Transkripcija i transliteracija srpskog jezika i pisma

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 27 Jul 2012 18:26

Интересантна књига…
Hero Tales and Legends of the Serbians (1914.) - Woislav M. Petrovitch

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 28 Jul 2012 12:47

Citat:

"The Serbian Epic Ballads" by Geoffrey N. W. Locke (срп. Џефри Лок)

THE SERBIAN EPIC BALLADS (AN ANTHOLOGY). Translated by Geoffrey N. W. Locke (234pp). With a Foreword by Muriel Heppell.





The oral Epics of the Serbian people are unique. Based on history and legend, their tales range from high tragedy, told with simple dignity, through descriptions of historic splendour and of stirring deeds and dramatic adventures (frequently laced with humour), to knockabout farce. The robust characters they portray are a recognisable mixture, in a Balkan setting, of King Arthur, Robin Hood, and even James Bond.
The men and women bards who composed and performed these traditional oral ballads over many centuries so constantly improved, refined, and polished them that they developed into the richest, as well as the most entertaining body of epic literature in any European language. In this book a representative selection of thirty of the finest ballads has been freely translated into English in an attractive, fluent and readable style which, without sacrificing accuracy, fully reveals the poetic grandeur, freshness, zest, and humour of the originals.

CONTENTS: FOREWORD * INTRODUCTION * NOTES ON TRANSLITERATION AND PRONUNCIATION (XLpp) * THE EPIC BALLADS: Of the mediaeval Empire: Tsar Dushan's Wedding; Saint Peter and his Mother; The Building of Ravanitsa; Banovich Strahinya Of the Battle of Kosovo: Tsar Lazar and Tsaritsa Militsa; Stefan Musich; The Maiden of Kosovo; The Death of the Mother of the Yugovichi Of Marko Kralyevich: Marko's First Heroic Deed; Marko drinks Wine during Ramadan; The Ploughing of Marko Kralyevich; How Marko went Hunting with the Turks; Marko Kralyevich and Musa the Highwayman; Marko Kralyevich and the Eagle; How the Turks came to Marko's Slava; The Death of Marko Kralyevich Of the Outlaws: How Miyat Tomich became an Outlaw; Starina Novak and Bold Radivoye; Starina Novak and Knez Bogosav; Old Vuyadin; Mali Radoyitsa Of the Noblemen: The Death of Voivoda Priyezda; How the Brothers Yakshich shared their Inheritance; Ailing Doichin; The Ban of Zrin and the Maiden Begzada Of the Border Raiders: Ivo Senkovich and the Aga of Ribnik; Tadia Senyanin Of the Montenegrins: The Three Prisoners; How they took Beg Lyubovich's Sheep Of the Nineteenth-Century Uprisings: The Start of the Revolt against the Dahiyas * APPENDIX -- NOTES ON THE BALLADS.

"This is certainly one of the best, if not the best translation of the epic ballads into English."

Dr E.D.Goy (South Slav Journal)

"Arguably the most readable translation of the songs yet published . . . Locke's translations may well be the finest available."

Celia Hawkesworth (Slavonic & E. European Review)

"Locke's settings have all the sheen of old silver, even its patina. One has the strong impression that one is not in fact reading a translation but enjoying a universal work of art -- a song sung in its mother-tongue."



Енглески слависта Џефри Лок је све транскрибовао нпр. Душан (енг. Dushan)...

• 1Ovo se svidja korisniku: 00000
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Пресловљавање видим пре свега као потребу, више или мање реално оправдану, да се наш језик (писмо) повремено пише странцима донекле разумљивијом латиницом, уз очување изговора, а понекада се указује и на тежњу да се то исписивање врши латиницом без слова са дијакритичким знацима - чиме се продубљује проблем очувања изговора писане речи, како на српском тако и у другим језицима. Мислим да је приликом сличних поступака нужно водити рачуна о чувању српског језика, превасходно и неизоставно.



Као питање система ја то видим више-мање овако:



Латиница по Гају коју ми користимо сама по себи има недостатке јер се неке речи не могу њоме недвосмислено записати – ево неколико примера:

nadjačati – надјачати или неправилно нађачати
djed – дјед или ђед
nadživeti – надживети или неправилно наџивети
Tanjug – Танјуг или неправилно Тањуг (Телеграфска агенција нове Југославије)
Ahmadinedžad – Ахмадинеджад или неправилно Ахманинеџад (презиме, председник Ирана)
тodžeri – тоджери или неправилно тоџери (енглески витешки ред, припадници секте)
...
Ово су само неки од бројних примера непрецизности Гајеве латинице, узетих из фонда речи како свакодневног говора тако и неких страних појмова који су се одомаћили у српском језику.
Уосталом, сам овај текст који читате не би било могуће јасно написати латиницом.



Ипак, мислим да би некритичко пресловљавање на неки страни систем донело много више проблема из једноставног разлога што се правила писања у страним језицима међусобно драстично разликују. Рецимо, ш и ч се обично у немачком пишу sch и tsch, француском ch и tc, енглеском sh и ch, мађарском s и cs... а такво записивање би несумњиво нарушило и сам српски изговор, па и писмо.

Узмимо за пример комбинацију слова ch. У српском би се ово недвосмислено читало као цх али би то у енглеском најчешће било ч или ћ (Chuck), француском ш (Chevron), немачком х (Tondach), италијанском к (Bianchi)… а ако овде уведемо и специфична правила обележавања гласова у страним језицима у зависности од тога да ли се налазе на почетку, унутар, или на крају речи, као и словних група (грубо речено) чији су чланови онда добијамо изузетно сложен систем исписивања, који може имати својих унутрашњих опречности.

