Na današnji dan

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1932 - Преминуо је српски политичар, економиста, дипломата, историчар и писац Чедомиљ Мијатовић, председник Српске краљевске академије, утемељивач Народне банке Србије, професор економије на Великој школи у Београду. После завршеног Лицеја у Београду, студирао је политичко-економске науке у Минхену, Лајпцигу, Цириху и Бечу. Између 1873. и 1889. био је више пута министар иностраних послова и министар финансија.
Као шеф српске дипломатије потписао је Тајну конвенцију са Аустро-Угарском 1881. а као министар финансија увео је динар као новчану јединицу Србије и метарски систем мера. Одлучујуће је допринео изградњи железница у Србији и њеном укључивању у светске финансијске токове.
Први је у Србији почео да систематски изучава привредну историју. Преводио је са енглеског, укључујући "Историју цивилизације у Енглеској" Хенрија Томаса Бекла. Са извесним успехом бавио се и књижевним радом. Био је изразито религиозан човек, чак мистик, бавио се добротворним радом са верским мотивима, али и публицистиком на религиозне теме.
После пада династије Обреновић 1903. живео је у Лондону, где ће провести остатак живота. Дела: "Извод из политичке економије", "Наука о државном газдинству или наука о финанцији", "Историја трговине", "Финанције српског краљевства", "Иконија, везирова мајка", "Рајко од Расине", "Кнез Градоје од Орлова града", "Ђурађ Бранковић", "Успомене балканског дипломате".

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1970- Умро је позоришни и филмски режисер, сценограф и глумац Бојан Ступица. Његова режија одликовала се изразитом креативношћу. Радио је у више наших позоришта, најдуже у Београду (Југословенско драмско позориште, Атеље 212, Народно позориште) и знатно је допринео развитку позоришне уметности код нас. Режија: позоришни комади - "Дундо Мароје", "Леда", "У агонији", "Аретеј", "Кавкаски круг кредом", "Рибарске свађе", "Крваве свадбе", "Опера за три гроша", "Идиот", "Посета старе даме", "Света Ивана", "Глорија", "Мадам Сан-Жен", "Дантонова смрт", "Јаје", "Богојављенска ноћ", "Браћа Карамазови", филмови - "Јара господа", "У мрежи".

2007- Умро је српски академик Зоран Константиновић, теоретичар књижевности. Други светски рат, као официр Краљевине Југославије провео је у заробљеништву. Радећи као наставник у Вишој војној академији после рата, Константиновић је упоредо студирао стране језике и књижевност и дипломирао је 1953, а докторирао три године доцније, да би затим прешао на Филозофски факултет. Прихватио је 1970. позив да у Инсбруку оснује прву катедру за компаративну књижевност у Аустрији којом је руководио до 1990. Био је члан Комисије за литературу Аустријске академије наука, потпредседник међународне Асоцијације за упоредну књижевност, Европске академије наука и уметности у Салцбургу. Као гостујући професор предавао је на низу универзитета Европе, САД, Аустралије, Јапана. За српску науку посебан значај имају његови радови посвећени везама српске и немачке књижевности и културе.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1899- Рођен је српски архитекта Бранислав Којић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности, пројектант Уметничког павиљона на Калемегдану (Цвијета Зузорић) и палате листа "Време" - данашња "Борба" (осим спрата који је дозидан доцније). Један је од оснивача Групе архитеката модерног правца после Првог светског рата, чији је био дугогодишњи председник. Дела: "Пољопривредне зграде", "Индустријска архитектура", "Стара градска и сеоска архитектура у Србији", "Сеоска архитектура и руризам".

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1873 - Умро је Константин Данил, један од највећих српских сликара 19. века, представник српског бидермајера. Стилом и техником близак бечким класицистима, израдио је низ иконостаса, међу којима су најзначајнији у Успенској цркви у Панчеву и у епархијској цркви у Темишвару, као и портрете, мртву природу, композиције. Достизао је право мајсторство као портретиста, испољавајући знатну уметничку снагу и племенитост колорита. Дела: "Госпођа Вајглинг", "Уметникова жена", "Госпођа Тетеши", "Првендар". За ремек дела српског сликарства сматрају се његов "Павле Кенгелац" као и "Свети Архангел Гаврило".

