Pustošenje kulture u ratu

• 3Ovo se svidja korisnicima: _Sale, natrix, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Спиноза каже "мир није одсутство рата,него врлина".
О рату,ужасима истог,људским жртвама и материјалним губицима је много тога речено и писано.
Нематеријани губици су скрајнути са паноа о последицама рата.Култура,као друштвена појава, је жртва попут људске и материјалне. Србија и српски народ су претрпели огромне жртве у сва три рата током двадесетог века.

Школски музеј у Београду основан је 24. новембра 1896. године и представља једну од најстаријих музејских установа у Србији. Основало га је Друштво учитеља Србије са задатком да сакупља и чува наставна средства и све друго што има педагошке и историјске вредности за основне школе и учитеље. Збирке овог музеја потпуно су уништене у току оба светска рата.
Музеј је додуше обновљен и данас постоји као Педагошки музеј у Београду са сталном изложбеном поставком Десет векова српске школе.
Можемо само да нагађамо,шта је све уништено и опљачкано.

• 2Ovo se svidja korisnicima: _Sale, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Народна библиотека Србије је основана 1832. године у књижари Глигорија Возаровића. Иницијални фонд чинили су поклони Возаревића и других српских културних посленика.
Почетком Првог светског рата један део вреднијих, посебно старих рукописних књига, је евакуисан из библиотеке и спакован у воз. Преостале књиге и архива постале су ратни плен Немачке и Бугарске (где су однете), а део је остао и пропао. Нестала су у ратном метежу поред књига и три најважнија стара српска рукописа: "Никољско јеванђеље", "Зборник попа Драгоља" и "Призренски препис Душановог законика". Током рата један део тих књига је нестао и касније враћен, док постоје књиге које до сада нису враћене.
Двадесетак година касније,Народна библиотека поново је на удару непријатеља.Зграда на Косанчићевом венцу погођена је 6. априла 1941. године приликом немачког бомбардовања Београда и велики део књижног фонда је тада уништен.Уништен је књижни фонд од око 500.000 свезака, као и збирка од 1424 ћирилична рукописа и повеље (12–17. век), картографска и графичка збирка од 1500 бројева, збирке од 4.000 наслова часописа и 1800 наслова новина, затим значајна и недовољно проучена збирка турских докумената о Србији, инкунабуле и старе штампане књиге и целокупна преписка значајних личности из културе и политичке историје Србије и Југославије (Лукијан Мушицки, Вук Караџић, Ђура Даничић, Павел Шафарик). Осим тога нестали су сви инвентари и каталози. Из старе збирке рукописа сачувао се само један рукопис који је у том тренутку био ван библиотеке. Неки од рукописа које се чувају или су чувани у Народној библиотеци су: Најстарији рукопис је Београдски паримејник из 13. века,затим летопис Попа Дукљанина (београдски рукопис), Никољско јеванђеље,Ћирилични Рампацетов буквар, из 1597. године,Минхенски псалтир и многа друга дела.
Иначе је оригинал псалтира током Великог бечког рата, један баварски официр 1688. године узео из манастира и понео са собом, да би га 1689. године поклонио манастиру Готесцел, у Баварској шуми. Књига 1782. године прелази у манастир светог Емерама у Регензбургу, а од 1810. године се налази баварској краљевској библиотеци.

• 2Ovo se svidja korisnicima: _Sale, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Природњачки музеј у Београду основан је 1895. као Јестаственички музеј Српске земље. Пре оснивања музеја, још у првој половини 19. века у тадашњој Кнежевини Србији постојао је велики број природњачких збирки, које су чуване у Природњачком кабинету Велике школе (Лицеја).
Јосиф Панчић је веома значајна личност из области природних наука не само код нас већ и у свету. Био је први председник Српске Краљевске Академије и професор Велике школе. Његов научни рад је значајан за скоро све биолошке дисциплине, а његов допринос у ботаници је од непроцењиве вредности. Иако је његов рад пионирског карактера, то је уједно било и златно доба ботанике у Србији. Детаљно је истражио флору тадашње Србије, а открио је и описао око 50 и данас валидних, за науку нових врста (Пицеа оморица, Рамонда себица, Ерyнгиум сербицум, Центауреа дервентана и друге). Сматра се утемељивачем Природњачког музеја, јер је са групом својих сарадника и ученика систематски прикупљао и проучавао примерке из природе.

Панчићеви ученици и наследници: минералози, геолози, ботаничари и зоолози су својим радом на проучавању природе у Србији допринели обогаћивању будућих збирки музеја. Збирке ових природњака и данас се чувају у Музеју, а поред научне имају и велику историјску вредност.

