Pustošenje kulture u ratu

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Неоспорно је да смо у оба рата процентуално имали жртава једино мање од Русије!
Само, много нас је више "страдало" покрштавањем.
Увек за пример узимам етничку карту Аустријске монархије, са педантно уписаним бројем становника према националној припадности: davidrumsey.com/luna/servlet/detail/RU.....-Osterreic
У заглављу се да прочитати:



Интересантно је да су Аустријанци и Словенце и Хрвате сврстали у групу Илиро-Срба?! Али да то занемаримо. Позабавимо се бројкама!
Прво што ми је пало у очи, то је број Срба (како у групи Илиро-Срба тако и у групи Италијани и римокатолички Срби?!) Оно што је важно, ради се о броју Срба ван територије Србије и БиХ!
Друго, што ми је пало у очи, то је број Хрвата, којих је било мање од Словенаца за 300.000?! У односу на Илиро-Србе, мање их је чак три пута!
Сада, према последњем попису становништва у Хрватској из 2011, у Хрватској је живело 3.874.321 Хрвата или за три милиона више у односу на укупан број Хрвата у Аустријској монархији. Број Срба је 186.633 или за 2.438.000 мање (само у односу на Србе из групе Илиро-Срби). Словенаца у Хрватској има 10.000.
Према последњем попису становништва Словеније, Словенаца има 1.800.000, Хрвата 61.000 а срба 41.000
На све то да додамо и да је број Хрвата, Словенаца и Срба на осталим територијама бивше Аустријске монархије негде до 1-3% и добијамо невероватну слику.
У односу на попис Аустријске монархије, Словенци су имали прираштај од неких 600.000 становника, Хрвати преко три милиона а Срби у односу на Илиро-Србе мање чак за 2,5 милиона?! Посебна је прича, где су Срби римокатоличке вере?!
Ово превазилази страдања у оба велика рата!

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zx16

Citat:Интересантно је да су Аустријанци и Словенце и Хрвате сврстали у групу Илиро-Срба?!

Ништа чудно. До данас европски и светски слависти све ове наше језике изучавају под једним именом - јужнословенски. Наравно да тиме нервирају локалне човечуљке - ''државнике'' који би додавањем или одузимањем неког слова, укидањем неког писца, итд, хтели да докажу да нису из те приче и да су били пре амеба и парамецијума, али то је нека друга прича. Политиком се, на сву срећу, не бавимо на овом форуму, али је истина што је написао наш велики лингвиста Бранко Брборић: растакање једног народа креће од језика...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zx16 ::... Пре него би поклонио временску машину историчарима, пробај да користиш ћирилицу. Она је саставни део нашег идентитета и за њено коришћење треба само пребацити тастатуру на ћирилицу и то је све.
Немој ово превише лично да схватиш. Опаска је крајње добронамерна.Kako? Ovako, kao na slici?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Skywhaler ::zx16 ::... Пре него би поклонио временску машину историчарима, пробај да користиш ћирилицу. Она је саставни део нашег идентитета и за њено коришћење треба само пребацити тастатуру на ћирилицу и то је све.
Немој ово превише лично да схватиш. Опаска је крајње добронамерна.Kako? Ovako, kao na slici?


Ај да је питање поставио обичан члан, па да га разумем али ти си модератор и требало би да знаш да ја нисам учествовао у изради овога:

Да, могао си да прочиташ мој коментар на то пресловљавање: mycity.rs/Srpski-jezik/Lepe-reci-srpskoga-jezika_59.html
Tако да си промашио мету и поред тога што си се потрудио а баш си хтео да.....

• 1Ovo se svidja korisniku: amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moderator jesam, administrator nisam...

U svakom slučaju, mogao si i sam ispraviti... Pretpostavljam da ćeš se i sam složiti da je ''Rusija'' prihvatljivije od ''Rossiя''... tvoj je profil i ti njime upravljaš...

A za ovo prebacivanje drugim članovima foruma za upotrebu ćirilice koje si predstavio kao dobronamerno, posavetovao bih te da tako nešto više ne radiš... sledeći korak biće opomena...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Skywhaler ::Moderator jesam, administrator nisam...

U svakom slučaju, mogao si i sam ispraviti... Pretpostavljam da ćeš se i sam složiti da je ''Rusija'' prihvatljivije od ''Rossiя''... tvoj je profil i ti njime upravljaš...

A za ovo prebacivanje drugim članovima foruma za upotrebu ćirilice koje si predstavio kao dobronamerno, posavetovao bih te da tako nešto više ne radiš... sledeći korak biće opomena...
Хвала ти од срца за добронамерност. Сад ћу моћи спокојно да чекам нову годину.
Могао си бар да ми кажеш хвала за информацију о пресловљавању?
Узгред, ја сам написао правилно, Россия, а све даље није до мене?

