Citat:Sada mi na pamet pade jedno pitanje. Kako se u pogledu kiča klasifikuje folk, tj. narodna umetnost? To je umetnost od naroda, dakle bliska je širokim narodnim masama, a često nosi iskrenu emociju. S druge strane, nikako ne ide uz 'visoku', tj. skupu umetnost koja je praktično izvor kiča...
Jednom smo na jednoj temi za neki seminarski rad raspravljali o sličnim stvarima, o tome može u nedogled i opet će biti nejasno, nepravedno, nedorečeno, i da se ne slaže oko toga.
Postoji narodna izvorna muzika, kafanska boemska, turbo folk,
folk je kao naziv istrgnut iz konteksta jedne duže reči i tako zamazao oči, al kad se sluša narodna izvorna muzika i folk, postoji razlike, /nemam neko muzičko obrazovanje da idem u detalje/, i u izvornoj muzici i staroj narodnoj ima kiča /ne pada mi napamet ni jedan stih trenutno/, koji provejava al u folku je konstantan osim što se kombinuju različiti instrumenti pa kad gitarista svira narodnjake i slemuje, i kad su stihovi bezvezni tipa osamdesetih godina - Mile voli disko a ja kolo Šumadijsko -Lepa Brena je jedan od začetnika turbo folka, što ne znači da nema i neku pesmu koja nije ok, valjda ima...
Zašto je narodna muzika bliska narodnim masama to je pitanje više za psihologa, al nešto ih dotakne tu u svemu tome, žica na violini ili gitari, harmonika, neki stih koji ih podseća na nekog, kolektivno nesvesno, ...Kao što rekoh niko nije imun na tako nešto bar ponekad, pa i ako je svestan besmisla stihova. Da je masovno u upotrebi npr. rock muzika i ona bi bila popularna kao narodna...verovatno. U svetu je obično da ono što je opšte prihvaćeno to postaje kao zakon pravilo...
Kroz pesmu i poeziju je najlakše dotaći dušu i osetiti neko je njih napisao, ako je iskreno napisana pa i nakinđurena previše može se osetiti ta emocija. Čaše se najviše razbijaju uz narodnjake i najviše se pije uz narodnjake, čovekovo emocionalno biće je čudo..
Pesma Skeledžijo ima kičastih elemenata al se oseti u pozadini u glasu i da pevač ima ljubavi, da ume da voli i ume i da pati, ta neka emocija kao energija poveže...
A da ne zaboravimo ima i onih koji kao slušaju klasičnu muziku, idu i u pozorište al nekad odvrnu narodnjake do daske, tako da nije baš sve kao što neko kaže ili izgleda, ili govori istinu. Čisto sumnjam da je neko od njih na nekoj svadbi sedeo ko mumija i posmatrao, već ili nije išao na tu svadbu, ako je baš dosledan ili se odvalio od alkohola igranja i pesme .
natrix ::
Kroz pesmu i poeziju je najlakše dotaći dušu i osetiti neko je njih napisao, ako je iskreno napisala pa i nakinđurena previše može se osetiti ta emocija. Čaše se najviše razbijaju uz narodnjake i najviše se pije uz narodnjake, čovekovo emocionalno biće je čudo..
Pesma Skeledžijo ima kičastih elemenata al se oseti u pozadini u glasu i da pevač ima ljubavi, da ume da voli i ume i da pati, ta neka emocija kao energija poveže...
Pa da, baš tako ....
Zato kažem da je granica između tanka i porozna ...
A, šta tačno podrazumevate pod 'prenaglašenom emocijom'? Kada emocija postaje patetika? Hoću reći, nije li bilo koja emocija u nekom trenutku patetična? Zašto to pitam? Pesma koju ću uključiti u post je... Ne bih je nazvao baš kičom, ali kad nisam u raspoloženju za koje je pesma namenjena, ona deluje patetično.
Рекох негде већ,у претходним постовима: најлакше ћете уочити разлику уколико осетите искреност. Она се не глуми.
Наравно, али наравно! - сама искреност није довољна јер неко може да буде потпуно искрен користећи кич јер не зна за друго. Да би се човек истински, уметнички изразио, мора - пре свега - да познаје језик уметности, односно начин изражавања у одређеној врсти . Тако сликари одлично знају шта која боја на палети ''говори'', музичари знају како да изразе неко осећање(постоји, наравно, и огроман музички речник од темпа до караткера) , глумци такође...Е, кад већ знају занат, њихова уметничка обавеза је да то ураде искрено.
