Na današnji dan

20

Na današnji dan

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2282
  • Gde živiš: Karlmarksland

1801 - умро је српски историчар, теолог, књижевник Јован Рајић. Школовао се у Сремским Карловцима, где је и рођен, у језуитској гимназији у Коморану, и у Шопрону (протестантска гимназија). Заршио је Духовну академију у Кијеву. Радио је као професор у Карловцима и Новом Саду (географија са историјом).
Пошто се замонашио 1772. постаје архимандрит манастира Ковиљ у Бачкој. Уз Доситеја Обрадовића Рајић је вероватно најученији Србин свог времена. Његов "Катихизис", који је израдио на тражење царице Марије Терезије, најпревођенија је српска књига 18. века. Преведена је на румунски (2 превода) немачки, мађарски и грчки. Преводио је са руског и немачког, књижевно, богословско и историографско штиво.

Његова "Историја", обимно дело објављено у 4 тома (1794/95) оставила је огроман траг у српској култури и после Мавра Орбина и Павла Јулинца прва је права историја Срба. То је прва публикација у српској књижевној историји за коју су били уписивани пренумеранти (претплатници).
И на литерарном пољу имао је сјајне резултате, његова поема "Бој змаја са орлови" сматра се најбољим песничким остварењем српске литературе 18. века. Дела: "Катихизис мали", "Бој змаја са орлови", "Стихи о воспоминанији смрти", "Историја разних словенских народов", "Траедокомедија" (прерада дела Емануила Козачинског), "Молитвеник", "Историја катихизма", "Безпристрастнаја историческаја повест", "Правила монашескаја".



1993- Умро је српски писац, ликовни и књижевни критичар, јеврејског порекла, Ото Бихаљи Мерин. С братом Павлом 1928. основао је издавачку кућу "Нолит" (Нова литература).
Уређивао је и књижевно-политички часопис "Нова литература".
Због политичких разлога емигрирао је и у Немачкој је уређивао комунистички књижевни часопис "Линкскурве". У Паризу је 1933. основао "Институт за борбу против фашизма".
Од 1936. у Шпанији се борио на страни републиканаца против снага генерала Франка. Ликовним и књижевним студијама знатно је допринео тумачењу и схватању савременог стваралаштва.

Дела: роман "Довиђења у октобру", есеји и уметничка критика "Освајање неба", "Мисли и боје", "Сусрети са мојим временом", "Југословенска скулптура XX века", "Градитељи модерне мисли", "Наивна слика света", "Продори модерне уметности", "Крај уметности у доба науке?", "Маске света", "Ре-визија уметности", "Модерн Герман арт", "Гоја и ми", "Капричоси", "Ужаси рата", "Анри Русо, живот и дело" (са супругом Лизом), монографије "Крсто Хегедушић", "Габријел Ступица", "Богосав Живковић", "Вангел Наумовски", дело о Шпанском грађанском рату "Шпанија између смрти и рађања".



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2282
  • Gde živiš: Karlmarksland

1876. године рођен је српски сликар Стеван Алексић, мајстор обнове иконостаса српских цркава. Академију је завршио у Минхену, а сликарску радионицу отворио је у родном Араду, у којем је реновирао иконе и слике на сводовима локалне српске цркве. Обновио је и иконе и слике у црквама у Темишвару, Вуковару, Новом Саду, Модошу (сада Јаша Томић), Бешенову и другим местима. Најзначајнији и најобимнији рад обавио је у Преображенској цркви у Панчеву: 32 иконе великог формата, три композиције из историје српске цркве и 44 медаљона светаца.



offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2282
  • Gde živiš: Karlmarksland

1883 - Рођен је српски сликар Стојан Аралица, члан Српске академије наука и уметности, мајстор са изразитим осећањем за боју. После студија у Минхену, Риму и Паризу, пропутовао је Шпанију, северну Африку и Италију и дуго је живео у Паризу, а од 1948. у Београду. Најчешће је сликао пределе и мртву природу, у почетку под утицајем минхенске школе и париске школе Андре Лота, да би потом изградио стил на искуствима постимпресионизма, стварајући слике које одликује наглашено осећање за боју и прозрачна атмосфера. У последњој фази приближио се лирској апстракцији.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2282
  • Gde živiš: Karlmarksland

