O ustanku u Srbiji 1941.

O ustanku u Srbiji 1941.

offline
  • V. Uzelac
  • Pridružio: 28 Dec 2011
  • Poruke: 3
  • Gde živiš: Bačka Topola

Устанак у Србији 1941. године.

Пише: Вања Узелац

Након априлског слома војске краљевине Југославије, и окупације државе, до већих борби на територији Србије дошло је тек ујесен 1941. У осталим крајевима, тачније на територији квази државе која је носила назив ''Независна држава Хрватска'' устанак је избио спонтано још у јуну и јулу, као реакција на злочине над Србима које су починиле усташе. У Србији је устанак букнуо ''планирано'', јер су припреме и организација за устанак почеле су још у лето, међутим са обзиром на ситацију и јачину непријатеља, није било повољно време за свеопшти устанак. Планирано, јер су оба покрета отпора, и четници и партизани планирали устанак. Четници су желели да сачекају повољнију ситуацију, док су комунисти упорно тврдили да са борбом треба почети што пре. То је било мишљење команданта тада војночетничких одреда Југословенске војске, Драгољуба Михаиловића- Драже, као и већине његових бораца. Уосталом, такво је било и Дражино наређење, да се Немци нападају само када се мора. Наиме, требало је чекати повољнији тренутак, када је успех сигуран и ситуација повољна, када Немци ослабе на другим фронтовима и почну да губе рат, за шта је Дража веровао да ће се десити брзо. До тада је требало развијати обавештајну службу, вршити саботаже и препаде, а на територији НДХ спашавати народ од усташког дивљања. Акције које би биле изведене против окупатора на територији Србије не би увек имале изгледа на успех, и непотребно би страдао народ, што се и испоставило тачним у каснијим борбама те године.
Међутим, комунистичка партија Југославије, на челу са Титом, желела је да са борбом крене што пре, јер је ''Совјетски савез ушао у рат, и стекли су се сви услови да се почне са борбом'' и јер ''колевка социјализма лије крв''. Наиме, до напада Хитлера на Совјете, 22. јуна и почетка операције Барбароса, комунисти у Југославији су били неактивни, шта више учествовали су у саботажи војске краљевине Југославије у априлу. Тек након раскида споразума (Рибентроп-Молотов) између Немачке и СССР-а, комунисти почињу да планирају борбе против окупатора. Међутим, у незавидној ситуацији нашли су се четници, којима није било у плану да се још крене са борбом, пошто нису били повољни услови за то. Дража је био свестан да је непријатељ јачи у свим погледима, и да би борба против њега у датом тренутку донела само невоље народу. У једној таквој ситуацији нашао се Звонимир Вучковић командант Таковског одреда (касније 2. Равногорског корпуса). Вучковић је хтео да одговори партизане од напада на Горњи Милановац, али је ипак знао да ће свако супростављање њиховом нападу, или изостајање четника из те борбе бити штетно и кобно по њих. Вучковић наводи да се нашао у дилеми на коју му је било тешко наћи одговор. ''Упоређујући три једино могућа решења, било ми је одмах после првог узбуђења потпуно јасно шта треба чинити. Није могло бити ни мало сумње да би смо претрпели велику штету ако у тој фази нашег организовања останемо скрштених руку и по страни. Моћна пропаганда партизана не би имала ни мало муке да убеди народ да су они једини борци за слободу. Само за тренутак помислио сам на могућност да се негде испод Горњег Милановца поставим са одредом између партизана и Немачког гарнизона. Резултат такве акције несумњиво би нам куди и камо више шкодио. Партизани би успешно искористили тај поступак да нас народу прикажу као немачке сараднике. С друге стране, сигуран сам да за такав корак не бисмо нашли оправдања ни пред нашом савешћу и на очигледну чињеницу да би нас несразмерно надмоћније снаге партизана скупљене око Луњевице прегазиле у првом налету. Одлука коју сам донео, тако ми се чинило, могла је бар нешто спасити, поред тога што ми је уливала мало наде да ћу, кад се придружим партизанима, бити у стању да их наговорим да одложе напад за који дан.'' [1]

