Rehabilitacija armijskog đenerala Dragoljuba Mihailovića

3

Rehabilitacija armijskog đenerala Dragoljuba Mihailovića

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17819
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Као што си приметио, ја у тој дискусији на делу форума чији сам један од оснивача и покретача, не учествујем. Не волим острашћене дискусије (чак ни у кафани), а морао бих онда као смод да реагујем, па би то био неки чудни ''сукоб интереса''.

Најкраће речено: ми историју нећемо никако моћи да променимо, ма колико се ко трудио и у ком смеру ишао тај труд. Нема тог труда који може да промени чињенице, без обзира на мотив за промене. Сада бисмо могли да судимо и Александру Македонском, и Душану Силном, итд, као масовним убицама и ратним злочинцима, када бисмо кренули са ревизијом историје.

Посебно се грозим политикантске фразетине - национално помирење, односно помирење четника и партизана (некоме је и та врста паралела пристигла у остатке мозга). Постоје државно и политичко помирење (узмите пример Немачке и Француске), али национално помирење? Хм...узмите исто пример Немачке и Француске, шта једни о другима у обичном животу мисле и говоре. Да погађамо? Ми се са Хрватима ''миримо'' већ десетак векова са познатим резултатима...

Ко ће моћи да помири четнике и партизане? Нико, наравно. Да су били за мирна решења, не би ни ратовали. Ко ће помирити Србе и шиптаре? Нико , наравно. Рођеном брату мога деде (седамнаестогодишњем војнику) су код Пећи, на очи брата (мога деде) , одсекли руке и ноге, а онда извадили и очи. Ја, њихов унук, то шиптарима наравно никада нећу опростити, а тако сам научио и своју децу. Исто важи и за све друге поделе (четници - партизани, Срби - усташе, итд). Нека своје непријатеље воли ко хоће, ја не могу...



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Dusan  Male
  • SuperModerator
  • Supermoderator opštih foruma
  • Pridružio: 26 Jul 2006
  • Poruke: 11118

Sirius ::... Нека своје непријатеље воли ко хоће, ја не могу...
Nema tu voljenja i ljubavi, činjenice (istorijske) tome i ne služe, a vrlo su neumoljive i nepromenjive... Samo ih treba prihvatiti.



offline
  • Pridružio: 27 Dec 2013
  • Poruke: 75

Око помирења
Зар предсједник Путин није прошле године у Београду присустовао откривању споменика цару Николају?
У Русији постоје разни војно-историјски клубови који славе Беле?
Није ли и чувени Игор Стрелков дроздовац?

Ако се Кина уједини мирним путем, неће ли и они морати да ревидирају историју. Званична политика (континенталне) кине је једна држава, а два система. У Кини је херој Мао Цедунг, а на Тајвану Чанг Кај Чек. Неће ли их морати изједначити у циљу уједињења и помирења.

Нисмо ми једини који имамо бреме унутрашњег сукоба.
Грађанских ратова је било и биће. Не врти се овај свијет само око нас. Зато се слажем са Пушкомитраљесцем да о историјским догађајима треба судити на основу стандарда примјењивих на неко дуже вријеме и шире просторе.

offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 73

lažni đoko :: На војном дијелу је развила жестока дискусија на ову тему. Мада неки дискутанти при навођењу неких ствари показују толико војно незнање, да је то страшно! GUZ - Glavom U Zid
Посебно имајући у виду да је у питању војни форум.
Нпр. у вези краљевог "наређења" да се стави под Титову команду, заборављају да се наређење мора и издати. Да је то наређење и издато не постављају никакве документе.

На војном делу форума је три (3) пута постављен линк ка Службеним новинама


lažni đoko :: Из набрајања њемачких јединица на територији Југославије извлаче се неки закључци на основу тоталног непознавања организациско-формациске структуре, а о тактици, оператици, логистици и обуци да не причамо.
Можеш ли нам онда, као стручњак, објаснити шта су радиле те немачке јединице на територији Југославије?

