Upad Mongola u srednjovekovnu Srbiju

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prvi događaj je bio značajan samo za Balkan, pogotovo za Srbiju. Bila je to smrt bugarskog cara Jovana II Asena (jun 1241.) koja je naročitog traga ostavila u Srbiji. Baš zahvaljujući moćnoj podršci koju je dobijao iz Bugarske, Vladislav je i uspeo da sa vlasti sruši svoga brata Radoslava. U dobroj meri zahvaljujući daljnjoj bugarskoj podršci on se i dalje održavao na vlasti. Iako veze između njih nisu bile baš tako skladne, bugarska pomoć je i te kako bila značajna, tako da je nakon careve smrti Vladislav imao unutrašnje nemire. Moguće je da bi Vladislav te nemire i smirio, budući da je on bio vladar sa ipak značajnim sposobnostima, da se nije pojavila još jedna opasnost koja je bila za celu Evropu nalik na najstrašniju noćnu moru.

Negde iz dubina Azije pojave se Mongoli; koje je ujedinio Temudžin zvani Džingis-kan, koji u periodu od 1206. do 1227. godine uspeva da osvoji teritoriju koju do tada niko pre njega nije uspeo. Pala je Mandžurija, severna Kina, Turkestan i cela Azija sve do Krima, kraljevina Tangutska i Velika Buharija. Mongoli su izazvali strašan strah po Evropi, niko nije znao odakle oni dolaze. "Te godine (1223) izbili su pogani a da niko nije tačno znao ni ko su, ni odakle su došli, kojim jezikom govore, kom plemenu pripadaju i koje su vere. Zvali su ih Tatarima... Neki su govorili da si izašli iz pustinje Jatreb: bog zna ko su.." (Nestor). Ovde se već vidi zabuna oko imena napadača: Mongoli ili Tatari. Ova nejasnost oko imena je u Evropi dugo vladala. Nestor spominje Tatare koji su zapravo predstavljali samo jedno od pet plemena koja su prevlađivala u Mongoliji. Do zabune je došlo zbog ogromnog straha koji su Mongoli izazvali, pa se smatralo da dolaze iz podzemnog sveta Tartara i koji se nalazi ispod samoga pakla. Nakon bitke na Kalki (maj 1223.) gde su Mongoli strašno potukli Ruskog kneza Mstislava, oni su se odmah povukli i sledećih trinaest godina se zanimali osvajajući Kinu.

Nakon osvajanja Kine oni ponovo kreću na Evropu pod vođstvom novoga kana Ogataja. Ovaj šalje Džingis – kanova unuka Batua sa vojskom za koju procene (preterane verovatno) tvrde da je brojala oko pola miliona ljudi. Do kraja 1240. godine sva Rusija je bila zauzeta, da bi dalje kao plen Mongola pale Poljska, Ugarska, delovi Hrvatske pa čak i delovi Bosne i Srbije. Ugarska vojska koju je teškom mukom uspeo da sakupi kralj Bela IV na reci Šaj bude satrta (poginuo je i herceg Koloman), a Bela IV pobegne u Austriju, a zatim pređe u Zagreb, odakle je pokušao da organizuje otpor. Savremenik ovih događaja, arhiđakon Toma ovako opisuje Mongole: "Ti su ljudi maleni, ali prsa su im široka. Spodoba njihova je grozna; golobrado lice i plosnato, nos tup, a male oči razdaleko jedno od drugoga. Odijelo im je neprodirno, a sastavljeno je složene kože te nalikuje ljuskama. Kacige su im od kože ili od željeza. Oružje im je zavinuta sablja, tulac, luk i strelica s oštricom od željeza ili kosti koja je za četiri prsta duža od naše. Na svoje crno-bijele zastave meću na vrh vunenu kitu. Njihovi konji, koje jašu bez sedla, maleni su ali jaki, vikli naporu i gladu; premda nisu potkovani, penju se i veru po pećinama kao divokoze, a poslije trodnevnoga trka zadovoljavaju se s malo odmora i hrane. A ni ljudi ne brinu se mnogo za svoju hranu, kao da žive od same okrutnosti; ne jedu kruha, hrana im je meso, a piće konjsko mlijeko i krv. Sa sobom vuku velik broj zarobljenika, osobito oružanih Kumana. Silom ih gone u bitku i ubijaju čim vide da slijepo ne srću u boj. Mongoli sami ne idu rado u boj. Ako pak koji od njih pogine, odmah ga pokopaju na onom mjestu, tako da mu se grob ne pozna izvana. Gotovo nema rijeke preko koje ne bi sa svim konjima preplivali. Preko velikih rijeka ipak se prevoze na svojim mjehovima ili čamcima. Šatori su im od kostrijeti ili od kože. Premda ih ima golema množina, ipak nema u njihovu taboru štropota, niti halabuke, već mukom mučeći hodaju i mukom muče kada se bore".

