|
Poslao: 19 Sep 2009 19:46
|
offline
- Pridružio: 13 Jun 2009
- Poruke: 777
|
Koliko vidim u temu smo uneli i klasifikaciju i počelo je da se zahuktava 
Ja ću je izbeći, a rado se setiti predstave "Zagonetne varijacije"...
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 19 Sep 2009 19:55
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18456
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Citat:Selest.
ps.
Predstavu sam odgledala dva puta, i ne znam da li je moguće, ali oba puta mi se učinilo da sam u publici videla moderatora - Siriusa, kahm... možda i grešim.
Ne grešiš. No, s obzirom na to da je ova tema tek pokrenuta, a u očekivanju da dugo traje, ne žurim nikuda sa svojim prisećanjima. Ne volim da sva jela odmah stignu na sto.
O jedinoj amaterskoj predstavi ''Majstor i Margarita'' imam veoma visoko mišljenje, kao i ti, no o tom - potom...Dok ja izređam sve ono što je za sećanje od onoga što sam do sada gledao biće još postova. Ima vremena za ovu predstavu, pisaću i o njoj.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Sep 2009 13:27
|
offline
- Silija
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 18 Feb 2008
- Poruke: 987
- Gde živiš: na putu za jedno ostrvo
|
E, da, BITEF. Sto bi se reklo, nove pozorisne tendencije. Uvek je inspirisao pozorisne znatizeljnike i radoznalce uopste i uvek na meti kritika posto se zavrsi. Iako sam volela da odgledam i poneku nekonvencionalnu predstavu (recimo, spansku na Kalemegdanu, koja vise sadrzi akrobatske i plesne tacke nego sto je pozorisno izvodjenje), ili setnju Knez-Mihajlovom, dok su akteri obuceni u plavo, lica im ofarbana u plavo i nude nam neki plavi koktel sa plavim slamkama), potpuno su me odusevljavale ruske i britanske, koje su bile blize tradicionalnom pozoristu. Nisam volela one zapadno-evropske, koje je Jovan Cirilov toliko hvalio, nemacke ama bas nikako, a i za ove druge sam se tesko odlucivala da ih odgledam. Secam se jedne godine devedestih, kad se nije znalo da li ce BITEF-a uopste biti, festival je trebalo da otvore Belgijanci. Koji su kasnili na pocetak. O toj predstavi se dosta pricalo i pisalo, govorilo se da ce biti proglasena za najbolju (i bila je). Mesto: Sava centar. Kasne. Zadrzali su ih negde zbog necega. Mi cekamo da stignu. Mislim da su kasnili oko 2 sata. Pravo iz aviona dosli su na scenu. U potpuno neverovatnom pocetku, na onolikoj sceni, gomila njih gadjala se jajima. Oci su mi bile razrogacene. Posle takvog stresnog putovanja, potpuno profesionalni, o vestini da ne pricam, oni su se, mrtvi ozbiljni gadjali jajima i to popriilicno brzo. Spekulisalo se da li su jaja ziva. Mislila sam, ziva ne ziva, ma i da su loptice a ne jaja, potpuno je neverovatno, da ovoliki broj ljudi istovremeno baca jaja i DA IH HVATAJU, A DA NIKO NE ISPUSTI NIJEDNO i to traje dvadesetak minuta. Predstava mi se nije dopala, ali nije mi bilo zao sto sam gledala. A ni sto su pobedili. A, da, jaja su bila ziva. 
Ipak, britanske su imale kompaktnost i cvrstinu koja mi je bliza, a ruske su, opet, toliko artikulisane u izrazu da nisam mogla da im odolim. Zapamtila sam Romana Viktjuka, reditelja, koji je dolazio sa dve predstave. Jedne godine Sluskinje, u JDP-u. Muskarci koji igraju zenske uloge, obuceni su kao zene, potpuno neverovatno precizno slikaju zensku psihu i osecanja, ali daju do znanja da su, ipak, muskarci. Bili su neodoljivi. Cak su i odneli neku nagradu. Posle 2-3 godine i ovako fantasticnog prijema, Viktjuk se vratio sa Madam Baterflaj. Igrana je na sceni Sava centra, bila je pomalo razvucena i predugo je trajala. Ali uspeli su da nas ne samo zaintrigiraju , vec i "poraze". Glavni "zenski" lik, koji je po tekstu muskarac koji se pretvara da je zena, bira se po nahodjenju reditelja. Moze da glumi glumac bilo kog pola. E, ovaj je bio takav. I po pojavi, i po reakcijama, ama bas po svemu, mogao je da bude i musko i zensko. U pauzi se gotova cela sala slozila da je zena u pitanju. Po zavrsetku smo bili sigurni da je zena. Sutradan smo u novinama pricitali (posto je bilo receno da ce biti obnarodovano) da je u pitanju muskarac. Ne znam da li je dovoljno reci: Kapa dole.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Sep 2009 19:08
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18456
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
S velikim zadovoljstvom, i s pomalo sete, sećam se predstave ''Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja'' u izvođenju Amaterskog pozorišta Centra za kulturu Prokuplje. Zašto? Bila je to prva godina našeg festivala ''Milivojev štap i šešir'', godina kada je trebalo dokazati koncept, uveriti se u ispravnost poetike festivala, obaviti sve organizacione pripreme kako valja, biti dobar domaćin; na kraju krajeva, u obilju festivala nametnuti se nečim novim, a tradicionalnim ,u ne baš objektivnom i blagonaklonom pozorišnom svetu. Eto, posle pet godina (drugi su to već rekli) mogu da potvrdim da smo uspeli. Uspeli smo najpre zahvaljujući izvanrednim dramskim amaterima, posvećenicima koji svoj lični i privatni život potpuno podređuju magiji scene.