Слична ситуација задесила је и капетана Драгослава Рачића, команданта Церског корпуса. Командант локалне партизанске јединице, Небојша Јерковић, упорно је инсистирао да се одмах нападне Шабац. Рачић је то одбијао, међутим на крају је ипак морао да пристане:
'' Дошао је да би Рачићу предложио што скорији заједнички напад на Шабац. Рачић је покушао да га убеди да би такав напад био преурањен. Партизани су и после тога инсистирали да се иде на Шабац. Није прошла ни недеља дана, а Небојша Јерковић се поново са ужом пратњом појавио код Рачића. Овом приликом комунисти су просто изнудили од Рачића пристанак, говорећи му да ако он опет одбије, онда ће они сами ићи у напад, и истовремено ће рећи народу да су четници одустали од даље борбе против окупатора. Рачић се суочавао са тешком дилемом: с једне стране, ако се нападне Шабац, исход је био крајње неизвестан. Као професионалан официр и одговоран човек, Рачић је био свестан опасности од брзоплетог улетања у авантуру која може да кошта много српских живота. С друге стране, пак, ако комунисти сами пођу на Шабац, њихов углед би знатно порастао, макар привремено, пошто је цели народ Подриња заиста био расположен за борбу против Немаца.'' [2]

Дакле, и Рачић и Вучковић су били разумни, и нису желели да народ страда, али са друге стране, у борбу су морали поћи јер би у супротном себе приказали као некога ко не жели да се бори, и народ би се више окренуо ка партизанима, јер се они боре а четници не. Тако су комунисти довели четнике у једну ситуацију где није било другог излаза, већ је једино преостало да се прихвати њихов план. Међутим, прву акцију у Србији су извели четници, 31. августа када је ослобођена Лозница, од стране Јадарског четничког одреда п.пуковника Веселина Мисите, који је погинуо у нападу. Потом су започете веће борбе, нападнути су већи градови и насеља, чак су и нека места ослобођена. Након Лознице, ослобођена је Бања Ковиљача, Чачак, Краљево, Горњи Милановац. И поред тога што су комунисти инсистирали и први захтевали да се нападају градови, њихове јединице су изостајале из борбе, или нису све учествовале у нападу. У већини случајева комунисти нису поштовали договор, и четници би силно изгинули. Приликом напада на Шабац, мачвански партизански одред Небојше Јерковића је остао на почетним положајима, док су четници јуришали на град. [3] У низу борби после ове, комунисти су чинили исту ствар. Мајор Драгутин Кесеровић је морао да повуче своје трупе када је нападао Крушевац, пошто комунисти нису поштовали споразум, тј. нису се нашли на договореном положају, и Немци су довукли појачање. [4] Такође, у нападу на Ваљево нису ни учествовали, а у нападу на Краљево су опет остали на почетним положајима, и четници су опет силно изгинули. [5] Да ово није било случајно, и да се није само дешавало у Србији, доказ је издаја комуниста приликом напада на Зворник. Договор је био да партизани (одред Владе Зечевића који је прешао из Србије у источну Босну) започну минобацачима напад на град, са источне стране града, да би се створила забуна међу Немцима, и да помисле да су нападнути из Србије. Затим би четници јуришали на град. Партизани нису започели напад, и четници јуришају на спремне Немце и усташе, и опет силно гину! Наравно, ово су комунисти вешто искористили за своју пропаганду, и одмах су мајора Јездимира Дангића и његове четнике приказали неспособнима за борбу. [6] Ово је био тактички потез комуниста, да се обезглави Равногорски покрет, њихов највећи непријатељ и највећа препрека њиховог циља- доласка на власт. Зато су комунисти и одступали из борби, да би четници изгубили што више људства, и пре свега да би остали без војног кадра. Губитак стручног војног кадра ће бити штетан по четнике, јер се од априла у заробљеништву налазило преко 200.000 официра и подофицира краљевске војске, и велик број је приступио усташама и домобранима. А стручни кадар је био потребан због руковођења борцима, у таквој тешкој ситуацији, каква је била у Југославији за време Другог светског рата. Тако су у већини акцији, четници изгубили приличан број стручног кадра. Приликом битке на Завлаци, између четника и Немаца, погинуо је капетан Драја Јеремић. [7] У борбама за Краљево, животе су положили:
- капетан Душан Лаушевић,
- поручник Јован Бојовић,
- поручник Симо Узелац,
- капетан Петар Дејановић
- и капетан Јован Дероко.
У окршајима са Немцима на друму Крагујевац-Горњи Милановац, погинули су:
- поручник Благоје Стојанчевић
- потпоручник Миша Мојсиловић
- и каплар Раде Живановић [8]
У немачкој операцији ''Михаиловић'', животе су изгубили, и тако спасли ђенерала Дражу, мајори Александар Мишић (син војводе Живојина Мишића) и Словенац Иван Фрегл. Дакле, видимо да су комунисти донекле успели да изврше свој план, слабљења свој највећег противника.
Немци су да би смирили устанак, почели са репресалијама над недужним становништвом. Хитлер је, чувши за отпор у Србији, донео наређење да се за једног убијеног Немачког војника стреља 100 грађана, а за рањеног 50. У села и градове су слате казнене експедиције, чак су и читава села спаљивана. Само у Крагујевцу, Немци су 19, 20. и 21. октобра стрељали 2300 људи [9], због 26 убијених немачких војника на путу Горњи Милановац-Крагујевац. У Краљеву су 15, 16, 17, 18, 19. и 20. октобра стрељали 3000 људи званично, док су неки очевици тврдили да је тај број био знатно већи, чак се помињу и цифре од 5000 грађана. [10] Почетком октобра, након напада четника на Шабац, Немци су стрељали око 2100 грађана. Један од најмасовнијих злочина десио се у селу Драгинци, у Јадарском срезу, где је стрељано 3000 људи. [11]
Након крваве 1941. године, комунисти ће бити протерани из Србије, док ће четници прећи у илегалу, а одређене јединице ће прећи у Босну, да помогну браћи са десне стране Дрине. Већих акција до 1944. неће бити, али ће четници вршити препаде, диверзије и саботаже на железници, и тако допринети савезничкој победи на северу Африке, против немачко-италијанских трупа.
Иако они сами нису желели преурањени устанак, четници су у њега морали поћи, због тога што су их комунисти довели у мат позицију. И поред тога, што су говорили да за устанак још није време, четници под командом Драже Михаиловића, ће показати велику борбеност, јунаштво и патриотизам, док су комунисти показали своје право лице превратника, револуционара, и некога ко се не бори за свој народ, већ за своје личне и политичке интересе.