puškomitraljezac ::
I na kraju po meni naj veći problem su dvostruki standardi, političara, intelektualaca, novinara, pa i nas forumaša!
Na vojnom delu foruma je pomenuta neka brošurica u kojoj su navedeni razlozi protiv Dražine rehabilitacije. Brošuricu je podržala organizacija Roza Luksemburg.
A evo šta na njihovom zvaničnom sajtu rosalux.rs/bhs/o-nama piše "Kancelarija za jugoistočnu Evropu Rosa Luxemburg Stiftung (RLS SEE) je otvorena 2010. godine u Beogradu. Sa sredstvima nemačkog Ministarstva za inostrane poslove, RLS SEE podržava neprofitne organizacije i institucije u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Kosovu, Makedoniji, Rumuniji, Sloveniji i Srbiji. "
-Zar država čijim parama je otvorena kancelarija te organizacije u Beogradu nije učetvovala u agresiji 1999.godine?
-Jesu li po ustavu Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije?
-Ne učestuje li Nemačka u okupaciji dela teritorije Srbije?
-Nije li saratnja sa tom organizacijom na neki način saradnja sa okupatorom?

Хтео сам да ти одговорим раније, али ме је мрзело да се упуштам у овакву дискусију.
Пошто видим да нико није нашао за сходно да коментарише твој идиотлук, ипак треба да се одговори.
Србија није у рату са Немачком, има сасвим пријатељске односе (исправи ме ако грешим). По твојој логици би требало стрељати прве Николића и Вучића јер сарађују са окупатором. Па онда и пола војске јер сарађују са америчком војском, Националном гардом Охаја. Па онда и грађане Обреновца који су примили помоћ од Немачке и осталих агресора на Југославију.

offline
  • Pridružio: 27 Dec 2013
  • Poruke: 75

vathra ::lažni đoko :: На војном дијелу је развила жестока дискусија на ову тему. Мада неки дискутанти при навођењу неких ствари показују толико војно незнање, да је то страшно! GUZ - Glavom U Zid
Посебно имајући у виду да је у питању војни форум.
Нпр. у вези краљевог "наређења" да се стави под Титову команду, заборављају да се наређење мора и издати. Да је то наређење и издато не постављају никакве документе.

На војном делу форума је три (3) пута постављен линк ка Службеним новинама

Како је то наређење издато Дражи, непосредно, куриром или сретствима везе?
У војсци се зна која документа потврђују да је наређење издато.
vathra ::lažni đoko :: Из набрајања њемачких јединица на територији Југославије извлаче се неки закључци на основу тоталног непознавања организациско-формациске структуре, а о тактици, оператици, логистици и обуци да не причамо.
Можеш ли нам онда, као стручњак, објаснити шта су радиле те немачке јединице на територији Југославије?

Не могу објаснити, за то треба поприлично времена. Али да питам за 11.д СС, гдје је формирана?
Мислим у првом реду Горанов пост о снази НОВЈ и непознавање следећаих питања:
-И како су уопште формиране нове дивизије СС?
-Какав је то оклопни корпус нападао партизане око Глине?
-Прочитао сам више књига о ПОБ из времена СФРЈ, али нигдје не нађох ништа о борбама са огромном масом тенкова око Глине.
-Које су њемачке дивизије упућиване у Југославију ради одмора, попуне и преформирања?
vathra ::puškomitraljezac ::
I na kraju po meni naj veći problem su dvostruki standardi, političara, intelektualaca, novinara, pa i nas forumaša!
Na vojnom delu foruma je pomenuta neka brošurica u kojoj su navedeni razlozi protiv Dražine rehabilitacije. Brošuricu je podržala organizacija Roza Luksemburg.
A evo šta na njihovom zvaničnom sajtu rosalux.rs/bhs/o-nama piše "Kancelarija za jugoistočnu Evropu Rosa Luxemburg Stiftung (RLS SEE) je otvorena 2010. godine u Beogradu. Sa sredstvima nemačkog Ministarstva za inostrane poslove, RLS SEE podržava neprofitne organizacije i institucije u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Kosovu, Makedoniji, Rumuniji, Sloveniji i Srbiji. "
-Zar država čijim parama je otvorena kancelarija te organizacije u Beogradu nije učetvovala u agresiji 1999.godine?
-Jesu li po ustavu Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije?
-Ne učestuje li Nemačka u okupaciji dela teritorije Srbije?
-Nije li saratnja sa tom organizacijom na neki način saradnja sa okupatorom?

Хтео сам да ти одговорим раније, али ме је мрзело да се упуштам у овакву дискусију.
Пошто видим да нико није нашао за сходно да коментарише твој идиотлук, ипак треба да се одговори.
Србија није у рату са Немачком, има сасвим пријатељске односе (исправи ме ако грешим). По твојој логици би требало стрељати прве Николића и Вучића јер сарађују са окупатором. Па онда и пола војске јер сарађују са америчком војском, Националном гардом Охаја. Па онда и грађане Обреновца који су примили помоћ од Немачке и осталих агресора на Југославију.


