Pozorišna predstava koje se rado sećam...

• 2Ovo se svidja korisnicima: jelkica7, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da nam je ova tema nedostajala, bez obzira na to što i na temi ''Pozorište'' nema mnogo napisa, osim sezonskih reakcija.

Svako od nas, bilo da je profesionalac, amater ili ''samo'' ljubitelj kulture, mnogo puta do sada bio je u pozorištu. Naša pozorišna mreža prilično je razvijena , kao i tradicija glume, pa od najranijih dana , od obdaništa, preko osnovne i srednje škole, do zrelog doba, mi se često srećemo s pozorištem. Pravi ljubitelj pozorišta s jednakom pažnjom gleda i početnike, ali i zrele amatere i profesionalce. Stoga mislim da je ovo pravo mesto da se podsetite onih predstava kojih se rado sećate ili koje su na vas ostavile dubok i trajan utisak.

Evo ja ću, za početak, navesti dve predstave kojih se rado sećam.
Od amaterskih predstava s posebnim zadovoljstvom pamtim Pekićevu ''Cincari ili korešpondencija'', Kamerne scene ''Mika Antić'' Senta. O njoj sam već pisao na temi ''Milivojev štap i šešir'' pa se ovde neću ponavljati. Naravno, odgledao sam stotine amaterskih predstava pa je ovo moje podsećanje tek početak jednog lepog niza.

Profesionalna predstava na koju najpre pomislim kad kažem antologijska jeste ''Ukradena sreća'' kijevskog teatra ''Ivan Franko'', predstava o kojoj sam takođe napisao nekoliko reči na kvizu, kao o rekorderu po dužini igranosti.
I za ovu kategoriju važi ista primedba - odgledao sam ih stotine pa imam čega da se sećam.

Dragi moji forumaši, monitor je vaš; podelite s nama sećanje na svoje omiljene predstave...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Definitivno predstava "Hazarski rečnik".
Nemogu da kažem da mi je ovo omiljena predstava jer sam samo jednom imala priliku da je pogledam ali često je premotavam u glavi pa se valjda računa kao omiljena.
Pošto nisam nešto rečita, evo iz novina ovde i ovde.
Ima puno predstava o čijoj poruci razmišljam satima nakon gledanja, a kada me to prodje onda razmišljam kako su izvedene, o glumcima, kostimima, pa da li je moglo bolje, pa kakva je bila scenografija, pa kako je došlo do te predstave, kako je nekome palo na pamet da to tako kaže i svašta nešto mi pada na pamet a onda prodje.
Da li zato što volim dela Milorada Pavića, ovu knjigu posebno (imam 3 izdanja ), još razmišljam o predstavi i svemu u vezi nje.

Ako se važi, pomenula bi i balet "Limeni doboš"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да ли зидине Старог града у Будви, да ли феноменална глума Секе Саблић у главној улози, али представа ''Мастер клас'' ме је оставила да вечно жалим што нисам упознао Марију Калас. ''Жал'' траје од '96., или '97.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lepa tema. Sentimentalno-nostalgična, bar meni.
Uvek se prvo setim svojih omiljenih predstava, koje sam odgledala onoliko puta koliko mi se ukazala prilika.
U toj kategoriji su "Garderober" sa Ljubom Tadićem, "Devojka modre kose" Vide Ognjenović, "Buba u uhu" Ljubiše Ristića, "Arsenik i stare čipke"...
A od novijih "Okamenjeni princ", "Delirijum tremens" ... Ima mnogo predstava kojih se rado sećam... "Gospođica Julija", npr. ali je, nekako, više onih koje više nisu na repertoaru.... Sad ću, onako, na prvu loptu, da nabacam... "Kiki i Bozo" Nikole Zavišića, "Kralj Ibi" Ljubiše Ristića, "Ćelava pevačica" Nikite Milivojevića... itd.
O svakoj bi se mogao napisati esej, ali to neću raditi.
Ne bi nikome koristilo.
Interesantno je da postoje i oni naslovi koji mi donose sukob, bilo u kom izvođenju da se prikazuju. Favorit među izazivačima konflikta za vreme i nakon predstave su "Ribarske svađe"

Od amaterskih predstava s posebnim zadovoljstvom ne pamtim ni jednu.
Ovo zvuči surovo, ali je istinito, a rado se sećam tek "Rastibuđalizovanih klebezabli" Teatra Levo (one prve postave).