Прва изложба музеја отворена је 1904. године у Београду у присуству Краља Петра И и званичника, а прво гостовање природњачких експоната у иностранству било је исте године на Светској изложби у Паризу.
Први управник Музеја био је академик Петар Павловић, геолог и предавач на Великој школи. На месту управника провео је тридесет година, потпуно посвећен своме раду, тако да Музеј представља његово животно дело.

Током Првог и Другог Светског рата многе збирке музеја су оштећене или уништене, и неповратно су изгубљени јединствени природњачки предмети, архива и део библиотеке. Након Другог Светског рата Музеј је покушао да отклони последице рата.

• 5Ovo se svidja korisnicima: amstel2, _Sale, aleksmajstor, voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Први циљеви (према педантној немачкој архивистици) у Београду били су Народна библиотека, Архив и државне зграде. Стицај околности да су (летевши с тог правца) прве бомбе пале на породилиште! Труднице и тек рођена деца су прве жртве априлског рата. Случајност?

Иначе, ево још једног провереног податка: Немци су из Југославије изнели шеснаест вагона историјске и архивске грађе, у манијачкој жељи да некако пронађу доказе да је Србија изазвала Велики рат. После рата враћен нам је свега један и по вагон грађе и то фалсификоване.
У чему нису успели? Нису успели да се домогну Мирослављевог јеванђеља. Гледао сам тај документарац (приповедач је био Мики Манојловић) где су наши људи (свештеници, монаси, обични грађани, илегалци), џемсбондовским акцијама успели да сачувају то дело. Ако неко икада сврати у моју некадашњу фирму, може видети у свакој канцеларији, урамљено у Б1 формату, реплике Јеванђеља. Из Новог Сада су донели ту изложбу код мене и ја сам је сместа откупио и украсио наше просторије. Немци нису.

• 3Ovo se svidja korisnicima: amstel2, _Sale, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Први циљеви (према педантној немачкој архивистици) у Београду били су Народна библиотека, Архив и државне зграде. Стицај околности да су (летевши с тог правца) прве бомбе пале на породилиште! Труднице и тек рођена деца су прве жртве априлског рата. Случајност?

Иначе, ево још једног провереног податка: Немци су из Југославије изнели шеснаест вагона историјске и архивске грађе, у манијачкој жељи да некако пронађу доказе да је Србија изазвала Велики рат. После рата враћен нам је свега један и по вагон грађе и то фалсификоване.
У чему нису успели? Нису успели да се домогну Мирослављевог јеванђеља. Гледао сам тај документарац (приповедач је био Мики Манојловић) где су наши људи (свештеници, монаси, обични грађани, илегалци), џемсбондовским акцијама успели да сачувају то дело. Ако неко икада сврати у моју некадашњу фирму, може видети у свакој канцеларији, урамљено у Б1 формату, реплике Јеванђеља. Из Новог Сада су донели ту изложбу код мене и ја сам је сместа откупио и украсио наше просторије. Немци нису.
Ако не грешим, то је било у WWI, изношење архивске грађе а у WWII Немци су ишли на тотално уништење-брисање историје, идентитета народа. када то урадите, онда се да лако манипулисати поготово када још имају савезнике у издајничкој власти. Ево, шиптари отворено фалсификују историју КиМ. Почели су са забраном употребе термина Метохија јер како да објасне откуд муслиманима Метохија?! Шта је наша власт предузела? НИШТА!!!
Највећи фалсификат је тврдња да је и латиница српско писмо! То нам је донело више зла него и сам рат. И Вукова реформа је плод Беча. Испада да су се Срби описменили тек у деветнаестом веку, пошто пре тога нису имали писмо. Наравно, потрудили су се да униште доказе да смо старији писмени народ од њих. Не зову их тек тако сви словенски народи Немци, од нем народ, народ који није ни умео да говори.
Погледајте колико је ћирилица заступљена у Србији? нема је, избачена је. Штампа, ТВ све латиница, туђе писмо.
Ево, Руси могу да пишу на латиници али им не пада на памер да мењају своју ћирилицу, своју историју, идентитет, мада је код њих било покушаја да се она избаци.
Као пример, навешћу да се на руском тржишту не може ништа продавати ако није написано на ћирилици (сем оригиналних имена-марки производа). Код нас је супротно, никако на српском а тек на ћирилици, то је примитивно?
Да завршим, већ ми се дигао притисак од свега што сам набацао.

