Balasevic

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kako bih malo podigao moral ovog posta, da ne popadamo svi na patos od bedaka... Nije Djole samo majstor za balade - meni je jedna od najjacih njegovih pesama "Ja vas kanda znam" sa za sada poslednjeg albuma... Tako vesela, a tako prepuna divljenja i emocija... Za bravurozna poredjenja da ne pricam... Genije bio i ostao...


Ja vas, kanda, znam?
by Djordje Balasevic

Ja Vas kanda znam sa reke pravili ste kerefeke... Sram vas bilo...
Skakali ste onaj "šraub" ko kad bucov čini raub... (Taman tako) Sve je vrilo...
Nosili ste ciklam kostim na tufnice...
A u kosi džidža-midže i pufnice...
Gledale vas opirače... Podgrejane krompirače...
S balonima pod njedrima i s faltama na bedrima...
Ko ste da ste najlepša ste, ej!
Kad krenete mokra s tuša... Uspravna ko majoruša...
Cigarom se muški guše a ženske se redom roguše...

Znam vas kanda iz plićaka, prešli ste u šes' koraka pesak vreli?
Dokasko bi Dunav do Vas, iz ruke vam zob'o ovas... Da ste 'teli...
Pesak vreo, voda 'ladna... Srce lupka...
Najgore je kad zapljusne ispod pupka...
Ja sam ipak, đak Iriški, poštivam kad dama piški...
Cvikere sam crne metno, da ne bude indiskretno...
Ko ste da ste najlepša ste, ej!
Lociran sam bio zgodno, malo odstrag i uzvodno...
Taman da Vam šacnem strukić... Oblo rame... Obli kukić...
Štrčala je samo punđa... Šta se pod tom punđom munđa?

Ja Vas, kanda, znam sa Štranda? Il od nekud pre? Tak'e nema dve...
Mi smo, kanda, ista banda? Tiha voda što odranja bregove...
Sad nas dvoje moram spojiti... Vas osvojiti... Il usvojiti...
Nemojte mi šta prkositi da Vas ne bi' mor'o prositi...

Znam Vas kanda i sa splava, slamen šešir lokna plava... Izvanredno...
Neki Vas je dzindzov pogan požurivo niz tobogan... Đubre jedno...
Imali ste formu sasvim vitke kruške... Feš u struku...
A duduške ko pupuške...
Vaša mi koleginica reče da ste knjeginjica...
Što sve ruglu izvrdava... Svojeglava i prgava...
Ko ste da ste najlepša ste, ej!
Jako malo fali leti da se čovek poremeti...
Nit se kerim nit važniram... Ne bi da Vas deranžiram...
Moro sam Vam ovo kasti... Ili kasti il popasti...

Ja Vas, kanda, znam sa Štranda? Il od nekud pre? Tak'e nema dve...
Mi smo, kanda, ista banda? Tiha voda što odranja bregove...
Sad nas dvoje moram spojiti... Vas osvojiti... Il usvojiti...
Nemojte mi šta prkositi da Vas ne bi' mor'o prositi...

Što se tiče mog života, sama bruka i sramota... Bogo blagi...
Prodaćemo s krsta safir da bude za sekin štafir... Kobajagi...
Naš Vam salaš dođe kao grofovija...
Čorda konja u galop se tu povija...
Hrastov krevet kao šajka... Jastuke mi vezla majka...
U šifonjer sve složeni dok se deran ne oženi...
Ko ste da ste najlepša ste, ej!
Gledam se u oku Vašem... I ko da Vam pasent pašem?
Andrak me je neki spop'o... Uz vas bi se sebi dop'o...
Sad je to već došlo dotle da pomišljam da vas otmem...

Ja Vas, kanda, znam sa Štranda? Il od nekud pre? Tak'e nema dve...
Mi smo, kanda, ista banda? Tiha voda što odranja bregove...
Sad nas dvoje moram spojiti... Vas osvojiti... Il usvojiti...
Nemojte mi šta prkositi da Vas ne bi' mor'o prositi...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Moscow Beast

U pravu si,evo jedne koja se meni dopada...

