|
Poslao: 25 Mar 2008 13:36
|
offline
- Sorelag
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 31 Dec 2005
- Poruke: 2408
|
Tačno, Elkris. Ti si na potezu.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 25 Mar 2008 13:58
|
offline
- Elkris
- Elitni građanin
- Pridružio: 02 Apr 2007
- Poruke: 1501
- Gde živiš: Pančevo
|
Hvala...
U istoriografiji pominje se i kao Jadarska bitka jer su se glavne operacije odvijale u slivu reke Jadar.
Pod kojim je imenom poznatija ova bitka?
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Mar 2008 17:10
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
Ne znam šta se dešava... Tokom postavljanja pitanja, u jednom trenutku, isključen sam sa foruma, a i posle je bilo problema (ponovo mi je tražena registracija za pristup). Nadam se da je sada sve u redu.
'Ajd' da pomirim istoriju i proročanstvo. Svi znamo za "čoveka na belom konju", za koga je prorokovano da će osloboditi ovaj narod (setimo se priča o J. B. Titu, u svetlu navodnog "Kremanskog proročanstva"). Jedan austrijski vojskovođa je dobrano iskoristio proročanstvo, za koje se znalo i u XVII veku.
Kako se on zvao, i šta je uradio 1689. godine?
Dopuna: 26 Mar 2008 17:27
Mala pomoć: To što je urađeno, urađeno je u (sa) Skoplju(em).
A vojskovođa-general je umro dve nedelje pošto je dao naredbu da se uradi to što se uradilo.
Dopuna: 27 Mar 2008 17:10
O tome je pisao i Vladimir Ćorović, u "Istoriji Srba".
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Mar 2008 06:42
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
Nije Leopold!
Reč je o spaljivanju Skoplja.
Austrijski general koji je to naredio, "čovek na belom konju", na koga je Skoplje ostavilo lep utisak, uradio je to zato što je u gradu harala kuga, a i "da strah i trepet među varvarske narode rasprostre, i oružje svoga gospodara i u najudaljenijim krajevima učini strašnim". Kako su zgrade mahom bile drvene, požar je napravio pravu pustoš. Nakon toga, general se u Prizrenu sastao sa patrijarhom Arsenijem, otpočeo pregovore, ali je ubrzo umro od kuge.
Dopuna: 29 Mar 2008 6:42
Reč je o austrijskom vojskovođi Pikolominiju.
"Kao za vreme mnogih drugih ratovanja, tako je i za ovog nastala strašna glad i užasan pomor. Naročito je harala kuga, koja je uzela maha u nehigijenskim i od begunaca prenatrpanim gradovima. Kad je austriska vojska stigla pred Skoplje, u najrazvijeniji turski grad od Beograda do Soluna, čiji se broj stanovnika cenio na 60.000 u njemu je vladala kuga. General Pikolomini, na koga je grad napravio najlepši utisak, i koji mu se po veličini učinio ravan Pragu, nije smeo da tu ostane bez dovoljnog osiguranja. Pošto je opljačkao grad on ga je, kao za uklon, dao spaliti 16. (26.) oktobra 1689. Hteo je, kako sam kaže, "da strah i trepet među varvarske narode rasprostre i oružje svoga gospodara i u najudaljenijim krajevima učini strašnim." Kako su zgrade bile mahom od drvene građe požar je napravio pravu pustoš.
Posle spaljivanja Skoplja Pikolomini je preko Kačanika stigao u Peć i Prizren. U ovom mestu sastao se s patriarhom Arsenijem i počeo pregovore. Ali ih nije potpuno dovršio. Zaražen kugom umro je dve nedelje pošto je, praćen muzikom, dao naredbu i gledao kako se Skoplje pretvara u zgarište. Uspeo je ipak, što, u ostalom, nije mnogo teško, da od patriarha dobije zakletvu vernosti austriskom caru. Da su se i ostali Srbi iz krajeva kud je prošla austriska vojska, i u bližem susedstvu, digli i pridružili ćesarevcima može se razumeti samo po sebi. Broj Srba i Albanaca u austriskoj vojsci cenjen je na 20.000; pred samim Prizrenom dočekalo je Austrijance oko 6.000 Srba i Arnauta. Ali ono što je bilo manje razumljivo to je ponašanje Austrijanaca. Oni se nisu držali kao oslobodioci i saveznici, nego kao pravi gospodari."
