Znameniti prijatelji srpskog naroda

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, sap
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Дарја Александрова Коробкина, родом из Петрограда, била је болничарка и добровољац као редов петог пешадијског пука Дринске дивизије. У рапортима тог доба пише се о њеној изузетној храбрости, о томе да је „дан и ноћ” превијала рањене Србе на отвореном, могла је за један дан на пружи медицинску помоћ за 120 војника.

Погинула је 2. октобра 1914. године, за време тешких борби на Еминовим водама, на планини Гучево, заједно са једним српским официром.

Касније су Српске Новине које су издаване на Крфу, објавиле песму о хероизму Дарје Коробкине, српског песника Милосава Јелића, ког је спасила сопственим рукама. У песми се налазе стихови:

А Дарја нас помилује руком
Ране веће и тежи и жали
Кад би знали Руси, кад би знали...

Њој у част су подигнуте прво спомен-плоча на Гучеву, 2014. године и споменик, 2018. године, поред Спомен-костурнице и спомен-плоча у Бачевцима код Бајине Баште 2016. године

• 4Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Bane san, sap, _Sale
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Др Изабел Галовеј Хатон (енгл. Isabel Galloway Hutton),рођена је у Единбургу, 1887. је била шкотска лекарка из доба Првог светског рата. За своје заслуге награђена је Орденом белог орла.

У Први светски рат је ушла 1915. године као припадник Шкотских женских болница (енгл. Scotish Women's Hospitals - SWH). Њена јединица је основала болницу под шаторима у месту Троа у Француској. Из Француске, Изабел је у новембру 1915. пребачена у Гевгелију, одакле се убрзо повукла у Солун на Солунски фронт.

У лето 1918. је именована за главног болничког официра и прекомандована је у Врање. Дошла је са још 11 лекара и 40 медицинских сестара. Радила је на лечењу и војника, али и цивилног становништва. У граду су у то време харали пегави тифус и шпанска грозница. Изабел Хатон је поставила основе здравствене заштите у Врању. Познате су биле под надимком сиве препелице, због своје сиве униформе. У Врању је остала до октобра 1919. и помогла је у оснивању локалне цивилне болнице за коју је оставила опрему и хируршке инструменте.

Свој ратни ангажман је завршила на командној позицији у јединици стационираној у Београду године 1920.

Вра­њан­ци, скло­ни за­бо­ра­ву и се­ћа­њу на љу­де ко­ји су их у про­шлим вре­ме­ни­ма за­ду­жи­ли де­ли­ма, у слу­ча­ју ју­на­ки­ње из Пр­вог свет­ског ра­та, шкот­ске ле­кар­ке и ху­ма­ни­тар­ног рад­ни­ка Иза­бел Ем­сли Ха­тон (1889–1960), ус­пе­ли су да са­чу­ва­ју ем­па­ти­ју и по­све­ће­ност.

Овој ху­ма­ној же­ни, ле­кар­ки из Ен­дин­бур­га, и ње­ним су­на­род­ни­ца­ма ко­је су 1918. го­ди­не осно­ва­ле и ра­ди­ле у пр­вој бол­ни­ци у Вра­њу по­диг­нут је спо­ме­ник ис­пред згра­де До­ма здра­вља. Ње­но име но­си и ов­да­шња Сред­ња ме­ди­цин­ска шко­ла, а сва­ке го­ди­не обе­ле­жа­ва се и дан по­све­ћен се­ћа­њу на ње­ну ху­ма­ну ми­си­ју из нај­те­жих вре­ме­на на кра­ју Пр­вог свет­ског ра­та у Вра­њу и око­ли­ни.