Medena vremena

Bilo je to šezdeset-seste, pamtim tačno u čas
jer se u Engleskoj igralo svetsko prvenstvo bez nas.
I nema više igrača k'o što je bio Geoffrey Hurst.

Znao se red, subotom uvek preko ograde skok.
I već smo svi na igranci uz grupu "Elektro-šok".
I nema vise ni svirke k'o što je stari dobri rock.

Svi smo mi voleli izvesnu Martu, čitavo društvo i ja i moj brat.
Bila je najbolja cura u kvartu, za njom smo lomili vrat,
zbog nje bi vodili rat.

Hej, medena vremena (medena vremena),
često mislim na vas.
Nije bilo da nema (nema da nema),
sve je bilo uz nas.

Bio je tu frajer u jakni, crni skaj, zadnji krik.
Spram tog je momka Frankenštajn sasvim prijatan lik.
O, nema više baraba kao taj prerušeni bik.

Odjednom, dripac je stao pred Martom,
igru je tražio znali smo to.
Zar naša ljubav da igra s tim škartom?
Ne, tad je pukao grom i tad je nastao lom.

Hej, medena vremena (medena vremena),
često mislim na vas.
Nije bilo da nema (nema da nema),
sve je bilo uz nas.

Bio je to lokalni sukob, mali građanski rat
u kom je najgore prošao onaj džukac na sprat.
O, vise niko ne tuče k'o što je tukao moj brat.

Sećam se Martinog brižljivog lica,
nežno mi dotakla slomljeni nos.
Rekoh joj: "Ništa, ma to je sitnica,
nek te ne pogađa, pa to se događa!"

Hej, medena vremena (medena vremena),
često mislim na vas.
Nije bilo da nema (nema da nema),
sve je bilo uz nas.

Hej, medena vremena...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Balašević je mogao i u forum "Poezija...".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedan Saša iz voza

Juli je mesec vruć
kada putuje pola nacije.
U vozu ni za lek
nema mesta bez rezervacije.

A ja sam gledala
kako promiču neki pejzaži.
I tad sam videla
jedan pogled koji me traži.

Jedan Saša iz voza mi slomio srce,
i otiš'o negde u daleki svet.
I rek'o mi kako je voleti lako,
jer ljudi su pčele, a ljubav je cvet...

O što je pričao,
divno pričao o nekim stvarima,
o trci "Tour de France"
i o zelenim bulevarima.

O nekom Zokiju
s kojim je davno delio klupu,
o tom kako je slušao
samo Index-e i Korni grupu.

Jedan Saša iz voza mi slomio srce,
i otiš'o negde u daleki svet.
I rek'o mi kako je voleti lako,
jer ljudi su pčele, a ljubav je cvet...

On mi je pružio
čitav beli svet na svom dlanu.
Al' već je svitalo,
voz je stigao u Ljubljanu.

I kad je sišao,
samo mahnuo, rekao: "Ćao!".
Ja sam ponavljala:
"Nije mi žao. Nije mi žao!!!"

Jedan Saša iz voza mi slomio srce,
i otiš'o negde u daleki svet.
I rek'o mi kako je voleti lako,
jer ljudi su pčele, a ljubav je cvet...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slow motion

Zivot je stari kuckin sin,
stalno se raspravljam sa njim,
zivot je ofucani holivudski film.
Svi smo mi malo dramili, cutali il' galamili,
u tom spekatklu.

Neki su rodjeni za maske,
neki statiraju do daske,
ja sam pozitivno-negativan lik,
i kao svi iz stare skole radim sve
slow motion.

Igram bez dublera, sve sam,
sto nije prakticno to znam
pomalo sniram, po malo briljiram
partner sam raznim licima
zvezdama, naivcima
u tom spektaklu.

Mozda i nisam neki biser
ali sam barem svoj reziser,
sam za sebe smisljam zaplete i kraj
koristeci uglavnom laku tehniku
slow motion.

Od Mure pa do Morave
neka me svi zaborave
ako uopste ikom ista znacim,
sad samo gruba pameti
stizu mi strasni saveti
al' ja bi da prozivim na svoj nacin.

