Umetnik u divljini uma

1

Umetnik u divljini uma

offline
  • Pridružio: 25 Avg 2008
  • Poruke: 738
  • Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih

Iz pera V.Jerotica...
Tajanstveno dozivljavanje jedinstva coveka sa prirodom i kosmosom,karakteristicno za tzv. primitivnog coveka kao i za velikog umetnika,predstavlja prirodno i nepresusno vrelo iz koga,cas u tankom mlazu,cas kao silovita bujica,izbija umetnicko uoblicavanje onoga sto se tako mocno dozivljava u sebi. Najpre kao krik i pesma,kao zvuk nekog prvobitnog instrumenta,po koji crtez u steni ili velikim trudom sacinjena figura od kamena ili gline,kruzna spiralna i cik-cak linija na nekom cupu,krcagu ili vazi,i sa pocetkom pismenosti,prva kazivanja u klinastom i hijeroglifskom pismu.Svaka emocija koja je intenzitetom prevazilazila svakodnevna osecanja,bilo da se radilo o emociji straha,ljubavi ili mrznje,divljenja i strahopostovanja trazila je da nadje svoj izraz,svoj medijum manifestovanja....

Iz ugla psihoanaliticara...Karl Gustav Jung...

''Mi zapravo predstavljamo psihicki proces kojim ne upravljamo,ili to ostvarujemo delimicno.Prema tome,ne mozemo da donesemo nikakav konacan sud o sebi niti o svom zivotu.Da smo to u stanju,sve bi nam bilo jasno-iako se na kraju krajeva,radi samo o zabludi.U sustini,nikada ne znamo kako je do toga doslo.
Prica o zivotu zapocinje negde,od neke tacke koju smo slucajno upamtili...pa,ipak,sve je vec tada bilo krajnje slozeno.Mi ne znamo kako ce se zivot zavrsiti.Stoga prica nema pocetka,a kraj se moze jedino naslutiti...

Ljudski zivot jeste neizvestan eksperiment.On predstavlja izvanrednu pojavu jedino u brojcanom smislu.Posmatran za sebe,zivot je tako prolazan,tako nedovoljan,da je doslovno pravo cudo da bilo sta uopste moze da postoji i da se razvija...''

Zivot oduvek podseca na biljku koja crpe zivot iz svog rizoma.Njen pravi zivot je nevidljiv,skriven u rizomu.Deo koji se nalazi iznad zemlje traje jedno leto.Tada uvene- i kao da nikada nije ni postojao,poput prolaznog prividjenja.Kada razmisljamo o neprekidnom razvitku i propadanju zivota i civilizacija,ne mozemo da izbegnemo utisak krajnje nistavnosti.Pa ipak,nikada ne gubimo da nesto zivi i traje ispod vecnog toka. Ono sto mozemo da vidimo samo je prolazni cvet.Rizom je ono sto ostaje!

''Ne moze se sigurnije pobeci od sveta nego kroz umetnost i ne moze se sigurnije spojiti sa njime nego preko umetnosti''-Gete

Bilo koji motiv koji pokrece coveka na aktivnost,pa
tako i umetnicko stvaralastvo jeste predmet psihologije.


Maksim Gorki je rekao da knjizevnost treba definisati kao nauku o
coveku ,jer se ona prvenstveno njime i bavi.Umetnost i jeste tako
neodoljiva zato sto se covek u njoj trazi,nalazi i izrazava sebe!
U svojoj ranoj fazi,prvobitni umetnik, je slicno detetu,cak i
preterivao u svojoj preokupaciji sobom.
''Covek uvek slika sebe''-govorio je Leonardo,smatrajuci da se umetnik
od toga moze odbraniti samo dugim i sistematskim skolovanjem.
Psihologija,znaci oduvek postoji u cinu stvaranja i dozivljavanja
dela.Zato se psihologija coveka moze uspesno proucavati na osnovu
umetnickih dela,kao i nacina njihovog tumacenja i dozivljavanja,i to
vazi za sve istorijske periode,ukljucujuci i doba najstarijih
civilizacija.Odlazeci u proslost,paleopsihologija je utvrdila da se cak
i fetisi,kao i igracke, mogu shvatiti i tretirati kao praumetnicka
dela.
Vratimo se na Geteovu recenicu i kazimo da umetnik i umetnost uopste
privlace sve na kugli zemaljskoj,pa tako i analitickog psihologa!

''Od kada se prvi covek uspravio i pogledao ushiceno u Sunce,sacinio
kameni oltar i prineo kitu cveca kao svoj skromni dar,ova zrtva nije
bila samo iztaz zahvalnosti,molbe,vec i radjanje misterije umetnosti''


... Jung:''Tajna stvaralackog je,jedan transcendentan problem na
koji psihologija nije u stanju da da odgovor,nego moze samo da ga
opise.Na isti nacin je i covek stvaralac jedna tajna,koja ce,i pored
svih i raznovrsnih pokusaja,tesko moci biti resena''

Ove Jungove reci su i dan danas veoma aktuelne,a narocito kada se
raspravlja o poreklu stvaranja,stvaralackog procesa, o
normalnim,abnormalnim,patoloskim svojstvima nekog znacajnog umetnika.
Konacno dodjosmo do onoga ,o cemu bih zelela pisati!
Kao i uvek,potrebno je poceti iz pocetka,i to od
coveka:nesumnjivo,znamo da je covek veoma problematicno bice,kao i
zivot i svet uopste.Tek umetnik,i mozda on,najvise, dublje i
sveobuhvatnije od naucnika,i filozofa nalazi nacina da preko umetnickog
izraza u umetnickoj formi,izrazi ono,pravo, ono sustinsko, ono sta se
zaista dogadja u svakom coveku, ono, razlicito u kvalitetu ,razlicite
jacine...
Psiholozi i psihijatri ne znaju,niti mogu znati poreklo umetnickog dara
i talenta,genija i onoga koji je umetnicki predodredjen!Mnogi od njih
smatraju da je talenat urodjena kategorija,koja ima sopstvenu liniju u
svom kretanju...Zna se ,recimo da se umetnik ...,(zapravo dete se moze
naslutiti kao buduci umetnik),jer se vec u tom svom neznom dobu
razlikuje od vecine dece svojom neobicnom senzibilnoscu,ili
natprosecnim darom opazanja,ili fanazijom koja nadmasuje podrucja
sopstvenog dozivljavanja,ili odvajanjem i osamostaljivanjem u igri,koju
sam stvara i razresava...ili imaginacijom,tajnama...

