Inače Ozon je, a spomeuli smo jednom u kvizu opšta kultura emisija koju je vodio Vlada Jevtović
Ozon- Omladinsko Zabavište Obično Nedeljom, emisija nastala 1979. godine, emitivana nedeljom ako se sećam, uvodna špica instrumentala Žan Mišel Žara, i ono razvučeno Ozooooon..Poruke lične prirode...posle je preuzeo Darko i to traje i dan danas, uglavno je bilo na 202 jedno kratko vreme na Radio Pingvinu, i još nekom, i traje i dalje na radio 202 utorkom. Nekad je to bio redovni i ritual slušanja Darka Kocjana sam ili u društvu i njegove emsije a pre toga Vlade, sad se obično zaboravi mada danas se mogu naknadno preslušati...Bilo je tu fenomenalnih i zanimljivih i nikova i grafita, neki od njih i danas pišu Oblaku, samo što su se nekad pisala pisma, a danas to ide brže...
Na osnovu poruka i Ozona i Oblaka nastale su i knjige grafita..
Ovo je citat od pre nekoliko godina, kako neko od učesnika i slušalaca doživljava tu emisiju:
Citat:Naravno! OZON je bio nacin mog zivota! Uz OZON sam se dva puta zestoko zaljubio, upoznao mnogo zanimljivih osoba, a sa nekima sam jos uvek u kontaktu. Predstavnik sam "poznatijih" ozonaca iz vremena kad je OZON vodio Daca Kocijan. Jednom sam bio proglasen za ozonca godine valjda, i tako smo se upoznali. (zna li neko sta se sada desava sa tim covekom?; vadio me je iz vojske u to vreme /sluzio sam u bg/ kao "specijalnog saradnika emisije").
Bilo je to vreme divnih "poruka licne prirode" koje smo slali pismom ili preko telefona i nadmetali se da budemo sto duhovitiji i originalniji, a ne da samo forwardujemo neku poruku koju nam je ko zna ko poslao, a ko zna ko smislio.
Dakle, objavim poruku, prilepim broj telefona i ako sam bio dovoljno cool, sledeca tri dana je telefon rezervisan za pozive zenskog sveta, UZIVO, bolje od chatovanja i slanja mailova, nacina koji su sada uobicajeni.
Selekcijom tih poruka nastala je knjiga "Epruveto, srecan ti 8. mart", s' pravom od mnogih meritornih ljudi nazvana riznicom jugoslovenskih grafita.
Pre par godina sam u jednoj knjizari video celu policu solja na kojima su ispisani neki od tih grafita i namerno nisam kupio svoj "autorski primerak", zeleci da jos neko upozna neke lepe crtice tih vremena.
"Osluskivanje tisine", "Otkucaji pescanog sata", neki su od naslova zbirki kratkih prica koji su nesumnjivo uticali na tadasnju literalni opus naseg dela Balkana, a s' obzirom na su izdanja nastala iz OZONOVOG konkursa, to dosta govori o profilu ljudi koji su, ili samo slusali, ili aktivno ucestvovali u jedinstvenom fenomenu na ovim prostorima koji se zvao OZON 202.
Bas me je ova tema strecnula oko srca.
https://www.elitemadzone.org/t343338-Ozon-Beograd-seca-li-se-neko
Jean Michel Jarre - Oxygen II
Pre Ozona ili već u okviru emsije su čitane kratke horor ili sf priče...
-Pogled iz svemirskog broda-
posebna emisija kad je u pitanju sf i horor priča, film...
Ja nisam uhvatio taj period "Ozona" sa Vladom, tako da ne pamtim tu špicu.
Mislim da "Ozon" nije išao na "Radio Pingvinu", tamo se Dača vodio "Oblak u bermudama".
Inače, "Oblak" ide na "Beogradu 202" utorkom od 21 sat, pa ko voli, nek izvoli.
"Pogled iz svemirskog broda" je počeo na "Radio Pingvinu" 1991. ili 92. godine.
Voditelj je "Nevidljivi čovek", da sad ne otkrivam identitet .
Sada ide isto na "Bgd 202" nedeljom u 22 sata.
I da, na kraju "Dragstora zabavne muzike" je išlo:
Johnny Guitar - tema iz istoimenog filma
I dalje ide u istom terminu, petkom u 20.00.
