Tunel

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I ja volim da volim, ali ne znam kako...
Naravno, slazem se da je i u ovom slucaju pametan = glup, kao sto je uvek u ljubavi! Lepo si rekla da je to propast bilo cega... Vrlo lepo receno.
On je opsesija i ljubav, vrhunac i kraj... On je lud, ali on voli. Voleti znaci ziveti... On svojom ljubavlju ubija, i to je najvaznije sto se moze zakljuciti iz svega. Najlepse osecanje upotrebljeno u najgore svrhe. Propast svih nas... Verovatno si nekada bila toliko ljubomorna da si pozelela da ucinis razne nemoralne stvari. Ja jesam... Svaka manifestacija srece kod voljene osobe podstice nasu ljubomoru i nasu zavist ukoliko mi nismo tu, ukoliko nismo ucesnik svega toga... Tako je bar kod mene, mozda sam bolestan, i mozda sam ljubomoran, ali je sigurno jedno - da volim!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nadam se da grijesis. Da komentarisem tvoj posljednji post, (u svoje ime) otkrila bi svoje unutrasnje 'tajne' koje sam sakrila negdje duboko da me ne povrijedjuju vise. Volila jesam, i bila ljubomorna - jednom. Prezivjela i obecala sebi da necu vise (biti ljubomorna). Vidjet cemo kako ce biti.
Ali to je nista u poredjenju sa Tunelom. Mada ... imala sam slicno iskustvo.

Elem, ljubomorom mi pokazujemo nepovjerenje ali ne u naseg partnera, nego u sebe. Posto ja smatram da je ljubomora odraz nase podsvijesti, mi smatramo da nismo dali sve sto smo mogli (u ljubavi) i zato se bojimo da ne izgubimo voljenu osobu. Jer ako se pojavi neko ko nudi vise, osjecajnije, bolje, sladje ....
Zasto Juan, (jel' mu to bijase ime) je toliko ljubomoran na Huntera (u knjizi) a ne toliko na Allenda?

~ ~ ~

Sto god vise razmiljam o romanu dolazim do sljedecih zakljucaka. (I dalje tvrdim da on nije znao da je voli).

- volio ju je posesivno. zelio je da je pored njega da bi ju volio. kada je pored njega on je vrijedja zbog bilo cega. pretezno bez ikakve osnove. koji god odgovor mu da - on nije zadovoljan. zeli da cuje nesto drugo, sto bi zadovoljilo njegove teorije - pretezno pogresne, jer su se zasnivale na mislima, nikad na konkretnim 'dokazima'

- volio ju je opsesivno. bio je opsjednut njom i danju i nocu, i kada je bez nje i kada je sa njom. i kada ona nije bila sa njim, sav taj prazni prostor je bio ispunjen s njom. gusio ju je, davio ju je ... mucio je. kada ona odluci da je bolje da se ne vidjaju zato sto se povredjuju - on to manicno odbija da prihvati, boli ga istina (u stvari on ne zna da je to istina, u njegovoj glavi je sve 'ok'). on zna kada pogrijesi ali nikako ne moze da sprijeci sljedecu gresku koja jako brzo nastaje.

- volio je je patoloski. od tuda je nastala ta patoloska ljubomora koja je i ugusila vezu. nije znao razliku izmedju uzivanja u ljubavi i patnje. kod njega su se obe tako brzo ispreplele, da nije imao priliku da osjeti ljubav. posto se patoloske ljubavi rijetko kad zavrse 'happy ending-om' i ova njihova je pukla. nije on volio sebe, tako da mu je bilo tesko voljeti nekoga drugog. u jednom momentu mu je ona (Maria) sve --- dar i prokletstvo.

