Na današnji dan

15

Na današnji dan

online
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1758
  • Gde živiš: Karlmarksland

1831 - Рођен је српски композитор, пијаниста и хоровођа Корнелије Станковић, оснивач новог националног правца у српској музици. Записивао је и хармонизовао српско црквено појање. Рођен је у древној породици будимских Срба, школовао се у Араду, Сегедину, Пешти, а у Бечу је студирао композицију. У Сремским Карловцима проучавао је и бележио усменом традицијом сачувано српско црквено појање. Био је хоровођа Београдског певачког друштва. Допринео је да се за српску музику заинтересују страни композитори, посебно руски, укључујући Чајковског ("Српски марш", данас познат као "Словенски") и Николаја Римског-Корсакова ("Фантазија на српске теме"). Дела: "Православно црквено појање у српскога народа", шест свезака "Српских народних песама", које је хармонизовао за хор, за глас и клавир, или само за клавир. Његови посмртни остаци пренети су из Будимпеште, где је умро 1865, фебруара 1949. у Алеју великана на Новом гробљу у Београду.

1942. године српског сликара Саву Шумановића, мајстора пејзажа, актова и мртве природе, усташе су стрељале у Сремској Митровици у Другом светском рату, после зверског мучења. Дуго је живео у Паризу, а од 1930. у Шиду. Његове велике композиције "Доручак на трави" и "Пијана лађа" спадају међу најзначајнија дела српског модерног сликарства. Најзначајнија његова дела налазе у Народном музеју у Београду, збирци Павла Бељанског у Новом Саду и у галерији "Сава Шумановић" у Шиду.

2007 - Умро је српски писац Јован Козомара. Аутор је девет романа, новела и кратких прича из зивота Земуна. Дела: "Купање голубова", "Глуварење у две смене", "Ноћне магле у Земуну", "Последњи сведок из Венеције", "Коприве цветају на Калварији", "Гардош сав од кише", "Земунска галерија", "Ко је ко у Земуну".



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
online
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1758
  • Gde živiš: Karlmarksland

08. септембар
1731 - Бачки епископ Висарион Павловић отворио је у Новом Саду Латинско-словенску школу, која је имала одлике ниже реалне гимназије. Обликовала је више нараштаја српске грађанске интелигенције.

2015 - Преминуо је Мирослав Јосић Вишњић, српски књижевник. Рођен 1946. у Стапару, Бачка, Учитељску школу завршио је у Сомбору, а на Филолошком факултету у Београду апсолвирао је књижевност. Радио је као лектор и уредник у издаваштву, поред другог у Српској књижевној задрузи. Био је секретар листа "Студент" и уредник часописа "Релатионс". Покретач је библиотеке "Нови Албатрос". Добитник је НИН-ове и Андрићеве награде, као и националног признања за врхунски допринос култури. Дела: романи "Чешка школа", "Приступ у светлост", "Одбрана и пропаст Бодрога у седам бурних годишњих доба", "Приступ у кап и семе", "Световно тројство", "Приступ у починак", "Роман без романа", "Док нас смрт не растави", "Стабло Маријино", "Барон из шарага".



online
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1758
  • Gde živiš: Karlmarksland

1852 - Рођен је српски писац Симо Матавуљ, члан Српске краљевске академије, један од најистакнутијих представника српског реализма. Писао је богатим и сочним језиком приповетке из живота родне Далмације као и Београда у којем је доцније живео.
Имао је велики дар посматрања као и способност живописног сликања и људии њиховог окружења. Преводио је француске писце Мопасана, Золу,Молијера. Дела: романи "Бакоња фра Брне", "Ускок", збирке приповедака "Из приморског живота", "С мора и планине","Београдске приче".

1876 - Рођен је српски политичар, позоришни и књижевни критичар Милан Грол, дугогодишњи драматург и управник Народног позоришта у Београду, од 1940. шеф Демократске странке (после смрти Љубе Давидовића). Као близак сарадник најугледнијег српског књижевног критичара Јована Скерлића објавио је мноштво књижевних и позоришних критика у "Српском књижевном гласнику". У Другом светском рату био је министар у емигрантској влади у Лондону. У земљу се вратио 1945. и накратко је био потпредседник владе. Дела: чланци и есеји "Позоришне критике", "Из позоришта
предратне Србије", "Лондонски дневник", "Дневни записи", "Кроз две деценије Југославије", "Искушења демократије".