http://www.rastko.org.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_8_l.html
"Inače, proročanstvo o "čoveku na belom konju" koji će osloboditi narod, postoji kod nas još od 17. veka. Kad je austrijski vojskovođa Pikolomini 1689. godine stigao do Skoplja, ljudi su verovali da je on taj o kome proročanstvo govori i koji će ih osloboditi od turskog ropstva. Svi su se digli na oružje, jer je Pikolomini vešto iskoristio to narodno verovanje."
http://www.nin.rs/2001-11/15/20643.html
Da bi se kviz nastavio sa uspehom, molim nekog od moderatora da postavi pitanje.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Mar 2008 08:33
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18460
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Koliko puta i kada je Poljska nestajala (komadana) kao država u svojoj istoriji?
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Mar 2008 10:01
|
offline
- Branislav_s
- Elitni građanin
- Pridružio: 27 Feb 2006
- Poruke: 1762
- Gde živiš: Sombor
|
Koliko mogu da se setim Poljska je komadana, zvanično, tri puta i to od strane Austrije, Pruske i Rusije, a te tri podele su bile u 18. i 19. veku.
Prva je bila 1772. godine, kada su se u Sankt Petersburgu tri, gore pomenute države dogovorile o podeli Poljske i uvođenju vanrednih mera protiv pobuna. Međutim, već 1791. Poljska je ponovo uspostavljena kao samostalna država.
Druga podela je predstavljala gušenje ove "pobune". Tako je 1792, dakle posle samo godinu dana, ruska vojska okupirala istočne delove Poljske, na šta je Pruska reagovala i takođe okupirala one delove Poljske, koje je posedovala do 1791. godine.
Treća podela je nastupila brzo kao i druga. Naime, 1794. godine je formirana nova poljska vojska sa, nama poznatim, Tadeušom Košćuškim na čelu. Oni su, relativno brzo pobedili Ruse i tokom leta iste godine priredili im čuveni poraz kod Varšave. Naravno, Rusi su na ovaj akt odgovorili, i to već u oktobru, kada su uspeli da osvoje Varšava i masakriraju skoro celo stanovništvo tog grada. Naredne 1795. godine, započinju pregovori između Rusije, Pruske i Austrije, koji su trajali do 1797. i koji predstavljaju dogovoro oko treće podele Poljske.
Dalje, dolaskom Napoleona na vlast u Francuskoj počinje i novi političko-istorijski period za Poljake; oni su podržali Napoleona i za uzvrat dobili pravo na formiranje svoje države, koja je potvrđena na Bečkom kongresu 1815. godine. Ovde je zanimljiva činjenica da je Rusija obavezana da garantuje za Poljsku i njeno postojanje, pošto je ruski car proglašen za poljskog kralja. Međutim, 1830. Poljaci podižu novi ustanak, usmeren protiv ruske vlasti, koja je nastojala da od Poljske stvori svoju provinciju (namećući svoje društvene ustanove, političke odnose i gušeći kulturu i politička prava Poljaka). Već naredne godine Rusi ponovo zauzimaju Varšavu i uspostavljaju svoju vlast, koja će u narednim godinama (1846, 1848. i 1861.) ponovo biti napadana, ali koja će se održati do kraja 1918. godine. Neki sve ovo nazivaju četvrtom podelom Poljske, mada se, ustvari, radi o rusko-poljskim odnosima.
I na kraju, postoji i "peta" podela Poljske u septembru 1939. godine između Nemačke i Sovjetskog Saveza, koja je predstavljala uvod u Drugi svetski rat.
Ako se moj odgovor prihvata, evo narednog pitanja:
Kako se zvala i kada je postojala unija između Norveške, Švedske i Danske?
|
|
|
|
|
|
