Sagacity ::Aha. Pesme o emocijama su kič, a pesme o vremenskim uslovima nisu.... Da bar znam....
Ne.
(Btw, i jedna i druga pesma su o emocijama).
Druga je kičasta je jer je mnogo dopadljivija, lakše svarljivija i shvatljivija (mislim na tekst).
Prilagođenija je širokom broju ljudi.
Jednostavno rečeno - komercijalnija !
I kič jednako može biti proizveden i od strane dobrih i loših muzičara.
Dopuna: 31 Jul 2018 23:23
Primer, ovog o čemu pričam je sledeće.
"Svetski poznati simfonijski orkestri obrađuju najpoznatije pesme rok i pop izvođača u maniru klasične muzike ne bi li demonstirali moć klasičnih komada i na taj način istovremeno privlačeći publiku pokušavaju istu da zainteresuju za pravu, visoku umetnost.
Londonski simfonijski orkestar objavio je album koji čine najveći hitovi britanske rok scene u aranžmanu simfonijskog orkestra, prerađuju najnovije hitove kombinujući ih s Vivaldijevim Prolećem ili Pahebelovim Kanonom omogućavajući svima da se upoznaju s delima velikih kompozitora,
a ko želi može i sam zagrebati dublje u umetnost."
Ovako nešto se smatra umetničim kičom, ali naravno iz opravdanih i viših ciljeva.
Dakle, postoji i čak umetnički kič.
Christina Perri - A Thousand Years (Piano/Cello Cover) - The Piano Guys
Smak je takođe grupa uz koju sam odrasla. Bar 5 puta bila na koncertu.
Citat:Bela noć
Jek i razvejan glas
Zašto ne volim sneg
Zašto ne volim sneg
Noćas smrznut bol
Diže snežni hram
Jeca sve što znam
Svuda leden sjaj
Beli šum i kraj
Bela noć
Jek i razvejan glas
Zašto ne volim sneg
Zašto ne volim sneg
Beli se kroz noć
Moja snežna laž
Kao budan san
Diže leden raj
Beli hum i kraj
Zašto ne volim sneg
Zašto ne volim sneg
Podjednako ''varim'' i tekst Azre i tekst Smaka. Obe su mi dobre pesme i obe su duboke emotivne. Ne posmatram pesmu samo kroz tekst, već i kroz izvođenje, muziku....
Uvodni takt Džonijeve gitare ''dira'' i bez teksta...Zato ne mogu da učestvujem na temi, nemamo isto ''viđenje''....
Sagacity ::Smak je takođe grupa uz koju sam odrasla. Bar 5 puta bila na koncertu.
Citat:Bela noć
Jek i razvejan glas
Zašto ne volim sneg
Zašto ne volim sneg
Noćas smrznut bol
Diže snežni hram
Jeca sve što znam
Svuda leden sjaj
Beli šum i kraj
Bela noć
Jek i razvejan glas
Zašto ne volim sneg
Zašto ne volim sneg
Beli se kroz noć
Moja snežna laž
Kao budan san
Diže leden raj
Beli hum i kraj
Zašto ne volim sneg
Zašto ne volim sneg
Podjednako ''varim'' i tekst Azre i tekst Smaka. Obe su mi dobre pesme i obe su duboke emotivne. Ne posmatram pesmu samo kroz tekst, već i kroz izvođenje, muziku....
Uvodni takt Džonijeve gitare ''dira'' i bez teksta...Zato ne mogu da učestvujem na temi, nemamo isto ''viđenje''....
U potpunosti se slažem da su oba teksta dobra (a muzika tek uh uh), to nam je isto.
Mislim da samo ne shvataš dobro pojam "kič" u muzici.
U redu, bilo mi je zadovoljstvo diskutovati sa tobom
Cipelica~ ::Mislim da samo ne shvataš dobro pojam "kič" u muzici.
Lajk si dobila jer sam otišla da spavam, a i tebi da bude lakše jer mislim da si se prilično opteretila. Ako zauzimaš čvrst stav pri čemu je dijametralno suprutan od većine budi spremna na iscrpljujuće postove. Ja sam to prošla više puta. Nije lako....
