i ovaj ovaj tupan što ne može četvrt veka da nauči srpski početkom devedesetih davao neke izjave u stilu:"Ja želim da budem Jugoslovenski kralj".Toliko ambiciozan a tako ograničen da ne razume da niko osim Srba i ne razmišlja o monarhiji gde bi on bio bilo kakav i bilo čiji kralj.
-Zar ti se ne čini čudnim da efikasniju dinastiju i dan danas kleveću kao seksomane i lopove(što nije potpuna neistina) dok masoneriji(i mondijalizmu) sklone Karađorđeviće od toga štede iako je nemoguće da su oni ostali tako čedni i nedužni.Panta Draškić je ,pokušavajući da objasni nečuveno veliki uticaj Petra živkovića to tumačio time da je Pera peder imao ,navodno,nekakvu fotografiju na iz Marseja na kojoj je Sandro(dok je još bio princ) u društvu neke ženske sumnjivog morala.Ja sebi dajem tu slobodu da zaključim da to nije bila ŽENSKA !!! Zašto bi Srbima,sklonim mačizmu,smetalo da im kralj bude opak hebač ? A da li bi tako lako prešli preko preko neke druge varijante ?
Mislim da u tom grmu leži zec ogromnog uticaja Pere pedera od kojeg je jednom čak Sandro bežao u kasarnu Garde i pitao njenog k-danta da li mu je veran i da li će ga braniti ?Mnogo godina kasnije je Sandrov naslednik u Belom dvoru takođe noću dojezdio kod gardista,ovog puta u strahu od sopstvene policije pod komandom abadžije.
-No,propaganda čini svoje pa Obrenovići ostadoše obeleženi kao raskalašni a Karađorđevići kao tobože skromni,iako osim Petra I-og(koji je bio više patološki škrtac nego skroman) niko od njih nije bolovao od te,za vladare tako retke,"bolesti".
-Ja takvu sliku o Obrenovićima poredim sa slikom koja je stvorena o Vuku Brankoviću kao izdajniku(iako je poginuo boreći se protiv Turaka) i "carici" Milici kao o ucveljenoj "vjernoj ljubi" iako je beštija udala ćerku za one koji su joj ubili muža,odnosno Oliverinog oca.Sve to,kaobajagi,za Srbiju !!! Jes,šio mi ga Đura,uradila je to za sopstvenu .uzicu i očuvanje vlasti a onda je našla vrsnog pi-ara u Jefimiji da za sopstvenu izdaju ocrni Vuka.
-Ukratko,Karađorđevići su mnogo poslušniji(stvarnim vladarima) na međunarodnom planu pa im to pomaže i da ružičasto oboje sliku o sebi.Pogledaj samo ovo,vratili su se u Srbiju i iako nije bilo nikakvog referenduma svi o trbonjici govore kao Nj.K.V. ?Država(čitaj ja) mu plaća račune i slično iako je Srbija zvanično republika ?!!

offline
  • Pridružio: 29 Dec 2011
  • Poruke: 107
  • Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku

Napisano: 06 Avg 2013 14:36

[quote="victoria2"]Citat:
Bilo je raznih pesmica na temu kralja Petra i "dva metra".Na Ceru je pevana ona "za vreme kralja Petra nosili smo gaće od dva metra a za vreme druga Tita ispade nam kita "


Moj pokojni deda je sa nekim Valjevcima u 6. lickoj diviziji pevao "Ocemo kralja i ako ne valja, necemo Tita, sumskog bandita!"

victoria2 ::
-Što se tiče pobegulja:"Svi do jednog Krađorđevića su bežali iz Srbije".


Knez Aleksandar nije bezao. On je proteran. U tom slucaju bezali su i knez Milos (1839.) i knez Mihailo (1842.) i kralj Milan (cak dvared: 1889. i 1900. godine). Ispade da jedino kralj Aleksandar nije bezao iz Srbije, a moglo se urediti da ga civlizovano proteraju u Zemun umesto da ga onako divljacki iskasape pred Starim dvorom!
victoria2 ::
Veliki gospodar Miloš se prilikom svake evropske gužve pitao:Može li tu biti kakve vajdice za Srbiju?Naravno,mislio je i na sopstvenu "vajdicu".

