Podesavanje BIOS-a (objasnjenje)

Podesavanje BIOS-a (objasnjenje)

offline
  • Mare  Male
  • Elitni građanin
  • Pridružio: 20 Feb 2005
  • Poruke: 2342
  • Gde živiš: Beč / Svilajnac

Kako razumeti i pravilno podesiti BIOS, a pri tom ostati živ i prepricavati unucima Smile

Kao što mu ime kaže, BIOS (Basic Input-Output System) je jedan od najbitnijih elemenata svakog PC sistema i zadužen je za osnovne ulazno-izlazne operacije na nivou hardvera. Narodski receno, on je taj koji se trudi da sav hardver unutar kucišta racunara složno koegzistira i normalno funkcioniše – nešto kao najosnovniji vid operativnog sistema. Pravilno podešavanje BIOS-a je važno za ispravno funkcionisanje racunara i dok vecina BIOS-a ima opciju za automatsko podešavanje, moguce je i rucno podešavanje svih dostupnih stavki. S obzirom na to da se BIOS razlikuje od ploce do ploce i u zavisnosti od proizvodaca (Phoenix, Award, American Megatrends...), ovde cemo prikazati samo stavke koje se najcešce srecu, kao i one koje mogu da zbune manje iskusne korisnike. Neke od stavki postoje i pod drugacijim (ali ipak slicnim) imenom od onog koje cemo ovde navesti i bilo bi nemoguce prikupiti i imenovati sve postojece varijante.

Standard CMOS Features (osnovni parametri sistema)

System Time/System Date – putem ovih stavki vrši se podešavanje sistemskog sata i datuma.

Primary/Secondary IDE Master/Slave – nekada je bilo potrebno rucno unositi podatke o instaliranom uredaju (broj cilindara, glava, sektora, maksimalni kapacitet hard diska...). Sada je dovoljno prepustiti BIOS-u da sam detektuje prisutne IDE/SATA uredaje. Ukoliko postoji dodatni IDE ili SATA kontroler, opseg opcija se širi i na Third/Fourth Master/Slave.

Floppy Drive A:/B: – podešavanje tipa instaliranog flopi drajva; tip koji je nadživeo sve prethodne je 3,5-incni flopi drajv koji koristi diskete kapaciteta 1,44 MB.

Advanced BIOS Features (napredni parametri sistema)

Quick Boot – brže podizanje sistema izostavljanjem pojedinih testova, kao što je test instaliranih RAM modula.

Boot Device Select – odabir uredaja s kojeg treba pokrenuti operativni sistem. Najcešce je to hard disk, a u zavisnosti od slucaja i potrebe korisnika, može da bude i flopi drajv ili CD/DVD. Vecina novijih maticnih ploca pruža korisniku opciju da tokom POST-a (Power-On Self-Test, proces nakon ukljucivanja racunara tokom kojeg sistem vrši niz testova ispravnosti hardvera) pritisne odredeni taster (na primer ’F11’) i dobije meni preko kojeg može direktno da izabere uredaj s kojeg ce sistem biti podignut, bez potrebe za ulaženjem u BIOS, rucnim podešavanjem i restartovanjem.

1st/2nd/3rd... Boot Device – podešavanje redosleda kojim ce BIOS tražiti operativni sistem na instaliranim IDE/SATA uredajima (npr. 1st Boot Device – CD/DVD 1, 2nd Boot Device – Floppy, 3rd Boot Device – IDE 0). Poslednja podopcija ovog menija je Try Other Boot Devices, a ukoliko je ukljucena, racunar ce tražiti operativni sistem i na svim ostalim uredajima ukoliko ga prethodno ne nade na nekom od tri uredaja predefinisana u glavnom delu opcije Boot Device.

Full Screen LOGO Show – ovu opciju poseduju modernije ploce, i to uglavnom one namenjene obicnim korisnicima. Kada je ukljucena, ova opcija umesto POST podataka prikazuje logotip proizvodaca ili neku drugu sliku. Preporucujemo zanemarivanje estetske vrednosti ove opcije tj. njeno iskljucivanje jer je bolje imati uvid u stanje racunara i komponenti tokom POST-a nego gledati u šarenu slicicu koja ionako vrlo brzo dosadi.

