offline
- Pridružio: 24 Feb 2007
- Poruke: 117
- Gde živiš: Tamo gde je sve po mom...
|
Dragi moji,
nije sve tako jednostavno... Pričate o evrovizijskom modelu? Lepo bi to bilo u slučaju da svako mesto koje konkuriše sa predstavom ima adekvatnu salu i ostale tehničke uslove za održavanje festivala. Ne znam koliko ste bili u prilici da vidite neke od tih zgrada u kojima se, u skoro nehumanim uslovima, prave vrlo dobre predstave. Nezadovoljni ste uslovima u Kuli, a nisam čula ni jedan konkretan razlog za to nezadovoljstvo, osim tu negde pomenute štamparske greške. Šta vam garantuje da bi festival, slučajno pominjem, u Krušiću bio bolje organizovan, da je kojim slučajem pobedila njihova predstava? Zar zaista mislite da su pare koje stižu za festival dovoljne da bi se opremila scena, sala, garderobe, iole pristojan klub...? Godinama sam bila u prilici da pratim sve što se dešava u Kuli, i ako akter, i kao gledalac, i zaista nisam imala primedbi ni na organizaciju, ni na ljubaznost domaćina. Uslovi su relativno skromni, ali na nivou koji neće zasmetati ni jednoj predstavi da zablista u punom sjaju. Ima nešto i u tradiciji... Da se ide samo tom logikom da samo za prestonicu treba vezivati sve što se u kulturnom smislu dešava u Srbiji, pa i Jagodina bi ostala bez Dana komedije, a i Vršac, Kragujevac, Užice i dr. bi ostali bez svojih tradicionalnih festivala. Protiv sam toga. Jagodina je možda pravi primer održavanja tradicije, i nikom ne pada na pamet da ukine taj festival zato što Jagodinci nemaju pozorište koje može svoje predstave plasirati na njemu. Festival živi svoj život, a jagodinska publika dobija zauzvrat priliku da svake godine uživa u izboru najboljih komedija u Srbiji. I nemojte misliti da profesionalci imaju prilike da prate festival od početka do kraja. Nije kriva ni Kula, ni Jagodina što ne može da ugosti sve učesnike festivala. Ja sam prva koja smatra da je to neophodno iz više razloga, ali sam već pisala o tome ranije, pa ne bih da se ponavljam. Mada, nije sve ni na organizatoru, jer svaka bi se kuća mogla potruditi da pronađe svoje sponzore koji bi im uplatili sedmodnevni smeštaj. Ima Kula smeštajne kapacitete, ima i Jagodina, samo je pitanje vas, vaših upravnika i organizatora da li su se uopšte potrudili da te pare nekako obezbede. I da vam kažem još nešto, nemojte misliti da se neko obogatio od festivalskih para. Festival je bure bez dna i jako je teško pokrpiti sve rupe. I ovo pričam iz iskustva jer znam kako je "preživljavan" svaki festival koji bi se održavao u kući u kojoj radim.
Primer za to je i Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine koji se godinama prebacivao iz jednog grada u drugi, kao vruć krompir, upravo zbog finansija. Zadržao se jedno vreme u Zrenjaninu jer je njihova opština bila blagonaklona prema festivalu, a postojalo je i neko pravilo da predstava grada domaćina automatski učestvuje na festivalu. To je pravilo ukinuto, Zrenjanin se suočava sa raznoraznim problemima, i opet se postavlja pitanje sudbine festivala... Kad pominjete udaljenost i to da je domaćinu lakše da pređe ulicu, a neki moraju da putuju... Nije problem bio Kuli da pobedi u Trebinju, Kikindi da pobeđuje i u Vranju, i u Trebinju, Beogradu, ili Somboru gde god da su krenuli...
Možda sam odužila, ali moram da dodam i ovo. Nije poenta bavljenja amaterizmom izaći iz provincije, nego vrhunce dosezati upravo u njoj. Tužna bi bila slika Srbije da sve počinje i završava se u Beogradu. Ako je nekom baš stalo da zaigra na beogradskoj sceni, neka iznajmi salu, ili neka napravi prestavu koja će privući pažnju, pa će je neko zbog kvaliteta pozvati. To nije nemoguće, amaterska predstava u kojoj sam igrala je upravo tako prošla. I ne treba svu svoju energiju i pozorišno angažovanje usmeravati isključivo na festivale. Siriusov primer upravo to dokazuje- da je amaterizam posvećenost igri, da ima smisla i bez festivalskih odlikovanja. Pozorište je najmanje od svega takmičenje, što se na žalost tako teško prihvata i među amaterima, i među profesionalcima.
I... Neće kulsko pozorište propasti, čak i da ostane bez prava na organizaciju, dobro je to pozorište...
Dopuna: 24 Jun 2007 17:42
Komentar na Koenov post...
Najlakše je biti grub prema deci. Biti glumac ne znači automatski imati iskustva i godine života. Deci (a radi se o adolescentima), važno je dati priliku da istražuju i život, i same sebe u pretpostavkama o životu. Da li ovakvo razmišljanje vodi ka tome da mladi treba da igraju samo "Patkicu žutkicu" i "Ivicu i Maricu", jer to razumeju?
Vinko je, po mom mišljenju izuzetan glumac. Gledala sam ga više puta na sceni i uvek je na mene ostavio snažan utisak. Nagrade koje je dobijao svedoče u prilog tome, i svaku je svojom igrom i posvećenošću opravdao.
|
