|
Poslao: 05 Okt 2009 15:22
|
offline
- Pridružio: 22 Jan 2009
- Poruke: 64
- Gde živiš: podgorica
|
Goli covjek,djelo Levi-Strosa?Nisam upucena blize pa me sramota da prepisujem sa neta kad vec nisam citala.
Prevedeno je i kao 'divlja misao'.Ako dobro shvatam ova nesuvisla prepricavanja po netu,to je ljudska misao neobojena naukom,bez civilizacijske glazure...mozda?
Ja bih radije rekla,ogoljena misao.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 05 Okt 2009 15:56
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
Чудно ми је да је баш трноружица заборавила "цветић", али шта да се ради... Очекујем да Sorelag призна овај одговор, и дâ подробније објашњење за "дивљу мисао".
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Okt 2009 21:51
|
offline
- Sorelag
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 31 Dec 2005
- Poruke: 2408
|
Nažalost, ne mogu da priznam trnoružicin odgovor zato što je neprecizan. Nije posredi Goli čovek koji čini IV tom Mitologika. Tuzor, molim te, dovrši odgovor koji si započeo.
Ovo su korice originalnog francuskog izdanja knjige sa čuvenim "cvetićem".
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Okt 2009 06:31
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
"Дивља мисао" је најпознатије дело француског философа, етнографа и антрополога Клода Леви-Строса. Оно што се понајвише разликовало у односу на дотадашња гледишта, јесте став о мисли која је "у дивљем, неприпитомљеном стању", не као одлика архаичког човека и примитивне заједнице, већ као незауздана мисао, непокорена правилима и свесном одлуком о њеном обуздавању. Таква мисао се рефлектује и у данашњици, на подручју уметности. Примитивни и цивилизовани начин мишљења (односно менталитет) нису у међусобној опреци, међу њима нема оштре разлике која служи као темељ подвајања, као што су до тада тврдили многи упућеници. Захтев за сигурношћу иманентан је људском роду, а из њега исходи и потреба за успостављањем реда, која није својствена само "цивилизованом" друштву, него и архаичким друштвима и архаичком човеку. "Дивља мисао" има своју пуну логику. И "примитиван човек" је усмерен на класификовање и систематизовање ствари, појава и односа. Исти процес менталног труда, у чијој је основи жеља за спознајом суштине, налази се у домену магије и у домену науке, иако оне захватају различите ствари.
Поводом "цветића":
Citat:In 1962, Lévi-Strauss published what is for many people his most important work, La Pensée Sauvage. The title is a pun untranslatable in English — in English the book is known as The Savage Mind, but this title fails to capture the other possible French meaning of 'Wild Pansies'. In French pensée means both 'thought' and 'pansy,' the flower, while sauvage means 'wild' as well as 'savage' or 'primitive'. The book concerns primitive thought, forms of thought we all use. (Lévi-Strauss suggested the English title be Pansies for Thought, riffing off of a speech by Ophelia in Hamlet.) The French edition to this day retains a flower on the cover.
http://en.wikipedia.org/wiki/Claude_L%C3%A9vi-Strauss
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Okt 2009 15:54
|
offline
- Sorelag
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 31 Dec 2005
- Poruke: 2408
|
Ovaj kratak, jasan i veoma sadržajan prikaz same suštine Levi-Strosovog koncepta "divlje misli" zaslužuje duboki naklon.
To je nauk o Levi-Strosovoj "nauci konkretnog" - mitovima, načelima magije i famoznom totemističkom mišljenju koje počiva na primitivnim klasifikacijama logičkih tipova. Uvek je dobrodošao zbog činjenice da je Levi-Stros "veoma težak za čitanje". "On je težak ne samo u smesta prepoznatljivom smislu da ćemo se u njegovoj, danas već proslavljenoj prozi nalik na tropsku šumu – natopljenoj metaforama koje se puše od pare, obrasloj raskošnim slikama i zasutoj bujnim cvećem ekstravagantnih igara reči (“misli” i “cvetovi daninoća”, “putevi” i “glasovi”, a možda i, s obzirom na tekst o kojem govorimo, čak i “trop” i “tropi”) – vrlo lako izgubiti. On je težak u jednom dubljem i ozbiljnijem smislu..." (Geertz, Works and Lives: The Anthropologist as Author; Gerc ovde aludira na Tužne trope kao najbolji Levi-Strosov tekst i pratekst, "kosmičko jaje" strukturalizma).