И шта је у прва три питања Пушкомитраљесца неистинито?

offline
  • Dusan  Male
  • SuperModerator
  • Supermoderator opštih foruma
  • Pridružio: 26 Jul 2006
  • Poruke: 11118

Vratite se na temu, ne 'selite' vojni deo ovde!!! Evil or Very Mad

offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 73

lažni đoko :: Како је то наређење издато Дражи, непосредно, куриром или сретствима везе?
У војсци се зна која документа потврђују да је наређење издато.

Дража је имао радио-везу са Владом у Лондону. То би требало потражити међу тим депешама.
Досад нисам видео да је то неко оспорио.
Оно што компликује ствари је што је пре тога поништено наређење по ком је Дражин штаб постао штаб ЈВуО, а сам Дража је смењен (оба указа имаш у истим службеним новинама).

lažni đoko ::Не могу објаснити, за то треба поприлично времена. Али да питам за 11.д СС, гдје је формирана?
Наведено је која је јединица у питању, лако се може наћи више о њој:
en.wikipedia.org/wiki/11th_SS_Volunteer_Panzergrenadier_Division_Nordland

lažni đoko ::И шта је у прва три питања Пушкомитраљесца неистинито?
Ако и ти цениш да је то све тачно, онда се изгледа и ти залажеш за стрељање Николића, Вучића, Диковића...

offline
  • Pridružio: 27 Dec 2013
  • Poruke: 75

vathra ::lažni đoko :: Како је то наређење издато Дражи, непосредно, куриром или сретствима везе?
У војсци се зна која документа потврђују да је наређење издато.

Дража је имао радио-везу са Владом у Лондону. То би требало потражити међу тим депешама.
Досад нисам видео да је то неко оспорио.
Оно што компликује ствари је што је пре тога поништено наређење по ком је Дражин штаб постао штаб ЈВуО, а сам Дража је смењен (оба указа имаш у истим службеним новинама).

Радио станиса има неку документацију у којос се заводи када је нешто послана, шта је послано, ко шоље, коме шеље итд. слично је и са пријемом.
Свако примљено наређење се заводи у неки дјеловодник.
Управо у тим документима треба тражити потврду да су та наређења издата Држи, одн. да их је он и примио.
Јер ако их није примио није ни могао поступити по њима.
Колико се сјећам нико није поставио дијелове из докумената које сам горе поменуо, а који би доказали да је Дража и добио та наређења.
vathra ::lažni đoko ::Не могу објаснити, за то треба поприлично времена. Али да питам за 11.д СС, гдје је формирана?
Наведено је која је јединица у питању, лако се може наћи више о њој:
en.wikipedia.org/wiki/11th_SS_Volunteer_Panzergrenadier_Division_Nordland

Слажем се!
Својим питањем сам хтио скренути пажњу да нису све њемачке дивизије на простору Југославије боравиле због борбе са побуњеницима, већ и ради формирања јединица. Као 11.д СС. Исто тако је 13.д СС "Ханџар" била у Француској и Њемачкој.
vathra ::lažni đoko ::И шта је у прва три питања Пушкомитраљесца неистинито?
Ако и ти цениш да је то све тачно, онда се изгледа и ти залажеш за стрељање Николића, Вучића, Диковића...

НЕ!!!
Они обављају највише државне функције и на својим леђима носе терет одговорности за народ и државу.

offline
  • Pridružio: 10 Nov 2012
  • Poruke: 32

vathra ::
puškomitraljezac ::
I na kraju po meni naj veći problem su dvostruki standardi, političara, intelektualaca, novinara, pa i nas forumaša!
Na vojnom delu foruma je pomenuta neka brošurica u kojoj su navedeni razlozi protiv Dražine rehabilitacije. Brošuricu je podržala organizacija Roza Luksemburg.
A evo šta na njihovom zvaničnom sajtu rosalux.rs/bhs/o-nama piše "Kancelarija za jugoistočnu Evropu Rosa Luxemburg Stiftung (RLS SEE) je otvorena 2010. godine u Beogradu. Sa sredstvima nemačkog Ministarstva za inostrane poslove, RLS SEE podržava neprofitne organizacije i institucije u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Kosovu, Makedoniji, Rumuniji, Sloveniji i Srbiji. "
-Zar država čijim parama je otvorena kancelarija te organizacije u Beogradu nije učetvovala u agresiji 1999.godine?
-Jesu li po ustavu Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije?
-Ne učestuje li Nemačka u okupaciji dela teritorije Srbije?
-Nije li saratnja sa tom organizacijom na neki način saradnja sa okupatorom?

