|
Poslao: 17 Sep 2009 12:57
|
offline
- Silija
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 18 Feb 2008
- Poruke: 987
- Gde živiš: na putu za jedno ostrvo
|
Toliko sam toga prosli put zaboravila da pomenem. Eru Ljubise Ristica, vladavine iz senke Pasovica, Pandura, Unkovskog, Mijaca, Vide Ognjenovic, istovremenu pojavu trojice mladih reditelja (Jagos Markovic, Gorcin Stojanovic, Nikita Milivojevic), zivi dramski pisci (Aca Popovic i Dusan Kovacevic), te njihove prirodne zamene (Biljana Srbljanovic i Milena Markovic). Sirius je pomenuo Sekspira u Buhi. Pa sarajevska Obala, trupa koja je igrala bez teksta.
Ljubisa Ristic je bio institucija za sebe. Nijedno institucionalno pozororiste ga nije htelo i to se zavrsilo tako sto se stacionirao u Subotici, okupljao najbolje, najhrabrije i najradoznalije glumce i posle te predstave prikazivao po celoj Jugoslaviji. Poznat je njegov mali Fest u SKC-u, kad nisi znao gde da se denes od eksplozije novina i uzbudjenja. Oslobodjenje Skoplja, Kralj Ibi i mnoge, mnoge mnoge druge. U secanju je ostala potpuno neverovatna kompatibilnost dvojice magova na sceni - potpuno ekstrovertni Rade Serbedzija i nadasve introverni Miodrag Brik Krivokapic, maestralni u svojim individualnostima, bljesnuli su poput sunca kao tandem na daskama SKC-a. Pa Sekspir fest na Palicu, kad se, recimo, Otelo skoro ceo igrao u jezeru. Isli su organizovani autobusi iz Beograda. Bilo je, u najmanju ruku, neobicno.
Ali ja cu se ovde podsetiti predstava sa BITEF-a. Prva je Ricard III u 100 m. Igrana je na Kalemegdanu, u Donjem gradu, na jednoj stazi, gde su se scene smenjivale kretanjem napred. Publika je stajala okolo i hodala. Gluma je, naravno, bila maestralana, iako nije bilo nijednog poznatog imena. Druga je San letnje noci, igran u Barutani. Majko mila, da te uhvati strah dok prodjes pored onih rusevina, scenografija ko za Otpisane, pored silne gvozdjurije, odbacenog gradjevinskog materijala. I dodjes do necega sto lici na bazence, napunjeno je vodom, listovima lokvanja i jos ponekog bilja i cveca, a okolo je staza koja ce predstavljati pozornicu, i, najzad, iza, u novom krugu, su udobne stolice prijatnog izgleda za publiku. Bilo je hladno te veceri, a Neda Arneric se bas dobro brckala. Mislim da je zaradila neku upalu pluca. Kad u takav prostor unesete Sekspira, kao da mu se vracate. Mislite na London iz tog vremena, na prva pozorista. Kakva Barutana! Vi ste, definitivno, u pozoristu!
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 17 Sep 2009 13:20
|
offline
- Pridružio: 13 Jun 2009
- Poruke: 777
|
Napisano: 17 Sep 2009 13:12
Htedoh ja da zaredjam sa predstavama Ljubise Ristica, al se uplasih da ce me optuziti da sam licna i pristrasna, pa se zadrzah na dve.
Ako sam dobro informisana, a cini mi se da jesam (neka me neko ispravi ako gresim), diplomska predstava Ljubise Ristica je apsolutni rekorder u gledanosti i izvodjenju, kod nas.... 38 godina - ja jos nisam ni bila u planu svojih roditelja  a jos uvek je sveza, ziva i aktuelna.
Citat:BUBA U UHU-Žorž Fejdo Režija Ljubiša Ristić
Premijera 7. juna 1971.
Predstava traje oko 80 minuta.