S.M.A.R.T. for Hard Disks – ukljucuje opciju S.M.A.R.T. (Self-Monitoring Analysis & Reporting Tecnology) koja omogucava pracenje rada hard diska kompatibilnog s ovom tehnologijom i blagovremeno obaveštavanje o eventualnim anomalijama i kvarovima, bilo tokom POST-a ili preko specijalizovanih programa. Ova opcija je korisna zato što je sposobna da „predvidi” kada ce disk da otkaže, ali kada je ukljucena, negativno utice na brzinu diska.

BootUp Num-Lock – stavka koja odreduje da li ce po startovanju sistema Numeric Lock (taster na numerickom delu tastature koji prebacuje ovaj deo u jedan od dva moda: unos cifara ili kontrola kursora) biti ukljucen ili ne.

Floppy Drive Seek – opcija koja naglašava BIOS-u da proveri prisutnost flopi drajvova pri dizanju sistema, uz paljenje LED indikatora na flopi drajvu i karakteristican zvuk „oranja” prilikom pomeranja glave.

Password Check – mogucnost zaštite BIOS-a šifrom ili traženja šifre od korisnika pri svakom ukljucivanju racunara. Korisno ukoliko imate dete koje voli da ceprka po racunaru ili želite da drugima potpuno onemogucite pristup.

Boot to OS/2 – opcija koju 99,9% nas ne koristi, a omogucava startovanje IBM-ovog operativnog sistema OS/2 kada konfiguracija ima više od 64 MB RAM.

Hyper Threading Function – ukljucuje Hyper Threading funkciju kod Intelovih Pentium 4 procesora ukoliko je u njih implementirana. Da bi ova funkcija ispravno radila, potreban je i operativni sistem koji je podržava. O ovoj tehnologiji smo pisali u više navrata, a, ukratko receno, ubrzava rad sistema i treba uvek da bude ukljucena. Naravno, da još jednom ponovimo, iskljucivo ako imate HT procesor!

APIC ACPI SCI IRQ – „I ja tebi”, rekli bi neki. Advanced Programmable Interrupt Controller proširuje IRQ resurse dostupne operativnom sistemu. Ostaviti ukljuceno.

CPU L1 & L2 Cache – ukljucivanje/iskljucivanje interne (Level 1) i eksterne (Level 2) keš memorije koju koristi centralni procesor. U nju se podaci premeštaju iz sistemske memorije od koje je keš znatno brži, što omogucava procesoru da ih brže obradi. Uvek ostaviti ukljuceno – u suprotnom se spremite za ogroman pad performansi.

System BIOS Cacheable – kod starijih maticnih ploca ova opcija je omogucavala keširanje BIOS-a u visokom adresnom prostoru memorije što je za sobom povlacilo bolje performanse. U današnjim uslovima ova opcija je manje–više nebitna.

Advanced Chipset Features (napredni parametri cip-seta)

Configure DRAM Timing by SPD – jedna od bitnijih stvari ukoliko želite da se bavite overklokovanjem. Ukoliko je ukljucena, ova opcija automatski cita fabricki upisane podatke iz SPD (Serial Presence Detect) EEPROM cipa koji je smešten na memorijskom modulu i konfiguriše memoriju u skladu s njima. Zvuci dobro, ali u praksi nije baš tako jer najveci broj modula u ovom EEPROM-u ima zapisana najkonzervativnija moguca podešavanja, jednaka i za bolje i za lošije serije memorija. Ako iskljucite ovu opciju, što zdušno odobravamo, sledeca stvar koju cete ugledati jeste...