Хтео сам да ти одговорим раније, али ме је мрзело да се упуштам у овакву дискусију.
Пошто видим да нико није нашао за сходно да коментарише твој идиотлук, ипак треба да се одговори.
Србија није у рату са Немачком, има сасвим пријатељске односе (исправи ме ако грешим). По твојој логици би требало стрељати прве Николића и Вучића јер сарађују са окупатором. Па онда и пола војске јер сарађују са америчком војском, Националном гардом Охаја. Па онда и грађане Обреновца који су примили помоћ од Немачке и осталих агресора на Југославију.

Po meni nije idiotluk imati različito mišljenje, već je idiotluk vređanje drugih forumaša. Nazivati ih npr. genetskim škartom i nakotom.

Tačno da Srbija nije u ratu sa Nemačkom, mada mi ne deluje da imaju baš prijateljske odnose.
Imaj na umu i slučaj tužbe žrtava nemačkog bombardovanja 1999. pred nemačkim sudom.

Ali isto je tako tačno da je ista ta Nemačka, čije ministarstvo inostranih poslova sponzoriše neke NVO, 1999. učestovala u agresiji na SRJ i da je bombardujući civilne ciljeve počinila ratne zločine.

Tačno je i da u ustavu stoji da su KiM sastavni deo Srbije.

Tačno je i da Nemačka učestvuje u okupaciji dela teritorije Srbije.

Po mojoj logici dvolično je imati različite kriterijume prema današnjoj agresiji i okupaciji i onoj u 2.SR.
Ako prihvatimo da je današnja saradnja sa Nemačkom nužna, onda nemamo moralno pravo da za sličnu saradnju okrivljujemo Nedića, a još manje Dražu.

Ako prihvatamo sponzorstvo nekih NVO koje finansira nemačka vlada, onda ne možemo osuđivati nekoga čiji je sponzor bila Nemačka u 2.SR, (LJotića npr.).

Ja sam se uvek zalagao da prvo treba definisati standarde i onda ih primenjivati na sve podjednako. Počevši od sebe, jer je to jedini način da se izbegne dvoličnost.

Dalje Nikolić i Vučić i ne osuđuju rehabilitaciju, tako da se o njihovoj dvoličnosti u ovom slučaju ne može govoriti. Čak zakon po kome je izvršena rehabilitacija i nije donet kad su oni bili na vlasti, kao ni zakon o izjednačavanju dva pokreta otpora.
Tako da je njihovo pominjanje ovde nekorektno.

Što se tiče stanovnika Obrenovca, ja ih ni malo ne osuđujem. Oni su se našli u nevolji i pomoć im je bila potrebna.
Ali u ništa manjoj nevolji se nisu našli srbi na teritoriji NDH. Pa možemo li njih osuđivati ako su primali pomoć od italijana? Primenimo iste standarde u oba slučaja.
Pa koliko je Nedić prihvatio izbeglica?


Na kraju ponovo podvlačim, ja se zalažem samo za primenu jednakih standarda na sve!

offline
  • Pridružio: 11 Feb 2014
  • Poruke: 57
  • Gde živiš: U zemlji čuda-Srbiji i u svom svetu

Драгослав Павков: Не можете победити, четници, рат је готов, а Дража је изгубио
08.06. 2015 Српски културни клуб
FacebookTwitterGoogle+LinkedInGoogle BookmarksWordPressYahoo MessengerGoogle GmailLiveJournalYahoo MailWhatsAppRediff MyPageBlogger PostPinterestShare
08-2_620x0-cetnici-partizani-3434
Ревизионисти историје Другог светског и грађанског рата у Краљевини Југославији већ десетинама година у медијима и на интернету воде давно изгубљене битке… Успеха нема, јер ма колико се упињали – није могуће доказати да је црно заправо бело, и обрнуто. Извесне резултате они додуше постижу на јавној сцени „српских земаља“, али не јер су открили и објавили не знам какве нове чињенице, већ јер Срби више од осталих много воле када се тешки задаци лако реше. У овом случају, то иде тако што се заступницима супротне стране лармом, дисквалификацијама, а врло често и отвореним претњама „запуше уста“, а онда се као mainstream намеће нова, прилагођена и „ондулирана“ историја. На шта су офуцани револуционари (не)очекивано лако пристали, што под озбиљну сумњу доводи њихову „револуционарну свест“, пензије и хонораре за досадашњи усрећитељски рад. Јер не могу сви да буду у праву; ако „четници“ говоре истину – „партизани“ лажу… Ако „партизани“ лажу – зашто их нико не изводи пред тужиоца и суд?