Imao na epizoda kada Dimitrije Davidovic razmatra aktuelna evropska pitanja i pise sta konkretno zamera Britancima, a knez Milos mu kaze "ko si, bre, ti da solis pamet Englezima"? To je kljuc srpskog nacionalizma XIX veka, on je bio zdravorazumski, seljacki. I danas politicari misle da najlakse mogu kupiti seljacki glas. Seljak te slusa dok mu pricas konkretno i trazi u tim recima neku svoju "vajdicu" (kako ti rece). Cim predjes na "metafiziku", on u sebi kaze "ma, ko mu jebe mater, vantozirao od tolke skole, ne moram ja da ga slusam". Nas nacionalizam poslednjih decenija je sve samo nije zdrav i zdravorazumski!


victoria2 ::

-Karađorđevićevske masončine su brinule svetske brige a Srbija

Ne bih o masonima, skoro nista ne znam o njima, a i ne volim te teorije zavere i zakulisane radnje. Neko kretanje Srbije XIX i XX veka, sto me posebno zanima sebe radi, mislim da se dobro moze pratiti i pomocu poznatih faktora (ekonomija, sociologija, ideje) i da nam trebaju masoni i neka satanisticka bratstva.
victoria2 ::
Nakon toga,odmah ih obuzme ambicija da budu vladari što VEĆE države,pa je čak i ovaj ovaj tupan što ne može četvrt veka da nauči srpski početkom devedesetih davao neke izjave u stilu:"Ja želim da budem Jugoslovenski kralj".Toliko ambiciozan a tako ograničen da ne razume da niko osim Srba i ne razmišlja o monarhiji gde bi on bio bilo kakav i bilo čiji kralj.


Mene pece kada vidim njega i njegovu "domacicu" da dele humanitarne paketice deci i to sa njihovim logom, a te pare nisu oni nicim zaradili, nego su to, izmedju ostalog, i moje pare koje se uplacuju u budzet. Jedan moj kolega kaze "njega treba uhapsiti sto se lazno predstavlja, prestolonaslednik republike!?!" Ja uvek pitam monarhiste: a ko treba da odapne da bi ovaj postao krunisana glava? Ne znam da li znas, ali SPC se u jektenijama moli za zdravlje kraljevske dinastije Karadjordjevica i oni o Bozicu ili Uksrsu u hramovima imaju pocasno mesto, cak prestiznije od predsednika i premijera!

Sto se tice ambicija, pa nije svaki Karadjordjevic bio megaloman. Dapace, Obrenovici su po tome poznatiji. Kralj Aleksandar I je bio megaloman, cak se govori da je gajio ambicije da ce Saveznici, u slucaju uspesne intervencije Antante u Rusiji 1919. godine, njega imenovati za ruskog cara posto su "crveni" vec zatrli Romanove. Nije on slucajno primio najvise ruskih izbeglica u Kraljevinu SHS.

Ovo za Vuka Brankovica je jako zanimljiva stvar. Lazarevici su odmah pali u vazalni polozaj prema Turcima, Vukove oblasti, Kosovo i Metohija, bile su najugrozenije od turske najezde sa juga. I Vuk se borio i umro u turskom ropstvu 1395. godine, a knez Stefan bio je na strani sultana Bajazita I kod Angore 1405.!?! I opet narod slavi kneza Lazara, a ne Vuka!
E, ali ima jedan drugi povod u tom pogledu. Nije samo monahinja Jefimija. Knez Lazar je sve vreme svoje vladavine (Moravskom) Srbijom (od 1371. do 1389. godine) bio samo oblasni gospodar. Istina, posle sloma Nikole Altomanovica, najjaci oblasni gospodar, ali, opet, slabiji od kralja Tvrtka I. Ali, knez Lazar imao je podrsku patrijarha Spiridona, sto je mnogo znacilo. A kupio ju je izmirenjem sa Carigradskom patrijarsijom sa kojom je Srpska patrijarsija bila u zavadi jos od doba cara Dusana. Tada je Carigradska patrijarsija bacila anatemu na nasu crkvu koju je car Dusan 1346. godine uzdigao sa nivoa arhiepiskopije u rang patrijarsije. Dakle, knez Lazar je time zasluzio podrsku crkva, a nesretna pogibija na Kosovu 1389. godine uzdigla ga je za sveca. Crkva je najpre razvijala taj kult i tako se rodio mit od bezgresnom knezu Lazaru koji se opredelio za "nebesko carstvo" i o Vuku izdajniku. "A sto pitas za prokletog Vuka, prokleto mu pljeme i koljeno". Pa, cak ni to nije bilo dovoljno narodnoj tradiciji, nego je dinastija Brankovica ocrnjena i mitom o prokletoj Jerini koja trvdo Smederevo gradi i muci jadne srpske seljake. A Smederevo je despot DJuradj izgradio na brzinu jer su mu Ugari, nakon smrti despota Stefana 1427. godine oduzeli Beograd, pa je morao novu prestonicu da gradi i utvrdjuje.
Mislim, putevi istorije i mita se kod Srba zanimljivo ukrstaju. Mi slavimo Kosovo, a ne slavimo Cer i Kolubaru....Sto bi rekao knez Milos "Srbi poraz vole!"