Стога не замерам оном фолиранту из ''Плавог оркестра'' што већ тридесет година пева на исти начин ''Боље бити пијан него стар'' и не скида онај глупи, џиберски качкет, или оном олињалом љубитељу поп тралалада који још увек не скида ''старке'' (''Црвена јабука'' беше?), или мом колеги Бори што у седмој деценији , на ивици геријатрије, глуми младог, гневног бутновника...а о Даду Топићу и да не причам. Сви су они свој имиџ изградили на наивности и невиности публике - док их она не провали. Нико публици није прислонио пиштољ на чело и рекао им - 'морате то да слушате'.
Posle ovakvog posta koji je napisao Sirius,
nema potrebe da napišem i "a",
čovek je tako lepo sve objasnio.
Zaista mi je uživanje kad pročitam ovako nešto
i kad me to motiviše da razmišljam i radim na svojoj "širini".
Hvala Sirius, još jednom
E, moram da dam sledeće objašnjenje.
Naime, jako često volim da slušam baš tu kičericu koju postavljam ovde na ovoj temi,
zato i ima taj naslov.
Kiču sam jako sklona, tj flertu sa njim.
Uživam u tome ponekad. Ne samo u muzici, već i drugim aspektima života.
Da me samo vidite kad obujem "starke" i kožni mantil ...
Svako ko me vidi takvu kaže da to nikad ne bi obukao jer misli da mu ne bi stajalo,
ali da na meni to super izgleda.
Da tek ne pominjem kombinovanje boja, itd ...
Uopšte, volim da istražujem.
Možda mu ja dođem ko neka pokretna kičerica
U tom stilu i da budem u temi, evo još jedne pesme.
Kad god je čujem zapevušim i zacupkam, a pesma uopšte nije u mom fazonu,
nego eto tako deluje na mene
@ Ципелице,
Хоће то мене кад се намести добра дискусија... Хвала на лепим речима.
mpman ::@natrix
Sada mi na pamet pade jedno pitanje. Kako se u pogledu kiča klasifikuje folk, tj. narodna umetnost? To je umetnost od naroda, dakle bliska je širokim narodnim masama, a često nosi iskrenu emociju. S druge strane, nikako ne ide uz 'visoku', tj. skupu umetnost koja je praktično izvor kiča...
Е, хајде да то , бар на овој теми, научно рашчланимо, кад се већ тај ''фолк'' налази на стубу сразама (бар код струке и помоћних дисциплина историје уметности какве су аксиологија, естетика и сличне).
Прескочићу увод типа ''шта је фолклор'', но треба рећи - то је уметност која живи у народу, односно прати дух, обичаје, морал, навике. То је веома флексибилна појава јер зависи од много фактора и утицаја, па се може , такође, рећи да је фолклор живо биће, склоно променама (које су, штавише, и пожељне) и различитостима, чак и у склопу једног народа (као што знате, чак и два врло блиска града , рецимо Панчево и Београд, могу веома значајно да се разликују у многим сегментима фолклора). Треба , наравно, рећи и то да фолклор није само културно-уметничко друштво које игра на разне кореографије и музику, те да је то та игра видљив и значајан, али ипак само један део народне уметности.
То је и први део одговора на твоје питање (а то је у методологији класификовано као поставка претпоставке: из твог питања могло би се закључити да је фолк исто што и народна музика, или што и народна уметност, али - као што видиш - није тако). Дакле, музика је само један део фолкора.
Ето нас, дакле, код те чувене народне музике. Реците ми само да се зауставим на време...
Идем одмах на поенту, како вас не би више давио јер о овој области имам неколико студија написаних на време. Наш тадашњи асистент на ФДУ на предмету кулурна политика, Милена Драгићевић Шешић (касније и ректор Универзитета уметности) учествовала је у истраживању ''Ларуса'' који је објавио Светску антологију кича ! Свака земља је дала свој допринос, да се црнохуморно изразим. Наша земља је у области капиталног (структуралног, суштинског кича, глобалног такорећи) била на првом месту јер су чак три примера глобалног кича стигла са овог простора!