Imamo umetnika...koji se u svojoj licnosti prepoznaje preko konflikta obicnog coveka u njemu..(zna se sta je to...) i stvaralacke potrebe,koja se ponekada reflektuje (kako su nekada romanticari govorili..)kao ''sveto ludilo''- to su -jaci,cesci,opasniji,ubitacniji-konflikti , nego kod vecine...Zbog ovakvih sukoba,koji su nekada tako ubitacni i stravicni i koji cesto mogu biti do te mere patoloski i usled siline strasti ,mnogo je nesrecnih ali i tragicnih licnih sudbina umetnika!

Moguce je da je umetnik u neprestanoj krizi u toku svog zivota,jer je vec sam stvaralacki proces na neki nacin- kriza..
Jung,psihologiju stvaraoca smatra zenskom psihologijom,jer'' stvaralacko delo izrasta iz nesvesnih dubina,upravo iz carstva majki''.

Ako je umetniku stvaranje glavna preokupacija i briga ,moze se pretpostaviti da je on zaista neprestano unekoj vrsti krize''sto se stvaranja tice''(rec kriza-grcka rec-krisis...-preokret,obrt,nastupanje odsutnog trenutka...)

Naravno,imamo i onu vrstu kriza koja uzima u obzir sve spoljasnje i un. cinioce koji ometaju i na neki nacin ugrozavaju stvaranje...(losi materij.uslovi,nepovoljno politicko stanje,losi porodicni uslovi,raznorazne psihicke ili psiholoske prepreke u svesnom,nesvesnom ,predsvesnom...)
Mogu poticati iz ranog detinjstva,adolescencije, mogu biti, neuroticne,psihioticne,kratkotrajne,dugotrajne...

Jos Arnold Tojnbi razmatra krizu kao izazov i sansu u svakom smislu ,a narocito za umetnika!Umetnici su svakako ljudi veoma senzibilni ,izostrenog sluha za glasove koje drugi ljudi ne cuju i najvaznije -ljudi, kod kojih je prolazenje sadrzaja individualnog nesvesnog,u predsvesno i svesno dinamicnije nego kod obicnog sveta!
Iz ovoga se da zakljuciti ,da postoji mogucnost bogatijeg i zrelijeg izlaska iz ovakvih situacija ,ali i situacija kojima se nista nece promeniti,ili pak onakvih, koje ce dovesti do pogorsanja opsteg stanja umetnika - fizickog,psihickog ili stvaralackog!...Kriza umetnika nekada se zavrsava tragicno-samoubistvom(V.V..Gog)ili prestankom stvaranja(Rembo)
Savrseno umetnicko delo nikako ne uslovljava psihicko savrsenstvo njegovog tvorca...Suprotno..umetnik nikako slike,simbole vizije iz svoga nesvesnog nije u stanju da prihvati ,dozivi, integrise,a jos najcesce, on je pasivan prema svemu tome i veoma ''pati''...
Cesto sadrzaji koji naviru iz nesvesnog su ubitacni,crni,mucni,i veoma uznemiravajuci,ali poneki umetnik ipak pravi remek delo..psiholozi i psijijatri ne uspevaju da objasne odakle ovi znameniti ljudi crpe materijale za svoju stvaralacku moc koji daruju covecanstvu...mozda to budu i neki svesni sadrzaji...ili nesto cega se oni secaju iz proslosti,nesto dozivljeno,ili je to opet nesto sto je zaboravljeno,potisnuto ,pa je odjednom isplivalo...
U svakom slucaju kada se ''to''desava...to stanje se odlikuje izuzetnom jacinom unutrasnje dinamike licnosti stvaraoca ,kada se i intelektualne i emotivne funkcije nalaze u ''povisenoj temperaturi''-tada dolazi do ozivljavanja ''svega i svacega''-slike,simboli nekada u gotovom,a cesce u sirovom obliku,uskacu u svest umetnika,koji ih onda prenosi putem platna,gline, nota,harmonija...

Dopuna: 06 Apr 2009 1:50

Sadrzaji iz individualnog nesvesnog koji okupiraju umetnika najcesce nose karakteristike bogatog spektra erotskih zbivanja iz ranog detinjstva i to onih jedva uocljivih ,neznih i suptilnih ,pa sve do culnih,sehsualnih i perverzno-sehsualnih...

Osim ovoga, nesvesni sadrzaji bogati mnostvom zbivanja iz siroke skale agresivnih zbivanja uvek prisutnih u ljudskom zivotu,takodje,u jednom momentu isplivavaju na povrsinu i zavrsavaju na nekom od stvaralackih sadrzaja.
Mnogi od umetnika, i u zrelijim godinama, pokusavaju da ozive raznorazne slike uz pomoc vestackih stimulativnih sredstava narkotika, ,opijata...alkohola...no,vecina teoreticara smatra da takvo stvaralastvo mnogo gubi od svoje izvornosti,autenticnosti,dubine i pravog kvaliteta,i da posebno pati od manje ili vece izoblicenosti i neprirodnosti.Posebno gube snagu dominirajuceg Ja-principa(bez obzira na navodjenje primera Bodlera,Hakslija...i drugih umetnika..koji su stvarali znacajna dela pod uticajem raznih opijata...)

Posebno je interesantno pitanje ,zasto su umetnicima uopste potrebna stimulativna sredstva i raznorazne ''carobne pilule'',koje daju i jacaju stvaralacke moci! I tu postoji jako mnogo neresenih pitanja...(Da li je svaki umetnik bolestan,da li je bolest prepreka za stvaranje ,ili podstice stvaralastvo...)

