Na današnji dan

19

Na današnji dan

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2043
  • Gde živiš: Karlmarksland

1977 - Умро је српски писац Милош Црњански, изузетан стилиста, једна од најбитнијих појава српске књижевности уопште.

1955 - Умро је српски композитор Јосип Славенски, професор Музичке академије у Београду, који је, тежећи обликовању националног израза, спајао музички фолклор појединих балканских народа с модерном европском музичком техником. Дела: "Балканофонија" за оркестар, "Симфонија Оријента", за хор и оркестар, "Песме моје мајке" за глас и гудачки квартет, четири гудачка квартета, виолински концерт, хорови, соната за виолину и клавир.

1957 - Умро је српски сликар Паја Јовановић, представник академског реализма. Највећи део живота провео је у Бечу у којем је и умро. Изузетно је владао сликарским занатом и инспирисао се српском историјом. Насликао је велике иконостасе у Саборној цркви у Новом Саду и у цркви у Долову и портретисао више владара и црквених достојанственика.

2009 - Преминуо је Милорад Павић, српски књижевник и научник, академик и члан низа међународних научних и литерарних асоцијација. Његов "Хазарски речник" донео му је глобалну популарност.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2043
  • Gde živiš: Karlmarksland

2008. - Умро је Миливоје Петровић, првак Опере Народног позоришта у Београду. Певање је учио у средњој музичкој школи "Станковић" као и код чувених мајстора оперске уметности: Зденке Зикове, Злате Ђунђенац и Станоја Јанковића. Године 1964. постаје солиста Опере. Завршио је и Академију "Бенедето Марчело" у Венецији у класи знаменитог професора Бонинија. На сцени српског националног театра упамћен је по улогама Алфреда, Неморина, Ленског, Слепог гуслара, Макдафа.



offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2043
  • Gde živiš: Karlmarksland

1952 - Умро је Милан Грол, српски политичар, дипломата, позоришни и књижевни критичар, дугогодишњи драматург и управник Народног позоришта у Београду, од 1940. шеф Демократске странке. Као близак сарадник најугледнијег српског књижевног критичара Јована Скерлића објавио је мноштво књижевних и позоришних критика у "Српском књижевном гласнику". У Другом светском рату био је министар у емигрантској влади у Лондону. У земљу се вратио 1945. и накратко је био потпредседник владе, док није постало сасвим јасно да режим само симулира неке демократске норме. Дела: чланци и есеји "Позоришне критике", "Из позоришта предратне Србије", "Лондонски дневник", "Дневни записи", "Кроз две деценије Југославије", "Искушења демократије".

1978 - Умрла је српска глумица Љубинка Бобић, чланица београдског Народног позоришта. Започела је каријеру 1921. у Београду као тумач улога наивних, несташних, враголастих девојака, освојивши убрзо гледалиште ведрином и непосредношћу. Тумачећи карактерне улоге исказивала је изузетно сценско умеће. Њену каријеру је највише обележила ненадмашна интерпретација Живке у "Госпођи министарки" Бранислава Нушића.

2009 - Преминуо је Ђорђе Вид Томашевић, антрополог, историчар уметности, литерата. Био је професор на универзитетима Калифорнија, Бафало, Вашингтон, Беркли, у САД. Посвећено се бавио националним активностима и културом Срба. Извесно време био је члан Крунског савета.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2043
  • Gde živiš: Karlmarksland

1841 - У Београду је у "Позоришту на Ђумруку" одржана прва представа - драма Јована Стерије Поповића "Смрт Стефана Дечанског". Позориште је организовао српски режисер, сценограф, глумац, писац и просветни радник Атанасије Николић. Тада је штампан први позоришни плакат код нас и расписан први књижевно-драмски конкурс за дела "по народном карактеру и обичајима устројеним". Позориште на Ђумруку се одржало само годину дана.

1890 - Рођен је српски композитор и етномузиколог Коста Манојловић, професор и први ректор Музичке академије у Београду. У београдској Богословији предавач му је био Мокрањац, школовање је наставио у Москви и Минхену, а окончао у Оксфорду. Забележио је мноштво народних песама. Написао је "Споменицу Стевану Мокрањцу" и етномузиколошке студије "Музичке карактеристике нашег југа", "Музичко дело нашег села", "Народне мелодије у источној Србији". Дела: циклуси хорова "Жалне песме", "Песме земље Рашке", "Песме земље Скендербегове", соло песме, обраде народних песама.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2043
  • Gde živiš: Karlmarksland

1833 - На данашњи дан рођен је српски писац Јован Јовановић Змај, члан Српске краљевске академије.

1959 - Умро је српски писац Јован Палавестра, критичар и новинар. Писао је приповетке и драме, позоришну и књижевну критику. Преводио је Пшибишевског, Флобера, Бодлера. Дела: драме "Савести на ветру", "Човјек који се снашао", "Велики скандал", збирке приповедака "Сиви видици", "На белом хлебу".

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2043
  • Gde živiš: Karlmarksland

1638 - Умро је Иван (Џиво) Гундулић, писац из Дубровника, чија је поезија прожета опевањем слободе, као и позивањем Срба и других Словена на борбу против Турака. У најзначајнијем делу, епу "Осман", опевао је Хоћимску битку и Османову смрт 1621. видећи у томе предзнак пропасти Турске и ослобођења поробљенијх. У младости је писао драме, пасторале и лирске песме, које су највећим делом изгубљене. Сматра се највећим барокним песником међу Словенима уопште. Остала дела: пасторала "Дубравка", спев "Сузе сина разметнога", "Аријадна".