Igraju:
Gospodin Sandebiz / Pos NIKOLA SIMIC
Kamij Sandebiz IVAN TOMIC / TONI LAURENCIC
Gospodin Turnel DUBRAVKO JOVANOVIC
Doktor SRDJAN IVANOVIC
Homenides SLOBODAN TESIC
Ferajon VLASTA VELISAVLJEVIC
Etijen SRDJAN JOVANOVIC
Finas PETAR CIRICA
Batisten ZORAN DJORDJEVIC
Rejmond RADA DJURICIN / BRANKA PUJIC
Gospodja Homenides BRANKA PETRIC
Antoanet DIJANA SPORCIC / MILENA STOSIC
Ezeni RADICA RADOVANOVIC
O PISCU:
Žorž Fejdo (1862-1921) francuski komediograf i majstor vodvilja, jedan od najznačajnijih predstavika tzv. bulevarske dramaturgije. Njegovi komadi odlikuju se zanimljivo vodenim zapletima, zabavnim scenskim situacijama, duhovitim obrtima i dosetkama. Najznačajniji komadi: Krojač za dame, Lenta, Idemo u lov, Pobrini se za Ameliju, Buba u uhu …
O REDITELJU:
Ljubiša Ristić je rodjen 1947. godine. Diplomirao režiju je na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju 1971. godine predstavom Buba u uhu. Najznačajnije režije: Igrajte tumor u glavi (D. Jovanovića), Oslobodjenje Skoplja (D. Jovanović), Misa u A-molu (D. Kiš) …
PRVA PODELA
Gospodin Sandebiz / Pos NIKOLA SIMIC
Kamij Sandebiz MILAN GUTOVIC
Gospodin Turnel VOJA BRAJOVIC
Homenides MARKO TODOROVIC
Ferajon VLASTA VELISAVLJEVIC
Etijen BORO STJEPANOVIC
Finas MORIS LEVI
Batisten BRANKO MILENKOVIC
Rejmond RADA DJURICIN
Gospodja Homenides BRANKA PETRIC
Antoanet ZORICA SUMADINAC
Ezeni VESNA LATINGER
Gledam je, SVAKI PUT, sa istom paznjom i radoscu. Predstava koja pleni 
Citat:Ljubisa Ristic je bio institucija za sebe.
Jos uvek je !
Dopuna: 17 Sep 2009 13:20
http://www.glas-javnosti.rs/clanak/kultura/glas-ja.....idsko-leto
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Sep 2009 21:34
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18460
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Kad spominjemo Ljušu, red je i da spomenemo skraćenicu koju je znao ceo svet - KPGT. Poslednji pokušaj da se nešto zajedničko napravi u SFRJ. Gledao sam Tita Andronika u Subotici. Svaka predstava KPGT bila je za pamćenje jer su razdrmali sve standarde i konvencije. Naspram njih i BITEF je čak delovao tradicionalistički.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Sep 2009 21:59
|
offline
- Pridružio: 13 Jun 2009
- Poruke: 777
|
Sirius :: Svaka predstava KPGT bila je za pamćenje jer su razdrmali sve standarde i konvencije.
Upravo tako. Lepo rečeno, a ja potpisujem svako slovo u ovoj rečenici 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Sep 2009 12:26
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18460
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Zahvaljujem.
Pamtimo i neke druge Ljušine dane, one zbog kojih je doveo u sumnju svoj prethodni rad, ali to je neka druga priča.
Za one koji nisu bili u prilici da se uvere da je Beograd nekada stvarno bio svet, ispričaću kratku priču: nekada su našu skromnu prestonicu stvarno obilazila istinska svetska imena, a ne izvikani anonimusi ili istrošene, reciklirane zvezde (videti pod : ''gostovanje Toma Džonsa i Inglberta Hampertinka sa četiri decenije zakašnjenja, ili: kako prodavati publici toaletni papir kao salvete''). Tako sam bio u prilici da usred Beograda slušam pravog Reja Čarlsa, Arta Blekija, Bi Bi Kinga, Luja Armstronga, Saru Von, itd, itd. U ''Bezistanu'' ste mogli da vidite kako svoje piće ispijaju Džek Nikolson, Viktorio de Sika, Robert de Niro i drugi, a scenama BITEFA defilovali su svetski asovi.
Zašto pričam ovu priču?
Jedne godine (recimo 1975. ili 1976, stvarno više nisam siguran) u toku jednog od BITEFA u jednom izlogu u Knez Mihajlovoj ulici Endi Vorhol i njegova družina izvodili su svoj performans. Nisam siguran da sam mnogo toga razumeo (bila je gužva, pa poruke avangardnog pozorišta mogu trajno da se izgube ukoliko propustite jedan jedini gest), ali sam zapamtio za sva vremena. Predstava se možda čak tako i zvala - ''Izlog'', ali to sada nije ni važno. Važno je da smo bili svet. Onaj pravi, umetnički.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Sep 2009 18:49
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18460
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Koja verzija? Gledao sam četiri...Ne računajući film, naravno.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Sep 2009 17:43
|
offline
- Selest.