Извори:

1- Звонимир Вучковић- Сећања из рата, 108.
2- Душан Трбојевић- Церско-Мајевичка група корпуса, 21-22.
3- Душан Трбојевић- Церско-Мајевичка група корпуса, 34.
4- Милослав Самарџић- Борбе четника против Немаца и усташа 1, 46.
5- Милослав Самарџић- Борбе четника против Немаца и усташа 1, 51-58.
6- поручник Стево Воиновић- На служби код Дангића, 53-55.
7- Душан Трбојевић- Церско-Мајевичка група корпуса, 30.
8- Списак палих бораца начињен по књизи ''Борбе четника против Немаца и усташа 1'' Милослав Самарџић, 31-79. (М. Самарџић детаљно описује борбе у Србији, 1941. године)
9- Светислав М. Максимовић- Они су нас убијали, 78.(Аутор књиге је један од оних који су преживели Крагујевачко страдање. Он наводи да је званично стрељано 2300 људи, међутим каже да су и сами Немци говорили да је омашком стрељано више)
10- Светислав М. Максимовић- Они су нас убијали, 104.
11- Душан Трбојевић- Церско-Мајевичка група корпуса, 40.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 16 Sep 2003
  • Poruke: 160

Tekst je ocajan, nesturan a na pojedine trenutke smesan.



offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

Rosoner ::Tekst je ocajan, nesturan a na pojedine trenutke smesan.
Nije sporno da izneseš svoj stav, normalno - bez vređanja neistomišljenika.
Valjalo bi, takođe, da objasniš šta znači termin: nesturan, pre nego što se upustiš u razloge koji ukazuju da je tekst "očajan" i "na pojedine trenutke smešan".

offline
  • FAMAS  Male
  • Legendarni građanin
  • Ivan Milanović
  • Pridružio: 10 Avg 2007
  • Poruke: 5475
  • Gde živiš: Strawberry Field

Tekst govori o jednom delu naše istorije o kom ljudi imaju oprečna mišljenja pa čak i negiraju neke događaje, ljude, dela... ili s druge strane veličaju neke ljude, dela, događaje ili ideje koji su bliski njihovom stavu. U ovom tekstu se može videti da je autor donekle veličao četnički pokret koji je delovao tokom rata. Ne ulazim u to ko je bio u pravu, ko se borio za ispravnu stvar itd. ali je tekst ipak dosta pristrasan tako da ga, bar ja, nisam shvatio zdravo za gotovo. Lično volim da pročitam tekstove koje su pisali zagovornici s obe strane a istinu sam nađem. Tekstove poput ovog najviše kvari konstatacije tipa:
Citat:...И поред тога, што су говорили да за устанак још није време, четници под командом Драже Михаиловића, ће показати велику борбеност, јунаштво и патриотизам, док су комунисти показали своје право лице превратника, револуционара, и некога ко се не бори за свој народ, већ за своје личне и политичке интересе.