Umetnici, su obicno suptilnije i tananije prirode od obicnog coveka,pa zivot, sve vidovi njegovog egzistencijalnog fenomena, dozivljavaju daleko dublje, pa se tako, kroz stvaralastvo, mnoge nedoumice, nejasnoce i konflikti upotpunjuju i uoblicavaju i na neki nacin delimicno resavaju!...
Sustinu umetnickog karaktera,njegove duse pa i njegovog stvaral.cini citav spektar stalno prisutne decije psihe,i sa tim se slaze vecina psihologa i psihijatara.Eto razloga velikog prisustva u njemu narcistickog-egzibicionistickih elemenata,sadisticko-mazohistickih,preedipovskih i edipovskih.

Umetnici su cesto sanjari,tajanstveni i imaju svoj svet...Cesto mogu biti i neuroticni...
Ovde nije tema ''neuroze'',''psihoze''i umetnici(mada bi mogli biti...)Da pojasnim ,najobicnije sto se moze..
.Jedno od prvih nacela psihologije abnormalnosti koje se nauci na studijama,je to da- neuroticne osobe sanjaju o nebeskim zamkovima od peska,a psihoticne osobe(dakako psihoze su ozbiljnija oboljenja...)..zive u njima!

(Mozda cu pominjati pojedine umetnike i njihovo stvaralastvo u svetlu nekih od ovih poremecaja,pa je iz tog razloga pisano o njima i ukazano na njihove razlike,minimalne naravno...)
Pre svega ovde se govori o poremecajima tipa neuroza,i raspravama o tome da li one usporavaju umetnike,da li ih stimulisu! I koji su to delovi licnosti, koji bitno uticu na stvaralastvo,utoliko vise ,jer moraju ostati u nesvesnom,bilo da su duboko potisnuti,ili su i kvalitativno i kvantitativno razorne sadrzine i obima,pa ne mogu nikuda!

U svesti,one izazivaju povremeno jake strahove neodredjenih predmeta i cilja,ili nemogucnost bilo kakvog kvalitetnijeg stvaranja.Kakav je moguc ishod?...

-Bolest moze spontano da se izleci(zahvaljujuci''arhetipu spasioca''-izraz K.G.Junga...prisutnog u zivotu svakog coveka...)To su taozvani pokusaji samoizlecenja...(Alfred Kubin pisao roman u psihoticnom stanju-pokusaj samoizlecenja...moguce je uspeti...)

-Psihoterapijom-slucaj Hermana Hesea...

-Bolest-''sublimacija'',kroz stvaralastvo kod izuzetno talentovanih umetnika(Franc Kafka),koji je svoj neuroticni strah uspeo da delimicno transformise u pisanju...

Termin ''sublimacija'' upotrebljen da oznaci preobrazaj energije u psihoanalizi,oznacava samo energiju libida.Vecina autora danas smatra,ukljucujuci i neke psihoanaliticare, da termin obuhvata i libido i agresiju,pa predlaze termin ''neutralizacija''da bi se izbegao nesporazum.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 31 Dec 2005
  • Poruke: 2408

Citat:-Bolest moze spontano da se izleci(zahvaljujuci''arhetipu spasioca''-izraz K.G.Junga...prisutnog u zivotu svakog coveka...)To su taozvani pokusaji samoizlecenja...(Alfred Kubin pisao roman u psihoticnom stanju-pokusaj samoizlecenja...moguce je uspeti...)

-Psihoterapijom-slucaj Hermana Hesea...

-Bolest-''sublimacija'', kroz stvaralastvo kod izuzetno talentovanih umetnika(Franc Kafka), koji je svoj neuroticni strah uspeo da delimicno transformise u pisanju...


Da li mozes jos nesto da napises o ovome? smešak Prvi put cujem za Kubina: koji roman je u pitanju, kojom problematikom se bavi? Koju vrstu psihoterapije je koristio Hese?



offline
  • Pridružio: 25 Avg 2008
  • Poruke: 738
  • Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih

Napisano: 18 Apr 2009 19:01

Sorelag ::Citat:-Bolest moze spontano da se izleci(zahvaljujuci''arhetipu spasioca''-izraz K.G.Junga...prisutnog u zivotu svakog coveka...)To su taozvani pokusaji samoizlecenja...(Alfred Kubin pisao roman u psihoticnom stanju-pokusaj samoizlecenja...moguce je uspeti...)

-Psihoterapijom-slucaj Hermana Hesea...

-Bolest-''sublimacija'', kroz stvaralastvo kod izuzetno talentovanih umetnika(Franc Kafka), koji je svoj neuroticni strah uspeo da delimicno transformise u pisanju...


Da li mozes jos nesto da napises o ovome? smešak Prvi put cujem za Kubina: koji roman je u pitanju, kojom problematikom se bavi? Koju vrstu psihoterapije je koristio Hese?


@Sorelag...

Pisacu o tome,ima dosta...zaboravih skoro na ovaj post,a bio mi je jako vazan...
veceras cu,bila u guzvi,pa nisam... nadam se da cu stici,ako ne,ovih dana, sigurno.... smešak

Dopuna: 20 Apr 2009 23:48

Krajem proslog i pocetkom novog veka dominiralo je misljenje da je ''bolest''onaj neophodan stimulans koji pokrece coveka na akciju i trazenje novog u raznim sferama zivota.U novije vreme shvatilo se ,da ''bolesno'',a prevashodno dusevno -bolesno,(bilo da se govori o neurozama ili psihozama...),predstavlja prepreku narocito u stvaralackom razvoju coveka. (Ne mora svaka od ovih bolesti nuzno da negativno utice na covekov razvoj...)Ali,ipak...

Tezi oblici,pre svega neuroza, mogu da budu kobni za puni razvoj stvaralackih sposobnosti ljudi ,posebno licnosti nekih izuzetnih umetnika (Kafka,Kjerkegor...).I pored visoke inteligencije,ogromnog talenta,ova dva velikana su zavrsila svoje zivote(Kafka u 40,Kjerkegor u 42,godini.) i tako prekinula svoj dalji zivotni put i stvaralacki razvoj.
Mnogi psihijatri se danas priklanjaju misljenju K.G.Junga, i vecine humanisticki orijentisanih psihoterapeuta posle njega,da neuroze imaju dosta i pozitivnih kvaliteta.