CAS# Latency – razmak izmedu trenutka kada centralni procesor zatraži podatak iz memorije i trenutka kada podatak iz memorije biva poslat ka procesoru, mereno u ciklusima. Uobicajene vrednosti su 2, 2,5 i 3. Najveca vrednost omogucava najstabilniji rad, dok najmanja žrtvuje stabilnost zarad vece brzine. Postoji još nekoliko opcija tj. mogucnosti memorijskih modula koje funkcionišu u sprezi s ovom stavkom (RAS# Precharge, RAS# to CAS# Delay, Precharge Delay), a za sve važi pravilo manja vrednost – veca brzina. Pojedini memorijski moduli brži su od drugih, neki su stabilniji, a neki uopšte ne podržavaju odredene vrednosti, te je potrebno obratiti pažnju pri kupovini memorije. Postavljanjem ovih stavki na niže vrednosti nije moguce oštetiti hardver (tj. memorijske module), ali, ukoliko se upotrebljavaju loši (citaj: jeftini) memorijski moduli, i te kako može doci do nepravilnog funkcionisanja softvera (u vecini slucajeva ovo se manifestuje „pucanjem” Windowsa). Proizvodaci memorijskih modula uglavnom navode vrednosti za koje su njihovi moduli predvideni, a stvarno posebni primerci mogu da izdrže i niže vrednosti od navedenih.

Burst Length – bursting je osobina svakog DDR modula da nakon obrade prve memorijske adrese „predvidi” adresu sledece memorijske lokacije kojoj ce se pristupati. Postoje samo dve vrednosti – 4 i 8 (4 ili 8 citanja i upisa). Oba slucaja imaju isto vremensko trajanje, s tim što vrednost 4 oznacava cetiri upisa/citanja smeštenih u dva ciklusa, a vrednost 8 predstavlja osam upisa/citanja u cetiri ciklusa. Kada ponovimo podatak da je trajanje obrade podataka u oba slucaja identicno, jasno je da je burst length vrednosti 8 neuporedivo bolje rešenje jer omogucava znatno veci protok u istom vremenskom intervalu, što predstavlja znacajan skok u performansama.

AGP Aperture Size – kolicina sistemske memorije, izražena u megabajtima, koju ce graficka kartica upotrebiti ukoliko ispuni kompletni kapacitet sopstvene video-memorije. Nominalna vrednost iznosi 64 MB, ali je preporucljivo postaviti je na 128 MB. Kod nekih modela maticnih ploca AGP Aperture Size manji od 64 (ili u nekim slucajevima 32) MB znaci i automatsko obaranje AGP magistrale na „1X”. Takode, neke graficke kartice sa ATI cipovima zahtevaju da AGP Aperture Size bude 128 ili 256 MB. Ne treba se plašiti da ce graficka kartica „pojesti” sav RAM koji joj je dat na korišcenje jer svaka savremena graficka kartica ima najmanje 64 ili 128 MB video-memorije, što je dovoljno za 99% igara. Nekoliko igara traži 256 MB memorije za teksture, ali samo u posebnim slucajevima kada prepozna i odgovarajuci procesor na grafickoj kartici. Straha opet nema jer su procesori koji se traže samo NV40 ili R400 tj. graficke kartice nVidia 6800 ili Radeon X800, a takve vec imaju svojih 256 MB.

Power Management Features (upotreba i štednja energije)

ACPI Standby State – ACPI (Advanced Configuration and Power Interface) je standard za kontrolu potrošnje elektricne energije koji omogucuje laku saradnju izmedu hardvera, operativnog sistema i aplikativnog softvera. Na primer, Windows uz pomoc ACPI kontrola proverava aktivnost pokrenutih aplikacija i prikljucenog hardvera i rasporeduje potrošnju elektricne energije za svaki uredaj ponaosob. Ovde postoje tri opcije:
• S1/POS (osnovni režim niske potrošnje elektricne energije u kojem sav hardver dobija minimalnu kolicinu struje; naravno, tokom bilo kog sleep moda racunar je neupotrebljiv).
• S3/STR (Suspend to RAM – režim veoma niske potrošnje elektricne energije u kojem su svi podaci o hardverskoj konfiguraciji i pokrenutim aplikacijama smešteni u sistemsku memoriju, koja je i jedini hardverski element koji dobija puno napajanje u ovom režimu, dok vecina ostalih uredaja biva potpuno iskljucena; pri „budenju” racunara iz ovog režima, sistem cita podatke iz memorije i racunar nesmetano može da nastavi s radom)
• Auto (BIOS automatski odreduje najpogodniji režim štednje elektricne energije)

Re-Call VGA BIOS at S3 Resuming – ovom opcijom odreduje se da li ce pri „budenju” iz S3/STR moda BIOS maticne ploce poslati komandu za inicijalizaciju graficke kartice direktno u njen BIOS. Budenje sistema se odvija brže ako je ova opcija iskljucena, ali je u tom slucaju potrebno da drajver za graficku karticu podržava inicijalizacionu funkciju.