Opet kažem, ne ulazim u to da li je ovo što sam citirao tačno ili ne jer to je ipak politika koja mene ne interesuje, a i zabranjena je ovde.

offline
  • Gama  Male
  • Zaslužni građanin
  • istoričar
  • Pridružio: 14 Jun 2004
  • Poruke: 691
  • Gde živiš: Niš, Srbija

Postovani forumasi nisam mogao a da ne primetim ovo. Da kazem nesto o ovome.

Pre svega hteo bih da kazem da je vrednost teksta nikakva... Objasnicu bar ono sto je meni upalo u oci.

Nula - osnovno i najvaznije. Fusnote koje se koriste kao izvor su napisane totalno pogresno za jedan rad.

Fusnota se pise, bar kada se knjiga navodi,a tice se naucnog rada:
Pocetno slovo imena autora i potom prezime, (,) zapeta, naziv dela, (,) zapeta, mesto izdanja (ili izdavac: NOLIT, i dr.), (,) zapeta, godina izdanja, (,) zapeta, i potom ide stranica (bez pisanja skracenic "str.") i (.) tacka na kraju.

npr.
I. Andric, Na Drini cuprija, Beograd, 1970, 170-175.

Prvo.
vanja2106 ::Устанак у Србији 1941. године.

Међутим, комунистичка партија Југославије, на челу са Титом, желела је да са борбом крене што пре, јер је ''Совјетски савез ушао у рат, и стекли су се сви услови да се почне са борбом'' и јер ''колевка социјализма лије крв''.


O tome postoje brojna tumacenja kada se napalo. Postoje vise teorija:
- najbolje neprijatelja napasti kada oslabi - vojna...
- da su pripadnici partizanskog pokreta to ucinili zbog SSSR-a - teorija koja je cesta kod zastupnika monarhistickog poretka
- da su se za to stekli uslovi - kod zastupnika komunistickog poretka

da ne nabrajam sad... Teorije variraju od afiniteta.

Drugo. Interesantno je da lider Narodno-oslobodilackog pokreta Josip Broz Tito pomenut je samo jedanput i to samo sa nadimkom Tito, dok promonarhisticki vodja Dragoljub Mihajlovic pominje se u kompletnom imenu. Jos ga naziva Draza Mihajlovic. Dragoljub je od miloste Draza. Sta sad, autor ovog teksta je znao licno Dragoljuba Mihajlovica pa ajd da ga zovem prijateljski. To bi isto bilo kao kada bi ja svog profesora zvao Miki (od Milos). Isto vazi za one koji su poginuli stiteci Dragoljuba (Drazu) Mihajlovica. Puno ime i prezime da "istorija upamti heroje" dok od pripadnika Narodno-oslobodilackog pokreta navodi u celini ime Небојша Јерковић i to u kontekstu da je on odgovoran (iako to ne navodi direktno aludira se na to iz teksta) sto je napadnut Sabac u nepovoljnom trenutku. Prica tipicna za ovo podrucje...

Trece. Nisu to bili "komunisti" vec pripadnici Narodno-oslobodilackog pokreta (NOP, kasnije PO i NOVJ), i nisu bili cetnici vec pripadnici Jugoslovenske Vojske u Otadzbini (JVuO). To sto na, nama "omiljenoj" vikipediji pisu Yugoslav communist, Chetniks, members of nazi party in Serbia, Serbian nationalists i sl. batalite... Mesas politicke pripadnike (komunisti) i termine za pripadnike vojnih formacija (cetnici). Citriacu ovde gospodina Vuka Draskovica sa jednog mitinga "Don't mix frogs and grandmothers" Very Happy

Cetvrto. Prica se vodi na relaciji "cetnici su uradili to, komunisti su uradili ovo"... Cilj istorije nije poredjenje vec na osnovu fakata doneti logican zakljucak i time istoriju pribliziti obicnom coveku (bar su tako nas ucili). Cemu sluzi unutrasnja i spoljasna kritika izvora. Istorija tipa Jovana Deretica o antickoj Srbiji (i ostale knjige) je tipican primer ne koriscenja osnovnih metoda kritike izvora.

vanja2106 ::Устанак у Србији 1941. године.

