Hisar (Leskovac) krije mnoge tajne

Hisar (Leskovac) krije mnoge tajne

offline
  • ZoNi  Male
  • Free Your Mind!
  • Pridružio: 26 Feb 2005
  • Poruke: 5757
  • Gde živiš: Singidunum

ЛЕСКОВАЦ – Три пронађена предмета од гвожђа на брду Хисар, у непосредној близини самог центра Лесковца, које је пронашла екипа археолога из Београда и Лесковца на челу са проф. др Милорадом Стојићем, сарадником Археолошког института – ако је судити по првим изјавама, али и реаговањима стручне јавности – у многоме ће променити научна сазнања о значају овог невеликог брда, и многа досадашња научна уверења.

Угледни археолог др Милорад Стојић који се последњих година темељно бави истраживањем Хисара код Лесковца, тврди – како смо јавили – да поменути предмети потичу из 14. века пре наше ере и да је, заправо, реч о сензационалном открићу које је најбољи материјални доказ да се овде, на Хисару, налазио велики металуршки центар за топљење гвожђа и израду бројних премета.

Ако је судити према сазнањима археолога др Стојића, битно се мења историја металургије јер се до сада тврдило – у бројним истраживањима читаве групе научника – да су ту историју започели Хетити у Азији, а да се одатле у деветом веку пре нове ере она проширила на простор европског континента.

Могло би се рећи да је најновије откриће, у ствари, само наставак ранијих занимљивих налаза на овом простору. О познатом предмету од гвожђа, тзв. Туровићевој игли која је пронађена пре неколико година и име добила према лесковачком археологу-аматеру Шћепану Туровићу стручна јавност је дала високо мишљење.

– Игла је направљена од чистог гврожђа, није била ни зарђала, па ако бисмо реконструисали метод израде у време када је прављена, проблем корозије би био решен – оцењује професор Стојић.

На Хисару, такође у близини Лесковца, пре мање од месец дана, екипа др Милорада Стојића и археолога Народног музеја у Лесковцу пронашла је, како смо такође јавили, сребрну копчу за коју се верује да је израђена у шестом веку пре нове ере. Према оцени професора Стојића, који је изузетно заслужан за значајна открића на Хисару, овакав примерак накита из гвозденог доба није пронађен на овим просторима, а сматра се да је копча била власништво неког од припадника старобалканских народа. Такву копчу, у време израде, носили су и жене и мушкарци, а сребро је високе финоће.

О локалитету Хисар код Лесковца проф. Милорад Стојић је писао, између осталог, у чланку „Етнокултурни однос Косова и Поморавља у праисторији” који је 2000. године објављен у Зборнику радова Филозовског факултета у Приштини.

Хисар код Лесковца припада „Брњичкој културној групи” (период од 1350. до 950 године пре наше ере). Тај период је на Косову и Метохији познат на основу истраживања шест некропола од којих су посебно вредни резултати добијени на локалитетима у Доњој Брњици, Граштици и Липљану. Карактеристично је да је готово на скоро свим некрополама на којима апсолутно доминирају гробови спаљених покојника, нађен и понеки инхумирани покојник што указује на удео микенске традиције у настанку ове културе.

– Истраживања у басену Јужне Мораве, где су насеља брњичке културне групе Хисар код Лесковца, Скобаљић код Вучја и друга, и некропола Окућница Михаила Јојића у Врапцу, показала су да је развој брњичке културе прошао кроз четири развојне фазе – оцењује др Стојић.

На југу Србије, поред Хисара, постоје многи недовољно проучени локалитети. Најпознатији је, свакако, Царичин град. Налази се код села Прекопчелица, осам километара од Лебана, а тридесет од Лесковца. То је византијски град који је припадао Јустинијану I. Само налазиште простире се на платоу од 42.000 м2. Испод откопаних улица, као и поред неких грађевина, налазе се остаци канализације. Царичин Град је у VI веку био административно-управни и црквени центар византијске области на Балкану. Зна се да је био већи град, и јако војно утврђење, о чему сведочи и систем фортификација. Источно од самог града, преко Царичинске реке, на месту где се данас налазе црква и конак, било је војно утврђење у склопу одбрамбеног система Царичиног Града

izvor: Politika



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 16 Sep 2003
  • Poruke: 160

Svaka cast arheolozima!

Trebalo bi da idem skoro na interdisciplinski seminar istorije i arheologije, pa ako cujem nesto iz prve ruke o ovome, ja cu napisati.

Ja bih vise voleo kada bi popularizovali lepesnki vir, a ne da ukrajinski arheolozi rade glavninu posla



Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1366 korisnika na forumu :: 34 registrovanih, 7 sakrivenih i 1325 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 9k38, ajo baba, amaterSRB, Asparagus, Batinas, bladesu, Boris90, BSD, cenejac111, Dimitrije Paunovic, Djordjevic, Dorcolac, Fabius, Georgius, Karla, kihot, kybonacci, Leonov, Lieutenant, Mcdado, milos.cbr, mrvica78, nemkea71, procesor, Regrut Boskica, royst33, shadower78, srbijaiznadsvega, Srky Boy, Stanlio, stegonosa, Toper, Trpe Grozni, vathra