Power Management/APM – kada je ukljucena, ova opcija poboljšava štednju elektricne energije i po potrebi smanjuje interni klok centralnog procesora.

Suspend Time Out – iskljucuje sve komponente izuzev centralnog procesora nakon perioda neaktivnosti koji se zadaje u minutima (od 1 do 60 minuta).

Power Button Function – podešavanje uloge tastera za ukljucivanje racunara. Ovde je umesto standardne on/off funkcije za ukljucivanje i iskljucivanje ovom tasteru moguce pripisati funkciju Suspend, koja po pritisku tastera prebacuje racunar u mod štednje elektricne energije (ako je Suspend ukljucen u BIOS-u, a ako taster držite duže od cetiri sekunde, racunar ce svejedno biti iskljucen).

Restore on AC/Power Loss – kada struja „dode” nakon prethodnog nestanka (recimo, udar groma ili havarija u nekoj centrali), ovom opcijom govorimo racunaru šta da radi u toj situaciji:
• Power Off (racunar ostaje iskljucen)
• Power On (racunar se ukljucuje onog trenutka kada ponovo dobije napajanje elektricnom energijom; pošto znamo kakve su varijacije napona kod nas, pogotovo nakon ponovnog ukljucivanja struje, ne preporucujemo aktivaciju ove opcije)
• Last State (racunar se ukljucuje cim „dobije struju” i vraca sistem u stanje u kojem je bio pre nestanka struje)

Set Monitor Events – u ovom podmeniju vrši se podešavanje nadziranja odredenih komponenti i njihove aktivnosti. Na primer, moguce je podesiti da se sistem probudi iz sleep moda cim detektuje aktivnost nekog uredaja i obrnuto, moguce je zadati da sistem za štednju elektricne energije ignoriše aktivnost zadatog uredaja kako bi racunar ostao u sleep modu).

Set WakeUp Events – izbor uslova u kojima ce se racunar buditi iz sleep moda:
• USB Device Wakeup From S3 (sistem ce se „probuditi” iz S3/STR moda ako detektuje aktivnost USB uredaja)
• Keyboard PowerOn Function (mogucnost budenja sistema uz pomoc tastature, putem odredenog ili bilo kog tastera; nakon budenja sistema uz pomoc ove opcije, potrebno je uneti šifru za pristup racunaru)
• Mouse PowerOn Function (mogucnost budenja sistema uz pomoc miša)
• Resume on RTC Alarm (pomocu ove opcije moguce je podesiti budenje sistema u zadato vreme)
• RTC Alarm Date/Hour/Minute/Second (ukoliko je prethodna opcija ukljucena, ovde podešavamo datum i vreme kada ce se racunar aktivirati iz sleep moda ili ukljuciti ako je prethodno iskljucen)

PNP/PCI Configuration (Plug’N’Play i PCI opcije)

Clear NVRAM – Non-volatile Random Access Memory je interna memorija u koju BIOS smešta sve podatke o prikljucenom hardveru. Pošto se ova memorija ne prazni nakon resetovanja sistema, sistem pamti koju je adresu i interapt dodelio kojoj kartici radi bržeg dizanja. Ponekad se dešava da prilikom dodavanja novog hardvera dode do konflikta u rasporedu adresa i interapta i tada ova opcija služi da se sve „zaboravi” – racunar iznova podešava resurse za svaku karticu ponaosob.

PCI Latency Timer – služi za podešavanje dužine vremenskog intervala tokom kojeg PCI uredaj koristi magistralu pre nego što je prepusti drugom uredaju. Vece vrednosti omogucavaju PCI uredaju da duže koristi magistralu što bi trebalo da donese i vecu brzinu rada, ali je realnost malo drugacija i svaka vrednost veca od 32 dovodi do nestabilnosti sistema, pogotovo ako imate više PCI uredaja.