Da li ti shvataš dobro pojam kiča u muzici?
Ovde ne pričamo samo o tekstovima pesama. Da bi jedno muzičko izvođenje bilo potpuni kič, treba ipak više.
Dorfles je Bitlse klasiro u kič ali zbog kompletne slike koju su ostavili. Bili su ''industrija'' u pravom smislu reči. Kod njih je sve bilo dopadljivo, od frizura, garderobe, ''pitkog'' ritma....Pa ipak obeležili su jedno vreme i bili uzor mnogim grupama....
Džonijeva pesma jeste pitkija, ali izvođenje, muzika....je ne klasiraju u isti koš sa kičom. Ako pričamo o kiču u muzici, onda posmaramo celo muzičko delo, a ne segmente iz iste.
Zato kažem da nemamo isto viđenje.
Da li je kič nešto loše? Pa uglavnom se o njemu piše pežorativno.
Inače haiku ne podnosim, iako je okarakterisana kao duboko misaoni ''kocentrisani momenat prirode'', ali ako je uklopiš u dobru kompoziciju, nije problem.
Šta je ''kompletni kič''. Od muzike, do izvođenja, preko garderobe, preko ''prerade'' tuđe elektronske muzike....sve u službi love.
Jelena Karleuša - Insomnia
Ovde je ''rima'' jako bitna.....
''ja vise nikada necu da spavam
jer kada spavam ja gluposti sanjam
i krvna slika mi je losija
i zato zivela insomnija''
....
Ovo je deo kada se pojavi onaj lik...
''hajde dodji taji vece
taja da zataji
bice tebi posle taje
buji i baji
kad te ja umorim, kad te ja preznojim
i zato dodji da ti ja svasta radim
radim sto ti prija i bice laku noc insomnija''
Evo još nešto što je poput Bitlsa prolazilo ali kod nas....Imidž, pitke pesmice....lalala zvuk....a i oni su obeležili jedno vreme...Obrati pažnju na muziku....
Međutim taj isti Saša Lošić je pisao i dobru muziku za neke serije, filmove....što znači da odlično zna šta je radio...
PLAVI ORKESTAR - Suada
Otvorila si temu sa jednom dobrom pesmom, sa dobrom muzikom....koju peva čovek specifičnog glasa. Daleko od ''pitkog''...
Opet nije dobar primer.
Da bih mogla da učestvujem u temi morala bih da ''prebiram'' tekstove i na osnovu tekstova da procenjujem da li je kič ili ne...a to nje to...
Takođe, mogla si malo uvod da obrazložiš da ukažeš kako i na šta si mislla.....
Nadam se da si ti mene sada bolje razumela...
@E.L.I.T.E.
Računam da si otkinuo na tu pesmicu Tema nije ''Kič na koji otkidam'' već....Kič na koji otkidam...smatram da si pesmom oduševljen i poptpuno otkinuo....
Tačno je to za Bitlse, ali je tačno i da je ovo takođe okarakterisano kao kič. Kolega i ja smo radili seminarski na ovu temu na prvoj godini. Kada smo završili, predali radove i nakon što ih je profesor pročitao, upitao je kolegu: ,,Pa dobro, šta je dakle kič?", a ovaj mu reče: ,,Pa, koliko sam shvatio, sve oko nas." , na šta se profesor nasmejao i potvrdio zaključak. Kič u muzici nije samo u tekstu. Konkretno u ovoj Karleušinoj pesmi nije rima ta koja je kič. Kič je spot, oblačenje, muzika, vrlo upitna moralna ispravnost poruke koju tekst nosi. Kič se, takođe, definiše kao slabost umetnika da od konkretnog uradka napravi umetničko delo. Ne mora značiti da je sve što taj umetnik napravi kič, ali ne mora ni da znači da je svako delo koje napravi umetnik umetnost. Ričard Marks kojeg ja toliko volim da slušam, na primer, ima gomilu kičastih pesama. Isto važi i za Parni Valjak, Prljavo Kazalište i sve druge koji se bave bilo kakvom vrstom umetnosti. Po tome, umetnost je, dakle, neki uzvišeni ideal koji autori pokušavaju da dosegnu. Koliko su uspešni u tome, nije ni na nama da sudimo. Na nama je da uživamo, a time nek' se bavi plaćena kritika
@mpman
Naravno da sam i ja isto kao ti ''prečitala'' svašta nešto. Ni ja ne spadam u učesnike koji se uključe u neku temu bez makar nekog poznavanja problematike. Isto kao i ti i ja sam u gimnaziji imala rad na ovu temu. Nažalost, tada nisu bili računari raspostranjeni kao sada pa ne mogu da pronađem delove koji bi bili intresantni ....