Овде треба додати и да се називи појмова у западним правописима најчешће не пресловљавају. Тако се, занемаримо ли изузетке, немачко име не трансформише у шпански запис, холандско у енглески или француско у италијански.

Лично мислим да би ми, покушајем да употребимо латинични систем који би свима био донекле разумљив, ушли у исправљање свих кривих Дрина овог света.



Због свега наведеног мислим да је у српском језику ћирилица неприкосновена, а ако се укаже реална потреба за писањем латиницом – као на овом форуму, због Хрвата и Словенаца који разумеју српски али не знају ћирилицу – онда треба користити Гајеву латиницу, која је позната више-мање свима који знају српски, а делимично и шире. Ово, наравно, не умањује недостатке тог писма.



Треба поменути једну варијанту латинице која је ослобођена већине недостатака Гајеве, у којој нема дијакритичких знака, и која се по прецизности приближила ћирилици иако је од ње удаљенија од савршенства.
То је латиница развијена за словио – свесловенски модел есперанта, општег језика. Њом се могу јасно записати речи свих словенских језика, иако строго узевши није потпуно фонетско писмо.
Латиница за словио се састоји од свих слова енглеске латинице изузев q, w, x и y, где се све графеме изговарају као у српском језику, а x и y су допунски знаци за “тврд” и “меки” глас – дакле ч се пише cx, ћ се пише cy, ш се пише sx...

Ево прегледа знакова (ћирилица – словио – латиница):

А-A-А Б-B-B В-V-V Г-G-G Д-D-D
Ђ-DY-Đ Е-E-E Ж-ZX-Ž З-Z-Z И-I-I
Ј-J-J К-K-K Л-L-L Љ-LY-LJ М-M-M
Н-N-N Њ-NY-NJ О-O-O П-P-P Р-R-R
С-S-S Т-T-T Ћ-CY-Ć У-U-U Ф-F-F
Х-H-H Ц-C-C Ч-CX-Č Џ-GX-DŽ Ш-SX-Š

Пошто постоји неколико неформалних организација које се баве словиом може се видети и да неке ђ пишу као gy а не dy.

Помало ван теме – обавезно посетите неки од сајтова и форума који се баве словиом. Изненадићете се колико ћете се разумети са Словацима, Украјинцима, Пољацима, Русима... у року не дужем од неколико сати, и то под претпоставком да свако зна само свој матерњи језик! Ја сам стекао утисак да су акцентовање и писма/правописи једне од убедљиво највећих разлика међу словенским језицима.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: 372
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 08 Avg 2012 12:50

Могло би и овако, да се одради пресловљавање (транслитерација) српске азбуке, по истом принципу, један глас, једно слово...

Српска азбука
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш

A B V G D Đ E Ž Z I J K L Ĺ M Ń O P R S T Ć U F H C Č Ḑ Š
пресловљавање (транслитерација) српске азбуке


Dopuna: 12 Avg 2012 0:41

Наша репрезентативка Милица Мандић освојила злато у теквандоу !

Али је велика штета како је енглески коментатор прочитао њено име, уместо Милица, он МилиКа.

Да је било транскрибовано име (Militsa), као што је слависта Џефри Лок (енг. Geoffrey Lockeу) транскрибовао име Милица у својој књизи "The Serbian Epic Ballads", водитељ би лепо прочитао.

Dopuna: 12 Avg 2012 17:08

Нашао сам немачку транскрипцију српског писма у Српско - Немачком речнику, из 1941. године, Др. Драгољуба П. Обрадовића, који је био професор Војне академије. На немачком, српска азбука по њему била би овако транскрибована:

А = А
Б = B
В = W
Г = G
Д = D
Ђ = Dj (Gi)
Е = E
Ж = (wie j im französischen Wort jour)
З = S (vor den Vokalen)
И = I
Ј = J
К = K
Л = L
Љ = Lj
М = M
Н = N
Њ = Nj (wie franz. gn)
О = O
П = P
Р = R
С = S (s,ß)
Т = T
Ћ = Tj
У = U
Ф = V
Х = CH
Ц = Z
Ч = TSCH
Џ = DSCH (wie englishes j im Worte Jimm)
Ш = SCH

Dopuna: 30 Avg 2012 13:59

У пасошима је немогуће нпр. уписти име Живан као Zhivan, jeр Србија нема закон о транскрипцији као што имају Русија, Бугарска, Македонија, Украјна… Једино може бити уписан као Živan или Живан / Zivan, ево и разлога .

У делу (MACHINE READABLE TRAVEL DOCUMENTS) icao.int/publications/Documents/9303_p3_v1_cons_en.pdf , наћићете по ком принципу се једино Србији од земаља које имају и ћирилично писмо поред међународне транслитерације ( ISO 9:1995 )(академске латинице), узима транслитерација, односно латинично писмо са "ошишаним" дијакритицима, док остале земље које имају ћирилично писмо користе законске транскрипције. Напомињем да је ово документ из 2008. године. Интересантна ствар да су 2005. године за Србију и Македонију писана латиничнице по ( ISO 9:1995 ) без дијакритика њихових транслитерација, погледајте у документу hasbrouck.org/documents/ICAO9303-pt2.pdf . Македонија доноси закон о транскрипцији 2008. године, па сте могли видети да у документу из 2008. године сада једино Србија која има и ћирилично писмо поред ( ISO 9:1995 ) (академске латинице) користе транслитеровану "ошишану" латиницу.

• 2Ovo se svidja korisnicima: 00000, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

И у овој области безнадежно каснимо...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ево мог предлога транскрибовања српскe азбуке према енглеском језику.