• 6Ovo se svidja korisnicima: zx16, amstel2, _Sale, aleksmajstor, voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Проверен је податак. То су радили и у Великом рату, а ових шеснаест вагона се односи на Други светски рат. Гарантовано.
Шта је спасило нашу архивистику? Нећете веровати, али један уговор који је Краљевина Југославија потписала и са СССР о размени архивске грађе. Комплет за комплет. Све што су наше разне власти покушавале кроз све ове деценије да униште или прикрију, из себи знаних разлога, налази се у ЦАМО. Пошто сам тамо био (то је Јерусалим за све архивисте и историчаре), могу да лично посведочим о томе. Они ће вам дати материјал који тражите (ако није под временским ембаргом), али под условом да нема извлачења из контекста. Користите цео материјал по правилима методологије истраживања друштвених појава, иначе ништа.

Вук је посебна прича, о њему сам писао. Објавио сам рад Предрага Пипера који се најактивније бави ревизијом Вукове дивинизације и култа који су створили Белић и наследници. Много већи зналац и поштовалац нашег језика био је Даничић (зато Хрвати и данас боље чувају русизме него ми). Вук је био аматер-дилетант, који није испунио два огромна обећања: да истражи језик целог српског народа (он је истражио само шестину - ону где је он рођен, па је тако херцеговачко-подрињски дијалекат постао наша језичка основица) и да уради речник вулгаризама.
Ни сам његов речник није речник у правом смислу речи. Поседујем његов оригинал (треће, најбогатије издање) и у њему недостају занатске, елементарне ствари које речник мора да има - поред основне јединице речник мора да има бар још један облик те речи у косом падежу (генитиву) или у множини, и - наравно - акценат. Од свега тога Вук је убацио само ''толковање'' , своје објашњење значења речи и њихову замену на немачком и латинском. Није успео да раздвоји два природна братска језика јер постоје хиљаде и хиљаде речи у номинативу и у косим падежима истог порекла и значења. О томе сам већ, како рекох , писао, да не давим више овде о томе. А и то свакако спада у неку врсту рата. Када ти освоје, одузму језик, онда је остало лако...

• 4Ovo se svidja korisnicima: amstel2, Luka2, voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nekad se stvarno zapitam, ko bi bio prvi korisnik vremenske mašine, ako ona ikada bude bila izmišljena. Ja bih je sigurno poklonio istoričarima. Koliko sam samo puta pročitao nešto o uništavanju naših vrednih arhiva.

• 4Ovo se svidja korisnicima: _Sale, Kaplar2, voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kaplar2 :: Koliko sam samo puta pročitao nešto o uništavanju naših vrednih arhiva.

И потом,док читаш,какав је данас однос већине одговорних према архиви и култури,стичеш утисак,да је временска машина стала,пошто пустошење не стаје.

Етнографски музеј у Београду је основан 1901. издвајањем Етнографског одељења из оквира Народног музеја. Предлог и идејно-теоријску основу за стварање музеја у коме ће се изучавати народни живот саставио је историчар Стојан Новаковић.
Разноврсни етнографски предмети међу којима је било земљаног и металног посуђа, накита, амајлија, предмета од стакла и текстила, оружја, алата, ускршњих јаја и осталих музеалија пренесени су у Задужбину Стевче Михајловића – кућу коју је Михајловић тестаментом завештао ,,народу србском за вечити спомен моији и то у тоји целји да се од ње начини музеј за Краљевину србску“. За чувара (управника) Музеја постављен је др Сима Тројановић, а за првог кустоса је, нешто касније, именован Никола Зега.
Свечано отварање прве сталне изложбе Етнографског музеја уприличено је 20. септембра 1904. поводом прославе стогодишњице Првог српског устанка.

Прве године постојања и рада Етнографског музеја биле су посвећене откупу предмета и представљању Краљевине Србије у свету. Предмети су прикупљани на теренским истраживањима по тадашњој Србији и суседним земљама у којима је живео српски народ.

Током Првог светског рата уништен је велики број експоната, документација и библиотека. Након рата предузета су нова теренска истраживања како би се попуниле збирке. Музеј је тих година ређе гостовао у иностранству. Музејска библиотека је обновљена 1920. и данас поседује око 60.000 публикација међу којима је око 33.000 књига и око 27.000 часописа из области етнологије, антропологије и сродних наука. У периоду између два светска рата израђени су Нов инвентар свих предмета и Азбучни регистар, установљено је Одељење за музички фолклор и Илустративно одељење, а предмети су разврстани према материјалу од ког су израђени.
Током Другог светског рата музејски предмети су запаковани и склоњени из дотадашње зграде Музеја. После рата један део је враће у музеј,а остало је заувек изгубљено.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 10 Dec 2020 3:25