1929 - У Народном позоришту у Београду изведена је премијера "Госпође министарке" Бранислава Нушића у којој је насловну ролу тумачила Жанка Стокић, којој је Нушић унапред наменио улогу.

1962 - Умрла је српска сликарка Зора Петровић, професор Академије ликовних уметности у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Сликарство је учила код Љубе Ивановића, Мила Милуновића и вајара Ђорђа Јовановића, потом усавршавала у Пешти и Паризу. Њена дела одишу снажним темпераментом и јаким колоритом. Претежно је сликала актове и жене из народа.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sirius, voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1875 - Рођен је српски писац Светозар Ћоровић, један од интелектуалних првака босанскохерцеговачких Срба у време аустроугарске окупације. С Алексом Шантићем и Јованом Дучићем покренуо је у Мостару 1896. лист "Зора". Током Првог светског рата интерниран је у тешким условима од чега неизлечиво оболео. У приповеткама, драмама и романима описивао је живот у родној Херцеговини, непосредним стилом, живописно и с лакоћом. Дела: романи "Стојан Мутикаша", "Женидба Пере Карантана", "Мајчина Султанија", збирке приповедака "У часовима одмора", "Моји познаници", "Брђани", драме "Зулумћар", "Он", "Адам-бег", "Ајша".

1879 - Рођен је српски писац Коста Абрашевић. Политички ангажован песник. Његови уметнички недорађени стихови, што ваља приписати чињеници да је стварао изузетно млад, умро је у 19. години, прожети су емпатијом према социјално обесправљенима. Песме: "Звижди ветре", "Свет је нама отаџбина", "Братство", "Црвена".

• 3Ovo se svidja korisnicima: amstel2, voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У Ваљеву су дуго одржавани редовни сусрети бројних КУДОВА ''Абрашевић''. Било их је само у Србији двадесетак...

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1842 - У Београду је основано Друштво србске словесности, после припрема које су започеле септембра 1841. Оснивачи су били Јован Стерија-Поповић и Атанасије Николић. Први чланови Друштва били су: Димитрије Исаиловић, Стефан Марковић, Јован Стејић, Димитрије Тирол, Сима Милутиновић и Исидор Стојановић. Друштво је суспендовано у јануару 1864. године зато што је за чланове изабрало Ђузепеа Гарибалдија, Николаја Чернишевског и Александра Херцена. Рад Друштва обновљен је у јулу 1864. под називом Србско учено дружтво, од новембра 1886. Краљ Милан га преименује и диже на виши ниво као Краљевско србску академију (од 1887. Српска краљевска академија) а после Другог светског рата Српска академија наука. Назив Српска академија наука и уметности установљен је 1960.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1935 - Рођен Владислав Лалицки, српски сценограф и костимограф. Као сценограф започео је 1958. у шабачком Народном позоришту, а од 1961. радио је у Атељеу 212 где је израдио сценографију за више култних представа: "Драги мој лажљивче", "Картотека", "Арсеник и старе чипке", "Краљ Иби", "Кафаница, судница, лудница", "Коса", "Пурпурно острво", "Чудо у Шаргану". Лалицки је био сценограф и костимограф за преко 500 позоришних представа, 200 филмова и серија и илустратор више од 500 књига. Од 1984. до 2002. године живео је у Јоханесбургу, где је такође имао запажену каријеру.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1882 - Умро је српски писац Константин Пејчић. Медицину је завршио и докторирао у Пешти. Био је управник Текелијанума (завода за образовање српске деце у Пешти - задужбине грофа Саве Текелије). Био је активан у политичком и јавном животу Срба у Војводини и тадашњој Угарској уопште. Један је од првих сарадника Летописа Матице Српске (часопис је основан под именом "Сербски летопис" - из круга његових сарадника је и настала Матица српска). Сарађивао је у "Сербским новинама". Био је изразити следбеник Доситеја Обрадовића и пропагатор његових идеја. Издавао је у Панчеву популарно-медицински часопис "Домаћи лекар". Дела: "Житије Теодора Павловића", "Грађа за историју српског покрета у Угарској".

• 2Ovo se svidja korisnicima: saten, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1923. - Основана је Београдска филхармонија. Њен оснивач, први директор и шеф-диригент био је један од најзначајнијих српских композитора и диригената Стеван Христић.