Levi-Stros je istovremeno racionalista, strukturalista, neko bi rekao, čak i scijentista, virtuoz naučne analize i interpretacije, i umetnik pisane reči - jedan od istinskih "autora-pisaca" u antropologiji 20. veka.
Your Excellency, tuzor 
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Okt 2009 13:20
|
offline
- Pridružio: 22 Jan 2009
- Poruke: 64
- Gde živiš: podgorica
|
Ukleti simbolisti,Verlen.Eeeee drugi gimnazije!
Trebalo je muzu naci u ljubavi a ne u carobnim pecurkama,rijeci alkohola i opijumu.
Sjecam se da nas je profesorka sablaznjivala pricama o Bodlerovoj crnoj kljastoj prostitutki,ne sjecam se bas,znam da je bila 'pod manom'.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Okt 2009 14:18
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
Тачно тако! Вероватно је и абсинт узимао свој данак...
Citat:Ukleti pesnici (fr. poetes maudits) je termin koji, u istoimenom eseju iz 1884. godine, prvi put upotrebljava francuski pesnik Pol Verlen da bi opisao stvaralaštvo simbolizma i njegovih predstavnika, T.Korbijera, Artura Remboa i Stefana Malarmea.
Verlen ukazuje na pesničku autentičnost ovih pesnika i ističe ono što njihovu poeziju čini novom i značajnom za književnost 19. veka. On skreće pažnju i na sklonost ovih pesnika ka istraživanju ekstremnih iskustava, kao što su uzimanje narkotika i alkohola, i ponašanju koje odudara od ustaljenih društvenih normi.
. . .
Temom „ukletih pesnika“ bavio se i francuski pesnik simbolizma, Šarl Bodler, u svojoj najpoznatijoj zbirci pesama Cveće zla (pesme Albatros i Blagoslov). Predstava takvog pesnika podrazumeva bolesnog, raskalašnog, siromašnog pesnika velikog ali nepriznatog talenta, sklonog poroku i skandalima, prezrenog i odbačenog od društva.
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A3%D0%BA%D0%BB%D.....1%86%D0%B8
Citat:A poète maudit (French: accursed poet) is a poet living a life outside or against society. Abuse of drugs and alcohol, insanity, crime, violence, and in general any societal sin, often resulting in an early death are typical elements of the biography of a poète maudit.
The first poète maudit, and its prototype, was François Villon (1431 - c. 1474) but the phrase wasn't coined until the beginning of the 19th century by Alfred de Vigny in his 1832 drama Stello, in which he calls the poet "la race toujours maudite par les puissants de la terre" (The race which will always be cursed by the powerful ones of the earth). Charles Baudelaire, Paul Verlaine and Arthur Rimbaud are considered typical examples. Lautréamont is also considered as a poète maudit.
The term came into wider usage since Verlaine's anthology. Originally it was used just for the writers in his book (see below), but then it became a name for writers (or even artists in general) whose lives and art are outside or against their society. For example, the poet and publisher Pierre Seghers published an anthology "Poètes maudits d'aujourd'hui: 1946-1970" (The accursed poets of today) in Paris in 1972, collecting authors such as Antonin Artaud, Jean-Pierre Duprey and 10 others, some of which (like Artaud) became very famous posthumously.
http://en.wikipedia.org/wiki/Po%C3%A8te_maudit
Трноружице, изволи!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Okt 2009 15:08
|
offline
- Pridružio: 22 Jan 2009
- Poruke: 64
- Gde živiš: podgorica
|
Hvala Tuzore.
Sta moze da radi jedna mlada gresna dama u,npr,XIX vijeku,sa iglama za pletenje,ili sa sundjerom,a da to nikako nije povezano sa uobicajenom namjenom tih dvaju stvari?
Priznajem,malo cudno pitanje,ali sam ga postavila u nadi da ce neko,odgovorivsi,navesti jos zanimljivih 'metoda',meni nepoznatih....
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Okt 2009 17:44
|
offline
- Ivančica
- Ugledni građanin
- Pridružio: 05 Avg 2009
- Poruke: 472
|
Cula sam da su nekim metodama (koje takodje podrazumijevaju igle) pravile sebi rupice na obrazima, pa da nije slucajno to?
|
|
|
|
|
|