Зачеци музеја у Крагујевцу могу се везати за више података из прве половине 19. века. Кнез Милош је почео да формира своју збирку слика јуна 1823. године када је добио на поклон прву уметничку слику. Године 1837. Кнез је од немачког природњака барона Хердера добио прву збирку минерала, а извори упућују и на прву нумизматичку збирку.Највеће страдање,како у целој Србији,тако и у Крагујевцу се десило за време првог светског рата.Ништа није остало од музејске збирке,нити је икада било шта пронађено.Од архиве музеја,суда,општине ,тополивнице је нешто мало претекло.
До данас, зубу времена одолевају Амиџин конак и Стара црква, док су људски немар и ратни вихор уништили знаменита здања Кнежевог и Шареног конака.

Да додам још неку реч о Кнежевом и Шареном конаку.

Кнежев или Милошев конак, најзначајнија зграда у оквиру двора кнеза Милоша у Крагујевцу, подигнут је у периоду од 1817. до 1821. године. Подигнут на месту где се данас налази зграда Команде корпуса, био је сав у дрвету у турском стилу. Састојао се од спратног и приземног дела, а имао је и трем на приступној страни.
Главни део Конака чинила је кнежева канцеларија, која се налазила на спрату конака. Поред два стола и столица, које су чиниле основни намештај канцеларије, ту су се још налазили: лепи бакрорези и слика кнеза Милоша у природној величини, застава коју је Милош донео из Другог устанка, карте значајних земаља света и библиотека. На трему испред канцеларије налазила се слика названа Доброчинство, а која је била копија једне слике из бечког дворца Белведереа.
Кнежев конак одолевао је зубу времена 120 година. Страдао је 13. априла 1941. године од бомбардовања.

Шарени конак је спратна грађевина изграђена је у турском стилу, са подрумом и тремом. У приземном делу конака налазило се пет соба, а на спрату четири собе и две оџаклије. Собе на спрату биле су, према сведочењу очевидаца тога времена, "особито украшене с молераји".
На зиду у ходнику спратног дела били су насликани српски и турски грбови, а урађена је и слика Цариграда. На спрату су се још могле видети слике: "Паун", "Двобој", "Марко Краљевић и виле"...
У соби кнежевића Милана била је велика слика на којој је приказана дадиља како у колевци љуља малог кнежевића, који на глави има зелену чалму. На слици је он представљен већим од дадиље. Испод и изнад слике били су натписи у побожном духу, што указује да је конак "малао" неки побожни мајстор, самоук.
У доњем делу конака, у две собе, била је смештена благајна (Главно козначејство). Године 1822. у Шареном конаку родио се Михаило Обреновић, касније кнез и владар Србије.
У пожару 1885. године Конак је изгорео до темеља.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да би боље разумели,сразмере пустоши наше духовности,коју је рат нанео,поставићу одломак из књиге "Престони Крагујевац".

Дворски комплекс подигнут је мало даље од „старе чаршије”, на левој обали Лепенице, одакле се пружао леп поглед на лепеничку долину и њено залеђе. Кулуком народа прво су саграђени коначић, Шарени конак, Велики конак и Момачки конак. Око ових конака подигнут је читав низ мањих и већих зграда за лични и поподични живот књаза Милоша: комплекс био је ограђен и утврђен јаким плотом – палисадом од „храстовог дрвета”.

Конак је градио мајстор Веселин Јовановић, а пословима око тога руководили су левачки кнез Димитрије Ђорђевић и трговац Петар Топаловић. Прво је 1817. године саграђен коначић (кућица), а потом Књажев или Мушки конак 1818. године. Он је био „велика шарено обојена кућа” од дрвета са два „департамента”. Конак је био приватни дом књаза Милоша, као оца породице и домаћина, а с друге стране и званична владарска „резиденција”, одакле се водила државна политика и управљало судбином српскога народа.
Поред одаја за приватне и породичне потребе, конак је имао и собе за званичне књажеве канцеларије, за канцеларије дворских секретара, а поред њих и једну „парадну” собу, украшену ратним трофејима и уметничким сликама европских владара, која је служила за пријеме и свечане аудијенције.

Пуне две деценије одавде се управљало. Одавде су излеталн брзи татари и носили књажеве заповести по Србији и ту су припремане инструкције за народне депутате у Цариграду, дипломатске ноте за Турску и Русију…
У њему је кнез Милош, са својим сарадницима градио своје политичке и културне планове, које је са толико доследности и практичног смисла приводио у дело. У овом комплексу постављани су широки политички и културни основи, на којима се изграђивала национална будућност Србије.

Све су нам однели ратови у неповрат....