Dopuna: 06 Avg 2013 14:54

[quote="victoria2"]Citat: Mnogo godina kasnije je Sandrov naslednik u Belom dvoru takođe noću dojezdio kod gardista,ovog puta u strahu od sopstvene policije pod komandom abadžije.

Mozda taj abadzija nije znao dobro abadzijski zanat, ali je bio dobar i efikasan policajac! Mi od njegovog pada nemamo nikakvu obavestajnu sluzbu. Jedino veliko zandarsko ime posle je bio Ivan Krajacic-Stevo, posle su dosli Stane Dolanc i ostali neozbiljni tipovi. Abadzija mozda nije imao sluha da razmatra je li Karl Marks bi mladi hegelijanac ili nije, ali se u odbranu drzave od unutrasnjih i spoljnih neprijatelja itekako razumeo!


Obrenovici su naslikani kao zenskarosi, to je tacno. I to po pravilu se o njima ima predstava kao o patoloskim zenskarosima. Aleksandar Bercek je nedavno u jednoj televizijskoj emisiji govorio o knezu Milosu da je obican svet kod nas pre 50 godina o njemu imao predstavu kao o nekom zenskarosu, siledziji, raspusniku...Nigde od obicnog sveta nisi mogao da cujes da je on, naravno na bazi starih oslobodilackih borbi, udario temelje modernoj srpskoj drzavi. Knez Mihailo je isto bio nesiguran u sebe i svoj besplodni brak sa kneginjom Julijom da se cak zaljubio u sestru od tetke Anku. Muke je imao Ilija Garasanin da udesi stvari da dinastija i drzava ne trpe od tog skandala. Kralja Milana Slobodan Jovanovic slika kao nekog istocnog trgovca koga su pariske dame zavele, pa juri gradom i kupuje im poklone, po stoti put upada u puberte. Za kralja Aleksandra se prica da je imao fimozu, koja i nije bolest, nego neki telesni nedostatak koji se i u to vreme lako otklanjao. Ali, kraljica Draga, jos dok je bila dvorska dama kraljice Natalije ga je ubedila da samo ona moze da spava sa njima zbog toga i pruzi mu zadovoljstvo.
Opet, ko god pocne pricu o ljubavnom zivotu i finansijskim problemima kralja Petra II u emigraciji, odmah ga ucutkaju da je "komunista" ili "ustasa".

Dopuna: 06 Avg 2013 14:58

Jos i ovo, pricao sam, uz uvek kriticki pristup, sa mnogima o ovoj problematici. Iznosio kriticke stavove o skoro svim bitnim licnostima Srbije XIX veka, ali kada sam izneo negativno stanoviste o kralju Nikoli, kao da je grom oprzio mnoge moje sagovornike. Sve mozes da pljujes, cak i vladiku Petra II, ali kralja Nikolu ko dirne, tesko njemu! Pojma nemam zasto je to tako, ali samo kazem kakva iskustva imam.

offline
  • Pridružio: 19 Jan 2012
  • Poruke: 11

[quote] . . .[Ne bih o masonima, skoro nista ne znam o njima, a i ne volim te teorije zavere i zakulisane radnje. Neko kretanje Srbije XIX i XX veka, sto me posebno zanima sebe radi, mislim da se dobro moze pratiti i pomocu poznatih faktora (ekonomija, sociologija, ideje) i da nam trebaju masoni i neka satanisticka bratstva. . . ./quote]
Moraš barem površno da se informišeš o njima jer bez toga nećeš moći u potpunosti da razumeš dešavanja u Srbiji(pa i šire) pogotovo 1903-u godinu i stvaranje i nestanak Jugoslavije(SHS).Lako ćeš pronaći Nenezićevu knjigu o masonima na našem području.Nisu to "teorije" zavere,pogledaj šta stoji ispred SANU-a na primer.Takvih simbola imaš po Beogradu(i unutrašnjosti,istina manje) tušta i tma.
Citat: . . .Ne znam da li znas, ali SPC se u jektenijama moli za zdravlje kraljevske dinastije Karadjordjevica i oni o Bozicu ili Uksrsu u hramovima imaju pocasno mesto, cak prestiznije od predsednika i premijera! . . .
Nisam ovo znao ali se sećam da je pre par godina Katarina upala na zasedanje Sinoda i besno zatražila da njenog Aleka Sinod smesta proglasi za kralja inače će oni napustiti Srbiju.Znam da sam zadrhtao nad sudbinom dinastije. Very Happy
Citat: . . .Mozda taj abadzija nije znao dobro abadzijski zanat, ali je bio dobar i efikasan policajac! Mi od njegovog pada nemamo nikakvu obavestajnu sluzbu. Jedino veliko zandarsko ime posle je bio Ivan Krajacic-Stevo, posle su dosli Stane Dolanc i ostali neozbiljni tipovi. Abadzija mozda nije imao sluha da razmatra je li Karl Marks bi mladi hegelijanac ili nije, ali se u odbranu drzave od unutrasnjih i spoljnih neprijatelja itekako razumeo! . . .


