Na današnji dan

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1871. године изашао је први српски театарски лист "Позориште", покренут од стране Српског народног позоришта у Новом Саду (основано 1861). Лист је, с повременим прекидима, излазио до 1908.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1904. године рођен је српски писац, ликовни и књижевни критичар, јеврејског порекла, Ото Бихаљи Мерин. С братом Павлом 1928. основао је издавачку кућу "Нолит" (Нова литература). Уређивао је и књижевно-политички часопис "Нова литература". Због политичких разлога емигрирао је и у Немачкој је уређивао комунистички књижевни часопис "Линкскурве". У Паризу је 1933. основао "Институт за борбу против фашизма". Од 1936. у Шпанији се борио на страни републиканаца против снага генерала Франка. Ликовним и књижевним студијама знатно је допринео тумачењу и схватању савременог стваралаштва. Дела: роман "Довиђења у октобру", есеји и уметничка критика "Освајање неба", "Мисли и боје", "Сусрети са мојим временом", "Југословенска скулптура XX века", "Градитељи модерне мисли", "Наивна слика света", "Продори модерне уметности", "Крај уметности у доба науке?", "Маске света", "Ре-визија уметности", "Модерн Герман арт", "Гоја и ми", "Капричоси", "Ужаси рата", "Анри Русо, живот и дело" (са супругом Лизом), монографије "Крсто Хегедушић", "Габријел Ступица", "Богосав Живковић", "Вангел Наумовски", дело о Шпанском грађанском рату "Шпанија између смрти и рађања".

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1834 - У Крагујевцу су изашле "Новине србске", први српски информативни лист штампан у земљи али и службено гласило тадашње Кнежевине Србије (Књажества). Први уредник био је Димитрије Давидовић, национални радник, родоначелник српског новинарства.

1876 - Умро је српски сликар Павле Симић, који је највише осликавао иконостасе, углавном на простору данашње српске Војводине. Најпознатија дела: "Мајски сабор 1848.", "Илија Бирчанин предаје харач", "Хаџи-Рувим", "Хаџи-Ђера", "Немањина смрт", "Сан св. Саве", портрети "Ст. Јовановић", "Ј. Пробојчевић", "Милица Стојадиновић Српкиња", "Жена с белим оковратником".

1931 - Рођен је Пеђа Ристић, архитекта, професор на Академији Српске православне цркве за уметност и конзервацију. Био је познат по пројектима црквених здања. По његовим нацртима саграђено је више од 150 храмова, међу којима су црква у Требињу по тестаменту Јована Дучића, Саборни храм у Подгорици, црква у Апатину, на Равној гори, Бирмингему, Хановеру, Сиднеју.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

2008 - Умро је српски германиста Томислав Бекић. Био је шеф Катедре за немачки језик на Филозофском факултету у Новом Саду, декан тог факултета и уредник Зборника Матице српске за језик и књижевност. Највише се бавио делима Томаса Мана, превео је његово капитално дело "Јосиф и његова браћа". Истраживао је српско-немачке културне везе. Аутор је студије: "Томас Ман немачким слушаоцима".

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1860 - Рођен је српски филолог Милан Решетар, члан Српске Краљевске академије, универзитетски професор словенске филологије у Бечу и Загребу. Проучавао је језик старих споменика, дијалекате и акценате, посебно књижевну и културну историју родног Дубровника и био је најбољи зналац старог дубровачког новца. Дела: на српском - издање "Горског вијенца", "Дубровачка нумизматика", "Нове дубровачке повеље Стојановићева зборника", "Никша Звијездић, дубровачки канцелар XВ века", "Најстарији дубровачки говор", "Најстарија дубровачка проза", "Дубровачки зборник од год. 1520.", "Језик Марина Држића", на немачком - "Чакавштина и њене некадашње и садашње границе", "Штокавски дијалект", "Дубровачки споменици XIII-XV века".

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1887 - почело је с радом Народно позориште у Нишу. Театар који се тада звао "Синђелић" прву представу "Српски ајдуци" из пера Ј. Стерије Поповића, давао је у гостионици "Кнез Михајло". Нишко позориште које је тим извођењем започело рад основали су Стеван Сремац, Милорад Петровић, Ђока Протић, Хенрих Лилер, Спиро Калик и Стеван Никшић Лала. Први управник био је Михајло Димић. После Другог светског рата нишко позориште преименовано је у Народно позориште. Од јануара 1939. смештено је у наменски грађеном здању на Синђелићевом тргу.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

27. марта 1791. – У Бечу су изашле прве српске новине „Српске дневне новине“ (Серпскија повседневнија новини). Њихова сврха је била просветитељске природе да помогне српском народу да буде информисан на свом језику. Дозволу за покретање српских новина затражили су 1790. године у Бечу Србин Емануел Јанковић из Новог Сада, писац, преводилац и штампар, као и Грци Публије и Георгије Маркидес Пуљо, којима је одобрено штампање. Новине су излазиле двапут месечно, уторком и петком, и биле штампане црквеном ћирилицом.

Прве српске новине уређиване су по узору на бечке и немачке новине сличне врсте. Доносиле су претежно вести политичког и војног садржаја које су углавном преузимане из разних немачких листова. Објављивани су и текстови из других области – књижевности, школства и медицине, као и прегледи књига и разни огласи. Први познати дописник за српске новине био је Стефан Рајић из Осијека, а било је и дописника из Земуна, Сремских Карловаца, Темишвара, Новог Сада, као и других места.

Језик новина је наилазио на осуде тадашње јавности јер је био неразумљив ширем кругу читалаца. Био је мешавина српскословенског, рускословенског и нарочито народног језика, уз присуство дијалекта сличног данашњем шумадијско-војвођанском дијалекту. Новине су излазиле две године, а потом су угашене.

Без обзира на то што су кратко излазиле, прве српске новине имају велики значај за историју српског новинарства. Оне заузимају значајно место у целокупној српској историји и култури. Због тога се датум њиховог изласка, 27. март, почев од 2001, у Србији обележава као Дан новинара.

Публије и Георгије Маркидес Пуљо су били сарадници грчког песника и револуционара Риге од Фере.Такође, издавали су у Бечу 1790. године једне грчке новине.