Init. Graphics Adapter Priority – ovom opcijom „govorimo” BIOS-u gde prvo da traži svoje „oci” tj. graficki adapter (integrisani adapter, PCI ili AGP).

PCI IDE BusMaster – ukljucivanjem ove opcije saopštavamo BIOS-u da kontroler za IDE uredaje koji je uboden u PCI slot podržava bus mastering opciju. Ko još ima IDE kontroler na kartici?

PCI Slot IRQ Priority – automatsko ili rucno podešavanje IRQ (Interrupt Request) vrednosti za svaki pojedinacni PCI slot.

Set IRQs to PCI or ISA – vrlo bitna stavka ukoliko dolazi do hardverskog konflikta koji se manifestuje tako što više uredaja koristi isti IRQ jer omogucava rucnu IRQ dodelu svakom uredaju ponaosob. Pri tome treba obratiti pažnju na sledece: dok nije normalno da npr. modem i zvucna kartica dele IRQ, potpuno je bezazleno ako je to slucaj sa npr. USB i mrežnim kontrolerom (naravno, dokle god na doticni USB kontroler ne vezujete eksterni hard disk i istovremeno dovlacite podatke preko lokalne mreže).

Set DMAs to PnP or ISA – (Direct Memory Access; omogucava hardveru da preuzima i šalje podatke direktno iz sistemske memorije i u nju bez posredstva centralnog procesora, što znatno ubrzava proces obrade podataka, pogotovo kod hard diskova) rezervisanje svakog pojedinacnog DMA kanala za upotrebu sa postojecim PnP ili ISA uredajima.

Integrated Peripherals (hardver na maticnoj ploci)

USB Controller – ukljucivanje/iskljucivanje integrisanog USB kontrolera.

USB Device Legacy Support – ovu opciju treba ukljuciti ukoliko imate potrebu da koristite neki USB uredaj zajedno s operativnim sistemom koji nema drajvere za USB uredaje (npr. DOS).

ATA Configuration – ovde se vrši podešavanje ATA kontrolera prisutnih na ploci. Postojece opcije su: Disabled (iskljucivanje kontrolera), P-ATA Only (upotreba samo povezanih hard diskova izradenih po Parallel ATA standardu), S-ATA Only (upotreba samo povezanih hard diskova izradenih po Serial ATA standardu) i P-ATA + S-ATA. Za razlike izmedu pomenutih standarda konsultujte ranije brojeve našeg casopisa.

OnBoard LAN – ukljucivanje/iskljucivanje integrisanog mrežnog adaptera (ukoliko postoji, naravno).

OnBoard Audio (AC’97 Audio) – ukljucivanje/iskljucivanje integrisanog uredaja za reprodukciju zvuka (ono što se cesto pogrešno naziva „integrisanom zvucnom karticom”).

OnBoard FDC – ukljucivanje/iskljucivanje flopi disk kontrolera (FDC).

PC Health Status (temperature, naponi, obrtaji)

CPU/System Temperature, CPU/System Fan Speed, Vcore – ove stavke prikazuju trenutnu temperaturu procesora i cip-seta, brzinu povezanih ventilatora (izraženo u obrtajima u minutu) i napon procesora.

Frequency/voltage Control (overklokerska Meka)

Dynamic OverClocking – skoro svaka maticna ploca ima ovakvu opciju (može da se sretne i pod drugim nazivom) koja služi za automatsko overklokovanje hardvera i takode automatsko obaranje brzine rada pri upotrebi manje zahtevnih aplikacija. Ovakva rešenja su na granici upotrebljivosti jer ne dozvoljavaju detaljna podešavanja.

CPU Ratio Selection – podešavanje množioca magistrale. Ovde važi formula takt magistrale/FSB x vrednost množioca = takt procesora (npr. 133 x 12 = 1596, tj. približno 1,6 GHz). Još jedna od bitnih stavki za overklokovanje.

