Pustošenje kulture u ratu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Господар Јевремов конак у крагујевцу.

Конак који је 1837. године подигао на старој крагујевачкој чаршији господар Јеврем Обреновић, брат кнеза Милоша Обреновића, у почетку је служио Јеврему када у варош дође да има где „обитавати“, па је по њему ово здање складних пропорција и називано „Господар-Јевремов конак„. Доцније је то била „Кнежева кафана“ и једно време служила као пошта.

Јеврем Обреновић је био најмлађи брат кнеза Милоша. Рођен је у Добрињи код Ужица око 1790. године. Када га је Милош поставио за обор кнеза Шабачке нахије, било му је 26 година. Био је ожењен Томанијом, ћерком Адама Богосављевића. Са њом је имао осморо деце (седам кћери и једног сина). Мада се није лепо гледао са „старим господарем“ кнезом Милошем често је долазио у Крагујевац. Спорови са братом највише су се јављали због тежњи и настојања његових да престоницу Србије што више прлижи Европи. Кнез Милош у том погледу био је конзервативнији, али је попуштао када је морао.
Он је,како би нову престоницу приближио Европи, из Сомбора довео Јозефа Шлезингера, који је најпре био учитељ музике његовој деци у Шапцу, а после на захтев кнеза Милоша са „бандом“ се преселио у Крагујевац. Ту је био учитељ музике, оснивач и „капелмајстор“ Књажевско-србске банде. Ова банда је свирала у Књажевско-српском театру Јоакима Вујића и театру Атанасија Николића, као и на државним свечаностима, парадама, баловима и на двору кнеза Милоша.

Јевремов конак у Крагујевцу била је прва у низу зграда типичних за дворску архитектуру 19 века. Зграда се налазила на месту где је хотел „Дубровник“, данас Рајфајзен банка. По препоруци кнеза Милоша, Јеврем је отворио у конаку кафану. Понекад се ово здање називало и „Гостински конак“ или „Кнежева кафана“ јер свако ко би долазио у варош, у њему је могао преноћити. Конак је у прво време служио и као пошта јер су „татари“ (поштоноше) ту остављали пошиљке.

Зграда је била покривена ћерамидом и имала 18 соба. Плац зграде заузимао је дужину 22 и ширину 16,5 хвата*. У великом дворишту било је низ помоћних објеката. Зграда је једно време служила потребама двора, а када је 1838. у Крагујевцу основан Лицеј, уселио се у ово здање. У конаку је залагањем Атанасија Николића почела да ради прва школа цртања у Србији, „Школа начертанија„.

После пресељења Лицеја у Београд, зграда је предата 1841. године „Централном правленију„, а премештањем престонице Гимназији. Потом је овде усељено Начелство округа крагујевачког које ће у њој бити најдуже смештено, па ће зграда носити назив „Старо начелство„. Порушена је у Првом светском рату.

Хват је стара мера за дужину и износи око 1.90 М.*

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Јевремов конак у Шапцу
Конак жртва је рата краљевских династија у Србији. Срушен је после Мајског преврата и доласка династије Корађорђевић на власт, а на његовом месту се сада налази зграда Градске управе.
На идеју да подигне сопствени Конак Јеврем долази око 1820. године и одређује место у Господској улици. Припреме за изградњу почиње 1822. а Конак је завршен 1824. и био је архитектуром претеча конака кнеза Милоша у Топчидеру и конака књегиње Љубице у Београду. У овај Конак донет је први кревет у Србији као и први клавир ( сам кнез Милош све до 1834. године спавао је на поду као већина Срба тог времена). Након пресељења Јевремове породице у Београд 1831. године у Конаку борави војска која се исељава 1837. За време прве владавине кнеза Михаила Конак је продат држави за потребе Правитељства. Служио је и за свечане пријеме па је тако у њему организован дочек кнеза Александра Карађорђевића приликом посете Шапцу. У даљем периоду у згради су била разна начелства и управе.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Војни музеј у Београду

Основан је Указом кнеза Милана Обреновића , 10/22. августа 1878. године на предлог министра војног, пуковника Саве Грујића. Била је ово још једна од манифестација стицања државне независности. Прва музејска поставка отворена је 1904, поводом стогодишњице Првог српског устанка у склопу крунидбених свечаности краља Петра I Карађорђевића.

Музеј се тада налазио у скромној згради подигнутој још за турског времена, одмах до Римског бунара. Убрзо по оснивању, ушао је на велика врата у Европу и свет, учешћем наБалканској изложби у Лондону 1907. године, где је са стотину одабраних историјских предмета, међу којима су биле заставе из оба српска устанака, привукао пажњу лондонске јавности, о чему је известила ондашња штампа.

Зграда овог музеја порушена је у Првом светском рату, а евакуисане збирке добрим делом су страдале или су заплењене. Поново је прошло више од две деценије до отворања нове поставке. Краљ Александар И Карађорђевић издао је 1934. Уредбу о образовању Војног музеја у Краљевини Југославији. Бригадни ђенерал Војислав Вуковић, дотадашњи управник Краљевог двора постављен је за управника Музеја. Отпочела је систематска акција прикупљања предмета, којој су се одазвали бројни дародавци, учесници ратова и њихови потомци, чија су имена уписивана у нарочиту "Златну књигу" која је сачувана у Војном музеју, а дело је руског уметника Всеволода Гуљевича.