Bio je samo toljaga u Titovim rukama,nedovoljno obrazovan da bi shvatio šta se dešava.Odradio je prljavi posao za Tita i bio otpušten kada je došlo vreme za fazu rastakanja Jugoslavije.Poludivlji Krcun je ranije naslutio šta se zbiva pa je takođe bio "otpušten", . . .iz života.Za koga je radio veliko žandarsko ime Krajačić Stevo ? Za Jugoslaviju ?
"Balkanska pravila" si gledao,pretpostavljam ?Događaj sa masakrom u kotlarnici palate Albanija nije izmišljen.
Citat: . . .Jos i ovo, pricao sam, uz uvek kriticki pristup, sa mnogima o ovoj problematici. Iznosio kriticke stavove o skoro svim bitnim licnostima Srbije XIX veka, ali kada sam izneo negativno stanoviste o kralju Nikoli, kao da je grom oprzio mnoge moje sagovornike. Sve mozes da pljujes, cak i vladiku Petra II, ali kralja Nikolu ko dirne, tesko njemu! Pojma nemam zasto je to tako, ali samo kazem kakva iskustva imam. . . .
Za Nikolu I-og(i jedinog) Petrovića je dovoljno reći:
1.bio je sposoban vladar
2.bio je diktator po merilima ondašnjim i sadašnjim
3.bio je SRBENDA
4.sa muškim potomstvom nije imao sreće,odgajio je dva bilmeza
5.moj đed je bio njegov "oficijer" a kada je bilo da "kralj Nikola ćera vola pa uteče preko mora" izgustirao ga je i 1918-e bio za ujedinjenje.Nije mu se posrećilo ni sa Petrom II,ovaj nije ćerao vola(već Savoju) ali jeste utekao sa Kapinog polja. Very Happy

offline
  • Pridružio: 29 Dec 2011
  • Poruke: 107
  • Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku

Napisano: 07 Avg 2013 12:07

Ne znam, po meni se uloga masonerije i tajnih bratstava mistifikuje. I, po pravilu, masoni imaju negativnu konotaciju gde god ih spomenes.


[quote="victoria2"]Citat:

Bio je samo toljaga u Titovim rukama,nedovoljno obrazovan da bi shvatio šta se dešava.Odradio je prljavi posao za Tita i bio otpušten kada je došlo vreme za fazu rastakanja Jugoslavije.P


Mislim da nije rastakanje Jugoslavije bilo uzork Rankovicevog pada. Pre bi se reklo da se Tito odlucio za raskid sa rigidnim policijskim sistemom. Vise mu je odgovaralo u ocima sveta da bude meki diktator koji sarmira neposrednoscu i ima veliki globalni uticaj.
Citat:
Za koga je radio veliko žandarsko ime Krajačić Stevo ? Za Jugoslaviju ?

Kao i svi udbasi, najvise za sebe. Mozemo mi da mislimo o Krajacicu sta hocemo, cinjenica je da posle njega jugoslovenski zandari nisu imali nijedno ime tog ranga. Tito je zazirao i od Rankovica i od Krajacica, posle njih se sprdao sa sefovima policije.


victoria2 ::
1.bio je sposoban vladar


U zemlji gde se umiralo od gladi i gde je glavni posao Vlade bilo izdavanje pasosa za emigraciju u Srbiju (Jablanica i Toplica najvise) i prekooekanske zemlje. U zemlji koju nimalo nije uspeo da civilizuje, da napravi gradjansko drustvo i udari barem temelj nekakvoj ekonomiji.

victoria2 ::
3.bio je SRBENDA

Sto jes jes, veci od njegovoga unuka koji ga je sutnuo! Zagrljaj
victoria2 ::
4.sa muškim potomstvom nije imao sreće,odgajio je dva bilmeza