Зашто се „четници“ задовољавају неким рехабилитацијама, уместо да инсистирају на истини? Зато јер је истина само једна, док се лаж може појављивати у безброј облика. Као што уосталом проповеда и наш Спаситељ, онај на кога се иначе позивамо само када Његове речи оправдавају наша (не)дела.
И зато, јер схватају да свако дело и недело имају историјски контекст у коме су се догодили. А нарочито јер знају да ће у свакој непристрасној и идеолошки неутралној дебати – испушити.

Јадно је и патетично партизанским командантима преконосирати како жртве „народних судова“ нису имале право жалбе, а „црне тројке“ и поред много осуђујућих пресуда током и након рата третирати као мању девијацију у Равногорском покрету. Јер, то није била никаква девијација, то је био модел по коме би се „националне снаге“ требале понашати након победе савезника. „З“аплашити и „з“аклати. Ја нисам присуствовао ни једном колегијуму Драже Михаиловића и стога не могу да тврдим да је баш ОВО било на памети њему и његовим сарадницима… Оно што са пуном одговорношћу тврдим јесте да је у јавности, српској и савезничкој, (о „не“ и антисрпској да не говоримо) ТО виђено и схваћено управо онако како је на први поглед изгледало: Као најава да ће се након Рата, Краљевином управљати уз помоћ терора над неистомишљеницима, а да ће тужиоци, судије и извршиоци казне бити они због којих је Краљевина тако јадно и срамно пропала у „априлском рату“. Не тврдим да је Дражи и његовом штабу БАШ ТО била намера, али заинтересовани су стекли УТИСАК да јесте. А догађајима на овим просторима често више управљају утисци него чињенице. Па је тако на пример, утисак да је Вук Бранковић на Косову пољу издао „цара“ Лазара већ шестсто година „чињеница“, мада историјска наука тврди супротно. Овде није битно шта јесте истина, већ шта се „народу“ свиђа. А као што рекох – народу се свиђају лака решења. Зато су тако „црне тројке“ тако лако клале оне које је Дража ставио под „слово З“, и зато су „народни судови“ тако лако кулаке, противнике прогреса и непријатеље револуције слали „у штаб“. Међутим, наши савезници ни тада а богами ни сада не размишљају на тај начин.

Током целог трајања рата у Врховном штабу НОВ и ПОЈ као и у штабу генерала Михаиловића боравиле су војне мисије савезника. Њихов задатак био је да утврде и о томе известе своје владе ко се у Југославији бори против Немаца и њихових савезника, а ко своје савезнике покушава да намагарчи. Извештаји тих мисија одлучујуће су утицали на припрему одлука из Техерана и Јалте. Понашање избегличке владе у Лондону (они који су побегли из сопствене земље, оставили војску у расулу и народ препустили освети љутих и увређених Немаца – нудили су се Черчилу да управљају британским колонијама у Африци пошто су Енглези презаузети ратом против Немаца и Јапанаца, па то не могу да раде на „прави“ начин) само је додатно наводило воду на Титов млин.