DRAM Frequency – podešavanje radne frekvencije radne memorije. Postoji nekoliko standarda, a trenutno su najaktuelniji PC2700 i PC3200 koji rade na 166 tj. 200 MHz. Zbog cinjenice da DDR memorija šalje dva bita informacija u svakom taktu, moduli koji rade po ovim standardima se obeležavaju i kao DDR333 i DDR400. Mnoge memorije radice ispravno i na taktovima višim od nominalnih, medutim preterane vrednosti mogu ozbiljno da ugroze stabilnost racunara.

Spread Spectrum – ukoliko pri radu primetite anomalije kod ostalih uredaja prouzrokovane elektromagnetnim smetnjama koje poticu iz maticne ploce, ukljucite ovu opciju. Pošto garantujemo da vam se ovo nikada nece desiti, ipak je iskljucite radi vece brzine rada.

Adjust CPU Bus Clock/FSB Clock – podešavanje takta magistrale. Iako BIOS automatski podešava takt magistrale, sve kvalitetnije ploce imaju ovu opciju za fino podešavanje takta, a od ploce zavisi do kojeg stepena cete moci da dižete takt. Jasno je da je ovo jedna od krucijalnih stavki kod overklokovanja. Ukoliko se upustite u overklok avanturu, ne zaboravite na množilac i uvek imajte u vidu da radna frekvencija procesora direktno zavisi od takta magistrale (u prevodu: previsok takt magistrale u sprezi sa dvocifrenim množiocem može da vas košta puno vremena, para i živaca).

Adjust AGP/PCI Clock – podešavanje takta AGP/PCI magistrale. Preporucene vrednosti (66/33 MHz) su u vecini slucajeva i najsigurnije.

CPU Vcore Adjust – podešavanje napona procesora, što je takode bitno pri overklokovanju (logicno, više radne frekvencije zahtevaju i više struje). U vecini slucajeva veci napon obezbeduje stabilniji rad, ali i uzrokuje višu temperaturu procesora, te, ukoliko niste spremni na rizik i u novcaniku nemate spremnih stotinak evra za svaki slucaj, ovde važe tri jednostavna pravila: ne dirati, ne dirati i ne dirati.

DDR Power Voltage i AGP Power Voltage – isto što i prethodna stavka, samo za memoriju i graficku karticu.

Naoružani oprezom i strpljenjem...

Iako vecina BIOS-a ima opcije Load Setup Defaults (ucitavanje podrazumevanih vrednosti za sve stavke u BIOS-u) i Load High Performance Settings (ucitavanje vrednosti koje bi trebalo da optimalno podese BIOS za što brži rad), ipak preporucujemo da, naoružani strpljenjem i ovim tekstom, sami podesite BIOS svog racunara. Ukoliko napravite „grešku u koracima” i potpuno onemogucite dizanje sistema, rešenje je u upotrebi džampera na maticnoj ploci koji služi za brisanje podešavanja smeštenih u CMOS (Complementary Metal-Oxide Semiconductor je memorija koja napajanje dobija iz baterije na maticnoj ploci i, kao što je receno, sadrži sva podešavanja BIOS-a). Za detaljniji opis ovog zahvata konsultujte prirucnik koji ste dobili uz maticnu plocu – u principu, kod svih ploca postupak je isti, ali je džamper na razlicitom mestu. Neke ploce imaju i mogucnost automatskog brisanja CMOS-a nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja dizanja sistema.

Nadamo se da vam je ovaj tekst bio od pomoci u podešavanju BIOS-a vašeg racunara i eventualnom prevazilaženju problema u radu. Preporucujemo download nove verzije BIOS-a ukoliko je ona dostupna za vaš model maticne ploce i „flešovanje” (kompletna operacija opisana je u ovoj rubrici u jednom od prethodnih brojeva). Ako ste pažljivo procitali tekst i držali se odredenih smernica, vaš racunar ce poceti da „diše punim plucima”.