1999 - Умро је Предраг Милојевић, српски новинар, књижевник, певодилац, једна од најважнијих личности српског новинарста уопште. Рођен је у Београду у породици државног чиновника. Апсолвирао је Филозофски факултет у Београду 1923. Почео је да објављује 1921. а у међуратном периоду је новинар листа "Политика" и дописник из Берлина и касније Лондона. Извесно време након Другог светског рата објављивао је под псеудонимом пошто је током окупације био уредник листа Недићеве владе "Ново време". Временом поново постаје сарадник "Политике" а потом и спољнополитички коментатор. Објавио је велики број репортажа, интервјуа, коментара, анализа, па и интервјуе с Черчилом, Хитлером, Мусолинијем.

online
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1758
  • Gde živiš: Karlmarksland

1915. године умро је српски композитор и музички писац Исидор Бајић. Музику је студирао код Кеслера у Будимпешти. Био је наставник у Српској гимназији, хоровођа и организатор музичког живота у Новом Саду, аутор вокалних и клавирских дела и сценске музике. Посебну пажњу је посветио обради дела утемељених на српским народним мотивима, а бавио се и теоријом музике. У Новом Саду је 1903. покренуо "Српски музички лист" и "Српску музичку библиотеку" у којој је претежно објављивао композиције савремених аутора. Основао је Музичку школу 1909. и један је од покретача Савеза српских певачких друштава. Дела: опера "Кнез Иво од Семберије", "Српска рапсодија", збирка соло песама "Песме љубави", хорске песме "Соколи", "Еј, ко ти купи", "Зрачак вири", "Из српске градине", аутор је и песме "Јесен стиже дуњо моја".

2018 - Преминуо је Жарко Петровић, композитор, писац, песник. Године 1955, када је имао 23 године компоновао је хит који га је прославио "Све моје јесени су тужне". Био је то евергрин стандард, препеван на чак 30 језика. Сарађивао је с низом музичара и певача бивше Југославије, компоновао музику за позоришне комаде, документарне филмове, балет, за децу. Аутор је преко 600 аранжмана. Широку популарност уживале су и његове композиције: "Две црвене руже", "Серенада Београду". Поред другог, предано је сакупљао песме и друге материјале на тему Солунског фронта и уопште учешћа Србије у Првом светском рату.

online
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1758
  • Gde živiš: Karlmarksland

1773. године рођен је Атанасије Стојковић српски и руски писац и научник, члан руске Царске академије наука, професор и ректор универзитета у Харкову. Похађао је "граматикалну латинску" школу у Руми, школовање је наставио у Шопрону, Сегедину и Пожуну (данас Братислава) а у Гетингену је докторирао филозофију. Од 1803. предавао је на Универзитету у Харкову. Један је од учених Срба које је царска Русија позвала да буду професори на том универзитету, уз Глигорија Трлајића, Саву Петровића, Ђорђа Коритара. Био је и ректор и оснивач харковског Ученог друштва. Један је од носилаца просветитељства код Срба, уз Доситеја и Павла Соларића, и био је међу највећим противницима језичке реформе Вука Караџића. У Будиму је 1801/3 (на подстицај Доситеја Обрадовића) објавио тротомно дело: "Фисика, простим језиком списана за род Славено-сербскиј". Аутор је и првог оригиналног српског романа: "Аристид и Наталија" на традицијама тзв. сентименталних романа 18.в. иако се зачецима белетристике код Срба, сматра прерада Мармонтеловог "Велизарија" Павла Јулинца (1730-1785). По узору на Волтеров "Кандид" написао је: "Кандор или откривање египетских таин", филозофско поучно дело. Аутор је и дела: "О ваздушном камењу и њиховом пореклу", која се сматра једном од првих озбиљних студија о метеоритима уопште. У Источном Сибиру, где је 30. јуна 1908. године пао метеорит и изазвао огромна разарања, постоји брег назван "Стојковићево брдо".