1901- Рођен је Предраг Милојевић, српски новинар, књижевник, преводилац, једна од најважнијих личности српског новинарства уопште. Рођен је у Београду у породици државног чиновника. Апсолвирао је на Филозофском факултету у Београду 1923. Почео је да објављује 1921. а у међуратном периоду је новинар листа "Политика" и дописник из Берлина и касније Лондона. Извесно време након Другог светског рата објављивао је под псеудонимом пошто је током окупације био уредник листа Недићеве владе "Ново време". Доцније поново постаје сарадник "Политике" а потом и спољнополитички коментатор. Објавио је велики број репортажа, коментара и анализа, па и интервјуе са Черчилом, Хитлером, Мусолинијем... Преводио је Фојербаха ("Суштина религије"), Кафку ("Замак"), Хемингвеја ("Преко реке и у шуму"), Грина ("Бегунац"), Селму Лагерлеф ("Геста Берлинг"), Хамсуна, Џејмса. Добитник је Награде за животно дело Удружења новинара Србије, награде Београда ("Октобарска"), "Политике", Ордена Светог Саве, Ордена Југословенске круне. Тестаментом је оставио велика средства намењена за школовање младих новинара. Дела: "Из прошлих дана", "О људима и ћудима", "Био сам присутан", "Кажем ја себи - антимемоари", "Све године овог века".

1942- Стрељан је Српски композитор, диригент и музиколог Војислав Вучковић. Завршио је конзерваторијум у Прагу, где је докторирао музикологију. Био је професор Музичке школе "Станковић" у Београду, диригент Београдске филхармоније, сарадник више листова и часописа. Између два светска рата учествовао је у комунистичком покрету, организовао студентске и радничке хорове, писао музичку критику. У Другом светском рату се укључио у НОП. Тада је настало и његово најзначајније дело "Херојски ораторијум". Компоновао је и симфонијске поеме "Озарени пут", "Буревесник" и балет "Човек који је украо сунце".

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2282
  • Gde živiš: Karlmarksland

1835 - Умро је српски гуслар и песник Филип Вишњић, "Хомер српске епске књижевности". Родом Србин из Босне, слеп од осме године, крстарио је српским земљама од Темишвара до Скадра, од Бања Луке до Смедерева, и певао о борбама против Турака. Прикључио се 1809. Првом српском устанку и постао "песник буне". После слома устанка 1813. прешао је у Срем и настанио се у селу Грк (садашње Вишњићево) у којем је остао до смрти. У Срему је 1815. упознао Вука Караџића, који је записао многе његове песме, као што су "Почетак буне на дахије", "Бој на Мишару", "Кнез Иво од Семберије", "Смрт Марка Краљевића".

1984 - Умро је писац Гвидо Тартаља, којег су поједини књижевни критичари назвали "Змајем савремене српске књижевности за децу". Објавио је више од 30 књига а на многе његове песме компонована је музика за дечје хорове. Дипломирао је на Правном факултету у Београду. Дела: збирке песама "Песма и град", "Лирика", "Зачарани круг", "Срмена у граду птица", "Песме", песме за децу "Оживела цртанка", "Шта месеци причају", "Од облака до маслачка", "Дедин шешир и ветар", "Гусарска дружина", "Први лет".

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2282
  • Gde živiš: Karlmarksland

1847 - Умро је српски писац Сима Милутиновић Сарајлија, претеча српских романтичара. Надимак је добио по месту рођења. Школовао се у Београду, Земуну, Сегедину, Сремским Карловцима. Борио се у устанцима Србије за независност, а у Цетињу је од 1827. био секретар владике Петра I Петровића Његоша и васпитач и песнички учитељ његовог синовца Петра II Петровића Његоша. На позив кнеза Милоша Обреновића вратио се 1831. у Србију и био секретар Министарства просвете и историограф кнеза Милоша. Дела: спевови "Србијанка", "Тројебратство", "Тројесестарство", трагедија "Обилић", историјски списи "Историја Србије", "Историја Црне Горе", збирка народних песама "Пјеванија црногорска и херцеговачка".

1864 - Рођен је српски сликар Марко Мурат, члан Српске краљевске академије, оснивач Уметничке занатске школе у Београду. Почео је као реалиста, али се потом приближио импресионистима. Сликао је портрете, историјске композиције, пределе, снажно је утицао на стварање "Београдске школе" и у српско сликарство је унео нова уметничка схватања. За велику историјску композицију "Улазак цара Душана у Дубровник" награђен је на светској изложби у Паризу 1900. Друга дела: "Пролеће", "Цвети", "Конавока", "Дум Анте", "Дубровник".

1992 - Умро је Михаило Лалић, писац, члан Српске академије наука и уметности. Његова типична тема су прилике у Црној Гори уочи и током Другог светског рата. Био је интерниран у Грчкој током рата, али је успео да пребегне грчким партизанима и постао је политички комесар Југословенског батаљона. Дела су му изразито сликовита, с дубоким понирањем у психологију и менталитет људи. Дела: романи "Свадба", "Зло прољеће", "Лелејска гора", "Хајка", "Раскид", "Прамен таме", "Заточеници", "Ратна срећа", "Докле гора зазелени", "Гледајући доље на друмове", приповетке "На мјесечини", "Извидница", "Први снијег", "Гости", "Последње брдо".