Za Junga,neuroza je -signal bolesne duse,koja pritisnuta nuznoscu konfliktne situacije trazi spasonosni izlaz i put ka daljem sazrevanju i produbljavanju licnosti.
Misljenje da neuroza nije ta koja treba da bude lecena,nego da je ona ta koja nas leci,je samo dosledno sprovedeno shvatanje svih velikana proslosti pocev od Hipokrata,preko Paraceluzusa do Junga...
Ovakvo shvatanje Jungovo proizilazi iz njegove teorije o nesvesnom,koje predstavlja samu maticu zivota''-to je mesto iz kojeg izbija izvor stvaralackih moci covekovih hranjenog libidnom energijom njegovog bica''V.J.
Umetnik u divljini uma...pre svega, literatura i psihijatrija-zajednicko- svet
racionalnog bica.Naucnom izucavanju ljudske spremnosti za ''imaginativno divljanje'' ''demonskog'' ili ''posednutog'' coveka od vremena pocetaka razvoja savremene psihijatrije prethodila je ,bar za tri hiljade godina,literatura i liter.dela.Trajna je poruka i doprinos velike liter.proslosti psihijatriji i narocito njenom proucavanju psihoza.V.Jerotic...
''Psihijatrijsko razumevanje ludila nije isto pre i posle citanja tragedija Eshila,Sofokla i Euripida(setimo se samo likova i sudbina Kasandre i Medeje),gledanja u pozoristu scene ludila kralja Lira,ledi Magbet ili,u pogledu dusevnog zdravlja ,vecno zagonetnog princa Hamleta, u Sekspirovim tragedijama.Ovo se isto moze reci i za neprolazne likove ,na razne nacine i raznim povodom poremecenih junaka iz bogate galerije romana Dostojevskog.''

Kurt Ajsler,koji se bavio odnosom umetnosti i psihoza smatra da je umetnicko delo,za razliku od psihoticnog predstavljanja,rezultat selekcije...

Psihoticnih pisaca iz XIX veka ,bilo je dosta(Nerval,Verlen,Bodler,Gogolj,Dostojevski,Strindberg i Helderlin...iz XX veka:Virdzinija Vulf,Hemingvej Juki Misima)-i ovakvi pisci su cudesno uspevali uprkos jasnim znacima bliskog dodira sa opasnim arhaicnim slojevima da u sebi ,stvaraju i preoblicavaju ovakve sadrzaje u savrsene estetske forme gotovog umetnickog dela.

Ono sto je narocito zajednicka oblast ispitivanja literature i psihijatrije jeste nesvesno...
Veoma dobro se zna ,da se u nekim delima savremene umetnosti svesno izrazava patologija ljudske duse,odnosno da dela ovakvih umetnika pre pokazuju ono sto je bolesno u njima ,nego prirodnu teznju za zdravljem.
Neki elementi umetnickih dela,kao i u umetniku su u stvari produkt psihoze.
I kod pisaca i kod psihoticara-(predpsihoticno stanje neke psihoze,recimo shizofrene, lici na inkubacionu fazu pre pocetka stvaralacog akta nekog umetnika)Nervozna razdrazljivost pracena naglom promenom raspolozenja,autisticno zatvaranje u svoj unutrasnji svet i otudjivanje od spoljnjeg ,prolazni fenomeni depersonalizacije i derealizacije,brzina i bogatstvo asocijacija,napetost u ovekivanju novog i neocekivanog,prisutni su u oba slucaja.
.''Psihoza je cesto jedini izlaz za bice ,koje dozivljava samrtni strah od totalnog unistenja''.-Lebovici...

Ako bi ,u jednom momentu pokusalo da se napravi nova paralela izmedju psihoticnog bolesnika kojem preti unistenje i pisca snaznog izraza uocili bismo slicnosti utoliko pre, sto je nekada stvaranje umetnickog dela, ravno samounistenju.Odavno se zna ,da stvaralac moze biti unisten svojim delom.(Nerval,Bodler...)Svaki umetnik je na neki nacin, tragican borac protiv smrti,svoje sopstvene i sveta.Psihotican covek kao i veliki literata, brani se od unistenja i smrti jer je mnogo svesniji uzasa smrti ili sveopste entropije.V.J....
I dok se psihoticar brani od unistenja produkovanjem svoje psihoze,cesto bogate u halucinacijama i idejama,neke su i sumanute,dotle se pisac brani,nekad i bukvalno,od svoje psihoze,ali i od smrti,odnosno zaborava,prikazivanjem sjajnih stvaralackih dela koja ga nadzivljavaju,nekad i za vise stotina i hiljada godina.

@Sorelag...tek cu pisati o Heseu i jos nekima...(pokusacu vise da saznam za Kubina i roman i njegovo samoizlecenje)
Zato sam i pisala o psihozama, da bih pojasnila sta su one zapravo i sta im je zajednicko sa liter.stvaraocima...

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2005
  • Poruke: 2408

Zanimljivo. Sad si me podsetila da je sam Frojd praktično demonstrirao psihoanalitički postupak tumačenja rada nesvesnog u analizi Jensenove priče Gradiva. Moram da pročitam ponovo, da se podsetim. U jednom tomu Sabranih dela, Iz kulture i umetnosti, u izdanju Matice srpske.
Takođe i jedan Leonardov san koji se ponavljao, a čija je simbolika prisutna u njegovim crtežima.

O Dostojevskom se valjda zna da je bolovao od epilepsije praćene psihotičnim epizodama. Da li je Virdžinija Vulf baš imala dijagnozu? Btw. ponovo sam gledala Sate. Lik pesnikove majke (igra je Džulijen Mur) je psihološki zanimljiv, zanimljiviji od lika suicidalne književnice.
Silvija Plat je takođe bila suicidalna.