Odlaze zadnji vozovi, biraju ljude lozovi,
i sve u svemu nemam lepe reci,
al' ja bi bas u ime tog
jos jednu popio
i tesko da ce neko da me spreci.

Zivot je stari kuckin brat,
sve manje sa njim vodim rat,
jer sve mi vise lici na pescani sat.
U svakom zrnu neki dan
u svakom danu neki san
i 'keep on smiling'.

Necu da o tom pisem roman
k'o svaki prosecan grandoman,
bicu srecan ako zavrsim svoj stih.
Jer sati i minuti nisu culi
za slow motion.

Od Mure pa do Morave
neka me svi zaborave
ako uopste ikom ista znacim,
sad samo gruba pameti
stizu mi strasni saveti
al' ja bi da prozivim na svoj nacin.

Odlaze zadnji vozovi biraju ljude lozovi
i sve u svemu nemam lepe reci
al' ja bi bas u ime tog
jos jednu popio
i tesko da ce neko da me spreci.

Od Mure pa do Morave neka me svi zaborave
al' ja bi da prozivim na svoj nacin.

Odlaze zadnji vozovi biraju ljude lozovi
i sve u svemu nemam lepe reci.

Sad samo gruba pameti
stizu mi strasni saveti
Al' ja bi da prozivim na svoj nacin.

*****************

edit by Jasmina-obrisana duplo postovana pesma

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Crni labud

Čim došla je i prošla meni pade na um:
Hej, to je moj par!
I prvi put je vidim, ali poznajem nju,
sasvim lucidna stvar.

Gde je to zivela? Gde se to skrivala?
Što je nisam video pre?
Koga je ljubila, koga je snivala?
Nekakve folere - mrzim ih sve!

Poručuje kampari, mirno povlači dim,
lupka čašom o šank.
Okrenula se karta, sad sam načisto s tim,
ona sad drži bank.

Sva elegantna, tanka i mistična,
da'l pri hodu i dotiče pod.
Sve mi to liči na Pjotra Ilića,
priču o jezeru, o dobru i zlu.

Hajde povedi me, Crni Labude, ja sam slutio da ćeš doći!
Daj, poljubi me i pogubi me, sad sam spreman, sad mogu poći.

Upućuje mi pogled kao dodir na tren,
hej, al' tren jako dug.
Znam, prob'o sam sve i sad sam konačno njen,
ona zatvara krug.

Ona je drukčija, s njom nema šmekanja,
i mnogo bolje nosi moj stil.
To nije putnica za listu čekanja,
čim se spakuje, startuje već.

Hajde povedi me, Crni Labude, ja sam slutio da ces doći!
Daj, poljubi me i pogubi me, sad sam spreman, sad mogu poći.

Trošio sam život kao šećerni štap,
hej, sladak i lep.
I šarao i varao i stvarao bol,
vuk'o vraga za rep.

Ti nosiš račun za sve te zablude,
o tvome vratu vidim svoj krst.
Ja sam te čekao, moj Crni Labude,
jos od ko zna kad, pođimo sad.

Hajde povedi me, Crni labude, ja sam slutio da ćeš doći!
Daj, poljubi me i pogubi me, ja sam spreman, sad mogu poći,
sa tobom.

Daj, dotuci me, Crni Labude, i ne štedi me ove noći.
Hajde, vodi me, oslobodi me, svi to moramo jednom proći,
bar nekad.

Hajde povedi me, Crni Labude, ja sam slutio da ćeš doći!
Daj, povedi me, ispovedi me, sad sam spreman, sad mogu poći.


Vi ste jedan običan miš

Vi, vi ste jedan običan miš,
jedan mali preplašen stvor,
i najbrži ritam je spor za vaše srce.

Znam, noć je tamna k'o crni pliš, tako rano opusti grad,
čudne ptice poleću tad, nije lako ostati sam.

Sam na svetu, sam protiv svih,
tad je važno ispasti laf,
tad je važno ne biti šraf u toj mašini.

Znam, zvuči kao kafanski stih, ali moras zgaziti put,
moras nos pomoliti svud ako želiš stići svoj cilj.

Priča se po gradu da ste marka,
samostalni, idealni tip.

