Autoritarni i demokratski tip nastavnika matematike u školi

Autoritarni i demokratski tip nastavnika matematike u školi

offline
  • Pridružio: 16 Mar 2010
  • Poruke: 160

АУТОРИТАРНИ И ДЕМОКРАТСКИ ТИП НАСТАВНИКА МАТЕМАТИКЕ У ШКОЛИ


Мирослав Младеновић
наставник математике
ОШ“Браћа Миленковић“
село Шишава 16210 Власотинце ,
адреса: mmirac@ptt.rs


Р е з и м е



Учење и напредовање ученика у настави математике у основној и средњој школи зависи од бројних фактора. Наставник је један од њих да делује не само на постизање одређених резултата у раду и учењу, већ и на постизање и развијање многобројних својстава облика и понашања.

Од личности наставника у великој мери зависе: квалитативни и квантитативни аспекти учења, клима у разреду, наставни поступци и активна настава на један виши ниво стваралачког рада ученика. У раду ће бити конктретни примери из педагошке праксе наставе математике у једној основној сеоској школи-како се ствара повољна педагошка клима за креативно стваралачки рад у настави.

У педагошкој пракси постоје неколико типова наставника који коче или поспешују ученике у учењу и напредовању. Наше школе још су у систему ауторитарног друштва, па и у пракси још надвладава ауторитарни над демократским типом наставника-као и понашања наставника у школи, па и у настави математике. У педагошкој пракси заступник сам школе демократског типа наставника у настави математике. Лична истраживања исказана у опису једног и другог облика понашања у настави математике биће детаљније на примерима исказана из своје педагошке праксе. Ево нека од тих.


Ауторитарни тип наставника.- Представља покоравање без критике и отпора, наметнут и строго контролисани стил рада где ученик не сме ништа без одобрења наставника, где не постоји могућност стил рада где ученик не сме ништа без одобрења наставника, где не постоји могућност за самосталну акцију, где се не прихватају идеје и предлози ученика, где се захтева апсолутна послушност.

У настави математике се ствара атмосфера присиле, која код неких ученика буди осећај неправде, која прераста у незадовољство, а незадовољство у отпор. Узроци ауторитарног понашања наставника могу бити различити, а најчешће су незнање и недовољна педагошка култура.


Демократски тип наставника.-Настоји да пружи оптималне услове за развој ученика. Овакав тип наставника је: управник, има љубазни глас, он предлаже, подстиче, задобија сарадњу, нуди мишљење, води, охрабрује, разуме ученика, помаже му, води дијалог, допушта поделу одговорности у групи. У педагошкој пракси такав наставник математике поседује следећа својства: љубазан је, има веселу нарав, поседује висок степен стрпљења, има смисао за хумор, има правилне црте, увек је спреман да помогне, пријатељски је расположен, праведан је, показује разумевање за проблеме ученика, способан да одржи ред и дисциплину, лако и тактично комуницира са ученицима, поседује општу културу, добро познаје свој предмет, лако објашњава непознато, вешт је организатор увођења иновација у раду-учења и стваралаштва.

Такав наставник матемнатике демократског типа је и демократског стила рада у настави је прави ауторитет у настави, школи и средини-нема особине аутиритарне личности нити прихвата принципе ауторитарног васпитања. Овакав наставник математике је спосбан у основној и средњој школи, да снагом своје личности, стручним квалитетима и начином рада фасцинира ученика, привуче пажњу, мотивише га и на добровољној основи приволи да га следи, па чак и опонаша.

* * *


Стара традиционална школа је ауторитарног типа, у којој је већина наставника математике аутиритарног типа. Увек у основној школи као наставник математике сам имао проблема у погледу сарадње - увођења иновација у настави у школи, у којој се поданички мисли, краће речено ради и мисли туђом главом.

Одупирао сам се послушном васпитању личност ученика у школи-који је морао у школи послушно да слуша своје наставнике, а наставници послушни према ауторитарношћу директора школе.
Моја радозналост и тежња личној и слободи ученика, одвела ме је у неке „дубоке“ воде, коју ево „газим“ више деценија, често како се каже „пливам уз струју“ како би се прешло на другу обалу демократске школе.

Користећи педагошком искуство, литературу и своју радозналу креатицвност, као наставник у настави математике, скупо сам плаћао своје „излете“ у један нови свет демократије и слободе.

Остао сам због такозване морално политичке(не)подобности на рад у сеоској шкиоли до самога свога раднога века. Потом изгубио материјални и друштвени статус, лично и породично здравље-па чак због својих педагошко друштвено моралних принципа довео у питање и сопствен живот.

Но, занео сам клицу слободе-слободомислеће личности наставника и ученика , можда почетка једног новог облика демократског васпитања у школи. Данас нисам ни свестан колико је то био велики задатак, несамо своје средине, него и уопште у просвети и шире у друштву, у коме ће се градити демократске институције, које ће те моје клице озаконити и у једном систему створити предспоставке демократског развоја друштва.

У савременој педагошкој теорији у школи постоје два типа васпитања:Ауторитарно и демократско васпитање. Овде ће бити конкретна моја педагошка пракса непосредног рада у настави математике и у школи, као и нека теориска промишљања неких савремених педагошких мислилаца.

Ауторитарност-Ауторитарно(ауторитативно-аутократско) образовање и васпитње у школи ПРЕДСТАВЉА покоравање без критике и отпора, наметнут и строго контролисан стил рада, где ученик не сме ништа учинити без одобрења наставника, где се захтева апсолутна послушност. Ствара се атмосфера присиле, која код неких ученика буди осећај неправде, где осећај неправде прераста у незадовољство, а незадовољство у отпор.