Nisam znala za Hemingveja, mislila sam da je bio samo alkos. Wink Već sam negde pomenula da je Vilijem Stajron bolovao od depresije i da je bio alkoholičar. I da je fenomenalno portretisao Nejtana (lik iz Sofijinog izbora) kao psihotičara. Odakle piscu takvo znanje? Kako je D. Tomas napisao Beli hotel koji je prepun nesvesne simbolike, morbidnih slika i vizija pretočenih u poeziju? Jezivo. Čitajući finale romana (masovne egzekucije Jevreja u Ukrajini) toliko sam ridala da su mi se oči posle nekog vremena zatvorile. Bila sam bolesna sedam dana posle čitanja Belog hotela. I ne samo ja, moji prijatelji takođe. Zapravo, ništa ne može toliko da me potrese kao tematika nacističkih koncentracionih logora. Za mene je to ovalopćenje pakla, zla na zemlji. Uvek sam se pitala kako je moguće nastaviti život posle Aušvica. Tišmina junakinja koja je preživela logor pokušava ali ne može, izvršava samoubistvo u slobodi. Viktor Frankl piše knjigu Zašto se niste ubili i posvećuje život lečenju drugih oštećenih, lečenju smislom. Varlam Šalamov, koji je sa manjim pauzama proveo blizu trideset godina u sibirskim logorima, piše čak i iza žice. Kratke priče o tome kako se može ostati ljudsko biće i doživeti trenutke slobode čak i kao rob, ZK.
Sa tim užasom u ljudima 20. veka možda samo književnost i umetnost mogu da se nose. Kafka i Munk kao njegovi simbolički markeri (portret prvog sa razrogačenim očima i krik na slici drugog).

offline
  • Pridružio: 25 Avg 2008
  • Poruke: 738
  • Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih

Jos 1907.Frojd je objavio svoja istrazivanja o odnosu sna i literature u studiji Sumanitost i snovi u ''Gradivi''V.Jensena.Uspeo je da pokaze vezu izmedju slika sna i latentne zelje snevaca,odnosno pisca,sto mu je posluzilo za njegovu teoriju snova...Ali,san je danas za nas postao nesto dublje i sire i smislenije,a posle Frojda bilo je i Jungu lakse i Binsvangeru i Bosu da donesu nova saznanja o snu.
Oni su tako mogli postati podstrekaci za uvek nove moderne romane koji se i danas uspesno pisu pod uticajem velikog majstora boga Hipnosa,brata blizanca Tanatosa...
Psihoanaliza je tako izvrsila ogroman uticaj na pojavu i razvoj modernog romana,pa su i ona i roman prosirili saznanja o coveku,razmakli granice svesti na racun tamnih dubina nesvesnog,oslobodili sputane libidinozne i ostale energetske snage iz nesvesnog...

Dostojevski,ne samo epilepsija ...to je posebna prica...aaaa ima dosta velikih imena u slikarstvu, za koje se pouzdano zna, da su u toku svog umetnickog stvaranja imali psihoticne krize,ili su cak stvarali u toku...:Goja,Blejk,VanGog,Zeriko,Mone,Kubin,Munh,kod nas Sava Sumanovic ...Neki od pomenutih su savladali ovakve krize,dok su drugi postali zrtve psihoze..Mnogi su bili zrtve alkoholizma..nesto stariji slikari Tuluz-Lotreka i Modeljani,a od pisaca Berlen.
Zanimljivo je zapazanje Lange-Ajxbauma,koji pominju vecu grupu znacajnih naucnika,filozofa i umetnika koji su postali psihoticni kada su zavrsili svoja velika dela:Kopernik,Njutn,Kant,Bodler,Stendal...

Vecina dobrih,savremenih psaca obradjuje u svojim delima ono sto opterecuje nasu epohu i same stvaraoce,a to je dozivljaj sveta kao ispraznjene posude,kao smrtne dosade i usamljenosti(Prema savremenom psihoanaliticaru Hancu Kohutu,(iz knjiga V.Jerotica),saznajemo da su ovakvi dozivljaji znaci narcistickog poremecaja licnosti i poremecenog self-a...)

Umetnici ,kao najupecatjiviji svedoci vremena u kojem zive(jer su i najosetljiviji...),prolazeci sami kroz krize ove narcisticke povrede self-a,izrazavali su ,i izrazavaju,najvernije ono sto se nama svima danas desava.

Franc Kafka u prici ''Metamorfoza''dozivljava na psihotican nacin gubitak self-a...Kod Sartra,narocito u ''mucnini'',gubitak self-objekta prikazan je na paranoidno-hipohondrican,nepsihotican nacin,akod Virdzinije Vulf,narocito u ''Gospodji Dalovej'',prikazana je borba za ocuvanje kohezije self-a.Tako,kriza umetnika predstavlja ogledalo krize vremena,i u isto vreme ,pokusaj da se sagledavanjem njenih uzroka nadvlada kriza.

Tematika konc.logora strahota jedna...ja sam takodje preosetljiva na takva dela...suvise burno to prozivljavam sa velikom tugom i patnjom u dusi, a narocito zbog nemogucnosti da shvatim toliku ljudsku glad za destrukcijom,i zelju za sadistickim uzivanjem, ljudsku bedastocu, muke i likovanje usled nemogucnosti nalazenja nacina za odupiranjem i razlazom takvih mucenika i dzelata, a to, da se treba i kako snaci i osecati na takvim paklenim mestima i tu pokusati da se ostane ''ono sto krasi coveka'',koliko god je to moguce,deluje mi zastrasujuce -kao neka ''bozija kazna''-ostati covek i tamo gde je to zaista ispod svakog nivoa ...koji cinizam zivota,koja ''demonska vrteska''
Frankl je pisao o tome i mnogi drugi,ali meni je to onako ''uvertira za mucninu ''u stomaku...

Ponekad pomislim da je Hesiod bio u pravu,jer predstava ljudska u nekadasnjim srecnim vremenima coveka i covecanstva iskazana je njegovim recima :''Naime, prije zivljahu plemena ljudska na zemlji.Od svakog zla daleko i bez napora mucnog.Daleko od teskih bolesti koje ubijaju ljude''.

offline
  • Pridružio: 19 Jun 2005
  • Poruke: 2673
  • Gde živiš: u pokretu...

mali doprinos temi:

„Tvoji snovi su u pravu, ali ne i život i stvarnost. Tvoji zahtevi su odviše visoki, tvoja glad prevelika za ovaj jednostavni i nemarni svet, zadovoljan tako sitnim stvarima, koji te odbacuje od sebe jer ti za njega imaš jednu suvišnu dimenziju."

