offline
- 372
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 30 Dec 2011
- Poruke: 26
- Gde živiš: Kruševac
|
Пресловљавање видим пре свега као потребу, више или мање реално оправдану, да се наш језик (писмо) повремено пише странцима донекле разумљивијом латиницом, уз очување изговора, а понекада се указује и на тежњу да се то исписивање врши латиницом без слова са дијакритичким знацима - чиме се продубљује проблем очувања изговора писане речи, како на српском тако и у другим језицима. Мислим да је приликом сличних поступака нужно водити рачуна о чувању српског језика, превасходно и неизоставно.
Као питање система ја то видим више-мање овако:
Латиница по Гају коју ми користимо сама по себи има недостатке јер се неке речи не могу њоме недвосмислено записати – ево неколико примера:
nadjačati – надјачати или неправилно нађачати
djed – дјед или ђед
nadživeti – надживети или неправилно наџивети
Tanjug – Танјуг или неправилно Тањуг (Телеграфска агенција нове Југославије)
Ahmadinedžad – Ахмадинеджад или неправилно Ахманинеџад (презиме, председник Ирана)
тodžeri – тоджери или неправилно тоџери (енглески витешки ред, припадници секте)
...
Ово су само неки од бројних примера непрецизности Гајеве латинице, узетих из фонда речи како свакодневног говора тако и неких страних појмова који су се одомаћили у српском језику.
Уосталом, сам овај текст који читате не би било могуће јасно написати латиницом.
Ипак, мислим да би некритичко пресловљавање на неки страни систем донело много више проблема из једноставног разлога што се правила писања у страним језицима међусобно драстично разликују. Рецимо, ш и ч се обично у немачком пишу sch и tsch, француском ch и tc, енглеском sh и ch, мађарском s и cs... а такво записивање би несумњиво нарушило и сам српски изговор, па и писмо.
Узмимо за пример комбинацију слова ch. У српском би се ово недвосмислено читало као цх али би то у енглеском најчешће било ч или ћ (Chuck), француском ш (Chevron), немачком х (Tondach), италијанском к (Bianchi)… а ако овде уведемо и специфична правила обележавања гласова у страним језицима у зависности од тога да ли се налазе на почетку, унутар, или на крају речи, као и словних група (грубо речено) чији су чланови онда добијамо изузетно сложен систем исписивања, који може имати својих унутрашњих опречности.
Овде треба додати и да се називи појмова у западним правописима најчешће не пресловљавају. Тако се, занемаримо ли изузетке, немачко име не трансформише у шпански запис, холандско у енглески или француско у италијански.
Лично мислим да би ми, покушајем да употребимо латинични систем који би свима био донекле разумљив, ушли у исправљање свих кривих Дрина овог света.
Због свега наведеног мислим да је у српском језику ћирилица неприкосновена, а ако се укаже реална потреба за писањем латиницом – као на овом форуму, због Хрвата и Словенаца који разумеју српски али не знају ћирилицу – онда треба користити Гајеву латиницу, која је позната више-мање свима који знају српски, а делимично и шире. Ово, наравно, не умањује недостатке тог писма.
Треба поменути једну варијанту латинице која је ослобођена већине недостатака Гајеве, у којој нема дијакритичких знака, и која се по прецизности приближила ћирилици иако је од ње удаљенија од савршенства.
То је латиница развијена за словио – свесловенски модел есперанта, општег језика. Њом се могу јасно записати речи свих словенских језика, иако строго узевши није потпуно фонетско писмо.
Латиница за словио се састоји од свих слова енглеске латинице изузев q, w, x и y, где се све графеме изговарају као у српском језику, а x и y су допунски знаци за “тврд” и “меки” глас – дакле ч се пише cx, ћ се пише cy, ш се пише sx...
Ево прегледа знакова (ћирилица – словио – латиница):
А-A-А Б-B-B В-V-V Г-G-G Д-D-D
Ђ-DY-Đ Е-E-E Ж-ZX-Ž З-Z-Z И-I-I
Ј-J-J К-K-K Л-L-L Љ-LY-LJ М-M-M
Н-N-N Њ-NY-NJ О-O-O П-P-P Р-R-R
С-S-S Т-T-T Ћ-CY-Ć У-U-U Ф-F-F
Х-H-H Ц-C-C Ч-CX-Č Џ-GX-DŽ Ш-SX-Š
Пошто постоји неколико неформалних организација које се баве словиом може се видети и да неке ђ пишу као gy а не dy.
Помало ван теме – обавезно посетите неки од сајтова и форума који се баве словиом. Изненадићете се колико ћете се разумети са Словацима, Украјинцима, Пољацима, Русима... у року не дужем од неколико сати, и то под претпоставком да свако зна само свој матерњи језик! Ја сам стекао утисак да су акцентовање и писма/правописи једне од убедљиво највећих разлика међу словенским језицима.
 slovio.com/
|