Присила се у педагошкој пракси испољава на различите начине-као и отпори. Често се за сваку ситницу грди, вређа и понижава личност ученика-било погрдним називима, некад исмејава пред разредом, некад се то чини давањем негативних оцена, а некад чак и по „казни“
да препише неки појам, дефиницију или правило за „домаћи“ по сто пута-или више десетина пута неку теорему или физички закон.
Дешава се да се поред психолошког малтертирања, чак дешава и физичко кажњавање односно злостављање на бруталан начин ученика.

Често чак од таквих ученика и тражи оно што незна, ученик се намерно збуњује, прекида док говори, често се на рачун ученика праве вицеви и грубе шале. Било је таквиз ситуација злостављања, да човек занеми пред немоћи своје професије васпитача.

Дешавало се да се „прутом“ долази на час, намерно лупа испред ученика, виче и дере, намерно ппостављају тешка питања, лови на грешке, „заказују“ и јутарњи „испитни“ часови-који некада трају чак и по више месеци, а има и такозваних „сексуалних“ злостављача-о којима треба посебан осврт у новијој педагпшкој пракси школе.

Нарочито на „удару“ долазе они креативни ученици –млади математичари, који исказују слободу мишљења, којима се од петица дају и јединице.

У таквој ауторитарној школи- проведећи анкете, годинама ауторитарни наставници врше психолошке тортуре над ученицима из генерацију у генерацију-а да се чак није нит смело ишта покушати да се ишта и саопштити у јавностии, а камо ли нешто мењати, па су тако сви одговори десетинама годинам остајали тако у мојој фасцикли математичког досијеа- за нека боља времена да се о томе јавно проговори.
Психичко и фризичко злостављање у школи је постала „нормалана“ појава, јер је она само део једног стања ауторитарне свести у друштву и школи, у којој је ауторитарни наставник увек имао прву и последњу реч.
Забележио сам мног страдања ученика од стране ауторитарних наставника математике , да су се многе школске трауме често преносиле и на каснији живот као одраслих особа.
У својим анкетним истраживањима-а и личном увиђају у непосредном разговору са ученицима, као и лична виђења у школи-често су се школске трауме „преносиле“ на живот. Тако су деца у школи доживљавала разне патолошке појаве од психолошког и физичког злостављања у школи“доживљава се страх, знојење руку, дрхтање у стомаку, бледило на лицу, убрзано лупање срца, црвенења, муцање, несигурност, губљење апетита, ноћне мору у сну, чак и ноћно мокрење, и други облици страха“- то су били оквирни одговори годинама на постављена питања у анкетама.

То је непожељан начин стварања односа између наставника и ученика, аутиртарне школе-заснованих на међусобном неповерењу, непоштовања наставника математике и ученика. Узроци ауторитарног понашања наставника математике могу бити различити-а најчешће су поред свести о ауторитарном васптању у школи и најчешће незнање и недовољна педагошка култура.

За правилно педагошко деловање треба много знања, али и напора, јер се у овом случају наставник математике не само удубњује у психофизичке потенцијале ученика, већ их плански прати и утиче на њихов развој.

Неупоредиво је лакше потчињавати вољу детета строгошћу и претњама било које врсте , а то значи спречавати његове потребе за аутономијом и угрожавањем , дестабилизовати му постојећу слику о себи, изазвати нарастање агресије и побуну личности, чије се нагомилане тенденције најчешће не усмеравају на узрок осујећења, већ се померају и усмеравају на друге слабије особе. То може имати веома негативне последице за међусобне односе ученика у школи.


Учење и напредовање ученика у настави математике у основној и средњој школи зависи од бројних фактора. Наставник је један од њих да делује не само на постизање одређених резултата у раду и учењу, већ и на постизање и развијање многобројних својстава облика и понашања.

Од личности наставника у великој мери зависе: квалитативни и квантитативни аспекти учења, клима у разреду, наставни поступци и активна настава на један виши ниво стваралачког рада ученика. У раду ће бити конктретни примери из педагошке праксе наставе математике у једној основној сеоској школи-како се ствара повољна педагошка клима за креативно стваралачки рад у настави.

У педагошкој пракси постоје неколико типова наставника који коче или поспешују ученике у учењу и напредовању. Наше школе још су у систему ауторитарног друштва, па и у пракси још надвладава ауторитарни над демократским типом наставника-као и понашања наставника у школи, па и у настави математике. У педагошкој пракси заступник сам школе демократског типа наставника у настави математике. Лична истраживања исказана у опису једног и другог облика понашања у настави математике биће детаљније на примерима исказана из своје педагошке праксе. Ево нека од тих.


Ауторитарни тип наставника.- Представља покоравање без критике и отпора, наметнут и строго контролисани стил рада где ученик не сме ништа без одобрења наставника, где не постоји могућност стил рада где ученик не сме ништа без одобрења наставника, где не постоји могућност за самосталну акцију, где се не прихватају идеје и предлози ученика, где се захтева апсолутна послушност.

У настави математике се ствара атмосфера присиле, која код неких ученика буди осећај неправде, која прераста у незадовољство, а незадовољство у отпор. Узроци ауторитарног понашања наставника могу бити различити, а најчешће су незнање и недовољна педагошка култура.


Демократски тип наставника.-Настоји да пружи оптималне услове за развој ученика. Овакав тип наставника је: управник, има љуба&



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 418 korisnika na forumu :: 17 registrovanih, 1 sakriven i 400 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 8u47, AlfaRomeo, celik, Dorcolac, ekser222, Georgius, ivan1973, Miskohd, proka89, S2M, Snorks, stegonosa, Taso, Trpe Grozni, vlvl, W123, zlaya011