Овде је вероватно место да се објасни како је свет у то време функционисао… Наиме, једна ствар су декларације и изјаве за медије, а сасвим друга су позиционирање великих сила и њихових интереса у свету. Рузвелт као председник САД је пуне две године гледао како Немци разарају Лондон и друге британске градове, све док његов „најближи и најважнији савезник“ Черчил није легао на руду и испунио оно што су САД од Велике Британије захтевале. Уз аргументе Черчила типа „… али то империје не раде…“ и противаргумент Рузвелта „…али републике баш ТО раде…“ (односи се на статус Индије након рата).
Можете ли замислити када се у причу о подели интересних сфера укључи и ригидни комуниста и професионални револуционар Стаљин – човек који је у смрт послао сопственог сина јер „… не мења се (немачки) генерал за (совјетског) поручника“? А баш то се десило на конференцији у Техерану; вођени аксиомом да за власника амбара није важно које боје је мачка, већ је важно да ли лови мишеве или не, лидери либералног, западног света за пуноправног савезника прихватили су комунисту који је показао и доказао да врло успешно „лови мишеве“, не осврћући се ни на њихове ни на сопствене жртве. Прагматични либерали одлучили су да се са Стаљином и идеологијом која га покреће обрачунају касдније, након што заједнички униште ЗАЈЕДНИЧКОГ И ТРЕНУТНО ОПАСНИЈЕГ НЕПРИЈАТЕЉА – господина Хитлера и његов „Рајх“. А то су и учинили педесет година након Техерана.

Какогод, ово су ствари које је „ђенералштабни пуковник“ Михаиловић морао ако не да зна, а оно да предвиди. Иначе џаба му звучне титуле; таквом стратегу, министру и команданту сваки данашњи кадет Војне академије с пуним правом може да се попиша у чин, каријеру и сва одликовања, укључујући и оно Труманово, за спасавање пилота које су Немци рушили након бомбардовања србијанских градова. Аустроугарски унтерфелдвебл Броз Јозеф га је препишао још ’43. године и то без нарочитог труда, будући да сада већ „армијски ђенерал“ обезнањен црногорском шљивовицом више није ни „гледо ди тера“ већ је на скупу у Колашину, пред шефом британске војне мисије, пуковником војне обавештајне службе Бејлијем рекао:

„Све док Италијани буду наш једини прави извор помоћи и опште подршке, савезници неће уопште моћи утицати на мене да изменим свој став према њима. Моји непријатељи су партизани, усташе, муслимани и Хрвати. Када се с њима будем обрачунао, онда ћу кренути против Италијана и Немаца.“

Запањен оваквим Михаиловићевим изјавама, председник британске владе Винстон Черчил упутио је 28. марта 1943. оштру ноту југословенској влади, која је уручена лично њеном председнику Слободану Јовановићу. У њој је, поред осталог стајало:

„Извештаји које је влада Његовог величанства добила од официра за везу с генералом Михаиловићем, и из других извора, не остављају сумњу да тамо још влада потпуно непостојање јединства међу разним елементима отпора, да се између снага генерала Михаиловића и четника, с једне с тране, и других јединица отпора, с друге стране, води стварно грађански рат и да се у тој борби и сам генерал Михаиловић повезао, директно или индиректно, с италијанском окупационом војском. Ови извештаји, међу којима има и таквих којима влада Његовог величанства није била склона да верује, били су потврђени од генерала Михаиловића у говору који је одржао на месном скупу 28. Фебруара 1943. (у Колашину – прим. Дрп), а о коме је известио тамо присутни пуковник Бејли.

Ви сте свесни да је политика владе Његовог величанства увек била: пружити генералу Михаиловићу пуну помоћ у његовој борби против Осовине, слати му сву могућу материјалну помоћ. Кроз две године она је спроводила ту политику до граница својих могућности и због тога је утолико више пренеражена кад види реакцију Михаиловића. Сматрам да речи изговорене у узбуђењу можда не представљају трезвено размишљање и да је генерал Михаиловић привремено огорчен због мале количине помоћи коју му је влада Његовог величанства у последње време могла слати — нажалост, из разлога који су изван њене контроле. Ви ћете схватити да влада Његовог величанства не може прећи преко овог напада нити прихватити, без објашњења и претходног претреса, политику која је у целости супротна њеној. Она (британска влада – прим. Дрп) не би никад могла оправдати пред британском јавношћу или својим савезницима своју даљу помоћ покрету чији вођа не оклева јавно изјавити да су његови непријатељи његови савезници — да ли привремено или трајно, то није важно — и да његови непријатељи нису Немци и Италијани, упадачи у његову земљу, него његови суграђани Југословени, а на првом месту међу њима људи који се у овом часу боре и дају своје животе да ослободе своју земљу од јарма странаца.