1772 - Рођен је српски књижевник Јоаким Вујић, отац модерног српског позоришта. Бавио се преводилаштвом, глумом, писао је путописе, био је нека врста светског путника, познавао низ страних језика. Школовао се у Баји, Калочи, Сегедину.Л ицеј и права учио је у Пожуну (Братислава). Прва "театрална представленија" приредио је у Пешти, Баји и Сегедину између 1813. и 1815, а у Земуну 1823. У тадашњој Кнежевини Србији је с прекидима боравио од 1833. до смрти, и у Крагујевцу и Београду је, као "Књажевско-сербског театра директор", основао 1834. и 1836. прве позоришне трупе. Био је противник језичке реформе Вука Караџића као и бројни учени Срби Вуковог времена. Написао је "Путешествије по Сербији", "Земљеописаније", као и 21 драмско дело, укључујући "Крешталицу", "Фернанда и Јарику" и "Љубовнају завист через једне ципеле". Аутор је и једне Француске граматике.

1904 - У Етнографском музеју у Београду отворена је прва стална поставка. Етнографски музеј основан је фебруара 1901, али сакупљање етнографских предмета отпочело је организовано у Србији још 1844. У оквиру Народног музеја Србије (Сербсконародни музеум). Прво право систематско сакупљање обављено је ради учешћа на Свесловенској изложби 1867. у Москви. У окриљу Српског ученог друштва 1872. појавио се предлог за оснивање музеја који би чувао етнографске предмете, Стојан Новаковић је тада изложио Предлог и нацрт за оснивање Српског историјско-етнографског музеја.

online
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1758
  • Gde živiš: Karlmarksland

1885. године рођен је Драгомир Драгиша Васић, српски књижевник и политичар, члан Српске краљевске академије. Бавио се адвокатуром и литерарним радом. Током Другог светског рата налазио се у најужем врху покрета Драже Михаиловића (ЈВуО). Нестао је у време коначног распада остатака поражених Михаиловићевих јединица маја/јуна 1945. негде у околини Бања Луке. Дела: "Карактер и менталитет једног поколења", "Два месеца у југословенском Сибиру", "Утуљена кандила", "Црвене магле", "Деветсто трећа", "Утисци из Русије".

1949 - Умро је српски композитор и етномузиколог Коста Манојловић, професор и први ректор Музичке академије у Београду. У београдској Богословији предавач му је био Мокрањац, школовање је наставио у Москви и Минхену, а окончао у Оксфорду. Забележио је мноштво народних песама. Написао је "Споменицу Стевану Мокрањцу" и етномузиколошке студије "Музичке карактеристике нашег југа", "Музичко дело нашег села", "Народне мелодије у источној Србији". Дела: циклуси хорова "Жалне песме", "Песме земље Рашке", "Песме земље Скендербегове", соло песме, обраде народних песама.

online
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1758
  • Gde živiš: Karlmarksland

1791 - Рођен је српски писац Сима Милутиновић Сарајлија, претеча српских романтичара. Надимак је добио по месту рођења. Школовао се у Београду, Земуну, Сегедину, Сремским Карловцима. Борио се у устанцима Србије за независност, а у Цетињу је од 1827. био секретар владике Петра И Петровића Његоша и васпитач и песнички учитељ његовог синовца Петра ИИ Петровића Његоша. На позив кнеза Милоша Обреновића вратио се 1831. у Србију и био секретар Министарства просвете и историограф кнеза Милоша. Дела: спевови "Србијанка", "Тројебратство", "Тројесестарство", трагедија "Обилић", историјски списи "Историја Србије", "Историја Црне Горе", збирка народних песама "Пјеванија црногорска и херцеговачка".