1822 - Рођен је српски писац Јаков Игњатовић. Био је изразити реалиста. После завршеног правног факултета радио је у родној Сент Андреји као адвокат, а у току револуције 1848. био је посланик Мајске скупштине у Сремским Карловцима и члан Главног одбора Војводине. Написао је девет романа, 17 приповедака, књигу мемоара и велики број публицистичких и политичких чланака. У романима је описивао живот војвођанских Срба (и уопште угарских Срба). Дела: романи "Трпен-спасен", "Милан Наранџић", "Чудан свет", "Васа Решпект", "Вечити младожења", "Стари и нови мајстори", "Патница".

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2043
  • Gde živiš: Karlmarksland

1914. године рођена је Љубица Цуца Сокић, сликарка, последња велика српска уметница из генерације која је између два светска рата увела српску уметност у токове париске интимистичке школе. Сликарство је учила је код Бете Вукановић, Љубе Ивановића и Ивана Радовића. У Париз одлази 1936. и наредне три године усавршава се и излаже у светској уметничкој престоници. По повратку у Београд 1939. приређује прву самосталну изложбу у Уметничком павиљону. Била је професор на Академији ликовних уметности од 1948. до 1972. Редовни члан САНУ постала је 1979.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2043
  • Gde živiš: Karlmarksland

1898- Рођен је српски сликар Иван Табаковић, професор Академије примењених уметности у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Студирао је у Минхену, Будимпешти, Загребу и Паризу. Припадао је групама "Земља", "Дванаесторица" и "Шесторица". Добио је "Гран при" за сликарство на међународној изложби у Паризу 1937. и Златну медаљу на међународној изложби керамике у Прагу 1962.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2043
  • Gde živiš: Karlmarksland

1923 - Рођена је Милка Ивић, лингвиста, професор универзитета, академик. Редовни члан САНУ постала је 1983. Била је чланица и неколицине страних академија (норвешке, саксонске) односно научних асоцијација, и превођена је на десетине језика.

1948 - Уредбом владе ФНРЈ основана је Академија за позоришну уметност у Београду. Настава на новооснованој Академији почела је фебруара 1949. Први декан био је Душан Матић, а први професори глуме били су Мата Милошевић и Јозо Лауренчић, њихови асистенти Мирослав Беловић, Стево Жигон и Соја Јовановић. Први професори режије новоустројене Академије били су Бојан Ступица и Хуго Клајн.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2043
  • Gde živiš: Karlmarksland

1968 - Умро је Станислав Краков, српски књижевник, новинар, филмски стваралац. Његов отац, родом Пољак, дошао је у Србију као војни лекар. Станислав је, као гимназијалац, по избијању Првог балканског рата 1912. с непуних 17 година покушао је да се прикључи српској војсци, али је пошто је због младости одбијен, ступио у добровољце Војводе Вука. Из Балканских и И Светског рата изашао је с највишим српским и савезничким одликовањима. Апсолвирао је права 1924. Спадао је међу најутицајнија и најпопуларнија "пера" у новинарству Краљевине Југославије. Уређивао је "Време", "Наша крила", "Телеграм". Био је директор Радио-Београда (1940-41). Као књижевник постао је познат двадесетих ратним романом "Крила". Бавио се и филмским стваралаштвом, аутор је познатог филма "За част отаџбине". Својим средствима основао је музеј чија су централна тема биле старине Јужне и Старе Србије. Током Другог светског рата подржавао је генерала Милана Недића, отуда је остатак живота провео у беди у Француској. Књижевна критика његова дела сматра највишим дометом српске ратне прозе. Дела: "Кроз буру", "Крила", "Кроз Јужну Србију", "Наше последње победе", "Пламен четништва", "Престолонаследник Петар", "Црвени Пјеро", "Генерал Милан Недић", "Живот човека на Балкану" (аутобиографија).

1997. преминуо је српски књижевник Борислав Михајловић Михиз, песник, књижевни критичар, драмски писац. Рођен је у Иригу, завршио је Карловачку гимназију и Филозофски факултет у Београду. Радио је као асистент у Музеју Вука и Доситеја у Београду, критичар Нин-а, управник Библиотеке Матице српске, сарадник Политике. Био је уметнички директор Авала-филма , уметнички саветник у Атељеу 212 (који је створио заједно са Миром Траиловић), уредник у Просвети. Почео је као песник, веома активан као књижевни критичар. Такође, био је изузетно друштвено ангажован, једно време и народни посланик, на листи Депоса. Био је познат као човек "без длаке на језику". Дела: "Песме", "Огледи", "Од истог читаоца", "Српски песници између два рата", "Књижевни разговори", "Аутобиографија о другима". Аутор је или коаутор више филмских сценарија: "Орлови рано лете", "Поноћна звона", "Војник и пас", "Човек и птица", "Заседа", "Дервиш и смрт". Аутор је драмских текстова: "Бановић Страхиња", "Командант Сајлер", "Краљевић Марко", "Оптужени Петар Тодоровић".

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 618 korisnika na forumu :: 21 registrovanih, 4 sakrivenih i 593 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Belac91, brundo65, celeron, Dannyboy, dragoljub11987, dragon986, GreenMan, havoc995, HrcAk47, mercedesamg, Mixelotti, Miškić, Oluj2.1, Regrut Boskica, rovac, Snorks, Toper, VJ, Vlada1389, Zuna77