U zimu te godine (1241.) Mongoli preko leda pređu Dunav i upadnu u zapadnu Ugarsku, a da Bela IV nije uspeo da organizuje bilo kakav otpor. Cela je Hrvatska sada gorela, a kan Batu je uputio posebnu poteru koja je tražila Belu koji je sada bio u Splitu ali uskoro ode u Trogir budući da mu se Split nije učinio dovoljno sigurnim. Pred Splitom nisu Mongoli mnogo toga pokušavali već ga ostave i udare na Klis gde su mislili da je Bela. Opsada im nije uspela i morali su da se povuku, a u međuvremenu i Batu dočuje da je umro kan Ogataj (decembra 1241.). Ipak odluči da pokuša napad na Trogir jer je načuo da je Bela u njemu. Napad nije uspeo, a i Bela je već bio pobegao iz Trogira na ostrvo Rab. Mongoli su čak imali pokušaj da osvoje ovo ostrvo, ali nevični borbi na moru nastradaju. Daljnjih pokušaja više nisu imali budući da su žurili da se vrate kući pošto je nakon smrti Ogataja trebalo izabrati novoga kana.

U svom povlačenju Mongoli pređu preko Srbije, Bosne i Bugarske na putu ka donjem Dunavu, usput ih pustošeći. Iako je stradala, Srbija ipak nije tako jako osetila ovaj mongolski udar budući da se stanovništvo sklanjalo u neprohodne šume a Mongoli nisu pokazivali volju da ih tamo traže. Od srpskih gradova stradali su Kotor, Drivast i Svač. Čitav ovaj pohod bio je u suštini pljačkaški i mogao bi se uporediti sa plimom koja sve ruši pred sobom, ali se i isto tako brzo i povlači. Ovaj upad Mongola je u Srbiji izazvao uzbunu, izvesne potrese, ali ne i neke dublje promene. Pravi potres je izazvala već pomenuta smrt bugarskog cara Asena (1241.) ostavljajući kralja Vladislava bez značajne podrške.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve je tačno osim Hrvatske,ona nije postojala,jer nije mogla da postoji,jer su Avari tek tada ostali na Balkanu,a od njih su kasnije nastali Hrvati i kasnije u XVII/XVIII veku i banovina Hrvatska.
Ja se izvinjavam,ali izgleda da ne čitamo istu literaturu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovde se misli na prostor Hrvatske, ne na drzavu Hrvatsku.
Od Avara nastali Hrvati?

Molim obrati paznju na Pravilnik:
Citat:
Korisnici MyCityja mogu raspravljati i pisati o različitim temama, ako su, kao sto je navedeno, svrsishodne. To podrazumeva da:
- nisu tračevi, teorije van zvanične nauke, kvazi-naučne teme, teorije zavera i, pre svega, neproverene alternativne metode, koje mogu štetiti korisnicima,

Necu vise tolerisati te kvazi-teorije...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pravi hrvati su koliko je meni poznato ogranak češkog plemena i veoma malo ih je bilo, a ni danas ih nema mnogo više (čakavci).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

fannyor, potpuno si promašio epohu a bogami i nomadske narode. Najezda Avara pada mnogo ranije. Dolazak slovena (srba, hrvata, slovena iz makedonije, bugarskih plemena i onih koja su naselila današnju rumuniju i mađarsku) poklapa se s njihovom najezdom. Avari su predstavljali vojničku elitu u kojoj su glavninu trupa činili polupodčinjeni sloveni.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Avari su za centar svoje vlasti izabrali današnju mađarsku. Avarsku vlast su srušili Franci i Bugari.

Njihov nestanak otvorio je prostor najezdi Mađara i uspostavljanju njihove države u panoniji.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Inače događaji opisani u prvom postu odnose se na navalu Mongola u 13 veku. Dakle dobrih 400 godina kasnije. U međuvremenu je Hrvatska kraljevina nastala, propala i podpala pod vlast Mađara. Gornji tekst je naravno potpuno tačan.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]