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Радослав Грујић,априла 1942. заједно са кустосом Музеја кнеза Павла, Миодрагом Грбићем, користећи се личним познанством и благонаклоношћу, ратног саветника при Управном штабу за Србију, мајора Јохана Албрехта фон Рајсвица, успели су да обезбеде пренос моштију српских светитеља кнеза Лазара из манастира Бешеново, те оскрнављене мошти цара Уроша из манастира Јазак и деспота Стефана Штиљановића из манастира Шишатовац, у окупирани Београд.Том приликом је констатовано да су биле опљачкане све драгоцености које су се налазиле са моштима.

Сачињен је елаборат о начину регистровања и враћања однетих црквено-уметничких предмета. Убрзо је и формирана комисија коју су сачињавали представници црквених и државних власти, а која је требало да идентификује све драгоцености које су у току Другог светског рата, у четрдесет вагона, пренете у Загреб.
Црквене драгоцености чије је враћање одобрено, допремљене су априла месеца 1946. године, у једанаест вагона, у Београд.

Citat:Наредбом Министарства просвете, од октобра месеца 1945. године, све то уметничко благо требало је да се врати Српској цркви. Међутим, у току рада Комисије издато је накнадно наређење од стране Комитета за културу и уметност при влади ФНР Југославије „да се Српској православној цркви имају предати само културно-историјски и други предмети Српске православне цркве, манастира итд., који су однесени са територије НР Србије и њених области (Војводина), а сада се налазе похрањени у Загребу. Предмети са територије НР Хрватске и даље остају на истом подручју“.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Нототека војног оркестра као историјско благо
Основан је 1831. године у Крагујевцу, тадашњој престоници Србије, и звао се Књажевско–сербска банда, на чијем челу је био Јосиф Шлезингер (1794–1870). Овај оркестар наступао је на дочецима кнеза Милоша Обреновића, приликом државних и црквених празника, на баловима, војним парадама...

Београд постаје главни град 1841. године и у њему „војна банда”, како су звали оркестар, наставља рад. За време Шлезингеровог службовања 10. јануара 1845. године усвојен је војни закон „Устроеније гарнизоног војинства”, који је дефинисао да оркестар има 50 чланова и регулисао статус војних музичара.

Тај дан се данас обележава као дан Музичке службе Војске Србије, а њу осим Репрезентативног оркестра Гарде, који ове године обележава 190 година постојања, чине Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички” и Војни оркестар Ниш.

Оркестар постоји безмало два века, тако да има и архиву од историјског значаја. У њиховој нототеци налази се више од 4.000 наслова, неки су из 19. века и, имајући у виду светске ратове,разарања и крађе, права је срећа да су ови материјали, упркос великим губицима, сачувани.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Чином свечаног освећења Општинске библиотеке и Музеја, 11. јануара 1931. године, Београд добија модерну градску библиотеку, читав један век након првe позајмне Библиотеке вароши Београдске Глигорија Возаровића.

Суд Општине града поставља др Марију Илић за библиотекара, и она, угледајући се на принципе рада савремених европских и америчких библиотека, књиге сређује према децималној класификацији. Исте године, отворена је и прва јавна дечја библиотека у Краљевини Југославији.После више сеоба, у мају 1935. године, Општинска библиотека и Музеј досељавају се у зграду у Улици кнегиње Љубице 1, у данашњу Змај Јовину улицу.

Немачко бомбардовање 6. априла 1941. наноси Библиотеци непроцењиву културну и материјалну штету. Од запаљивих бомби изгорео је кров и последњи спрат. Ипак, Библиотека града Београда не прекида рад са читаоцима.


Библиотека у богатим фондовима чува вредне примерке старе и ретке библиотечке грађе од изузетног значаја за културу Србије и историју Београда. Реч је, пре свега, о књигама, рукописима, гравирама, фотографијама и старим мапама.

Citat:- Највреднија је "Београдско четворојеванђеље", прва књига штампана у Београду, 4. августа 1552. Има још других књига из 16, 17. и 18. века и оне су рестауриране, заштићене и чувају се у специјалној комори
Ту се налази велика колекција од 450 уметничких дела, која су добијана откупом или као поклон уметника који су ту излагали .

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

Све време ми под носом, а сад се сетих...
На Чачалици, ниском брду изнад Пожаревца, налази се културно-историјски споменик државне вредности (према решењу Републиког завода за заштиту споменика културе, мислим да се тада тако звао). На њему се налази јединствен, живи споменик на свету - руска спомен-костурница окружена брезама из Подмосковља; за сваког војника по једна бреза.
Године 1999. када су бандити тзв. НАТО (уствари, мултинационалне корпорације) бомбардовали петрохемијски коплекс у Панчеву (који је ваздушном линијом удаљен не више од педесетак километара и са Чачалице се може видети телескопом (таква је конфигурација), од испарења на северозападној страни споменика увенуле су све брезе. Оне су прве знале истину о чудима којима нас гађају јер не умеју да лажу. А ми смо удисали...
О том догађају прилажем овде један текст који је објављен у неколико светских зборника, па ко хоће и може - нека прочита...
https://www.mycity.rs/must-login.png