Писац и један од првих који је могао да понесе одредницу "грађанин света", избегавши од најезде лудила и уништења људскости, није ипак могао да оде довољно далеко. Ван родне груде, и континента у који је полагао наде да ће васкрснути у пуном сјају, извршио је самоубиство. У том чину највећег могућег немирења са данашњицом придружила му се и доста млађа супруга. Није, дакле, успео да у свету јучерашњице нађе довољно јако упориште и врата која пропуштају лековито сећање, које блажи пакао данашњице. Чин самоубиства је био, мање-више, јаван, и (свакако) најављен.
О ком писцу је реч?
Dopuna: 15 Okt 2009 20:45
А можда је требало да свет јучерашњице напишем овако, италиком? Можда би се тада неко сетио овог аустријског писца...
Stalno pokušavamo naš život da osmislimo, razvedrimo time što ćemo nešto kreativno uraditi. Pa, čak i sećanje je, znate, kreativnost. Ovih dana spore se oko toga da li je Štefan Cvajg pre 67 godina, znači 1942. godine, izvršio samoubistvo u Rio de Žaneiru 22. ili 23. februara. Daleko od rata, čovek za koga se apsolutno može reći da je bio prvi građanin sveta u modernom smislu te reči. Samoubistvo Štefana Cvajga je, iako su bile ratne godine, veoma snažno odjeknulo i čak bih rekao da je posle završetka rata još jače odjekivalo, jer se postavlja pitanje zašto je to uradio. Siguran sam da je kao pametan, racionalan čovek znao da Hitler neće pobediti i zato ne verujem da je pad Singapura proizveo toliko očajanje. U knjizi koja je izašla posthumno 1943. godine, Svet jučerašnjice, Cvajg piše o tom svetu jučerašnjice, kome pripadamo, koji volimo, koji želimo da održimo u sećanju i u odnosu na koji ovo što se danas dešava izgleda kao pakao. To je osećanje koje je, po mom dubokom ubeđenju, odvelo Štefana Cvajga u samoubistvo, svest da je svet kome je pripadao, u kome je živeo nestao i da se više nikada neće vratiti, da je nestalo vreme sigurnosti i lojalnosti. Taj cvajgovski problem prepoznajem danas kao balkanski, problem da se suočimo sa našim svetom jučerašnjice i da kažemo sebi: ovo je bilo dobro ne samo zato što smo bili mladi, nego zato što je to vreme nudilo određenu nadu, a ovo današnje uništava nadu.
Јесте Штефан Цвајг. Заљубљеник у Европу и њене културне вредности, није могао да поднесе свеопште срозавање "мајке" и свега што је она изнедрила, па је одлучио да сконча живот; у тој одлуци придружила му се и супруга Лота.
http://en.wikipedia.org/wiki/The_World_of_Yesterday
Citat:"It is finished, Europe sorted itself out, our world is destroyed and at the age of 60 you are undermined anyway and half finished, I want exist no longer, I don't have decades in front of me, I don't want them any more".
http://www.cyranos.ch/litzwe-e.htm
Eros i Tanatos...hmmm... mislila sam da postavim pitanje koje se odnosi na Hegela, medjutim, kako ste zaredjali s Tanatosom, onako muski, ja cu da udarim zensku kontru
Jin-Jang...Eros i Tanatos
Navedite deset, umetnickih, izraza ljubavi i ceznje !
''Tristan i Izolda''
''Omer i Merima''
''Romeo i Julija''
''Orfej i Euridika''
''Abelar i Eloiza''
''Majstor i Margarita''
'Catherine i Heathcliff' (''Orkanski visovi'')
''Gvinerijin lament''
''Mahabharata i Ramajana''
''Antonije i Kleopatra'', itd, itd
- Преписка глумице Патрик Кембел и писца Бернарда Шоа (дописивали се више деценија, а садржина је послужила за познати комад "Лажљивац");
- Преписка Пјера Абелара (теолога и философа) са Елоизом; овде треба имати у виду да је због ове везе, која је оглашена грешном, јадни Пјер кастриран, те да је преписка уследила након извршења овог грозног чина;
- Преписка писца Френсиса Скота Фицџералда и Зелде Сејр (из времена док су били вереници); и преписка је, између осталог, послужила за настанак књиге "Алабама сонг" (Жил Лероа);
- Преписка књижевнице Жорж Санд и песника Алфреда де Мисеа (позната је и њена преписка са композитором Фредериком Шопеном, али је већина тих писама завршила у ватри);
- Преписка песника Бориса Пастернака и Аријадне Ефрос (кћерке Марине Цветајеве);
- Преписка Франца Кафке и Милене Јесенске;
- Преписка Халила Џубрана са Меј Зијадом (садржина увршћена у књигу "Плави камен");
- Преписка коју су водили Жан Пол Сартр и Симон де Бовоар (у њима има више егзистенцијализма него у појединим философским делима ове провинијенције, и више љубави и еротике него у најпознатијим остварењима са овом тематиком);
- Преписка Антона Павловича Чехова и Олге Книпер, првакиње Художественог театра (послужила за комад "Дугом пругом до срца");
- Љубавна преписка књижевника Ернеста Хемингвеја и глумице Марлен Дитрих (занимљиво да је тек пола века касније учињена доступном јавности).
Očigledno smo čitali istu knjigu (''Tebi, pisma ljubavi''). Može dalje. Pisma inspirisana ljubavlju pripadaju samom vrhu epistolarnog žanra.
Uvaženi kolega, može dalje.
muškarci ?