Ah, malo je falilo da zaboravim "Folirante", uprkos asocijacijama koje je isprovocirao uvodni post

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Шума" Николаја Островског у Краљевачком позоришту (пролеће 1996. године), са Ђузом Стојиљковићем као Срећковићем и Цигом Јеринићем као Несрећковићем. Иначе, представа се (са њима двојицом) претходно играла неко време у Крушевачком позоришту.

Упечатљивост тренутка када Несрећковић уступа целокупну имовину (Аксјуши, чини ми се), а потом са Срећковићем одлази даље.

Срећковић схвата да је истовремено и Несрећковић, Несрећковић спознаје да је у себи стопио Срећковића. Сваки од њих бива просветљен сазнањем да је (само и ипак) - човек.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za sada ću samo nabrojati, kasnije obrazlažem
"Poltron" BDP, "Profesionalac" Zvezdara teatar, "Pigmalion" Narodno pozorište, "Tesla ili prilagođavanje anđela", "Ivanov", BDP

Setih se i još jedne, odlične, amaterske predstave: "Galeb", režija Vladimir Cvejić

Ovo nije rangirano, već asocijativno ... po sećanju

• 1Ovo se svidja korisniku: Sorelag
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Bure Baruta" u režiji Unkovskog, JDP - pre požara, verovatno 1996. godina, ne sećam se tačno.

Šta je ostavilo utisak? Dobar tekst, dobri glumci i dobra režija. Obično u predstavi nešto zafali, ova je imala sve. Tema nasilja je (za razliku od Paskaljevićevog filma) predstavljena kao univerzalna tema. Epizode iz kojih se predstava sastoji povezane su lančanim sistemom, u kom se smenjuju nasilnik i žrtva. Ali, tu univerzalnu temu reditelj je obogatio ironičnim obrtima i citatima sasvim lokalnog karaktera, ne gušeći osnovni tok predstave, a dajući mu oštre, upečatljive akcente, koji su predstavu učinili veoma aktuelnom u odnosu na vreme u kome je igrana. Jedan od takvih akcenata je ubačen citat iz filma "Kada budem mrtav i beo", scena smrti, naravno sa Draganom Nikolićem.

I sada me prođe jeza pri prisećanju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Volela sam predstavu "Zapali me", obožavala "Plavu pticu"
Wow, tek sad vidim koliko ih ima ... "Mala" je bila jeziva i svakako vredna pomena.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dum_dum ::..."Pigmalion" Narodno pozorište...

Joj, Banićević je malko zaplitao jezikom kada sam je ja gledala.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

jelkica7 ::dum_dum ::..."Pigmalion" Narodno pozorište...

Joj, Banićević je malko zaplitao jezikom kada sam je ja gledala.

Banićević nije neki izbor za profesora Higinsa, ali je Ivana Žigon bila maestralna kao Eliza Dulitl.
Ako sam dobro razumela temu, reč je o predstavama kojih se rado sećamo, a ne o njihovom kvalitetu...
Saglasna sam da je Higins MORAO biti neko sugestivniji i šarmantniji, neko naizgled sklon psihopatiji i sadizmu...npr. Dragan Nikolić ili ... Mihailo Janketić...hmmm... Ta kombinacija Žigon-Janketić je bila više nego plodonosna kod Vide Ognjenović... setiću se nekog adekvatnog Higinsa već.
Da imamo Entoni Hopkinsa to bi, definitivno bio ON ... ili Šon Koneri
ali ... Miloš Žutić, Dušan Jakšić ... ali Banićeviću ne bih dodelila tu ulogu ni u ludilu.

Ipak, i više nego rado je se sećam. Pogotovo one potresne, oproštajne.