Током Другог светског рата музејске збирке претрпеле су нову похару. Међутим, у складу са програмом окупационих власти, неке културне институције, међу којима и Војни музеј, наставиле су рад и за време окупације. Прикупљање предмета и њихова заштита у окупираном граду били су главна брига музејских радника.
Савезничко бомбардовање града 1944. године донело је нова страдања музејских збирки и зграда музеја.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Народни музеј у Београду

Народни музеј основан је указом министра просвете Јована Стерије Поповића, 10. маја 1844. године, као Музеум сербски, који је на једном месту требало да сабере старине и да их за потомство сачува. Организован у првим деценијама свог рада и као установа заштите и као научна, истраживачка установа, која је конституисала национални идентитет и била пресудан актер у развоју заштите баштине, Народни музеј је убрзо прерастао у званичног репрезента државе и друштва, сведочећи и о могућој снази културе и музеја у Србији.

Народни музеј се селио више пута. Првобитно је био у просторијама Капетан Мишиног здања (1863) па је премештен у суседне две зграде које су у Првом светском рату порушене, а збирка заплењена и опљачкана од стране окупатора.Тада је уништен чувени Кличевачки идол, нестао Аријаднин пехар.

Захваљујући Ми­лану Ка­ша­нину,таашњем управнику ,музеј је поштеђен похаре током друог светског рата.
Та­ле­нат и спо­соб­ност Милана Ка­ша­ни­на до­шли су до пу­ног из­ра­за у су­сре­ту са про­све­ће­ним кне­зом Па­влом, је­дин­стве­ном су­сре­ту и у европ­ским раз­ме­ра­ма. Не­ку вр­сту срп­ске Нојеве бар­ке, у окви­ри­ма кул­ту­ре, оства­ри­ли су у кон­цеп­ци­ји Му­зе­ја кне­за Па­вла. То ни­је би­ла ме­ха­нич­ка ко­лек­ци­ја умет­нич­ких пред­ме­та, већ зби­р­ка стро­го ода­бра­них, илу­ми­ни­ра­них екс­по­на­та ви­со­ког ран­га, као што су пр­стен ца­ра Ду­ша­на, Ми­ро­сла­вље­во је­ван­ђе­ље, на­кит кра­љи­це Те­о­до­ре, а би­ли су пре­ци­зно рас­по­ре­ђе­ни по спра­то­ви­ма, хро­но­ло­шким ре­дом.

За­ми­шље­но је да наш сред­њи век бу­де пред­ста­вљен по со­ба­ма где би на­ши зна­чај­ни ма­на­сти­ри има­ли сво­је по­крет­не по­став­ке. У при­зе­мљу је био наш бо­га­ти ста­ри век (вин­чан­ска кул­ту­ра, келт­ски и рим­ски пе­риод), да би гор­њи спрат био по­све­ћен са­вре­ме­ној умет­но­сти, не са­мо на­шег не­го и зна­чај­ног европ­ског сли­кар­ства.
С жа­ром и пред­у­зи­мљи­во­шћу Ми­лан Ка­ша­нин је по европ­ским ме­тро­по­ла­ма ку­по­вао вред­не сли­ке (Ре­но­а­ра, Ко­роа, Де­ре­на, Ту­лу­за Ло­тре­ка, Ма­ти­са...). Ја­сно усме­ре­ње је би­ло да се не са­би­ра са­мо на­ци­о­нал­на, ло­кал­на умет­ност, већ да се до­сег­не ранг европ­ског му­зе­ја, где би се соп­стве­на де­ла ви­де­ла у ши­рој пер­спек­ти­ви и би­ла ме­ре­на нај­ви­шим кри­те­ри­ју­ми­ма.

Збирка Ериха Шломовића.

Ерих Шломовић био је колекционар и трговац уметниничким предметима, кога су нацисти убили највероватније око 1943 у околини Београда. Иза себе оставио је највећу збирку импресиониста и постимпресиониста на Балкану, која је још увек предмет неразумевања, расправа, а и судских процеса.
Након немачког бомбардовања Београда 6. априла 1941. избегао је са породица Шломовић у централну Србију у село Бачина код Варварина. Са собом је понео целокупну збирка спаковану у неколико сандука и сместио је у једну приватну кућу у селу Бачина.

Крајем Другог светског рата, његова мајка Роза Шломовић, страхоте рата и велику породичну трагедију преживела у селу Бачина, сећајући се последњих речи свога сина: „Чувај наше ствари”… уз посредовање др Ивана Рибара 1949 , вредну уметничку колекцију наменила Београду и Србији.