Što se tiče kičaste pesme Karleuše ja sam je ovako i opisala ''Od muzike, do izvođenja, preko garderobe, preko ''prerade'' tuđe elektronske muzike....sve u službi love. '' , plus sam dodala da je i ''rima'' to je više bilo kao naglasak da je dodalo bzv utisku a ne da je skrenulo pažnju sa cele pesme...
Takođe, u postu nisi dodao ništa više nego što sam i ja sama napisala u par rečenica....
To što smo i ti i ja radili seminare na sličnu temu ne znači da smo dobri poznavaoci....Ali mogu da pišem iz svog ugla. Ovde ne moramo biti profesionalci da bismo pisali na temi zar ne?
Takođe te neću deklarisati kao nekog ko zna ili ne zna, shvata ili ne shvata...
Ovo je neiscrpna tema....Već smo široko pisali o njoj i o pojmu umetnosti iz više uglova...
Ipak.....o kiču se uglavnom priča pežorativno....
Morah da napustim tekst na pola...
Baš zato što nismo pravi kritičari i profesionalci u ovoj oblasti, lakše nam je da prepoznamo ortodoksne kičeve, nego da tražimo nijanse u tekstovima...Ovde se traži da ''prebiramo''....
Meni je naaslov teme zasmetao. Fali makar širi uvod da bismo se rukovodili istim.
Ja sam te razumeo na taj način da sve što se nalazi ispod youtube linka odnosi konkretno na link
Moja greška
Sagacity ::To što smo i ti i ja radili seminare na sličnu temu ne znači da smo dobri poznavaoci....Ali mogu da pišem iz svog ugla. Ovde ne moramo biti profesionalci da bismo pisali na temi zar ne?
Takođe te neću deklarisati kao nekog ko zna ili ne zna, shvata ili ne shvata...
Ovo je neiscrpna tema....Već smo široko pisali o njoj i o pojmu umetnosti iz više uglova...
Nije mi bila namera da kažem da sam dobar poznavaoc materije. Hteo sam da se osvrnem na ono: ,,Kič je sve oko nas".
Интересантна тема, добро је што је покренута, пошто је у поп-музици тога много...
Најпре, да се подсетимо шта је то кич. Има , наравно, много дефиниција, али сви полазимо од оне коју је написао Абрахам Моле - ''кич је уметност среће...и мери се степеном посматрачевих асоцијација''.
Ето, кад анализирате неко дело и тражите у њему елементе кича, имате два поуздана показатеља, па нека вам то буде (не мала) помоћ за почетак.
Када је реч о музици, ствари стоје овако: најпоузданији савезник кича је патетика. Примамљива, варљива, заносна, опојна и - лажљива. Најчешће. При том су баладе (тзв. ''лагане ствари'') оне које су најбољи извор те врсте заразе. Упаковати нешто молско, додати срцепарајуће изразе и - ето ти клинки које падају у транс, скандирају име певача, а кад тај дотични умре (обично прекасно јер је пре тога направио приличну штету уметности ), онда такве сместа прогласе легендом.
Ако неком и није јасно ово што сам написао, нека узме било коју баладу Ђорђа Балашевића, несумњиво талентованог писца који је свој дар потрошио управо на патетику и кичасте баладе препуне ''животних мудрости'' за инстант употребу.
Da bar znam....