"Kako da ne budem stepski vuk, olinjali pustinjak usred sveta čiji ciljevi nisu moji, čije mi radosti nista ne znače!"

Herman Hese

i podsetilo me na jednu nalepnicu na braniku od kola koju videh:
"if you didn't go crazy in this world, then you do have a problem"

offline
  • Pridružio: 25 Avg 2008
  • Poruke: 738
  • Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih

Napisano: 22 Apr 2009 22:28

ljubicasta ::mali doprinos temi:

„Tvoji snovi su u pravu, ali ne i život i stvarnost. Tvoji zahtevi su odviše visoki, tvoja glad prevelika za ovaj jednostavni i nemarni svet, zadovoljan tako sitnim stvarima, koji te odbacuje od sebe jer ti za njega imaš jednu suvišnu dimenziju."

"Kako da ne budem stepski vuk, olinjali pustinjak usred sveta čiji ciljevi nisu moji, čije mi radosti nista ne znače!"

Herman Hese

i podsetilo me na jednu nalepnicu na braniku od kola koju videh:
"if you didn't go crazy in this world, then you do have a problem"


Ljubicasta..ovo bi sada mozda moglo da bude uvertira za nekakvu psiholosku analizu Hesea i njegovog dela ,ali to ce ipak jos malo pricekati!

Htela bih nesto jos da napisem...ovako...

Kod pravih umetnika,psihoze obicno oznacavaju prestanak stvaralackog rada,narocito ako se nalaze u akutnoj fazi,dok kod obicnog coveka,koji nikada nije stvarao,one obicno omogucavaju da ovaj pocinje da pise,slika,stvara...
Mozda bi sada trebala nesto reci o sizofreniji-kraljici psihijatrije i umetnicima...ali se bojim da bih se ''pogubila ''mnogo...jer zelim puno da kazem za relativno kratko vreme,a to je nemoguce..(a..prosto nekada ne mogu da se ne zapitam, sta sve shizofreni umetnici mogu da urade i ''skockaju'' tako majstorski u razlicite forme umetnosti...''zaljubite se prosto u najzagonetnije,najprotivurecnije, najraznovrsnije ..u ono sto ''isklizava''-misljenje, koje nije prosto slaboumlje ili ono koje karakterise bezumno nagomilana misao...vec imate nesto, u najmanju ruku, originalno(u dusi obolelog umetnika ,u njegovom unutrasnjem svetu,sve je uzajamno povezano i nijedan psihicki proces se ne moze posmatrati odvojeno..)...

Sad mi padose na pamet neki autoportreti koje je cuveni Vinsent Van Gog napravio 1887,1888,1890.godine,kada je umetnik bio bolestan od teske psihicke bolesti...(da ih vidimo...ima ih na netu...)











Nesto interesantno iz zivota ovog velikana...
Vinsent Van Gog je bio decak i covek u ''ocajnom''dusevnom stanju ...nesrecan, sa nizom nerazresenih konflikata i ogromnom patnjom u dusi...
Ponekad umetnost kod neke individue moze da bude zamena za sve ono cega je ona u zivotu lisena...

U jednom od najocajnijih trenutaka njegovog zivota,kada je nemocan,bolestan i beznadezan camio u rudniku uglja u Borinazu,kada se moglo odigrati ono sto se inace drugima desava,kao na primer:apaticno priznavanja poraza i povlacenje sa bojnog polja,usmeravanje na neku drugu aktivnost,samoubistvo,Van Gog bira onu najredju i za njega jedino spasonosnu mogucnost.Uzima papir i olovku i pocinje da crta.To je bio pocetak velikog umetnickog uspona B.B.Goga...(ovo sam vec negde pisala ...iz knjiga V.Jerotica...)

Mihail Vrubelj...cuveni ruski umetnik...(jedan portret F.A.Usolceva..)



Poslednje godine svog zivota Mihail Aleksandrovic je proveo u psihijatrijskoj klinici.Ovaj portret olovkom, napravio je umetnik u ordinaciji doktora Usolceva.U to vreme Vrubelj je cesto slikao portrete lekara,medicinskog osoblja,bolesnih poznanika i pravio skice pejzaza.Umetnikova ruka ,bez obzira na tesku psihicku bolest,bila je sigurna i neponovljivi stil je ostao isti...

Dopuna: 22 Apr 2009 23:47

Sta kaze M.Sirikova...

Pesnik Konstantin nikolajevic Batjuskov ozbiljno se razboleo:lekari su otkrili znakove duhovne bolesti.Bilo mu je sve gore bez obzira sto su ga lecili najbolji lekari.U jednom trenutku rodjaci su objavili da bolesnik nece jos dugo da zivi.Prijatelji su dosli da se oproste sa njim.Tih dana ga je posetio i Aleksandar Sergejevic Puskin.On je bio potresen izgledom bezumnog prijatelja -bio je veoma izmenjen,divljeg i neprijateljskog pogleda,potpuno pomracenje svesti,nikoga nije poznavao,buncao je.

Moguce je da su upravo tim teskim utiskom inspirisani Puskinovi stihovi:''Ne daj mi,Boze,da poludim.Ne,bolje stap i torba...''Ustalom,uprkos prognozama lekara,posle nekog vremena stanje Batjuskova se popravilo.Nadziveo je Puskina punih 18 godina i proveo ostatak zivota u seoskom miru.

Ovde bih htela nesto interesantno...

Jedan od najjacih i najdubljih strahova kod coveka ,koji se moze porediti samo sa strahom od smrti je i ''strah da se ne poludi''...