Ви ћете, сигуран сам, схватити да ће, уколико генерал Михаиловић није спреман изменити своју политику према италијанском непријатељу и према својим југословенским суграђанима, за владу Његовог величанства заиста бити потребно да ревидира своју садашњу политику подупирања генерала Михаиловића…“

Дакле, да резимирамо:
1) Својим одбијањем да се преда снагама немачког Вермахта у складу са одредбама споразума о капитулацији , пуковник Михаиловић је одабрао наставак борбе против окупатора и његових домаћих сарадника.

2) Ту његову одлуку поздравили су и подржали савезници и преко избегличке владе обећали му помоћ.

3) Након одлука од 4. Јула 1941. године, борбу против окупатора најавили су и југословенски комунисти по командом генералног секретара ЦК КПЈ Јосипа Броза. Намера је у пракси потврђена „првом устаничком пушком“ (заправо пиштољем) у Белој Цркви и убиством службеника окупаторске власти – бившег југословенског џандара Лончара.

4) Примивши ту чињеницу к знању, савезници (читај: Енглези) ултимативно захтевају уједињење свих покрета отпора и њихово стављање под команду сада већ генерала Михаиловића.

5) Како су идеолошке разлике биле непремостиве, Броз (професионални револуционар који је уочио своју шансу) – под изговором да четници избегавају сукобе са окупатором одбија да своје снаге потчини „буржоаском слузи“ Михаиловићу, док
краљев „ђенерал“ Михаиловић очување Српства, етничко чишћење „српских земаља“ и борбу против „бољшевизма“ претпоставља борби против САВЕЗНИЧКИХ НЕПРИЈАТЕЉА, пуштајући „велике“ да се туку док он врти ражњеве и процењује да ли је боља ваљевска или чачанска шљивовица.

6) Након отворене неверице у извештаје капетана Хадсона (официра за везу са командом ЈВуО), британска влада у Дражин штаб шаље неколико виших официра који потврђују да корпуси и бригаде ЈВуО постоје само на папиру, док се на терену одвија отворена колаборација и магарчење савезника. Као пример, британцима је послужила пресретнута депеша нацистичког функционера у којој се тврди:
„Један четнички вођа управо је примио вест да је добио одликовање за храброст од краља и то због заслуга у борби против окупатора. Када је примио ту вест, баш је боравио као гост код италијанског команданта са којим је у то време сарађивао у борби против црвених партизана. Четници су међутим, били пријатељи са Савезницима, а формално су били под командом краља Петра Другог.
Када је италијански командант дознао да је четнички војвода примио високо признање од краља, није пропустио да му честита, а шљивовица, која је увек присутна на југословенском тлу, побринула се за добро и свечано расположење. (Херман Нojbaхер)“

7) Будући да су све маске коначно пале крајем ’43. године, након пада Италије и Другог заседања АВНОЈа – Дража Михаиловић мање или више отворено прелази на „страну Вилотића“ мислећи да ће му Немци ценити барем ноторни антикомунизам, ако већ нису у стању да схвате величину његовог војничког генија.

8) У свом наступу пред британским Парламентом 17 фебруара 1944. Винстон Черчил чита свој панагирик партизанима:
„Веома вешто вођени, организовани на принципу гериле, партизани су у исти мах неухватљиви и смртно опасни. Они се налазе час ту, час тамо, они су свуда и на сваком месту. Немци су против њих организовали офанзиве великих размера, па ипак су партизани сваки пут, чак и када су бивали опкољени, измицали наносећи много мука и жртава непријатељу. Партизански покрет је убрзо бројно претекао снаге генерала Михаиловића. Не само Хрвати и Слованци, већ се и велики број Срба придружио маршалу Титу, тако да он у овом тренутку има преко четврт милиона људи за собом и велике количине оружја заплењеног од непријатеља или Италијана; ови људи су организовани у знатан број дивизија и корпуса….“
Разлог за дефинитивно напуштање покрета Драже Михаиловића Черчил је додатно банализовао и изјавом:

„Он (Михаиловић – прим. Дрп) је избегавао борбу са непријатељем, чак штавише – неки његови потчињени су са поробљивачима сопствене земље склапали споразуме о заједничкој борби против Тита…“

9) Уследило је повлачење савезничких војних мисија из четничких команди које је потрајало следећих пет месеци, зачињено узимањем талаца и сличним британској Империји неразумљивим активностима, истовремено – Титини партизани су добили огромне количине оружја, муниције и опреме из савезничких резерви као и из заплењених италијанских складишта. И коначно –

10) Стаљинов СССР након савезничког напуштања Михаиловића, могао је да се посвети отвореном подржавању Тита, марксизма и револуције.