Zar nije imao tri sina? Mirka, Petra i Danila.
victoria2 ::
5.moj đed je bio njegov "oficijer" a kada je bilo da "kralj Nikola ćera vola pa uteče preko mora" izgustirao ga je i 1918-e bio za ujedinjenje.Nije mu se posrećilo ni sa Petrom II,ovaj nije ćerao vola(već Savoju) ali jeste utekao sa Kapinog polja. Very Happy


Moji su iz Kuca. Crnogorci iz Kuca i Vasojevica preziru Crnogorce iz Stare Crne Gore jer je ove kralj Nikola slao na moje pretke da ih zatire. Kada je Marko Miljanov oslobadjao Kuce kralj Nikola se uhvatio za glavu i rekao mu "ti mi, Marko, oslobodi jos jednu Crnu Goru". Kuci i Vasojevici su uvek bili blizi Beogradu nego Cetinju. Moji stari pripovedaju da je kralj Nikola nepokornim kuckim glavarima slao perjanike da ih pogube i to bas na krsnu slavu! Moji su se pre 110, 120 godina doselili u Srbiju. Ne bi se oni nikada iselili iz Crne Gore da je samo kralj Nikola bio faktor, ali ih je glad satirala.

Dopuna: 07 Avg 2013 12:09

Cuo sam, inace, da su jugoslovenski zandari, prilikom gusenja Bozicne pobune 1919. godine na Cetinju cizmama gazili crnogorsku trobojku i da su vesali jugoslovensku. Ovo treba proveriti! Ako je to istina, onda je stvarno tih godina svasta bilo!

offline
  • Pridružio: 19 Jan 2012
  • Poruke: 11

Citat: . . .U zemlji gde se umiralo od gladi i gde je glavni posao Vlade bilo izdavanje pasosa za emigraciju u Srbiju (Jablanica i Toplica najvise) i prekooekanske zemlje. U zemlji koju nimalo nije uspeo da civilizuje, da napravi gradjansko drustvo i udari barem temelj nekakvoj ekonomiji.
. . .

U Crnoj Gori se ni dan-danas ne proizvodi dovoljno hrane a kamoli u prošlosti.Nikola je de facto nasledio kamenjar a ne sremske oranice.I te kako je uspeo da civilizuje zemlju,prva pošta prevožena automobilom,telefonske i telegrafske linije,pruga Bar-Virpazar.
-U prvim decenijama svoje vlasti je uradio dosta na oslobođenju novih krajeva od Turaka i na međunarodnoj promociji Crne Gore.Posle 1878-e nema nikoga u Evropi ko nije čuo za nju.
-U večitoj oskudici,tek pred kraj 19-og i početkom 20-og veka su sprovedena ozbiljnija istraživanja rudnog i šumskog bogatstva Crne Gore i počelo se sa planovima za njihovo korištenje.Nikola je tada već bio u godinama a naslednike(u pravu si ,imao je tri sina) sposobne da to sprovedu u delo nije imao.
-Što se tiče odnosa prema Kučima i Vasojevićima,u pravu si,zbog takvog i sličnog ponašanja sam ga i nazvao diktatorom,po merilima ondašnjim i sadašnjim.
-Sve u svemu,nezaobilazna ličnost u istoriji Crne Gore,praktično tvorac "moderne"(uslovno rečeno) crnogorske države.Od brdsko-planinskih plemena je ipak stvorio državu ucrtanu i priznatu na karti Evrope.Kao vladar,bio je mnogo efikasniji i uspešniji nego na primer Njegoš,koji bi da nije izuzetnih književnih i filozofskih dela koja je ostavio bio upamćen po gubitku Vranjine i Lesendre i nekim nečasnim atentatima.
-Uostalom,pogledaj samo slučaj kada su deca komunizma i novorođeni Dukljani pripremali teren za otcepljenje Crne Gore i svakodnevno grmili o tome kako je Crna Gora "vazda bila država" prema kojoj je,kao i prema njenom nekdanjem gospodaru Nikoli učinjena nepravda,i koja je imala svoju himnu između ostalih državnih obeležja.Mislili su pri tome na "Onamo ,namo".Kao i svaka komunistička derišta himnu do tada nisu ni čuli ni tekst pročitali Very Happy
Kada je najzad došlo vreme da se himna izabere,uzeše tekst i . . . auuuuuu,pa Nikola samo o Srpstvu i Milošu !!! Shocked
Što ćemo sada ??!! Daj brzo "Svijetlu majsku zoru" hebeš Nikolu i njegovu himnu.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 319 korisnika na forumu :: 7 registrovanih, 5 sakrivenih i 307 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Rade, BSD, Oluj2.1, Pohovani_00, Smd, Tas011, wizzardone