Ako cemo nekim normalnim tokom, prvo dolazi atrakcija (pretpostavimo da su je osjetili) onda bi trebalo da dodje vrijeme 'uklapanja' do kojeg oni nikad nisu stigli. Mozda da on nije volio prije nje, ili je volio ali 'davno' (duzem vremenskom periodu) pa tako da je postao privrzen njoj od samog pocetka. Ovo privrzen koristim u najgorem mogucem kontestu.
Mozda je ljubav kao lijepa kristalna casa u regalu. Ako je ne izvadimo da iz nje popijemo, mi ustvari ne znamo njenu ljepotu (prakticnost). Samo se prasina kupi po njoj i ona gubi sjaj.

A mozda je i ono "Zasto covjek mora da voli rijetko da bi volio mnogo?" - A. Kami

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ella ::
Zasto Juan, (jel' mu to bijase ime) je toliko ljubomoran na Huntera (u knjizi) a ne toliko na Allenda?

Vrlo intrigantno pitanje... Mada si ti obrazlozila odgovor, usudicu se da isto pitanje postavim na drugaciji nacin.

Zasto je Sabato: "oslepeo" Aljendea, "zaludeo" slikara, a od Huntera stvorio "zenskara i cinika"?? Ovo trojstvo predstavlja tri posve razlicita nacina dozivljavanja ljubavi... Aljende na neki nacin "ima" Mariju, bar formalno, ili je bar nekada imao. Sada je ocigledno da je ne moze imati u potpunosti, cak je ne moze ni videti... to moze biti simbol veze koja koja se utopila u rutinu i monotoniju, kao mnoge veze koje vidimo oko nas.
Njegovo slepilo je barijera koja ga sprecava da vidi svakodnevnu raznoliku i promenljivu lepotu svoje mlade zene. Pamti nju kakva je bila
pre nego sto je oslepeo... Tako se ponasaju i mnogi parovi: u jednom momentu prestanu da "gledaju" jedno drugo, i tvrdoglavo neguju istu sliku koju su stvorili dok su "mogli da vide" i dok su bili interesantni jedno drugom... To prouzrokuje monotoniju, usamljenost, neverstvo, ocaj, tvrdoglavost... Manicni slikar nije toliko ljubomoran na Aljendea iz razloga sto je duboko u sebi svestan toga da su Aljende i Marija deo proslosti... Aljende je uzrok njene usamljenosti, u koju se zapravo on zaljubio. On je zaljubljen u Marijinu samocu, ne u nju samu. Zapravo, "scena sa prozorom" ga je nagnala da pomisli da su "njihove usamljenosti" bliske.
Razlog zbog koga je ljubomoran na Huntera je vise nego ocigledan. Hunter je "zenskar i cinik", prema tome on njenu lepotu shvata povrsno, ne vidi njenu jedinstvenost a cak mozda i ne primecuje ono zbog cega je slikar opsednut njome - "scenu sa prozorcetom" i Mariju zagledanu u sopstvenu samocu. Za Huntera je ona jedna od mnogih... Dok slikar u njoj vidi jednu osobinu koja je stvarna i splet svojih pogresnih nagadjanja, Hunter je verovatno smatra samo obicnom lepom zenom. U ovom slucaju su, naravno i Hunter a narocito Aljende mnogo humaniji i covecniji od Kastela. Ja mislim da je Aljende jedina "neokaljana" licnost... Doduse, njegova nesreca, odnosno njegovo slepilo mu i ne dozvoljava bilo sta drugo.

Sto se tice tvojih najnovijih komentara - mogu samo da se odusevljeno slozim sa onim sto je napisano...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ok, interesantno ...

Sta meni nije bilo jasno u vezi ljubomore prema Hunteru je to sto mi nemamo konkretne 'dokaze' da je postojalo ista osim mozda prijateljstva ili neke druge vrste vezanosti (ne mislim na romanticnu) izmedju Marije i njega. Mozda je to jos jedna od Juanovih fiktivnih ideja. (?) Jer i Allende i Hunter su bili dio Marijinog zivota prije nego se pojavio Juan.