Ali to je očigledna varka.

Što se mene lično tiče,
to su samo prazne priče sve.

Jer vi, vi ste jedan obican cvet, mali zečić spreman na beg
al' svud zima, vetar i sneg i ludi lovci.

Znam, ali kako menjati svet, nikom nije stalo do tog,
svako drži samo do svog, svako tera samo po svom.

Priča se po gradu da ste glavni, samostalni, idealni tip.
Kažu da ste samom vragu ravni, što se mene lično tiče,
to su samo prazne priče sve.

Ja, ja sam jedan običan tip, težak slučaj, potpuni mrak,
mnoga mesta nose moj znak, i to je nešto.

Znam, al' ne smeš biti bronzani kip, punom parom, to je moj plan,
jer dok lupiš dlanom o dlan već si samo polovna stvar.

Spisak mojih snova je dugačak, al' na prvom mestu sad ste vi.
Ja sam stari, ofucani mačak, ne nudim vam nista loše:
nove priče, stare ploče.

Vi ste moje sve il' ništa, već odavno lovim miša poput vas,
malog miša kao vi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Jasmina

Vi ste jedan običan miš... Gde je nadje?! To je pesma koja mi budi lepe uspomene na fakultet... I izvesnog "običnog miša"... *raspilav*

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naopaka bajka

U suterenu tunel ka nebesima...
Na tankoj gazi jutro mračan goblen tka...
Sumorna lica, nasamo sa gresima...
U hodniku bez povratka...

U crni grm se moja ptica zaplela...
Zaneta titrajima zvezde danice...
I kasni dah dok hladni čelik skalpela klizi niz nit brojanice...

Postoji plan da je anđeli ukradu...
Il' bar na čas... da je vrate među njih...
Jer nekad Nebo pravi veliku baladu...
I traži rimu za glavni stih...

Na grad juriša nežna bela legija...
Januar prostire svoj prefinjeni sag...
U tajnom dosluhu smo prvi sneg i ja...
Da zima pričeka njen trag...

Ne vrede priče koje znam...
Laže za oči pospane...
Izmišljam bajku... Čudnu naopaku uspavanku...
Da od nje budna ostane...

Postoji put koji namernike bira...
Tajnovit drum... Uvek najboljima sklon...
Jer nekad Nebo samo crne dirke svira...
I traži notu za taj ton...

Negde sad dečak jedan zbunjeno na mostu stoji
jer tek sluti da postojiš...
Negde u tebi čeka okovana neka pesma
koju niko živ još ne zna...
U tebi lanac zvecka tajnim alkama...
Bićeš ti majka majkama...

Postoji plan da te anđeli ukradu...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

OLIVERA

Na pragu svojih dvadesetih
bio sam laka roba,
bile su moderne barabe onih dana.

Ne elim svega ni da se setim,
hteo sam, eto, sve da probam,
zvalo me zabranjeno voe s raznih grana.

Sad alim, da,
al' ta sam znao ja?
Ti si bila jo devojica.
Leteo je kao leptir tvoj uperak.

Drugi bi sve
imalo smisao,
drukije bih ivot disao
da sam znao da postoji Olivera.

Moda sam a da nisam znao
pred isti izlog s tobom stao,
moda smo zajedno iz voza negde sili?

Moda si sasvim blizu bila,
ulicom mojom prolazila
i moda smo se na trenutak mimoili?

Sad alim, da,
al' ta sam znao ja?
Ti si bila jo devojica,
daleko od oga oka i mog pera.

Drugi bi sve
imalo smisao,
ne bih svakoj pesme pisao
da sam znao da postoji Olivera.

Drugi bi sve
imalo smisao,
ja bih iz te guve zbrisao
i nikom ne bi bilo jasno ta ja to smeram.

Znao bih gde
da sebi naem mir,
skrio se u tajni manastir
i ekao da ti odraste Olivera.