- Građanin
- Pridružio: 28 Apr 2008
- Poruke: 40
|
dum_dum ::
Sirius ::Koja verzija? Gledao sam četiri...Ne računajući film, naravno.
Možda ona peta, koju nisi gledao, čika Siriuse 
Ne znam da li je to ta, peta verzija, ali u svakom slučaju bila je fenomenalna. Ko je gledao, verujem da bi se složio sa mnom.
dum_dum ::Sve koje sam gledala bile su loše, nedosledne i nevešte i nema te koje se rado sećam.
E, sad...moje mišljenje je drugačije.
" Majstora i Margaritu " sam imala priliku da gledam u izvođenju jednog amaterskog pozorišta, inače, dvostrukog pobednika na BAP-u, u režiji Kristine Lalić Spirković ( koja je tri puta, koliko je učestvovala, osvojila nagradu za najbolju režiju).
Zaista sam bila fascinirana, glumom i samim izvođenjem.
ps.
Predstavu sam odgledala dva puta, i ne znam da li je moguće, ali oba puta mi se učinilo da sam u publici videla moderatora - Siriusa, kahm... možda i grešim.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Sep 2009 17:45
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18460
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Dobro, kad već to spominjemo da preciziram:najbolja do sada koju sam gledao bila je predstava pozorišta koje su izvorno zove ''Tetatar mikrul'' iz Bukurešta ;ona je igrana na Bitefu sredinom osamesetih. Reč je o alegorijskom predstavljanju ovog fantastičnog teksta, a vezan je za jedan običaj u tadašnjem Istočnom lageru koji čak ni mnogim profesionalcima nije poznat. O čemu je reč, biće mi zadovoljstvo da otkrijem upravo na našem forumu.
Tajne policije Istočnog lagera posebno su bile osetljive na umetnike , njihov senzibilitet, popularnost, a time i moć pa su, shodno tome, zatezale ili popuštale okove represije, znajući da se javno mnenje ne može nikakvom represijom naterati da misli drugačije i slobodno. Pozorište je imalo i ima posebnu, magijsku moć u toj misiji, pa su u najrigidnijim zemljama tog vremena pozorišni posvećenici pribegavali posebnoj (i posebno opasnoj) praksi: oni su po privatnim stanovima pripremali predstave i igrali ih za krug od pet-šest, najviše deset ljudi; otprilike - onoliko koliko je moglo neopaženo da se prikupi u nekom stanu, ne izazivajući podozrenje. Znajući koliko je filigranski bio razvijen sistem dojavljivanja, denucijacije i ''cinkarenja'' uopšte, možemo samo da pretpostavljamo s koliko su rizika i opreza stvarane ove predstave. To je bila gotovo nemoguća misija jer su često i među glumcima bili vrbovani (ili na to prisiljavani) denucijenti.
E, takvo jedno pozorište nastupalo je tada na Bitefu. Naravno, oni s tom namerom nisu pošli iz Bukurešta, ali su, odigravši predstave u Srbiji, većina ostali van granica Rumunije. Podsetio bih i na malo poznat podatak da su Rumunija i SFRJ imale potpisan tajni protokol u kome su se obavezivale da, kada bi vratile nekog emigranta sa Dunava, ne kažu gde su ga presrele i šta su tom prilikom saznale (to stoga da bi taj nesrećnik mogao da izmisli svoj razlog - zaneo ga vetar, zalutao u mraku, poveo se za mrežom, itd). Sve se to dešavalo na tri ili četiri godine pred kulminaciju strahovlade ''Karpata komunizma'' i njegove žene - ''Vrhovne naučnice''.
Sama predstava je , naravno, bila apsolutno u svetlu (da ne kažem senci) tog saznanja i mi nismo tu predstavu gledali uobičajenim pozorišnim očima. već smo svaku sliku prevodili na paralelni pozorišni jezik pošto je ona iz Bukurešta pošla u svom bezazlenom pakovanju, da bi već u vozu, po prelasku granice, glumci počeli da uvežbavaju ono što su po stanovima tajno prorađivali. Tako smo i mi gledali scenogafske elemente i zamišljali pojedine scene kako se odvijaju u sobi, između troseda, regala i zbijene publike, bez sve te tehničke pomoći i pomagala. To je stvarno bilo nezaboravno iskustvo i nezaboravna predstava.
|
|
|
|
|
|