Затим би четници јуришали на град. Партизани нису започели напад, и четници јуришају на спремне Немце и усташе, и опет силно гину !


Cemu ovaj znak uzvika na kraju? Da nam stavis do znanja tu recenicu? Da su ovi zeznuli ove i da time istaknes da su oni kvarni. Ni u jednoj raspravi, knjizi, eseju i bilo koji tekst naucnog karaktera nisam video neki znak uzvika osim u jednoj raspravi kada se radilo o ubikaciji nekog grada tipa: o srednjevekovnom gradu "Cernavusk (Crna Stena kod Mileseve!)"

Peto. "Ustaskog divljanja..."? Takav pojam? Nije li bio to teror, genocidna politika, akcija istrebljenja i sl. sto je vezano za nameru jednog naroda da ukloni drugi. Upotrebi naucni termin. Divljaju zivotinje. U naucnom radu i nekom ozbiljnom tekstu nema poredjenja sa zivotinjama jer ga citaju ljudi, a ne zivotinje. Ako zelis da pravis poredjenje izmedju coveka i zivotinje na pogresnom si forumu. Posveti se zoologiji i antropologiji. Recnik je uzasan: војночетничких одреда Југословенске војске? Sta si time hteo da kazes? Cetnik je nastao od ceta (vojna formacija). To ti je pleonazam, naveo si da je vojna formacija pripada vojsci?!

Sesto. vanja2106 ::
Устанак у Србији 1941. године.

Иако они сами нису желели преурањени устанак, четници су у њега морали поћи, због тога што су их комунисти довели у мат позицију. И поред тога, што су говорили да за устанак још није време, четници под командом Драже Михаиловића, ће показати велику борбеност, јунаштво и патриотизам, док су комунисти показали своје право лице превратника, револуционара, и некога ко се не бори за свој народ, већ за своје личне и политичке интересе.
.
Postovani sve ima svoju pozadinu. Oba ova pokreta su imali politicku pozadinu i pripadnici JVuO i Narodnooslobodilackog pokreta (NOP).
Time si hteo da kazes sta? Da su cetnici nisu zeleli ustanak, neorganizovani, ali su se ipak upustili u njega? Vojni komandant JVuO koji je skolovan na akademiji da vodi rat (a neki su imali i ratnog iskustva od pre) zna da mu vojska nije spremna, a pusta je u rat. Jel ima to logike? To spada u domen naucne-fantastike. Zatim opet poredjenje ko je ko. Nije istorija ekonomija pa da pravis tabelu i gledas koliko je planirano i sta je postignuto.

Zakljucak...

Tekst je kranje pristrasan. Ne treba da se uzima za ozbiljno i spada u tekst za zabavu obicnog naroda.
"Da bi se pisala prava istorija potrebno je da prodje minimum tristo godina: da nestanu oni koji su pisali o pobednicima, da nestanu oni koji potom pisu o gubitnicima (jer su ih pobednici ugusili), da nestanu oni koje opisuju sve ove, pa tek kad nestanu i ovi treci tek ce oni cetvrti pisati. To mi je profesor licno rekao ja prenosim."
(licna izjava profesora dr Djordje Djekic na predavanjima u Nisu).

Iako ima mnogo nedostataka (tekst treba znacajno doraditi) ipak mislim da bi trebalo tekst ostaviti da stoji kao primer kako ne treba pisati istoriju.

Hvala.


P.S: ja se izvinjavam na tekstu ako ima gramatickih gresaka i nekih nepravilnosti ali pisan je u jednom cugu. Sad

offline
  • VJ 
  • Novi MyCity građanin
  • Pridružio: 16 Apr 2014
  • Poruke: 25

Citat:Раде Ристановић, Мере окупатора и колаборациониста
у Београду као одговор на оружане акције комунистичког
покрета отпора 1941.

isi.mod.gov.rs/multimedia/dodaci/vig_2_2013_1554880634.pdf

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 408 korisnika na forumu :: 8 registrovanih, 1 sakriven i 399 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 357magnum, A.R.Chafee.Jr., croato, famoso, MikeHammer, Parker, šumar bk2, 125