Proglasavanjem coveka umno poremecenim,jedan je od ''najprljavijih'' i najlaksih nacina da se obezvrede sve njegove reci i delovanje u ocima okoline,da se osudi na izolaciju,na vecnu patnju i samocu.Vecini ljudi,psihicke bolesti izgledaju kao nesto zastrasujuce,neshvatlivo i neizlecivo,sto vodi ka gubljenju razuma,opustosenju sopstvene licnosti,gubljenju svoga ''self-a''.Dusevni bolesnik,sa te tacke gledista ,nije sasvim covek, vec skoro ''zivotinja'',opasna i bezdusna,a mozda cak i gore od toga.

Ipak u svakodnevnom zivotu za nekoga kazemo da je ''pomalo cudan''.''senuo'',''nenormalan'',''nije pri cistoj svesti'',''ima bubice''...
Postupke i ideje nazivamo ''bezumnim'',''divljim'',''nerazumnim'',''luckastim''.Cak i za sebe rado priznajemo''iskakanje'' ili takva stanja, da se osecamo ''pomalo izvan sebe'',da nam se ''svasta dogadja u glavi''...''da nismo to mi''...

Slicno jezicko bogatstvo za oznacavanje raznih oblika odstupanja od nekih opsteprihvacenih normi, odrazava mnogovrsnost realnih problema povezanih sa psihickim zdravljem licnosti...

Dopuna: 23 Apr 2009 3:34

Talentovani ,a narocito,talentovani pisci... pomogli su nam da shvatimo i zamislimo ,skoro i da ''dozivimo''-potpuni odlazak dusevno obolelog u svet svojih misli,neobicnih ideja,obmana i briga.Tako ,mi imamo ispred sebe coveka sa izvrnutim predstavama o realnosti,neadekvatnom shvatanju dogadjaja i situacija,svojevrsnost misljenja,neobicnost rasudjivanja i tumacenja sopstvenih i tudjih ideja i postupaka.

FjodorM.Dostojevski(inace moj omiljen pisac...)- njegova epilepsija i jos sto sta...U njegovim delima nalazimo niz likova koji boluju od ove opake bolesti...to su inace oni,losi momci(Smerdjakov,Svidrigajlov...)Zna se da napadi epilepsije dolaze trenutno i da se uglavnom u tom trenutku lice veoma iskrivljuje,posebno pogled.Konvulzije i grcevi ovladaju celim telom i svim crtama lica.Strasni,neopisiv vapaj koji ne lici ni na kakav poznati zvuk,izbija iz grudi...u njemu odjednom kao da nestaje sve sto je ljudsko.Cini se cak da vristi neko drugi ko se nalazi u njegovoj unutrasnjosti, pa mnoge...izgled onoga koji ima epi napad, dovodi do nepodnosljivog uzasa koji ide tako daleko da u sebi sadrzi i nesto misticno...

...U njegovom epilepticnom stanju bio je jedan period skoro pred sam napad,kad se odjednom,usred tuge,duhovnog mraka,pritiska,za momenat prosto raspalio njegov mozak i kada su se vanrednim naporom napregle sve njegove sile.Osecaj zivota,samosvesti,skoro se udesetostrucio u tom trenutku,i bljesnuo kao munja.Um i srce bi se ozarili neobicnom svetloscu...sva uzbudjenja,sve njegove sumnje,svi nemiri,kao da bi se smirili odjednom,pretvorili su se u nekakav visi mir,pun jasne,harmonicne radosti i nade,pun razuma i konacnog razumevanja.

Ali,ti trenuci,te varnice su bili samo predosecaj one konacne sekunde(nikad ne vise od sekunde)s kojom je pocinjao sam napad.Ta sekunda je,naravno bila nepodnosljiva.Razmisljajuci o tom trenutku kasnije,bec u zdravom stanju,on je cesto govorio sam sebi:pa sve te munje i bljesak vise samosvesti i samo spoznaje,reklo bi se i ''viseg postojanja'',nisu nisat drugo do bolest,poremecaj normalnog stanja,a ako je to tako,onda to uopste nije stanje uzvisenosti,vec naprotiv,mora se smatrati najnizim...

''Pa sta ako je to bolest?-zakljucio je konacno.-kakve veze ima sto je napetost nenormalna,ako je rezultat,ako je minut osecanja,zapamcen i razmatran vec u zdravom stanju,zapravo visi stepen harmonije,lepote,nevidjeni i nenadani osecaj punoce,mere,primirenja i odusevljenog molitvenog slivanja s najvisom sintezom zivota?''...
Ako bi mu se u toj sekundi,to jest u poslednjem svesnom trenutku pred napad,desavalo da uspe da jasno i svesno kaze sebi:''Da,za ovaj trenutak vredi dati ceo zivot!''-onda je,naravno,taj trenutak,sam po sebi,bio vredan zivota.Uostalom...otupelost,duhovni mrak,idiotizam,stajali su pred njim kao jasne posledice tih ''uzvisenih trenutaka''.

(Iz romana Fjodora Dostojevskog ''Idiot'')

offline
  • daxytt  Male
  • Zaslužni građanin
  • Pridružio: 30 Okt 2012
  • Poruke: 623

Ова страница на босанском: http://www.klix.ba/scitech/nauka/postoji-veza-izme...../120604128 ме је понукала да пронађем оригиналну страницу на енглеском: http://www.dailymail.co.uk/sciencetech/article-215.....-gift.html
помоћу кључних речи: "scientific research on the relationship between genius and schizophrenia" или "Научна истраживања о односу између генијалности и шизофреније"

следи слободан превод одломака са те странице:


Постоји веза између генијалности и лудила - али не знамо зашто смо развили овај "поклон"

- Шизофренија и биполарни поремећај чешћи су код веома надарених људи
- 20 или 30 студија доказују везу
- Студије о шведским 16-годишњацима доказују да код интелигентних тинејџера има више шансе да се развију поремећаји


Постоји веза између креативног генија и лудила - код оба шизофренија и биполарни поремећај чести су код веома креативних и паметних људи.

Идеја је испитивана од стране комисије научника који су сви претрпели неки облик психичког поремећаја.