А другу збирку коју је Шломовић склонио у сефове банке Сосијете Женерал банке, доспела на светлост дана када је 1980. након отворања сефова у којима је 40 година чувано 140 слика, цртежа, графика Сезана, Дега, Реноара. Тада је требало да буде одржана јавна аукција, али је по налогу суда она отказана.
Наиме, огласила се и тадашња СФРЈ, полажући право на збирку а с обзиром на то да је Шломовић био југословенски држављанин. Наследници Воларда и Шломовића водили су парницу до 2006. када је донесена пресуда у корист обе стране. Већину радова, добили су Волардови наследници, а Шломовићима су припали само они радови и књиге који су били њима посвећени.

Па ви сами процените,колики је губитак нама нанео први и други светски рат.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У Првом светском рату, препис Душановог законика је с другом вредном архивском грађом из Београда, требало да буде пругом премештен у Крагујевац. Али, због „ратне пометње”, железничка композиција није могла да стигне до тамо, па је пребачена на споредни колосек где је остала „неко време”. По немачком заузимању Крагујевца, вагон с вредном грађом и преписом се – запалио. Спазивши то, извесни фон Вилкенс, немачки официр, наредио је да се пожар угаси. Спречивши да грађа изгори, задржао је запечаћену касету с преписом као успомену, не слутећи каквог се блага докопао.

„Тако је Призренски препис Душановог законика почео да иде заједно са својим необичним господаром кроз све перипетије Светскога рата”, известила је „Политика”.

После рата, фон Вилкенс је, притиснут немаштином, почео да распродаје породичне драгоцености, да би на тавану пронашао...

http://www.politika.rs/scc/clanak/469634/Kako-je-P.....-u-Beograd

Не могу ни део наслутити,колико и чега је још било у железничкој композицији.Шта је све однео пожар,окупатор,па и наша небрига,остаће непознаница за сва времена.И ако некад нестанемо као народ,нестаћемо због нашег односа према историји и култури.
О Инкама,Мајама,Египћанима сведоче и сведочиће вековни споменици,а о нама,сведока неће бити.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Бомбе,које су у недељеу 6. априла бачене на Београд, пале су и на болнички круг на Врачару, где се налазила већина зграда Медицинског факултета, који је до тада, за 12 година његовог рада, завршило 1.635 студената. Срушен је амфитеатар Патолошког института, вежбаоница, лабораторије, музеј са око 1.500 макроскопских препарата.Готово потпуно разорен је и Хистолошко-физиолошки институт, оштећена зграда Дечје клинике у Тиршовој...

https://www.novosti.rs/c/vesti/feljton/949100/patr.....a-beogradu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да ли сам то већ негде овде написао? Ако нисам (а и ако јесам): прве бомбе пале су на породилиште. Прве жртве идиота из Берлина биле су мајке , бебе и особље...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

На претходној страни си написао.Још пре неки дан,хтедох те питати,колике губитке и какве је имао Пожаревац ,за време првог и другог светског рата?Архиве,музеји,ствараоци...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kaplar2 ::Nekad se stvarno zapitam, ko bi bio prvi korisnik vremenske mašine, ako ona ikada bude bila izmišljena. Ja bih je sigurno poklonio istoričarima. Koliko sam samo puta pročitao nešto o uništavanju naših vrednih arhiva.
Пре него би поклонио временску машину историчарима, пробај да користиш ћирилицу. Она је саставни део нашег идентитета и за њено коришћење треба само пребацити тастатуру на ћирилицу и то је све.
Немој ово превише лично да схватиш. Опаска је крајње добронамерна.

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel2, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

amstel2 ::На претходној страни си написао.Још пре неки дан,хтедох те питати,колике губитке и какве је имао Пожаревац ,за време првог и другог светског рата?Архиве,музеји,ствараоци...

Имам све то прецизно, али треба припремити. Прво, на научном скупу који сам организовао уз помоћ историчара, а поводом века од почетка Великог рата, прикупили смо много радова и објавили сјајан зборник под називом ''Велики прасак''. Тамо имам све податке, али и у мом филму ''Браничево и Србија у Великом рату 1914-1915''. Он је, како сам већ писао , награђен на два фестивала у Русији (у Волоколамску и у Балаклави на Криму). Имам и за Други св. рат (Саша Марковић, ''1200 дана'', онда Буцићеве књиге), али то треба да испреврћем библиотеку за време новогодишњих празника. Углавном, Браничевци су много страдали у Првом рату, а сразмерно мало (углавном као таоци) у Другом. При том треба рећи да је браничевски крај дао 13 народних хероја и при том је остала једна велика мрља на тадашњим победницима - СВИ они, свих 13, погинули су приликом чина издаје. Свима је подметнута заседа, или су пријављени где се крију, итд. Више је то била хајдучија него револуционарни, ослободилачки покрет. Овај крај су врло темељно ''покривали'' и Немци, и СДЖ, због непосредне близине Бора и Мајданпека. Организација ТОТ је била на деловима окупиране Европе важнија од Вермахта. Франц Нојхаузен је био важнији за југоисток Европе од свих генерала који су овде били.

http://www.zrenjaninheritage.com/archives/10447