A posle toga je nekad išao "Ponoćni bioskop", priče o filmu uz filmsku muziku.
Мора да си неко од нас који су пратили и прате Облак у бермудама
Ухватих Озон нешто кратко кад га је Влада водио, остало памтим по Дачи. У принципу то су времена кад смо углавном и слушали РБ, 202, и Студио Б.. Чим чујеш неки џингл од тад, или уводну шпицу, увек асоцира на лепе тренутке... Пратих и Поглед из свемирског брода, и сад ал кад се сетим, пратим и уторком Облак...
Само је Облак постојао на Пингвину, иначе кад је Пингвин почео то је био тад јединствен радио и зрачио хармонијом и штета што је пукао, не знам сад шта се издешавало, није дуго ни живео такакв какав је почео, ал је окупљао феноменалну екипу. Поред Даче, био је ту и Модли, Неша Стефановић, Ивана Бојић, Воја Недељковић- Где зека пије воде мислим да је била емисија, и још неки..И још једна водитељка, не могу да се сетим сад, буцкаста, фина, имала је пријатан глас, била је и тв и радио водитељ.
Скоро је у једном јутарњем било како је, парафразирам, Ивани Бојић пришао човек, који изгледа старије, и рекао јој како је одрастатао уз њену емисију...Шоу!
Ал Ивана Бојић је кренула да ради још као тинејџер, па је тако испуњавала жеље генерацијама и млађим и старијим...
Наравно сваки медији има своје предности и недостатке, радио је неоправдано занемарен као медиј и претворен углавном за забаву и за слушање музике и кратких вести.
Уз деду и бабу, већина је слушала радио кад су били деца.
Тако већина нас се сећа првих емисија РБ, и оних коју су матори слушали, Радио Београд, Весело вече, Караван, Породица Јовановић-свакодневица једне наше породице- ...Београде Добро јутро-Душка Радовића..Ал кад дође водостај на ред, то је био смор...
Ове године је 40 година од првог емитовања емисије Породица Јовановић.
Углавном, Тесла, радио, лампаш, турски сед поред на тепиху, учиш, пишеш и слушаш радио...
Уз музику, кад се учи, боље се памтило..
Уз радио може и да се ради, слуша се на послу, радиш по кући, куваш, радиш на компу, и да гледаш ТВ ал да буде на муте онда
Да споменем и емисију из ''супротног'' табора, која је учинила антолгијске услуге нашој култури: ''Драгстор озбиљне музике''. Због те емисије куповали смо нове звучнике за радио да бисмо боље уживали.
Понедељком у 20 сати је поред дракстора,почињала и свађа између сестре и мене око радија
Она није љубитељ озбиљне музике.
Умало да заборавим "Сусретања" на Радио Београду.Шпица је била почетак I.allegro,концерт за обоу и виолину( BWV 1060) од Баха. Не знам,да ли још увек има те емисије.
Sirius ::Да споменем и емисију из ''супротног'' табора, која је учинила антолгијске услуге нашој култури: ''Драгстор озбиљне музике''. Због те емисије куповали смо нове звучнике за радио да бисмо боље уживали.
"Ovo je Dragstor ozbiljne muzike, vi slušate glas opstanka."
Fenomenalni Dejan Đurović. Vodio je tu emisiju tako ležerno da sam imao utisak da je u svojoj dnevnoj sobi i da pušta svoje ploče dok s gostima ćaska uz čaj.
Он је касније имао и своју телевизијску варијанту. Боже, не могу да верујем у каквом смо цивилизованом друштву живели! Утркивали смо се у набавкама плоча класичне музике (посебно издавача ''Дојче грамофонен'' и Московског завода грамопластинки). Излазила је серија синглица ''Музика милиона'' и то се куповало као алва. Кад се тога сетим, на муци сам како да ову државу и ову културу назовем шундом, а да не увредим шунд. Они су померили границе шунда. Мора нова реч да се нађе.
ПС
А недељом - радио мост између Београда, Загреба, Љубљане, Сарајева...Од ''Рибље чорбе'', преко звезда из ''Кулушића'', до ''Булдожера'' и ''Лачног Франца''...а о босанској сцени да не причам. Није се знало ко је бољи...