1977 - Умро је српски књижевни и позоришни критичар и историчар књижевности Велибор Глигорић, председник Српске академије наука и уметности од 1965. до 1971, професор Београдског универзитета. Био је директор драме и управник Народног позоришта у Београду, управник Југословенског драмског позоришта и уредник више часописа, исказавши се као заступник реализма и оштар полемичар. Дела: "Критике", "Лица и маске", "Матош - Дис - Ујевић", "Позоришне критике", "Српски реалисти", "Огледи и критике", "У вихору", "Бранислав Нушић", "Портрети", "Сенке и снови", "Књига живота", "Кућа смрти", "Хроника једног доба".

2006 - Умро је српски архитекта Бранко Пешић, аутор низа архитектонских пројеката, цркава и јавних објеката, неколико књига о архитектури, професор Универзитета у Београду. Патријарх Герман 1984. поверио му је место протонеимара Храма Светог Саве у Београду. Током градње извео је редак грађевински подухват, главну куполу тешку више од 4.000 тона, с позлаћеним главним крстом високим 12 метара, направљену на земљи, у унутрашњости Храма, подигао је на висину од 40 метара. Оставио је више од 130 пројеката, попут Палате Београд, пословне зграде "Агроопреме" у Новом Београду, зграде Грађевинског факултета у Суботици и бројних црквених објеката.

online
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1758
  • Gde živiš: Karlmarksland

1876 - Рођен је српски сликар Милан Миловановић, професор Уметничке школе у Београду, који је радио пејзаже и портрете високог импресионистичког домета. Неким делима се приближио поентилизму, тежећи да постигне максимални ефекат светлости. Сликарство је студирао у Београду, Минхену и Паризу.

1894 - рођен је српски писац Момчило Настасијевић, једна од најснажнијих песничких личности српске литературе између два светска рата и претеча модерне српске драме. Красио га веома специфичан стил и изузетна језичка инвенција. Завршио је Филозофски факултет у Београду и до смрти 1938. био професор гимназије. Писао је лирске песме, драме и приповетке са старосрпским мотивима. Дела: песме "Лирски кругови", приповетке "Из тамног вилајета", либрето "Међулушко благо", драме "Код вечне славине", "Недозвани", "Газда-Младенова кћи".

2007 - Умро је Лаза Ристовски, музичар и композитор. Свирао је у групама "Смак" и "Бијело дугме" и представник је генерације која је обележила рок сцену негдашње Југославије.

online
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1758
  • Gde živiš: Karlmarksland

1914 - Рођен је Михаило Лалић, писац, члан Српске академије наука и уметности. Његова типична тема су прилике у Црној Гори уочи и током Другог светског рата. Био је интерниран у Грчкој током рата, али је успео да пребегне грчким партизанима и постао је политички комесар Југословенског батаљона. Дела: романи "Свадба", "Зло прољеће", "Лелејска гора", "Хајка", "Раскид", "Прамен таме", "Заточеници", "Ратна срећа", "Докле гора зазелени", "Гледајући доље на друмове", приповетке "На мјесечини", "Извидница", "Први снијег", "Гости", "Последње брдо".

1953 - Преминула је српска књижевница и класични филолог Аница Савић Ребац, професор Универзитета. Дела: "Проблеми античке естетике", "Античка демократија и социјални проблеми", "Проблеми предплатонске еротологије", коментар и превод спева Тита Лукреција Кара "О природи ствари".

online
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1758
  • Gde živiš: Karlmarksland

1894 - Рођен је српски вајар Риста Стијовић, члан Српске академије наука и уметности. Студије је почео на Уметничкој школи у Београду, а после преласка преко планинских врлети данашње Албаније током Првог светског рата доспео је са српском војском на Крф, одакле је отишао у Марсељ, затим у Париз, где је студирао и излагао. Изградио је карактеристичан израз заснован на затвореним упрошћеним волуменима, с тематиком женског акта или портрета и имао је посебну склоност ка обради ретког и скупоценог дрвета. Аутор је бројних споменика, изванредно стилизованих животиња и птица у камену, бронзи и дрвету.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 718 korisnika na forumu :: 16 registrovanih, 4 sakrivenih i 698 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: altec.gs, amstel2, BSD, CheefCoach, crnitrn, dragoljub11987, GreenMan, Jovan Nenad, Leonardo, LUDI, moonshine, Recce, sale755, Snorks, wolverined4, zixmix