Najstarije škole Srbiji

Najstarije škole Srbiji

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2362
  • Gde živiš: Karlmarksland

Napisano: 27 Maj 2022 1:17

Школа у Чумићу обележила 230 година постојања
Прота Стеван Поповић, по коме школа носи име, започео описмењавање Чумићана 1792. године.

Крагујевац – Основна школа „Прота Стеван Поповић“ обележила је пригодном свечаношћу 230 година постојања. За почетак рада ове школе, најстарије у Шумадији, узима се 1792. година, када је прота Стеван Поповић, по наговору сеоског трговца Радоја Божића, започео рад на описмењавању Чумићана у својој гостинској соби. Одлуком краља Александра из 1934. године школа је добила нову зграду, а прва генерација матураната из осмолетке је изашла 1954. Школа данас има око 130 ученика и 30 наставника, а издвојено одељење у Великом Шењу похађају ђаци од првог до четвртог разреда....

https://www.politika.rs/scc/clanak/508216/Skola-u-.....postojanja

Моја мајка,као и прадеда,деда,ујак су тамо похађали наставу.

Dopuna: 27 Maj 2022 1:20

Тек сад видех.У наслову су сва слова су велика.Може ли се то изменити?



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • vampire and philosopher problem owner sm©
  • Pridružio: 13 Dec 2013
  • Poruke: 7517
  • Gde živiš: ... gde nema vode kad pada kiša...

Idi na opciju da izmeniš poruku...



... kako je u ovom slučaju to prva poruka u temi, moći ćeš da promeniš i naslov, odnosno, da promeniš veličinu slova... tako i na bilo kojoj temi koju si započeo možeš menjati naslov - odeš na prvu poruku i opcija ''izmeni''...



offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2362
  • Gde živiš: Karlmarksland

Хвала Скај.Изменио сам Very Happy

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2362
  • Gde živiš: Karlmarksland

Крњевачка школа, у порти цркве Св. Ђорђа, једна је од првих образовних установa у Србији, претача лицеја, једна од малобројних с краја 18. века у којима се ширила писменост

У порти цркве брвнаре у Крњеву, подигнуте 1750. године, на западној страни поред звонаре, стоји још увек, на сву срећу, зграда у којој је радила прва школа тог времена у смедеревској нахији и широј околини. Каже се у малобројним списима да је почела с радом 1779. године. Један од првих учитеља, и то је сачувано као податак у летопису цркве и школе, био је Јован Ранчић, из Ресаве, село Брестовица. Када је у Првом српском устанку ослобођено Смедерево, 1806. године, прешао је да тамо шири писменост и оснива школу. То значи, пре Смедерева, као центра нахије, ми смо на овом подручју имали прву школу. Као учитељи сепомињу се пре Ранчића, мештер Павле Југовић и неки калуђер из манастира Војиловице код Панчева.

У хроници о догађајима из доњојасеничког краја Боривоје Перић наводи да је школу у Крњеву учио Анта Протић, један од знаменитих људи из Првог и Другог српског устанка, и да тај податак бележи у својој биографији као пуздан и извесно тачан. Описменио се у време Кочине крјине код калуђера из манастира Војиловице. Подаци се могу проверити и код Леонтија Павловића у спису „Споменици“ и у турским детерима (пореским књигама) из тог доба. По овим подацима закључује се да је школа почела са радом 1779. године и да је први учитељ био „мађистер“ Павле Југовић.




ПРВИ ЂАЦИ

У то време зграда је била прилично велика и добро опремљена. Имала је три просторије, велики трем и била покривена ћеремидом, док је црквени кров био од шиндре. У то време су пак куће сеоске биле покривене сламом. Леонтије Павловић сведочи да је инцијатива за покретање школе у овом делу нахије покреута од Тодора Јанковића – Миријевског, који је у другој половини 18. века био старешина српских школа у Банату. У оно време територија прко Дунава била је под Аустријом.

Миријевски је својим залагањем заинтересовао виђеније људи у смедереској нахији да се негде на њеној територији отвори школа. Изабрали су Крњево првенствено зато што је село било тада позамашно, имало је цркву брвнару и било на добром месту. Скровито, окружено шумом и изворима, скрајнуто од цариграког друма, а опет близу да се до ње безбедно стигне.

Најпре су ученици били из самог Крњева и околних села, касније, чак и у време ратова и немира, у њој су учила и деца из Паланке, па и великих вароши као што су Смедерево и Пожаревац. Била су то деца имућнијих породица. У Крњеву су боравили током школовања, по интернатског систему. Враћали су се кући за распуст, о великим празницима и по завршетку школовања. Школа се издржавала и опстјала захваљујући прилозима родитеља, приложника, цркве и донатора. Била је под управом црквене општине, а храну су обезбеђивали родитељи деце и мештани. Доносили су брашно и остале намирнице за школску кухињу.




ЦРКВЕНЕ КЊИГЕ

Школски уџбеници су били цквене књиге, часловци и псалтири, неке од њих су сачуване и похрањене као културно добро у цркви или Заводу за заштиту споменика култре Смедерево, нешто пак у националном музеју у Београду. Ђаци су поред бекавице, а тако су звали у то време азбуку, савладвали читање, писање и црквено певање. Имали су и рачун, историју и земљопис а за ове науке нису поседовали праве уџбенике па су само слушали и писали белешке. Највише података о школи оставио је некада њен ученик Аранђел Илић, касније и сам учитељ, родом из Крњева. Школу је учио око 1830, а од 1835. учитељевао у Лозовику, код цркве светих апостола Петра и Павла и сматра се да је баш он заслужан за отварање одељења и школе у овом селу. Иначе, већина свршених ђака у Крњеву ширила је писменост по Србији тако што су отварли нове школе и били њени први учитељи.

Од виђенијих ђака крњевачке школе помињу се: Војин Радосављевић, из Крњева, касније први учитељ школе на Савановцу, народни посланик у доба краља Милана Обреновића и председник општине, па и Василије Поповић, син свештеника Јове Поповића из Крњева. Од свештеника овде су се описменили Михајло Радовановић и Јован Поповић. Из Милошевца ђак је био трговац Тома Лукић, а помиње се по успеху и способностима Крњевац Кока Миловановић, који је догурао до вишег официра српске војске и остао запамћен као конструктор некада чувених пушака „кокинке“. Пушке су се израђивале у Крагујевцу почев од 1880. године.

Читаво столеће и 11 година радла је школа код цркве у Крњеву. С почетка школске године, 1890. пресељена је у центар села. Од првих ученика у новој школи, која је тада била део неког сеоског домћинства у главној улици број 85. школовали су се чувени композитор Коста Манојловић, професор Јеша Илић, академски сликар Стаменко Ђурђевић и многи други.

Citat:

Историчар Дарко Ивановић у монографији о Крњеву и његовој школи наводи један занимљив податак који је извесно тачан. Каже, да главни историјски извор, летопис школе, није сачуван због немарности запослених и то у периоду после рата, комунистичком, када се поуздано знало колио је важно сачувати историјска докуманта за будуће генерације. Некадашњи управитељ школе, Миодраг Вулетић, летопис је 1951. године уредно предо свом наследнику, међутим, када је Леонтије Павловић 1967. посетио школу није било ни трага документу. Употребљен је за потпаљивање ватре у школским пећима.
GUZ - Glavom U Zid

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 511 korisnika na forumu :: 8 registrovanih, 2 sakrivenih i 501 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: batana, Bubili, dragoljub11987, hyla, Krusarac, mane123, Ne doznajem se u oružje, Tas011