Od sredine 1992. pa sve dok "Pingvin" nije preuzeo Đovani di Stefano, bio sam redovno tamo utorkom od 20.00 do ponoći i subotom ujutru (Top lista) i povremeno tokom noćnog programa.
Tamo sam upoznao svoju životnu saputnicu.
Imao sam tu sreću i čast da upoznam Daču kao i ekipu oko njega.
Jedan period mog života na koji imam najlepše uspomene.
Dača ima isti dečački glas kao i pre trideset i više godina, i zarazan smeh...
Smisao za humor, održava čoveka mlađim osim što je naravno i vrsta inteligencije...
Pingvin je za mene posle Radia 202 i RB i Studia B, al taj prvi Pingvin, idealan bio.
I jedna Olivera je vodila emisiju mislim da je to bilo pre podne nedeljom ako se ne varam, Sedam brava za violinski ključ....
Citat:"Ovo je Dragstor ozbiljne muzike, vi slušate glas opstanka."
Čovek bio dalekovit, kad je u pitanju glas opstanka, ne samo kad je kultura i muzika u pitanju već i sam život, i sve što ide uz njega...
Jedan grafit:
-Mama, jeste li vi imali Pink kad ste bili mali?
-Jesmo sine, Pink Pantera i Pink Floyd.
Bilo je to vreme, ko što kaže Sirus, i te kakvo, i kad je u pitanju i rock, i klasika, i bluz i džez, i radio i Tv emsije..
Biće kasnije priloga i o tome koliko su to nekad bile emisije na svetskom nivou, i sad kad se preslušaju i pregledaju...
Postojalo je dobro jutro i laku noć, i nekako nije bilo sujete i otuđenosti naročito kad su kontakt emisije, opušteno, bez tenzija, crne hronike, trivijalnosti, koliko je samo ljudi žurilo kući sa faksa ili posla ili škole da odsluša omiljene emisije...
Kolko je bilo ljudi su koji su se uključivali u noćni program, il posle emisija sklapali prijateljstva, pokušavali da razumeju jedni druge, nalazili srodne duše na taj način makar samo slušajući te ljude iz -kutija-...
No, mislim da se polako vraća vreme radija, izgustirani su i cd-ovi i fleš, i YT, bar tako zvuči iz nekih priča. Kasete isto ali ploče su drugo-uvek nešto posebno, opet ploče i to pucketanje ima neku svoju draž, isto kao i šuškanje i miris papira kad se okreće list knjige, one u pdf-u ili internet izdanju ne mogu to zameniti..
Ne znam koliko je današnjim generacijama zanimljivo, retko ko inače sluša radio emisije, uglavnom imaju svoje neke plej liste u mobilnim telefonima, povremeno prefiluju to i to je to...
Jedan koristan osvrt odličan tekst od pre četiri godine - Milan D. Špiček
Citat:Pre mnogo godina jedna osmogodišnja devojčica u nekoj anketi na pitanje da li više voli radio ili televiziju odgovorila je: „Više volim radio, jer radio ima više slika.
Citat:“ Danas radio nema sliku – kaže u razgovoru za Danas Milan D. Špiček, jedan od najpopularnijih radijskih voditelja osamdesetih godina i filmski kritičar koji je uzduž i popreko obišao jugoslovenske filmske festivale.
– ..Ozbiljno je oboleo. Pod hitno mora da proveri krvnu sliku i da ode na skener. Nisam saglasan da je zahvaljujući internetu doživeo renesansu. Štaviše. Slušanje radija na internetu je totalno otuđenje. Kao što je i blejanje u Instagrame, Fejsbukove i ostale praznoglave američke zanimacije i zamajavanje. Otuđili su radio. Radio nije čista zabava kako vi kažete. Radio je čista dosada. Radio je nešto što tandrče u kolima dok vozite po Beogradu i psujete ili ostavljate da svira u stanu dok ste odsutni da bi lopovi pomislili da nekog u kući ima. Ništa vas ne vezuje za radio. Ni ličnost ni muzika. Nama su svojevremeno „naručivali“ pesme sa raznih proslava, rođendana i žurki. Slušaoci su živeli s nama. Niko se više ne zabavlja uz radio.
https://www.danas.rs/kultura/spicek-mediji-nekad-i.....ostakluku/
.
To je divno...