Дакле, све је јасно… Они који управљају ратом одлучују о томе кога ће подржати а кога укопати. Ван памети је веровати да је британски витез сер Винстон Черчил и у најмрачнијим коморама пијане подсвести икада планирао да у сукобу ројалиста и комуниста – подржи комунисте. Али, Черчил је био премијер нације којој је након уласка у рат против Хитлера обећао победу али уз неминовну „крв, зној и сузе“. Имбецил је свако ко очекује да ће национални лидер који овако нешто јавно обећа СВОМ народу, „бреновати“ неког балканског паметњаковића, који „само жели да сачува свој народ“ и титрати му јајца. Али то је већ ствар менталитета и није велика грешка што „ђенералштабни пуковник“ Михаиловић резон сер Винстона није могао да схвати. Грешка је што поменути ошамућен митологијом и шљивовицом није хтео да верује сопственим очима, па је изгубио и државу, и краља и народ и часно место у историји за које се претплатио одбијањем да оде у заробљеништво.

У септембру 1944. године краљ Петар Други је упутио позив свим јединицам под командом Михаиловића да се препотчине Титу и његовим командантима. На тај начин, он је јасно и гласно рекао који је његов став о Југославији и борби њених народа против окупатора. Уопште није битно како је до тог позива дошло, ко је кога натерао, уценио или му запретио – краљ није било ко, већ суверен државе и икона у коју се поданици куну. Дужност Драже Михаиловића била је да уради исто што је урадио генерал Калафатовић у Сарајеву априла 1941. – да спаси што се спаси може. Његова судбина и живот уопште нису битни, јер он није био коњеводац већ армијски ђенерал, министар војни и вођа покрета отпора коме су многи људи без основа поклонили поверење; неки му верују још увек. Срби генерално имају проблем са одговорношћу, тако су врло склони да од одговорности аболирају људе на највишим функцијама, док су невероватно сурови према „ситним рибама“. Па на пример, „најодговорније личности у држави“ ‘ладно ослобађају одговорности јер ови „нису знали и не могу све да знају“, док своје усране гаће и прљаву савест често и врло ради истресају на људима на дну ланца исхране… Тако да је за просечног срБског националисту Милошевић (или Михаиловић) невин к’о Девица Марија, док су за све криви господин Легија и неки Љуба Патак. Није него.

Као што су неспорни злочини четника током Другог светског и грађанског рата, исто тако су неспорни и злочини партизана. Мртви се не могу вратити, а догађаји се морају ставити у одређени друштвено – политички и историјски контекст. Данас, након седамдесет година осуђивати комунисте што су се према политичким противницима понашали у длаку исто како су се ови понашали према њима – у најмању руку је безобразно. Пре него што се иза паса потегну каме и чакије треба разговарати све док се и најмањи детаљ не учини неспорним. Било би лепо када бисмо барем о овоме могли да постигнемо споразум. Нажалост, због људи који митологију претпостављају истини, чак и то је немогуће. Овде није спорно да је Дража мрзео Немце и да је покушавао да се бори за слободу. Споран је начин на који је то радио, а халабука коју његови фанови стварају не би ли га додатно аргументовали је нарочито опасна по ментално здравље нације.
Такође није спорно ни то што је Дража одлучио да „чува Србе“ уместо да напада непријатеља; биолошки опстанак народа је приоритет – ко јебе Енглезе и њихове разлоге за рат?! Међутим, са његовим сарадницима и њиховим истомишљеницима се не може разговарати јер њима није до рехабилитације и амнестије за сарадњу са окупатором – они хоће да победе. Е, једино то не може, и једино то је неспорно у целој причи: Хитлер је изгубио а његови савезници су се (како ко) углавном извукли. Победили су они који су убили највише Немаца и уништили највише њихове ратне машинерије. Да ли су „ђенерал Дража“ и његова весела дружина били на страни првих или других – нека одговоре сами себи. Они које истина занима – истину већ знају, без обзира на то коме она тренутно одговара и без обира на одлуке судова који се гле чуда – држе (баш) оне Титине „не треба се држат’ закона к’о пијан плота…“

(Крај)

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 404 korisnika na forumu :: 7 registrovanih, 3 sakrivenih i 394 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: dane007, djordje92sm, Jovan Nenad, Oluj2.1, samsung, Simon simonović, wolf431