Među takve dragulje srpskog amaterskog glumišta ubrajam svakako glumce iz Prokuplja.
Šta je to što me je osvojilo u njihovoj predstavi? Tekst svakako svi znate pa se neću na njemu zadržavati. Meštani hoće na svoj način da protumače Šekspira, svesni moći pozorišta, a Brešan na taj način kao pisac ulazi u red malobrojnih stvaralaca koji je napisao dramu koja se u teatrologiji svrstava u ''teatar u tetaru''. Važno je reći da se u njemu koristi veoma tačno određen, preciziran dijalekatski govor, odnosno geografski lokalitet Dalmatinske Zagore. Kod takvog određenja za ansambl nema improvizacija i komocije. Potreban je lektor, i to ne bilo kakav, već onaj koji poznaje ne samo školski srpski, već i pozorišni srpski jezik. Očekivao sam s nestrpljenjem da čujem prve rečenice sa scene jer smo kod dočeka gostiju već ustanovili da se oni u svakodnevnom govoru naravno (ali naravno) ne odriču svog lokalnog govora...A taj lokalni govor je, kao što znamo , na raskrsnici timočko-prizrenskog i kosovsko-resavskog govora. Kada su sa scene počele da stižu vrcave replike tog prebogatog dinaridskog dijalekta, sala se ispunila prelepom muzikom jezika. Naravno, ispunilo mi se i srce.
Posle predstave pitao sam (oprezno, da ne izazovem podozrenje) ko je radio lekturu. Reditelj, Zoran Cvetković, rođeni Prokupčanin skromno je rekao - ''Ja''. Znajući kako pojedini profesori sa Univerziteta na kom je on studirao govore, ostalo mi je da konstatujem da u osnovi svakog uspeha leže posvećenost i lični talenat. Naravno, ostalo mi je i da mu čvrsto, kolegijalno stegnem ruku u znak divljenja, što sam sa zadovoljstvom učinio.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Okt 2009 13:02
|
offline
- Silija
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 18 Feb 2008
- Poruke: 987
- Gde živiš: na putu za jedno ostrvo
|
U toj drugoj polovini osamdesetih, kad sam stigla u Beograd, on je dobio jos jedno pozoriste. Teatar koji neguje popularnost uz kvalitet, pa su ga ubrzo nazvali populistickim. Zvezdara teatar je izasao sa 4 premijere: Mrescenje sarana, druge se ne secam, Necastivi na Filozofskom faklultetu i Tetovirane duse. Sve su bile sjajne, nekako iste a razlicite, sve snazne, angazovane. I za ljubitelje teatra i za obicne gledaoce. Od te 4 pomenute predstave, ja sam delimicno upamtila ovu trecu. Secam se da je taj Necastivi na Filozofskom fakultetu ostavio najsnazniji utisak na mene. Predrag Tasovac i Spiro Guberina, vec presli sezdesetu, pentrali su se po nekakvom zidu, skakali i trcali po sceni kao da im je 18. Tasovac je vazio za "ozbiljnog" glumca, sto on, naravno, jeste, ali ovde je izasla na videlo razigranost njegovog duha u svoj svojoj raskosi. Bio je decarac. A Spiro?! Gledajuci ga u serijama, nikad ne biste rekli da tako nesto lezi u njemu. Covek deluje vrlo racionalno. Kad ono, spadalo tesko. Neizmerno sam uzivala. Ako se neko seca bar radnje komada, molila bih da napise.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Okt 2009 13:30
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18456
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Špiro je pretprošle godine bio gost Beograda i Srbije. Briljirao je u predstavi ''Sa'će Božo, svaki čas''. Sa Ivicom Vidovićem i par momaka prikazao je domaću verziju ''Čekajući Godoa'' u teatru ''Rugantino''. Odigrao je teško bolestan, ali je odigrao i podsetio na dane kada smo bili jedinstveni kulturni prostor.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Okt 2009 17:35
|
offline
- Pridružio: 21 Sep 2009
- Poruke: 30
|
dum_dum ::Koliko vidim u temu smo uneli i klasifikaciju i počelo je da se zahuktava
Ja ću je izbeći, a rado se setiti predstave "Zagonetne varijacije"...
Dok nisam video "Zagonetne varijacije" nisam bio svestan koliko je Marko Nikolić sjajan glumac.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Okt 2009 19:06
|
offline
- Selest.
- Građanin
- Pridružio: 28 Apr 2008
- Poruke: 40
|
Setih se jedne fenomenalne komedije Ne mogu da platim i neću da platim... s' osmehom se prisetim svaki put, iako sam je odgledala pre nekoliko godina. Ne mogu se setiti kompletne glumacke ekipe,ali Ljiljane Stjepanović svakako,u glavnoj ulozi ... do suza me dovela. 
|
|
|
|
|
|
u Radoslava Milenkovića na sceni, čovek energetizira sve oko sebe (je' se tako kaže?) prvi put u životu gledala sam ga te davne večeri (mislim da je bio alternacija Berčeku u Zvezdari). I, naravno, pamtim Zorana Cvijanovića iz te predstave. 
