Pustošenje kulture u ratu

4

Pustošenje kulture u ratu

online
  • Pridružio: 10 Okt 2012
  • Poruke: 418

Siriuse očito je da su biljke sve same o tom akcidentu rekle svojim ponašanjem a nama treba vremena da sve to rastumačimo..



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1551
  • Gde živiš: Karlmarksland

Citat:Без обзира на сиромаштво, Захарија Орфелин је створио сопствену библиотеку од преко, за оно време, огромних 200 књига. То је једина збирка његових ствари сачувана до данас. У пожару Народне библиотеке који је 6. априла 1941. изазвало немачко бомбардовање Београда, нестао је и једини познати примерак књижице у којој је песма "Горестни плач", прво штампано песничко дело код Срба настало у Венецији 1761. године. Занимљиво је, поред осталог, и да је двотомна књига "Живот Петра Великог", објављена 1772. у Венецији у две варијанте: скромнијој, без потписа аутора, и луксузној, потписаној, с посветом руској царици Катарини Великој. За свој уџбеник краснописа, Славенску и влашку калиграфију, наручен од Илирске дворске канцеларије и отиснут 1778. године са бакарних плоча, добио је награду од аустријске царице Марије Терезије.

Иначе,на нашу срећу,орфелинов „Горестни плач“ није страдао у пожару,већ је враћен у Србију.
Примерак Орфелиновог Горестног плача откупљен је од бечког антиквара Норберта Донхофера. Донхофер је преко Амбасаде Србије у главном граду Аустрије књигу понудио на продају па је крајем 2017. године у Бечу уприличен састанак на ком је извршена идентификација књиге. Антиквар је књигу показао заменику управника НБС др Владану Тријићу и начелнику Одељења за библиографију НБС Жарку Војновићу. Константовано је да се заиста ради о оригиналном издању, које је први власник унеколико модификовао убацивши паралелни рукописни латински превод.

https://srbi.hr/orfelinov-gorestni-plac-vacen-u-srbiju/#cyr

Сад ја себи постављам питање,да ли је све изгорело у пожару 41-е?



offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1551
  • Gde živiš: Karlmarksland

ОТИМАЧИНА, уништавање и присвајање српске баштине, којима смо и данас сведоци на простору некадашње СФРЈ, само су наставак систематског културног геноцида над Србима, започетог у Првом и настављеног у Другом светском рату.

Сви окупатори су покушавали пре свега да покраду што више старих српских рукописа.

- Ниједан други народ на Балкану није поседовао толико значајних средњовековних докумената као Срби - каже историчар проф. др Влада Станковић.

- Они су научницима Трећег рајха несумњиво били изузетно значајни и за остваривање тадашњих политичких циљева. Од Милутина до краја Душанове владавине Србија је била најмоћнија држава Балкана и зато су њена писана сведочанства толико крадена, а трагови брижљиво скривани.

Археолошка истраживања на Косанчићевом венцу 1976. су доказала да сандуци са средњовековним рукописима нису нестали у пожару Народне библиотеке после бомбардовања 6. априла 1941, већ да су кришом изнесени, незнано где. Ова прича је позната стручњацима и донекле јавности, али је чак и експертима непозната друга велика крађа непроцењиве српске писане баштине изведена 1941. у Српском семинару Филозофског факултета.

https://www.novosti.rs/c/vesti/reportaze/962311/ku.....-70-godina

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1551
  • Gde živiš: Karlmarksland

Још једна у низу тужних прича,које је рат писао.Геца Кон је био српски књижар и издавач.Задужио је своју земљу.Како издаваштвом,тако и родољубљем.
Због календара Ратник, у којем се величају победе српске војске над аустроугарским трупама, окупационе власти 1916. године хапсе и интернишу Гецу Кона у једном концентрационом логору код Нежидера у Градишћу. Књижара је затворена, а књиге на руском, енглеском и француском језику су јавно спаљене.
Конова књижара била је ,између два светска рата, на првом месту у Београду по броју издања, међу којима су најзаступљенији били уџбеници.
Поседовао је први луксузни аутомобил у Београду и чак га је позајмљивао властима Краљевине Југославије у репрезентативне сврхе, на пример приликом посете председника Чехословачке Едварда Бенеша (1937).

Осим по великој издавачкој делатности, Геца Кон је био познат по великој новчаној подршци књижевницима и свим вреднијим културним институцијама. Основао је Геца 5. новембра 1933. године "Академију седам уметности", као новчану награду, која се додељивала сваке године једном књижевнику или уметнику.

Гецу Кона и његову породицу убио је немачки окупатор 1941. године. Место Гециног страдања није познато. Претпоставља се да је стрељан у бечком затвору или при каснијем ислеђењу у Грацу. Једино је његов други зет, Леополд Херцог избегао стрељање; сви остали чланови породице: жена Лујза Вајс, ћерке Елвира и Малвина, зет Фрањо Бах, као и два унука, стрељани су код места Јабука близу Панчева у јесен 1941. године.
Целокупна имовина им је заплењена: куће у Добрачиној 30 и Сремској 4, два стана у улици Страхињића Бана, књижара и једна радња у Кнез Михајловој, као и плац на Дедињу (где ће после рата министар Јован Веселинов подићи вилу, у коју ће се касније уселити председник Слободан Милошевић). Највреднији део књижног фонда пренесен је у Националну библиотеку у Бечу.