Кеј Редфиелд Џејмисон са Џон Хопкинс медицинске школе, који пати од биполарног поремећаја, рекао је да су тестови интелигенције над шведским 16-годишњацима показали да ће се код високо интелигентне деце највероватније развијати поремећај.
"Они су установили да су људи који су се истицали када су имали 16 година имали четири пута већу вероватноћу да ће им се развијати биполарни поремећај ", каже Џејмисон.

Џејмисон је посветио свој живот истраживању и писању о биполарном поремећају, одкад се поремећај дијагностификовао код њега лично у младом одраслом добу.

У дискусији на Светском њујоршком научном сајму, отворено се расправљало у више од 20 радова који су направили експлицитну везу између високе интелигенције и креативности.
Сликар Ван Гог и аутор Џек Керуак обојица сy слављени као генији, али ипак су показивали само-деструктивно понашање.

Тиме је мање јасно зашто су људска бића развила ову особину.

"Појам 'геније мученик" или "луди научник" могу бити више од једне романтичне ненормалности", каже Светски сајам науке.

"Истраживања која показујy да биполарни поремећај и шизофренија имају корелацију са високом креативношћу и интелигенцијом, развијају мучна питања: Какву улогу игра окружење на путу ка менталној болести?
Да ли су такозвани ментални недостаци позитивно изабрани из генетског материјала? Где је граница између надарености и недостатка? '

Нобеловац математичар Џон Неш, кога глуми Расел Кроу у филму Беаутифул Минд, такође је имао доживотнy борбу са шизофренијом.

Претходно истраживање је наговестило да је највећи део "веза" креирано од стране једног одређеног гена, познатог као ДАРПП-32, који повезује генијалност са лудилом.

Три четвртине људи ће наследити верзију ДАРПП-32 гена, који побољшава способност мозга да мисли помоћу унапређења информационе обраде путем префронталног кортекса - дела мозга који оркестрира мисли и акције.

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 16913
  • Gde živiš: I ja se pitam...

А ја замало да питам - што лепо не погледате код Достојевског, тамо пише све, кад оно - имам шта да видим. Један прелеп цитат.

offline
  • Pridružio: 25 Avg 2008
  • Poruke: 738
  • Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih

Napisano: 28 Feb 2013 0:11

daxytt ::

Постоји веза између генијалности и лудила - али не знамо зашто смо развили овај "поклон"

- Шизофренија и биполарни поремећај чешћи су код веома надарених људи
- 20 или 30 студија доказују везу
- Студије о шведским 16-годишњацима доказују да код интелигентних тинејџера има више шансе да се развију поремећаји


Постоји веза између креативног генија и лудила - код оба шизофренија и биполарни поремећај чести су код веома креативних и паметних људи.

.


Stvaralastvo je izlaz izvan granica tradicije i stereotipa..Mnogi istrazivaci su pokusali da pronadju slicnost u ponasanju stvaralacke licnosti i ljude sa psihickim poremecajima..Znaci..imamo talenat-kao maksimalni stepen zdravlja ,i talenat-to je bolest..

Italijanski psihijatar Lombrozo nikada nije tvrdio direktno da postoji zavisnost izmedju genijalnosti i ludila..,ali je navodio sledece primere:''Seda kosa,celavost,mrsavost,a takodje i losa misicna i polna
funkcija,svojstvene svim poremecenima,cesto se srecu i kod velikih mislilaca''..Pored toga, misliocima,kao i poremecenima,svojstveno je :Stalno prepunjenje mozga krvlju (hiperemija),jaka toplota u glavu,i hladni udovi,sklonosti ka jakim bolestima mozga i slaba osetljivost na glad i
hladnocu''Lambrozo je karakterisao genije kao ljude usamljene,ravnodusne prema drustvenim i porodicnim obavezama..Tu ima nogo narkomana i alkoholicara:Mose,Klejst,Seneka ,Hendl,Po...U taj spisak je XX vek dodao mnoga imena -od Foknera i Jesenjina,do Hendriksa i Morisona.

Genijalni ljudi,uvek su bolno osetljivi na socijalne nevolje i kaznjavanje..Kod njih se mogu pratiti ostri padovi i skokovi aktivnosti..Konacan zakljucak psihijatrijski:''Genijalnost i ludilo su cesto smesteni u jednom coveku''.

Veliki je spisak genija koji su bili dusevno bolesni..Od epilepsije su izmedju ostalih bolovali:AleksandarMakedonski,Petrarka,Molijer,Flober,Dostojevski,Napoleon,Julije Cezar.
Napadi melanholije mucilisu:Rusoa,Satobrijana,Svifta.
Psihopate:Zorz Sand,Mikelandjelo,Bajron Gete.Halucinacije su pratile Bajrona,Goncarova...Kolicina alkoholicara,narkomana i samoubica,medju stvaralackom elitom,ne moze se ni izbrojati...
Pesnikinja Silvija Plat..(ali ona je izvrsila suicid....pa o njoj u drugom kontekstu..ali interesantno..ubio joj se kasnije muz koji je ostavio.Takodje i sin u 48 godini..zivota ..nije se mogao vise boriti protiv
depresije..-interesantna je ta ivica do koje su svi u porodici dosli..i nestli,neizdrzivsi..).

Dopuna: 28 Feb 2013 23:31

U svim kulturama,u delima velikih dramaticara,filozofiji,psihoanalizi...svuda se postavljaju ista pitanja:mora li stvaralac da bude lud i da li ludilo predstavlja neobican,jos neshvacen,oblik stvaralstva..?

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 614 korisnika na forumu :: 40 registrovanih, 3 sakrivenih i 571 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1567 - dana 15 Jul 2016 19:18

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: antonic.igor2050, Apok, blue, dacaaca, dakota, darkstar101, Djokislav, djordje92sm, DM1994, drdoca, Duh sa sekirom, Fog of War, Hawx1990, ILGromovnik, Joja, kolateralnasteta, liki83, LUDI2, m0nstrum_, macapetkovic1, Marko Marković, Mercury2, MIg, Mikulino, miljannis, mrav pesadinac, oldtimer, pavle_pzs2, repac2, Roman, sakota79, Skywhaler, SsssssNOVI, Toni, uhogrlonos, vespa nikola, VP3987, wizzardone, zbogfejs, zoidbergs