Jan CMELIK

izvor



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 04 Jun 2005
  • Poruke: 37

da pitam nesto? nisam bas neki strucnjak ali se nadam da cu moci da ti postavim pitanje i da ces shvatiti sta hocu da pitam? Imam racunar star nekoliko godina. znam samo da imam Asusovu plocu jer prijavi prilikom dizanja racunara. Koja je tacno verzija ne znam ali moze da se sazna ako je bitno. Imam XP instaliran i radi lepo. Sad kad bih hteo da instaliram XP na nekoj drugoj particiji ne bi mogao. Moram iz WIN 98 da instaliram XP. Instalacioni CD od XP nece da se butuje. Samo radi iz WIN 98. Znaci moram prvo da instaliram windows 98 i da iz njega pokrenem instalaciju XP i posle mogu da radim sta hocu. Instalacioni CD od XP je u redu. Radi kod drugih.
Sad kad bih hteo da preformatisem operativni sistem XP pod kojim radim moram da instaliram WIN 98 na nekoj particiji pa odatle da pokrenem novu instalaciju XP i da pregazim staru. ali to je sve uz pomoc '98.
Ne znam da li si se susretao sa ovim? Da bi instalirao XP moram imati win 98 ispod. Onda radi sve OK. butuje se kako treba. jedino sto moram stalno imati win 98 instaliran za formatiranje XP i za repair za svaki slucaj.
Da li je u pitanju stara mat.ploca? mogu jednom da napisem kako se zove ili star BIOS? nisam neki strucnjak i ne razumem se nesto preterano. Pitam cisto onako? Malo me nervira kad hocu da obrisem stari XP i instaliram novi moram sve pod '98 da radim. RECIMO KNOPIX ne mogu da podignem sa CD. MANDRAKE sam instalirao uz pomoc diskete. Nema sanse da se butuje sa CD. Onda Norton ghost nemogu da koristim jer nema sanse da se butuje sa CD.
Nekad mi sve to zasmeta. Cisto samo pitam jel zna neko o cemu se radi?
pozdrav



offline
  • nirre  Male
  • Super građanin
  • Pridružio: 26 Mar 2005
  • Poruke: 1489
  • Gde živiš: Podgorica

Knoppix da bi ti radio sa CD-a moras da stavis da ti boot-uje sa CD tj stavis CD-ROM na prvo mjesto

offline
  • Pridružio: 14 Nov 2003
  • Poruke: 322

Bravo mare... koristan tekst. Svaka čast!

offline
  • Pridružio: 04 Jun 2005
  • Poruke: 37

Nirre svaka cast na trudu a i pozdrav za ostale. Nisam bas takva neznalica...
Ma probao sam svasta da stavim da se prvo butuje. Cd, flopi svasta medjutim nece...
Jedino mogu da pokrenem instalaciju XP iz win 98
onda radi ko zmaj...samo sto moram da imam '98 instaliranu uvek
nije mi jasno sta se desava i zasto to? Neko kaze stari BIOS?
ko ce ga znati.....

offline
  • Pridružio: 23 Feb 2005
  • Poruke: 86
  • Gde živiš: Beoograd ex Minasthirit

Definitivno ce mi pomoci da resim nedomice oko biosa

offline
  • djo 
  • Građanin
  • Pridružio: 21 Nov 2005
  • Poruke: 277

bravo za uputsva a za pajapaju
naj verovatnuje tvoj bios ne prepoznaje cdrom krive su one male plasticne spajalice koje odredjuju dali je master ili rob ili pak imas scsi cd rom (sto je manje verovatno)98 pokreces sa flopija (predpostavljam)i zato nju mozes da dignes.ako se ne snalazis sa master slave zajebancijama skini boot za xp imaga dzabe de oces i staje na 6 flopija

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 772 korisnika na forumu :: 35 registrovanih, 3 sakrivenih i 734 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Andrija357, Apok, Atomski čoban, bato, bojank, bulovic, Cobi026, Dežurni pod palubom, Dimitrise93, dogodine, FOX, Front Channel, goxin, ikan, jovan.simovic97, M Kovačević Fleka, Marko Marković2, Mercury2, moldway, nuke92, pacika, proka89, royst33, shone34, stegonosa, t.e.m.p.l.a.r., trajkoni018, Vexon, Vlada1389, vlahale, voja64, W123, wolverined4, x9