То су:
1. Куће (нигде на свету није забележено такво расипништво и негација примењене архитектуре као у гастарбајтерским кућама; и у Холивуду постоје виле са тридесет соба, али све те собе се користе, а код нас у Хомољима, Стигу, итд, можете да у некој вукојебини налетите на бастард неког швајцарског или аустријског порекла) .
2. Гробља и гробни обичаји (такође у свету није забележен такав начин сахрањивања, посмртних обичаја и расипништва). Мртви и живи су жртве невероватно дизајнираног, креираног и утемељеног кича званог ''ваља се овако, не ваља онако, ред је то и то...''. Сахрањивање је доведено до бесмисла, односно апсурда, а може се описати црнохуморном изреком ''он умро, а ми се сахранисмо''.
3. Новокомпонована ''народна'' музика ! Ето, стигли смо и до тог чувеног фолка, односно ''турбо фолка'' и свих његових деривата. Знамо како је то све настало, да се на то не враћам. Пре само тридесет-четрдесет година, тај помор је опорезован по специјалном закону...и знало се где му је место. А онда су дошле ''године које су појели скакавци'' и коров се светлосном брзином проширио. Данас онај некадашњи талог (Лепа Лукић, Мирослав Илић, Предраг Живковић Тозовац, итд, итд) изгледају и звуче као Ломоносов и Оксфорд за данашње ''звезде'' турбофолка које су од рок музике узеле , буквално све инструменте, стварајући франештајне од музике, немилосрдно черупајући и крадући из мелоса света све оно што им одговара.
Е, сад ћу мало да паузирам јер знам да ни ово нисте прочитали...
stvara adrenalin i podiže raspoloženje iako je kičasta
Kad se realno pogleda, skoro pa i nema pesme koja ne sadrži element kiča, možda su tome sklone i zbog rimovanja. Zašto u temi u tekstu za operu ne bi bilo kiča, a opera, pozorište je institucija kulture, ili nekoj pozorišnoj predstavi...isto, nemoguće da se i to nije nikad desilo..
Postoje, pada mi namapet, dve stvari kad je u pitanju kičasto kroz pesme al i sve ostalo, kad ih je neko svestan i primeti ih, i kad istog nije svestan, i ne pravi razliku između toga šta jeste i i nije kič i šta jeste i nije ukusno...jedostavno ima ljudi koji o tome ne razmišljaju niti ih to opterećuje već samo da li im se svidi ili ne
Dobar primer za to kičasto je Loša, jeste simpatičan al teško da ima neku pesmu bez tih elemenata.
A ima jednu sa filosofskim naslovom i refrenom - Bolje biti pijan nego star- pre će se naći odgovor šta je starije kokoška ili jaje, nego se rastumačiti šta je hteo da kaže tom pesmom, neki stariji ljudi kad se ta pesma pojavila su bili uvređeni time, sećam se...
Bajaga takođe voli takav pristup publici, ni Belo dugme nije bilo imuno na to, tipa... Napile se ulice, ili Ajdemo u planine..
toga ima i kod Ramba ili Zabranjenog pušenja npr: Ženi nam se Vukota...
Ili Bebi Dol za koju kažu da ima dobar glas, peva džez, a peva i pesmu - Mustafa-, i -Insallah- / ne naslov nego stihovi i reči pesme su pitanju npr: crvene saksije na glavama, ili zatrudneću ako bog da rodiću sina..../ ili -Brazil-
I pesma -Brazil se pojavi na Evroviziji.
A ove godine na Evroviziji pobedi kokodakanje...
Što se tiče stajlinga na sceni se njime naročito kod rock i heavy metal grupa privlači publika i to je vrsta stila na sceni, /npr. grupa Kiss/ naravno da u privatnom životu ne idu ulicom sa svom tom scenskom šminkom na licu, /mada ima slučajeva gde su uglavnom kad je npr u pitanju -estrada- u Srbiji u fazi ekstrema i neukusa po tom pitanju i na i van scene/
U privatnom i svakodnevnom životu kao umetnički tip eksperimentišem sa oblačenjem i detaljima i volim kad je drugi originalan al i tu postoji mera /ne natrpanost detaljima i kombinacijama/.
.
Сви су они свој имиџ изградили на наивности и невиности публике - док их она не провали. Нико публици није прислонио пиштољ на чело и рекао им - 'морате то да слушате'.
...