NELOMITE MI BAGRENJE

Verujem cenjeni sude
Da dobro poznaješ ljude
Vi barem imate posla
Jer cud je cud, a sud je sud
Verujem cenjena glavo da si i ucio pravo
Da svakom sudiš pošteno
Jer cast je cast, a vlast je vlast
I sve po zakonu, za to sam prvi
Ne bi bilo ove krvi da je bilo sve po zakonu
Vlast je vlast i ja to poštujem
Tu su paragrafi, pa zagrabi
Nek' isto je i djavolu i djakonu
Pa nek' se zna
Nek' su mi gazili njivom
Mojom se sladili šljivom
Uvek je lopova bilo
Jer cuk je cuk i vuk je vuk
Nikada zlotvora dosta
Suša mi uništi bostan
I led se prospe pred žetvu
Al' led je led, a red je red
I prekardašilo
Im'o sam bagremovu šumu
Tamo dole prema drumu
Pa sam cekao, red je red
Polako komšije
Ne može samo da se udje, da se ruši tudje
Lepo sam im rekao
Ne lomite mi bagrenje
Bez njih ce me vetrovi oduvati
Pustite ih moraju mi cuvati
Jednu tajnu zlatnu kao dukati
Ne lomite mi bagrenje
Pod njima sam je ljubio
Bosonogu i odbeglu od sna
Ljudi smo cenjeni sude
Pa neka bude šta bude
Žao mi je marama crnih
Al' plac je plac, a mac je mac
Ne pitaj šta bi sad' bilo
Kad' bi se ponovo zbilo
Ne pitaj da li se kajem
Jer jed je jed, a red je red
I sve po zakonu
Tu su paragrafi
Pa zagrabi pošteno i za veru i za neveru
Red je red, sve ja to poštujem
Jer više bilo bi ubica nego ptica
Koje odlecu ka severu
Ne lomite mi bagrenje
Bez njih ce me vetrovi oduvati
Pustite ih, moraju mi cuvati
Jednu tajnu zlatnu kao dukati
Ne lomite mi bagrenje
Pod njima sam je ljubio
O, zar moram da vam ponovim
Okanite se njih, jer sve cu da vas polomim.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ostaje mi to što se volimo

Moj drug iz detinjstva živi sretno na selu,
k'o u ruskom romanu, tačno tako.
Ima ženu i sina, ima podrum pun vina
i sve mu je ravno.

U poslednje vreme ja ga viđam sve ređe,
samo onda, uglavnom, kad nešto slavi.
On se ne ljuti zbog tog, pruži ruku i kaže:
"Nisi bio odavno".

I sećamo se dana kad smo još bili divlji k'o jeleni hitri,
i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri.

Pitam ga dal' zna da si otišla, da si otišla.
"Ma nije strašno", kaže on, "Imala je drugog, to znaš".
Pitam ga dal' zna da se volimo, da se još volimo.
"Ma baš si smešan", kaže on, "ponekad si klinac baš".

Moj drug iz detinjstva život posmatra škrto,
vidi nebo i zemlju, ma ima pravo.
Ja sam prokleti pesnik koji stoji na kiši,
koji laže i voli.

Mada smo učili istu grubu životnu školu,
mi smo nekad daleki, pa to je ljudski.
Svako nosi u sebi nekog svog malog Boga
kom se potajno moli.

I zato vraćam priču na vremena kad smo bili jeleni hitri,
i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri.

Pitam ga šta sad, kad si otišla, kad si otišla.
"Ma budi mangup", kaže on, "ima mnogo sličnih njoj".
Pitam ga dal' zna da se volimo, da se još volimo.
"Ma koješta", gunđa on, "dodaj bokal stari moj".

Moj drug iz detinjstva se oženio zelen,
al' je imao sreće, ja vidiš nisam.
Ja sam ljubio razne, neke potpuno prazne,
neke potpuno strane.

I sve mi se čini da ne postoji način
da mu objasnim tebe, jedinu pravu.
Zato topim u vinu čitav svet jer u čašu
može svašta da stane.

I sećamo se dana kad smo još bili divlji k'o jeleni hitri,
i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledecoj litri.

Pitam ga dal' zna da je nevažno što si otišla.
"Avantura", kaže on, "Šta ti sada ostaje?"
Ostaje mi to što se volimo, što se volimo.
"Dal' zbog vina", kaže on, "al' ovo smešno postaje".