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2282
  • Gde živiš: Karlmarksland

2007- Умрла је српска глумица Невенка Урбанова. Прву улогу остварила је 1925. године у представи "Код белог коња" Народног позоришта у Београду, последњу 1965. у "Тангу" Југословенског драмског. Током 40 година на сцени Народног позоришта остварила је 150 ликова, међу којима су Лола Монтез ("Опчињени краљ"), Васка ("Коштана"), Рина ("Покојник") за коју је 1948. године добила награду Владе НР Србије. Музеј позоришне уметности и Савез драмских уметника Србије, доделили су јој 1984. године Награду за животно дело "Добричин прстен". Објавила је сећања: "Свици који словима светле".

offline
  • Pridružio: 05 Avg 2006
  • Poruke: 73
  • Gde živiš: tamoDaleko

1943 - Umro Nikola Tesla

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2282
  • Gde živiš: Karlmarksland

1856 - Рођен је српски композитор и музички педагог Стеван Стојановић Мокрањац. Био је хоровођа Београдског певачког друштва и члан Српске краљевске академије. Основао је Српску музичку школу и Београдски гудачки квартет. Његове композиције одликује изванредан, умногоме непревазиђен, смисао за уметничку обраду народних песама, при чему су руковети врхунски домет српске музике, а црквена појања несумњиво међу најистакнутијим делима целокупног православног богослужења.

2009- Умрла је Љубица Цуца Сокић, сликарка, последња велика српска уметница из генерације која је између два светска рата увела српску уметност у токове париске интимистичке школе. Сликарство је учила је код Бете Вукановић, Љубе Ивановића и Ивана Радовића. У Париз одлази 1936. и наредне три године усавршава се и излаже у светској уметничкој престоници. По повратку у Београд 1939. приређује прву самосталну изложбу у Уметничком павиљону. Била је професор на Академији ликовних уметности од 1948. до 1972. Редовни члан САНУ постала је 1979.

2015- Преминуо је Младен Марков, српски писац. У већини књижевних радова описивао је родни Банат. Био је дугогодишњи новинар Радио Београда. За роман "Укоп оца" добио је НИН-ову награду, а за "Старци на селу" Андрићеву. Друга дела: "Банатски воз", "Жабљи скок"...

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2282
  • Gde živiš: Karlmarksland

1890. године умро је српски писац и лекар Лаза Лазаревић, један од најбољих српских реалиста. Права је завршио у Београду, а медицину у Берлину. Написао је само девет приповедака, од којих је "Швабица" остала у фрагментима. Мада с патријархалним погледима на живот, његове приповетке, сажете, с веома снажном унутрашњом драматиком, имају класичну вредност. Преводио је руске писце Николаја Черњишевског, Николаја Гогоља и Алексеја Писемског и француског писца Ежена Скриба. Као лекар учествовао је у организацији санитета у Србији и објавио 54 рада у стручним медицинским часописима, од којих неки имају изузетан значај.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1054 korisnika na forumu :: 86 registrovanih, 3 sakrivenih i 965 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: -[CoA]-, 357magnum, A.R.Chafee.Jr., Alibaba1981, amstel, Arahne, bbelic, Belac91, Ben Roj, bojank, Boris Bosiljčić, Brada i Gibanica, BraneS, Buda Baba, cvrle312, darios, DH, DonRumataEstorski, doom83, Dorcolac, drimer, flash12, Frunze, goflja76, hyla, invictuss, Klecaviks, kraJo, krlebgd77, Krusarac, kunktator, kybonacci, Lazarus, Leonov, Ligavesh, liman, Lord Nem, lovac12, Lošmi, m0nstrum_, Magistar78, Markoni29, mačković, mercedesamg, mige, Milan A. Nikolic, Misirac, nebkv, Nixon, novator, opt1, ostoja, pandur, Panter, Paor, pein, prashinar, raykan, S2M, sakota79, samocitam, Silence, slonic_tonic, Snorks, Stanlio, stegonosa, Sterilizacija, Stoilkovic, Stoorbak, Tex Viler, theNedjeljko, Toni, tubular, tvlada, Van, vaso1, Vl veliki, vobo, Voja1978, VojvodaMisic, Webb, xJeremijAx, zhuki8, zixmix, zlaya011, Zmaj Ognjeni Vuk