Издавачку кућу је 1942. године преузело немачко предузеће Југоисток (Südost), које је окупатор користио за ширење политичке пропаганде. После ослобођења, 14. децембра 1944. године, предузеће је претворено у Издавачко предузеће Просвета.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1551
  • Gde živiš: Karlmarksland

Стара црква Светог Марка у Београду

Стара црква Светог Марка у Београду, мала Маркова црква или гробљанска капела Светог Марка посвећена апостолу и јеванђелисти Марку налазила се у периоду од 1835—1942, на платоу уз северозападни део Ташмајдана (стари каменолом), у склопу 1826. године основаног тада новог Ташмајданског гробља, пресељеног из Савамале. Изграђена је у доба београдског митрополита Петра Јовановића (1833—1859) и кнеза Милоша Обреновића, 1835-1836. године. За Београд у коме је још увек постојала турска војна посада, и када је данашња београдска Саборна црква била од дрвета, ово је био велики духовни догађај.
Црква је изграђена као заоставштина трговца цинцарског порекла Лазе Панче, пореклом из Јужне Србије, из место Катраница, који је умро у Београду 1831. године. Он је храм посветио апостолу и јеванђелисти Светом Марку.
Оштећења настала на храму у Првом светском рату, у току рата санирали су аустријански поробљивачи 1917. године.
У „Годишњаку Техничког факултета Универзитета у Београду“ (1946-1947) Петар Крстић бележи да је црква током аустријске окупације 1917. године поправљена од претходних оштећења, да би почетком Другог светског рата ова богомоља доживела непоправљиву штету.

На Цвети, 13. априла 1941. године, одмах после немачког бомбардовања Београда, пожар дрвене грађе запалио је црквени кров, и уништио је после 107 година постојања Ипак, том приликом спасен је иконостас са осталим покретним стварима. Годину дана касније, 1942. године, одлучено је да се остаци цркве поруше, пошто се услед тешког оштећења црква није могла обновити.

Након што је последњи владар из династије Обреновића, краљ Александар заједно с краљицом Драгом, убијен у атентату 1903. године, њихови посмртни остаци сахрањени су тајно, под окриљем ноћи, у старој Цркви Светог Марка на Ташмајдану.
Ту су били и посмртни остаци владике шабачког Гаврила Поповића и кнежевића Милана Обреновића, најстаријег сина кнеза Милоша Обреновића.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1551
  • Gde živiš: Karlmarksland

Динамичан унутрашњи развој Србије за време друге владе Милоша и Михаила Обреновића (1858-1867) донео је читав низ системских законских прописа којима је требало обезбедити све снажније и све изразитије друштвене и политичке диференцијације. У том периоду је донето и неколико законских прописа из области образовања, да би се њима регулисао даљи развој школског система у Србији који би одговарао друштвеним потребама и био окренут токовима развоја науке. Шездесетих година 19. века почиње да се промишља и о вишем образовању женске омладине, а посебно се водило рачуна о школовању учитељица, те кнез Михаило 1863. године потписује Закон о отварању прве Више женске школе у Београду.

Школа је почела са радом 1. октобра исте године у кући Васе Илића на Зеленом венцу, а две године касније се усељава у новоподигнуту зграду на углу данашњих улица Краљице Наталије 31 и Косовке девојке. Ради проширења школе, своју зграду, додуше невољно, уступио је и Државни савет.

На министрово питање зашто ученице не иду у цркву, школска управа је одговорила да женска деца не иду у цркву јер немају где, па министар наређује да ученице иду у војничку цркву (Вазнесењска црква) и то само недељом када нема много света, јер је иначе “нездраво”. Захваљујући побожности краљице Наталије и њене наклоности према овој школи за девојке и заузимањем митрополита Михаила искрсава и мисао о подизању мале цркве у оквиру Више девојачке школе.

У то доба, у Београду су постојале само две цркве – Саборна и Палилулска (Св. Марка) – и једна црква у Топчидеру. Потом се граде Вазнесенска, па црква Св. Саве и црква Св. Наталије.

Црква Св. Марка помогла је градњу школске цркве са 3600 динара, а краљица је даровала 1200 динара колико је недостајало по предрачуну. Црква посвећена Светој Наталији мученици (26.8./8.9.) подигнута је 1878. године, од лаке грађе са звоником, у школском дворишту, између главне зграде и зграде Државног савета. Камен темељац положио је принц Александар Обреновић, тада дечак, а краљица Наталија је даровала новац за унутрашњи декор, црквене ствари, живопис на иконостасу који је израдила Полексија Тодоровић и израду фресака које је осликао Павле Чортановић. Прва служба је одржана 15. октобра 1880. године.

Приликом бомбардовања Београда 1914. године, непријатељска граната је погодила олтар, а у цркву су ушли аустријски војници са коњима. Ту су боравили неко време, а онда су је срушили и направили терасу, а на место некадашњег олтара поставили су бисту цара Фрање Јосифа. После ослобођења је један добри директор ово место оградио и посадио цвеће како то свето место не би газила деца.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1551
  • Gde živiš: Karlmarksland

1785- Турска војска скадарског везира Махмуд паше Бушатлије продрла је у Цетиње, где паша није поштедео ни манастир који је крајем 15. века саградио Иван Црнојевић, према предању његов предак. Манастир у којем се налазила прва српска штампарија (прва у јужнословенским земљама такође), обновио је 1786. владика Петар I. У њој су од 1493. штампане ћириличне књиге, укључујући "Октоих првогласник".

offline
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17536
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Можда и највећа штета у историји, нанета од стране Немаца: крађа ћилибарске собе из Царског Села.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Ћиl.....90;а

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 362 korisnika na forumu :: 6 registrovanih, 0 sakrivenih i 356 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Dimitrise93, Djole, ladro, Profica, raykan, voja64