Zasto ga je osljepio? Ako mene pitas to je morao da uradi jer time daje malu dozu dramatizacije (kao da je nismo imali dovoljno na kraju!) ali i malo 'humanosti' sebi kao piscu. Mozda, kazem mozda, daje neku vrstu 'opravdanja' za Marijin ljubavni zivot. Imati covjeka koji je slijep u knjizi je fin nacin za dobijanje simpatizacije od strane 'publike'. Allende i jeste jedina 'neokaljana' licnost u romanu, on je u stvari jedan od onih likova koje moras da imas a u stvari nista ne 'rade'. Roman bez njega nikad ne bi bio isti kao i sa njim, ali ako stvarno pogledas na njegovu ulogu - tu je, svojom prisutnoscu ali nicim drugim (nikoga nije inspirisao ni na sta, nikoga nije 'natjerao' ni na sta ... nema nikakvu inspiraciju ili uticaj).

Hm ....
_Prometej_ ::Manicni slikar nije toliko ljubomoran na Aljendea iz razloga sto je duboko u sebi svestan toga da su Aljende i Marija deo proslosti... Aljende je uzrok njene usamljenosti, u koju se zapravo on zaljubio. On je zaljubljen u Marijinu samocu, ne u nju samu.
Da su dio proslosti - ne znam bas (mozda dijele svoju proslost u sadasnjosti)... Emotivna ljubav je nekad jaca nego fizicka (u stvari ne nekad nego cesto -- ako ne uvijek). Oni su povezani dubokim vezama ...
Marija ima slobodu kretanja, Allende ne. Zive zajedno jer su 'vezani' ali ... mozda grijesim, ali Marija je 'tip' koji se rodio 'samotan'. Imas ljudi koji su sami u svom svijetu ziveci u nasem. Ona po mom shvatanju je zena koja voli da voli. Ona i dalje voli Allenda ali to je ne sprijecava da voli i Juana. Allende je laksi za voljeti jer je nekako razumniji dok je Juan zid od cigle koji puca (ali 'iznutra') - ona to vidi, ali nikako ne moze da mu se otme. Da pobjegne od njega jer i pored toga sto ona njega voli, ona je svjesna da nanose bol jedno drugome. Ona sa tim sto je ONA a on tim sto je manican i 'lud'.

Kako god da okrenem, zakljucujem da mi mozemo da nagadjamo sta je se desavalo u glavama i srcima drugih ukljucenih u pricu. Mi zasigurno znamo samo sta je slikar osjecao i mislio. I koliko mozemo da se oslonimo na njegovu procjenu? A svaka prica ima tri strane - tvoju, moju i pravu istinu.
Ne, ne aludiram ovdje na istinitost tvojih postova (niti na kvalitet razmisljanja - koji ovom prilikom pohvaljujem) nego na roman i 'istinitost' pisceve price.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

tunel.. hm...
tunel...

retko koja knjiga me je tako tiho ali snazno pomerila... a nije mi ni izgledalo tako u trenutku.
znam samo da sam pozelela da je spalim.
ne znam odakle mi ta ideje.
nikad je pre nisam osetila.
ja zaista volim knjige i njihov miris me hipnotise.
ali ova knjiga dira u sfere samoce, nade, slabosti, strasti...
a tako je tiha..
danasnja..
stalna...
potrebna..

taj mrak nikako ne treba izostaviti jer je on deo.. svih ljudi, koji iole razmisljaju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

TheRopeDancer :: taj mrak nikako ne treba izostaviti jer je on deo.. svih ljudi, koji iole razmisljaju.

Upravo ovo sam i ja hteo da kazem, kada sam poceo da pisem o knjizi... Elegantno opisan utisak. I ja sam bio pomalo zatecen kada sam procitao knjigu, jer sam ocekivao klasicno, svakidasnje delo, "odradjeno" na uobicajan nacin. Medjutim - ispostavilo se da je ovo "nesvakidasnje delo odradjeno na neobican nacin"...

Izmedju ostalog, zaintrigirala me je i biografija pisca:

en.wikipedia.org/wiki/Ernesto_Sabato

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

da.. pisceva biografija je prica za sebe.. u najmanju ruku blog za sebe. ...